Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se.
Poštovani predsedniče, ja bih, pošto današnjeg dana imamo set zakona vezanih za poljoprivredu, postavio nekoliko pitanja baš konkretno oko poljoprivrede. Pitanja bi bila usmerena konkretno prema Poljoprivrednoj savetodavnoj službi, PSS služba koja funkcioniše kod nas u Srbiji i koja je vrlo bitna za poljoprivredne proizvođače.
Konkretno pitanje ide Ministarstvu poljoprivrede - kako planira u narednom periodu Poljoprivredna stručna služba da radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, da mogu da konkurišu za IPARD program? Pošto današnjeg dana počinjemo sa zakonom koji je baš konkretno vezan za IPARD program, za određene stvari, za nove službe, za kontrolore koji će raditi na IPARD programu, ja bih to pitanje postavio Ministarstvu poljoprivrede, jer sam siguran da će nadležno ministarstvo, na čelu sa gospodinom Nedimovićem, dati maksimalnu podršku Poljoprivrednoj stručnoj službi da na terenu bude što bliža poljoprivrednim proizvođačima i da rade iz ovog delokruga baš konkretno za IPARD program, da upoznavaju ljude sa načinom kako se radi, da upoznavaju ljude sa sistemom kako se radi i kako se konkuriše. Normalno, bilo bi potrebno da rade i biznis planove za poljoprivredne proizvođače koji imaju uslove da konkurišu za IPARD program.
Recimo, primer dobre prakse Poljoprivredne stručne službe, savetodavne službe, jeste i u Nišu, služba koja radi svoj posao ima devet savetodavaca i još pet ljudi koji rade stručne poslove. Mislim da primer kako treba da se radi jeste Niška poljoprivredna stručna služba, nešto slično kao što Veterinarski institut u Nišu radi i funkcioniše i kako radi maksimalno dobro za dobrobit svih građana jugoistočne Srbije. Poljoprivredna stručna služba i savetodavci u Nišu rade funkcionalno, rade dobro i nadam se da ćemo imati mogućnost da u 2017. godini imamo više sredstava za pomoć Poljoprivrednoj stručnoj službi i savetodavcima, da se što veći broj naših građana, naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji, da mogu da konkurišu da dobiju sredstva iz IPARD programa, jer će na taj način imati mogućnost da se obezbedi egistencija i razvoj poljoprivrede u svim delovima naše zemlje Srbije, ali govorim sa akcentom na jugoistočnu Srbiju, na brdsko-planinska područja, jer tamo jeste Bogom dato za poljoprivredu, za lekovito bilje, za stočarstvo i za sve ostale vidove poljoprivrede. Ali, Poljoprivredna stručna služba je vrlo bitna i zbog toga je potrebno da se mnogo veći akcenat stavi na razvoj poljoprivredne stručne službe.
Evo, recimo, još jedno pitanje. Problem Poljoprivredne stručne službe u Prokuplju, ljudi su u štrajku i pitanje jeste ministru – šta će se uraditi sa direktorom odgovornim u Prokuplju, da li će se rešiti problem Poljoprivredne stručne službe i ljudi koji su ušli u štrajk? LJudi žele da rade, ljudi hoće da rade za dobrobit svih građana i korisnika njihovih usluga, a setimo se i znamo da je Prokuplje veoma bitno za poljoprivredu. Tu je i voćarstvo i povrtarstvo i stočarstvo i mnogo će biti potrebno da Poljoprivredna stručna služba funkcioniše. Pitanje je da li će se rešiti problem sa direktorom? Kako sam ja čuo od ljudi koji tamo rade u toj službi, veliki je problem i ima i nekih zloupotreba, a obaveštena je i policija. Interesuje me da li će se rešiti problem sa direktorom u Prokuplju, jer je to direktor koji je tu unazad sedam ili osam godina i mislim da je potrebno da se pomogne poljoprivredi i da se tamo tim ljudima nađe način da se izađe iz problema, da ljudi prestanu sa štrajkom i da krene normalno da se radi, da se obilaze korisnici, da se obilaze poljoprivredni proizvođači.
