Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Bošković. Izvolite.

Miloš Bošković

Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje je vezano i namenjeno je Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.
Naime, postoji jedan problem sa privrednim društvima. Privredna društva su obično vezana za porodična, mala porodična preduzeća i kao što znamo privredna društva imaju svoje osnivače koji su istovremeno i suvlasnici tog privrednog društva. Dalje, tu imamo Skupštinu, privredno društvo u kojima osnivači učestvuju u radu. Tu postoji jedan problem gde Penziono invalidski fond po službenoj dužnosti, obavezno prijavljuje sve suvlasnike tih privrednih društava. Znači, jedno privredno društvo, recimo, da moraju da im budu plaćeni doprinosi za taj rad koji oni ostvare tokom tih skupština u kojima učestvuju.
Međutim, postoji jedan problem, a to je da mnogi suvlasnici tih privrednih društava više nisu u radnom odnosu u tim privrednim društvima, recimo, postali su penzioneri ili su možda prešli negde drugde, a Penziono invalidski fond i dalje insistira na tome da njima svima mora to da se plaća bez obzira na njihov vlasnički udeo. Neko ima manje vlasništva, neko ima više, međutim nadoknade i dalje ostaju velike.
Ovo često mali privrednim društvima zna da bude mnogo veliki namet, pa recimo, do 70 hiljada dinara godišnje koji oni moraju da plaćaju, čak i ako suvlasnici ne rade uopšte i ne učestvuju u Skupštini, znači, ne pojavljuju se, nema ih nigde, međutim i dalje su obavezni da plaćaju. To je malo nelogično i veliki je namet za ovakva privredna društva koja su obično mala. S druge strane, imamo velika akcionarska društva, recimo, Aerodrom ili Telekom i oni nemaju nikakvu obavezu da plaćaju prema svojim akcionarima koji su građani Srbije.
Neka privredna društva su se žalila i tražila su dodatno mišljenje, razjašnjenje ovog člana. Inače, ovo je član u Zakonu o doprinosima koji ovo definiše, ovo plaćanje. Onda je fond PIO reagovao i rekao je da svima treba, znači, držao se toga, da svima treba ovi doprinosi da se plaćaju osim ukoliko ne rade na nekom drugom radnom mestu, nekoj drugoj firmi, privrednom društvu. Sada opet ostaje problem sa penzionerima koji ne rade nigde drugde ali ne učestvuju u Skupštini, a opet i za njih treba da se plaćaju ove nadoknade. Ovo sve pada na teret tih malih privrednih društava, što su obično neka porodična, da kažem, uslovno rečeno, i ovo je za njih veliki trošak i dosta im otežava poslovanje.
Tako da je moje Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, da li planiraju i da li postoji mogućnost da se promeni Zakon o doprinosima kako bi se ovo tačno definisalo šta tačno znači rad? Zato što ovi penzioneri, recimo, ne učestvuju u radu skupštine, a registrovani su kao članovi skupštine i to malo komplikuje situaciju, jer je pitanje nerazjašnjeno.
Drugo pitanje je generalno za Vladu i tiče se radnika Elektronske industrije u Nišu i mnogih drugih preduzeća tog tipa prema kojima država nije ispala korektna i nije isplatila zaostale plate. Ti radnici, recimo u Nišu i dalje svakog meseca protestuju ispred Gradske kuće. Uvek im se obrate neki predstavnici gradonačelnika, daju im neka obećanja i niša se ne desi. U ovom budžetu koji smo sada usvojili mi nismo, koliko sam video, nema nikakve stavke za isplatu tih zaostalih plata i mene interesuje, to je pitanje za Vladu, da li planira da reši ovaj problem? Verovatno je odgovor – da, nekad, pre ili kasnije. Mene interesuje kada planira da reši? Znači, trebalo bi da se oni ispoštuju zato što ovo nije u redu da ovolike plate stoje na čekanju, a mi dajemo neke subvencije za svakojaka različita preduzeća.
Poslednje pitanje je namenjeno Skupštini, ovoj Narodnoj, imamo e-parlament, sajt koji sjajno radi. Sistem koji mi ovde koristimo za sve dokumente, jako dobro funkcioniše. Imamo dobru pretragu, možemo da vidimo sve što se dešava u Skupštini i bilo bi dobro kada bismo u duhu ove transparentnosti na kojoj mi jako insistiramo, a deklarativno i vladajuća koalicija, bilo bi dobro da ovaj sistem otvorimo i za sve građane.