Moramo se setiti i one krilatice gospodina Zaharija Trnavčevića, čoveka koji je svoj život dao za poljoprivredu – koliko znanja, toliko imanja. Znači, više znanja i mnogo će se bolje raditi poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna stručna služba je nešto na čemu moramo svi raditi. Nadam se da ćemo imati mogućnost da u narednom periodu ljudi iz Poljoprivredne stručne službe, savetodavci imaju mogućnost da zajedno sa kontrolorima rade na terenu, a kontrolori, to su ljudi koji će biti ispred uprave za agrarna plaćanja, ljudi koji će biti zaduženi da kontrolišu ono sve što je potrebno za IPARD program, jer bez takvih ljudi nema nam ni uspeha u poljoprivredi. Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovani građani Srbije, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima. Ja bih želeo danas da postavim pitanje predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i Ministarstvu privrede, u vezi sa jednim veoma karakterističnim slučajem stečaja koji govori o pljački imovine naših preduzeća i govori, naravno, o radnicima koji nisu obeštećeni na pravi način. To je slučaj čuvene Industrije kotrljajućih ležaja a.d. iz Beograda IKL, koji inače gotovo svakodnevno protestuje ispred Vlade Republike Srbije. Red je da se, evo, čuje njihov glas i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, oni govore i podsećaju premijera na njegovo obećanje da će pregovarati sa Izraelcem da on isplati suvlasnicima akcionarima Industrije kotrljajućih ležaja srazmerni deo njihove imovine od lokacije u Beogradu, ulica Knez Danilova 23 do 25, na kojoj se gardi poslovno stambeni objekat i, naravno, unapred naplaćuju kvadrature po ceni od 3000 evra, a radnici nisu dobili svoje zarade od 2001. godine i nadoknadu za vrednost akcija od imovine čiji su zakoniti vlasnici više od jedne i po decenije.
Šta je ovde karakteristično? Ovo je ko zna koji slučaj u Srbiji da postoji sudska presuda u korist radnika, a da radnici ne mogu da ostvare svoja prava iako postoji pravosnažna presuda. Naime, izvršna presuda Višeg suda u Beogradu, posebnog Odeljenja za organizovani kriminal, za koju su se akcionari sami izborili tako što su skupili dokaze i podigli krivičnu prijavu, koja je rezultirala osuđujućom presudom, od 12. juna 2015. godine do danas nije primenjena.
Tražili su postupanje po presudi i stavljanje van snage Ugovora o kupoprodaji IKL-ove imovine u centru grada, ali je premijer na sastanku sa njima zatražio, citiram ga – da vidimo da Izraelac isplati makar pola kupoprodajne cene, pa će biti dobro.
Tom prilikom je dao obećanje da će delegaciji akcionara IKL-a biti ponuđen pravni okvir za rešenje problema imovinskog zahteva u roku od mesec dana. Evo, prošlo je godinu i po dana. Akcionari nisu dobili ni obećani premijerov pravni okvir, ni neisplaćene zarade od 2001. do 2010. godine, kada je IKL oteran u stečaj, niti povezan staž od 2004. do 2010. godine, što im sve sleduje po Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o stečaju, u koji su namerno gurnuti da bi im interesne grupe opljačkale imovinu.
Zato postavljam pitanje – ko je uzeo 11 miliona evra za IKL, tj. za izgradnju stambenog kompleksa „Central garden“ koji je na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu? Zašto godinu i po dana predsednik Vlade nije ispunio svoje obećanje akcionarima, bivšim radnicima IKL-a?