Možda ne sa svim dokumentima, ne da sve bude dostupno, jer ne mogu ipak da imaju uvid u neke lične podatke, ne znam nekih lica, ali bilo bi dobro da i oni imaju uvid u to kako mi radimo, šta se svakog trenutka dešavalo u Skupštini, zato što mnogi vole da gledaju prenose Skupštine, a neki bi možda voleli da imaju i ovakav pristup, da mogu da vide dokumenta, da mogu da ih analiziraju i da vide tačno do detalja šta mi ovde radimo.
Moje pitanje za Skupštinu je – da li postoji mogućnost da se sistem modifikuje, ja kao programer verujem da je to moguće, i da se određeen nivo pristupnosti, odnosno privilegija, omogući bilo kom građaninu da može to da otvori, da vidi i da analizira? To je to. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova. Zašto njegovo Ministarstvo ne preduzima ozbiljne korake na planu rasvetljavanja nekih od najpoznatijih ubistava od 2000. godine na ovamo? Ja u prvom planu imam ubistvo Zorana Đinđića i ubistvo dvojice gardista.
Nismo uspeli da raskrinkamo ulogu Nebojše Čovića i da dokumentujemo njegovo učešće u zaveri, njegovo učešće u narudžbi ubistva i Ministarstvo unutrašnjih poslova ništa ne preduzima.
Čelnicima dosmajlinskog režima iz tog vremena jasna je donekle uloga Nebojše Čovića. Neki su o tome pisali u svojim knjigama, a sada imamo neoborive dokaze da je ta uloga bila veoma velika. Dok se ne krene sa Čovićem, pa saslušanjem policijskog generala Milovića, pa saslušanjem političkog pukovnika Vulovića, pa nadalje. Nemoguće je to razjasniti, kao da čekaju s neba da im padnu neki dokazi.
Tome treba profesionalno pristupiti, a ne čekati da se odnekud nešto pojavi. I ako može građanska inicijativa, u mom slučaju ili novinarska hrabrost u slučaju „Kurira“, da tome na ovaj način i ovoliko doprinese, onda treba i Ministarstvo unutrašnjih poslova da da svoj doprinos, ako ništa da finalizuje taj posao.
Krajnje je vreme je da se na taj slučaj stavi tačka, da se on ne bi vukao kao slučaj Kenedi. Uvek se nešto zataškava, uvek se neko štiti. Nije valjda toliko značajna uloga Nebojše Čovića u fudbalskom klubu „Crvena zvezda“, da bi ga to oslobodilo odgovornosti od zavere za ubistvo Đinđića? Tako ispade, da je režim u njega imao poverenja da ga ubaci u „Zvezdu“, da rešava probleme, a ovamo mnogo veći problem nije razrešen.
Što se tiče ubistva dvojice gardista, ovde je neki pomak postignut. Očigledno je da je Vuk Jeremić učestvovao u zataškavanju, ali mu je uloga mogla biti minimalna, jer je uživao privilegiju da vojni rok služi u kabinetu Borisa Tadića. Ja nikad nisam čuo na svetu da je tako nešto moguće, civilno služenje vojnog roka u kabinetu predsednika Republike. Niko to ovde nije znao, koliko se ja sećam, dok sad nismo obavešteni.
Ne sumnjam da je on umešan u zataškavanje, ali mu ne može uloga biti najvažnija. Čija je tu uloga najvažnija? Borisa Tadića i onog monstruma Miodraga Rakića, famoznog Mikija Rakića, koji je tada žario i palio Srbijom, koji stoji iza svih monstruoznih afera, nameštaljki, podlosti, kleveta, koje su plasirane protiv političkih protivnika. Ja znam da on ima zasluga za formiranje vaše naprednjačke stranke, ali mrtav je, pa ne morate svaki dan da mu zahvaljujete. Ali, razjasnite njegovu ulogu sad kad ne može da podlegne krivičnoj odgovornosti. Uloga se može razjasniti.
Ne može se ništa tu uraditi dok se ne sasluša Boris Tadić. Šta se čeka? Saslušava se Jeremić, kao vojnik na odsluženju civilnog vojnog roka pridodat kabinetu Tadića, a ne saslušava se Tadić. Jeremić je mogao Tadićeve naloge da izvršava u svrhu zataškavanja, a ne samoinicijativno da vodi tu akciju. Tu moć nije mogao imati. Jeste umešan, pa tako politički diskvalifikovan, i ako je samo bila svrha da se postigne njegova politička diskvalifikacija, to je postignuto, ali dajte da se razjasni ubistvo dvojice gardista.
Da li je u pitanju neka strana oružana sila, koja je ilegalno angažovana da juri haške begunce, ili je u pitanju šverc oružjem, pa su gardisti videli nešto što nisu smeli da vide ili vidim sad novu pretpostavku da su neki oficiri bili umešani u šverc drogom. To se vidi jutros u medijima, a bez policije to ne može do kraja da se razjasni, a policija skrštenih ruku čeka da se problemi sami reše.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.