Drugo pitanje se takođe odnosi na predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Da li Vučić sme osoblju Ruskog humanitarnog centra u Nišu da dodeli diplomatski imunitet, na šta imaju pravo, ili je ucenjen i mora da ispunjava naloge isključivo NATO-a i Brisela? Da li je Vučiću dozvoljeno da uradi bilo šta što je u interesu naših građana ili isključivo mora da radi u interesu zapadnih centara moći? Kako je moguće da osoblje ovog humanitarnog centra, koje je rešilo toliki problem naših tada neaktiviranih mina koje su očišćene u Srbiji, preko 1.500 eksplozivnih naprava, koji su učestvovali u raznim vanrednim situacijama, koji humanitarno pomažu građane Srbije i državu Srbiju, ne mogu da dobiju diplomatski imunitet koji je, recimo, dobio NATO, koji su dobili vaši zapadni prijatelji, vaši, Vučićevi NATO prijatelji?
Dakle, da li Aleksandar Vučić, koji se ponizno zahvaljivao generalnom sekretaru NATO-a i amnestirao NATO za zločine koje je počinio nad našim građanima, našom decom, da li on planira da uvodi Srbiju u NATO? Zašto nema kancelarije za Rusiju, a ima Kancelarije za evropske integracije, koja dobija novih 200 miliona dinara u budžetu za iduću godinu? Zašto nema pregovora o povoljnim ekonomskim aranžmanima sa Evroazijskim ekonomskim savezom? Zašto nema našeg boljeg statusa u organizaciji za dogovornu kolektivnu bezbednost i, sveukupno gledano, zašto ne smemo da poboljšamo stratešku saradnju Srbije sa Rusijom u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, već moramo da trpimo dalje ucene i pritiske iz Brisela?
Ono što je posebno važno, pitanje za ministra poljoprivrede Nedimovića, koji je izjavio da je 11 hektara zasejano GMO sojom, nas interesuje – ko je vlasnik te parcele, kako je GMO seme dospelo u Srbiju i kada će počinioci koji uvoze zabranjeno genetski modifikovano seme i hranu u Srbiju konačno biti kažnjeni?
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Marinika Tepić

Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka
Zahvaljujem, predsedavajući. Imam tri pitanja.
Prva dva pitanja upućujem ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandru Vulinu. Naime, prvo pitanje je – u kom svojstvu je u subotu 9. decembra 2016. godine otvorio prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama koje žive u Srbije naslovljen „Mozaik Srbije“? Zanima me da mi odgovori – šta je to u nadležnosti njegovoj i ovog ministarstva o kom se trenutno stara, što ima ikakve veze sa nacionalnim manjinama?
Drugo pitanje takođe upućujem ministru Vulinu. Naime, odakle mu podaci koje je naveo otvarajući prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji „Mozaik Srbije“ 9. decembra 2106. godine, da se u Srbiji izdaje 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina, od kojih 39 mešovitih, kao i da se na 76 televizijskih kanala emituje 8.000 programa, a na 103 radio-stanice se emituje 11.000 sati mesečnog programa na jezicima nacionalnih manjina?
Tražim od ministra Vulina da mi decidno odgovori, navede i nabroji svih 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina i svih 39 mešovitih, kao i da mi u odgovoru tačno navede kojih je to 76 televizijskih kanala koji emituju 8.000 programa i koji su to programi i dodatno da mi tačno navede koje su to 103 radio-stanice na kojima se emituje 11.000 sati mesečnog programa na jezicima nacionalnih manjina.
Treće pitanje upućujem ministarki Zorani Mihajlović, a u ime zabrinutih građana Pančeva sa područja Mesne zajednice Mladost. Naime, kada će se izmeniti u idejnom projektu izgradnje nove obilazne teretne pruge Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš i plan detaljne regulacije nove obilazne teretne pruge Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš, i to tako da se izmesti trasa postojećeg industrijskog koloseka NIS Rafinerije nafte Pančevo, a ne da se planira za rekonstrukciju i pretvaranje istog u javnu železničku prugu na delu kroz područja Mesne zajednice Mladost u gradu Pančevu?
Naime, ovim postojećim planom građani i građanke ovog naselja će dobiti dva koloseka i 25 prolazaka dnevno na svega šest metara od njihovih kuća. Zbog toga bi trebalo da dođe do rušenja negde oko 60 kuća. Građani strahuju da će, ako dođe do ove rekonstrukcije, dodatno biti ugroženi njihovi životi na mestu gde se ukrštaju industrijski kolosek sa ulicama i pešačkim prelazima zato što su potpuno neobezbeđeni. Dodatno će biti ugroženi i u delu gde se planira da se izmesti deo postojeće trase pruge Pančevo-Vršac jer će biti premeštena na novu lokaciju odmah neposredno pored trase industrijskog koloseka Rafinerije nafte Pančevo. Na koncu, ugrožena je i bezbednost njihovih stambenih objekata, dakle, 60 porodičnih kuća, koji su izgrađeni u neposrednoj blizini.
Ono što su građani ovog naselja, koji su se organizovali mimo lokalne samouprave, koja nije htela da se bavi ovim problemom, dakle, uprave grada Pančeva, dobili kao odgovor, odnosno preporuku, kada su bili na sastanku u resornom ministarstvu, je da treba da se pristupi izmeni trase industrijskog koloseka, i to tako da se izmesti najkraćom kolosečnom vezom na obilaznicu Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš.
Ovakav predlog, dakle, po preporuci ministarstva, poslat je lokalnoj samoupravi u Pančevu za izmenu i lokalna samouprava se usaglasila da će sufinansirati izmenu ovih planova, ali od tada prošlo je godinu i po dana, dakle, od marta meseca nema nikakvih informacija, a nema informacija ni da li se uopšte započelo sa izmenom ovih planova, niti bilo koje ideje kada će se krenuti sa najavljenim radovima. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Predrag Jelenković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, pitanje upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U kom statusu su studentski krediti koje je tadašnje Ministarstvo prosvete i sporta po odluci dodeljivalo studentima, a preko ovlašćene banke, Univerzal banke, koja je od 3. februara 2014. godine u stečaju? Kada i po kom osnovu je došlo do promene ovlašćene banke koja je postupala u naplati dospelih potraživanja po tim ugovorima? Kada su korisnici kredita i na koji način obaveštavani o promeni ovlašćene banke?
Obrazloženje – studenti, korisnici kredita, a po ugovorima koje su zaključili sa tadašnjim Ministarstvom prosvete i sporta su do otvaranja stečajnog postupka Univerzal banke, kao ovlašćene banke, dobijali informacije i vršili isplatu dospelih rata preko Univerzal banke. Međutim, do otvaranja stečajnog postupka korisnici kredita nisu bili informisani koja je banka sada ovlašćena, niti preko koje banke oni mogu da dobiju informaciju kome da izmiruju svoje obaveze.
U nekom trenutku korisnicima kredita potpuno nepoznato se pojavljuje Unikredit banka Srbije a.d. Beograd, koja je postala ovlašćena banka kod koje su korisnici kredita mogli informisati i vršiti uplate dospelih rata. Unikredit banka je kao ovlašćena banka uputila obaveštenje korisnicima kredita o dugovanjima, kao i o načinu otplate. U svim spornim pitanjima Unikredit banka se ne izjašnjava, već korisnike kredita upućuje isključivo na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao ugovornu stranu, a Ministarstvo nije uopšte odgovaralo upravo na postavljena pitanja kako i na koji način je došlo do promene banke.
Neophodno je, dakle, da se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao ugovorna strana izjasni o statusu tih studentskih kredita, a posebno oko obračunate kamate na dospela potraživanja u periodu od 3. februara 2014. godine, sve do danas. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem, potpredsedniče.
Moje pitanje je vezano za jučerašnje i sinoćne događaje u Briselu. Naravno, upućeno je premijeru Aleksandru Vučiću koji se prema našem mišljenju, prema mišljenju DS, izuzetno neodgovorno, neozbiljno i na jedan neprihvatljiv način odnosi prema strateškom opredeljenju naših građana i naše zemlje, a to je da Srbija postane članica EU.