...
Socijalistička partija Srbije

Marjana Maraš

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvu finansija. Prethodnih nedelja građanima su putem pošte uručena rešenja naknade za odvodnjavanje za 2015. i 2016. godinu. Situacija slična onoj od prošle godine, kada su im takođe uručena rešenja za naplatu za protekle dve godine koje moraju da plate u roku od 15 dana. Pored toga što je dat kratak rok od 15 dana, veoma često su ta rešenja zasnovana na netačnim podacima koji su uvećani, tako da u konačnom rešenju iznos naknade bude i veći nekoliko puta. Ono što ohrabruje, što pozdravljamo i zbog čega postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i gospodinu Nedimoviću jeste zasnovano na njegovoj izjavi da ubuduće naknade za odvodnjavanje neće obračunavati poreska uprava, već će to činiti nadležna vodoprivredna preduzeća.
Svesni smo da je naknada propisana zakonom i da je kao takva obaveza za plaćanje. Svesni smo koliki je njen značaj, naročito za odbranu od poplava. Ali, upravo zbog svega toga, neophodno je da se ona obračuna na tačnim podacima. Zbog toga svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – na osnovu kojih podataka će se vršiti obračun naknada, da li će se rešenja dobijati početkom godine, sredinom godine, da li će se dobijati za jednu kalendarsku godinu ili će se plaćati kvartalno.
Istovremeno, svoje drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija – šta građani mogu da učine za rešenja koja su pogrešno obračunata i koji je najefikasniji i način da se njihovi problemi reše?
Na kraju, navela bih samo tužbu jedne građanke koja je podnela i koja se pozvala na bitne povrede materijalnog prava i nepravilne primene propisa. Naime, članom 169. Zakona o vodama regulisan je osnov plaćanja naknade za odvodnjavanje i u istom se navodi da se naknada za odvodnjavanje plaća za uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno da područja odvođenjem suvišnih voda sistemima za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preuzeće. Na osnovu ovog člana, osporenim rešenjem nezakonito je zadužena naknadom za odvodnjavanje, pošto kuća, dvorište, nalazi se u strogom centru grada koje ne spada u područje, niti postoje sistemi za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preduzeće. Jedina voda koja se pojavljuje u dvorištu je kiša koja pada i upija je zemlja ili odlazi kroz kanalizaciju, koja se uredno plaća javnom komunalnom preduzeću u Vrbasu, što znači da ne postoji zakonski osnov za plaćanje naknade za odvodnjavanje.
Ona se ovom prilikom pozvala i na član 170. stav 1. tačka 3) Zakona o vodama, kojim se reguliše pojam obveznika i plaćanja. Naime, pored kuće, ispred kuće postoji atmosferska kanalizacija u kojoj se sliva sav višak vode i isto je izgrađeno pre dvadesetak godina iz sredstava samodoprinosa, na istom mestu celom dužinom ulice sa jedne i druge strane prethodno je bio jarak koji je zatrpan i u koji se slivao višak vode koji je zemlja posle upijala. Postavlja pitanje, i ono na šta se ona pozvala je shodno navedenim odredbama, nju isključuje kao obveznika naknade za odvodnjavanje. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Mićin

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje uputiću Ministarstvu finansija, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Naime, na sednici Narodne skupštine, prošle nedelje, kad smo raspravljali o budžetu, poslanik Radoslav Milojičić Kena, inače bivši predsednik opštine Smederevska Palanka, je u svom izlaganju pokušao da omalovaži investicije i rad gradonačelnika Novog Sada, gospodina Miloša Vučevića. Pokušao je omalovaži čoveka zahvaljujući kome u Novom Sadu imamo danas dve investicije američke kompanije „Lear“ i „Delfi“ i koja će zaposliti 5.000 ljudi, a trenutno zapošljavaju 3.000 ljudi, čoveka zahvaljujući kome Novi Sad ima najsavremeniju radnu zonu za buduće investicije i čoveka zahvaljujući kome je grad Novi Sad evropska prestonica kulture i evropska prestonica mladih.
Postavljam pitanje - odakle mu hrabrosti da spominje bilo kog predsednika opštine? Kada je on bio na čelu opštine Smederevska Palanka ta opština je bila najzaduženija opština u Srbiji sa dugom od preko tri milijarde dinara, što je 3,5 budžeta ove opštine. To vam je kao da se ova opština zaduživala u zadnjih 10 godina svaki dan milion dinara.