Pitanje je prvo – šta se desilo juče u Briselu? Da li premijer misli da može da stavi potrebe svoje predizborne kampanje, u kojoj se očigledno nalazi, nekako iza potreba građana? Da li može da shvati da su neke stvari važnije od toga na koji način on smatra da treba da vodi predizbornu kampanju? Da li zaista mislim da je strategija durenja, poput nekakve dece u osnovnoj školi, ozbiljna državna strategija? Da li smo mi prvi put čuli za te probleme sinoć u Briselu? Da li smo mogli nekako da ih predvidimo? Da li smo mogli da ih rešimo?
Da li je Hrvatska jedina zemlja koja ima problem sa tim, pošto sada čujemo da postoje i druge zemlje? U krajnjem, zbog čega Srbija već godinama ne može da reši problem obrazovanja nacionalnih manjina na njihovim maternjim jezicima? Da li Srbija ima nekakvu drugu strategiju osim strategije dece u osnovnoj školi – naljutiću se, pa ću otići kući, pa će oni da vide, biće im žao. Zbog čega cela javnost Srbije sada treba da čeka do šest sati poslepodne da čuje šta će on to sada reći naciji? Koja je nama uopšte informacija, kao građanima, da se on naljutio i otišao iz Brisela? Da li je on plaćen za to ili ga građani Republike Srbije plaćaju da vodi odgovornu državnu politiku?
Da li je, u krajnjem, ovaj njegov potez uopšte napravljen zbog toga da se narod veseli, jer vidim da je opšte veselje po medijima – evo, sad smo pokazali Hrvatima, sad će oni nas da zapamte. Pa, me prosto interesuje, šta smo mi pokazali ovime? Šta smo demonstrirali? U čije ime se on naljutio s kojim ovlašćenjima? Šta misli da postigne time? Da li uopšte išta misli da se može postići time ili se radi o jednoj pukoj kampanji i ničem više od toga, kao što mi u DS smatramo? Da li je on, kada je izlazio na izbore, bio svestan, i kada se opredelio za EU, kada je posle 20 godina shvatio da Osjek nije u Srbiji, a da je Berlinski zid pao, da li je znao da EU vodi politiku uslovljavanja? Da postoje određeni uslovi koje država članica treba da ispuni na putu do EU?
Da li je on smatra da mi te uslove treba da ispunjavamo zato da bismo ušli u EU ili zato što su to uslovi i to stvari koje Srbije i inače treba da reši, sve i da ne želi da ulazi u EU? Da li ga je iznenadilo ono što je čuo juče? Da li namerava i dalje da se poigrava evropskim integracijama i da ih stavlja u službu svoje predizborne kampanje, jer znate, to jako na to liči? Kada Marko Đurić kaže da u poglavlje 35. ulaze zapisnici, izveštaji Edite Tahiri, kada od državnih zvaničnika čujemo – da, mi jesmo za EU, ali. Mi u DS smatramo da su nas građani obavezali na jedan mnogo ozbiljniji pristup evropskim integracijama, da tu ne može biti - ali, da svako ko ozbiljno učestvuje u tom procesu je mogao da shvati šta će se desiti, mogao to da predvidi i mogao da spreči to.
To je naše osnovno pitanje – da li je Srbija mogla da spreči ovo što se desilo? Da li i dalje može to da uradi? Koji je plan za rešavanje tog problema? Da li mi smatramo da te stvari treba raditi? Kako će se, u krajnjem, ponašati ministarka Jadranka Joksimović sada kada je ostala tamo? Da li će ona da se zahvali njima i reći da to više nije naše opredeljenje? I, molimo premijera da o ovakvim stvarima ne slušamo kroz njegovu predizbornu kampanju, nego ako treba da organizujemo sednicu ovde, da razgovaramo o tome.
Građani Srbije su bili vrlo jasni, da mi kao narodni poslanici ne smemo da dozvolimo da se oni prema ovom strateškom opredeljenju Republike Srbije odnose odgovornije nego političari. Ovo pitamo isključivo iz zabrinutosti za proces evropske integracije, jer smatramo da ovako kako se on trenutno vodi uopšte ne ide u dobrom pravcu.