Kako je opština Smederevska Palanka u vreme ovog veliko stručnjaka za vođenje lokalne samouprave postala najzaduženija opština u Srbiji, upravo govori izveštaj DRI za 2012. godinu.
Tako, na primer, on je kao inovativan predsednik opštine iskoristio gradski fudbalski klub „Jasenica 911“ koji nema organe kluba, a ima registrovane igrače, i osnovao ustanovu, odnosno sportsku organizaciju Fudbalski klub „Jasenica 1911“ kao indirektnog korisnika budžeta i preko te ustanove vršio isplatu premija i stipendija, pri čemu se dešavalo da su sa računa dnevno podizani iznosi od 300.000 dinara, čekovima bez pokrića.
Takođe, prema rečima revizora, preko ove ustanove, samo u 2012. godini bez osnova je isplaćeno 17 miliona i 494 hiljade dinara, a ovom istom klubu 2015. godine isplaćeno 20 miliona dinara. Kao iskusan sportista i predsednik opštine, nastavio je sa ovom praksom i u 2012. godini i, po rečima revizora, bez pravnog osnova je isplaćeno ukupno 30 miliona dinara, a od toga bez kriterijuma dodeljeno Centru za razvoj sporta i amaterizma 29 miliona dinara. Prema nalazu revizora, on je bio darežljiv i prema udruženjima građana, kojima je bez zaključenog ugovora i bez javnog konkursa isplaćeno pet miliona i 559 hiljada dinara. Takođe, izveštaj DRI kaže da je u vreme ovog vrhunskog predsednika opštine u 2012. godini, bez verodostojne dokumentacije o nastaloj poslovnoj promeni iz budžeta opštine Smederevska Palanka, isplaćeno 110 miliona dinara.
Dakle, u vreme ovog vrhunskog predsednika opštine iz budžeta Smederevske Palanke, bez pravnog odnosa, bez verodostojne dokumentacije i samim tim nezakonito, potrošeno 163 miliona i 602 hiljade dinara. Inače, ovaj vrhunski predsednik opštine je i veliki protivnik stranačkog zapošljavanja, koji je SNS više puta neosnovano prozivao zbog navodno stranačkog zapošljavanja, a za njegovog mandata je samo u 2012. godini zaposleno 65 osoba više od broja propisanog Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih i zahvaljujući tome je nezakonito isplaćeno 25 miliona dinara na ime zarada.Takođe, do kraja svog mandata ovaj vrhunski predsednik opštine je ovu malu opštinu ostavio sa 820 zaposlenih. Pazite, 820 zaposlenih na 50.000 stanovnika.
Da bih vam pokazao kakav je to predsednik opštine zaista bio gospodini Milojičić i kako se odnosio prema parama građana Smederevske Palanke i parama građana Srbije, postavljam sledeće pitanje – koliki je bio ukupan dug grada Smederevska Palanka, uključujući dugove svih ustanova, javnih preduzeća, direktnih, indirektnih korisnika budžeta na dan 31. decembar 2011. godine, a koliki je bio dug na dan 31. decembar 2015. godine? Koliko je ukupno sredstava od 2012, 2013, 2014. i 2015. godine sa računa opštine isplaćeno ustanovi „Jasenica 1911“? Koliko je ukupno sredstava u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini sa računa opštine isplaćeno Centru za razvoj sporta i amaterizma? Koliko je ukupno sredstava 2012, 2013, 2014. i 2015. godine isplaćeno sa računa udruženjima građana i koliko je lica više zaposleno na neodređeno i određeno vreme u opštini, opštinskoj upravi i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta opštine Smederevska Palanka u odnosu na maksimalan broj zaposlenih u ovoj opštini koji je definisa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u administraciji i to u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Odustajem.)
Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jasmina Karanac, Nataša Mihailović Vacić, dr Milorad Mijatović i Nenad Konstantinović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 12, 13. i 14. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nenad Katanić i Zoran Janjatović, pomoćnici ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nataša Milić, vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milan NJegovan, načelnik Odeljenja u Republičkoj direkciji za vode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Radivoje Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 12, 13. i 14. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Da li predstavnik predlagača, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, želi reč?
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, meni je veliko zadovoljstvo što danas imam priliku sa svojim saradnicima da vam predstavim ono što nam je ideja vezano za izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Na sednici Odbora pojavilo se jedno od pitanja – iz kojih razloga idemo na hitan postupak vezano za predlaganje izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju? Jedan je odgovor. Svi ste svesni da priče oko IPARD procedure, oko sredstava iz EU koja su namenjena za poljoprivredu u iznosu od 175 miliona evra, koja su namenjena za Srbiju, o njima se mnogo govori prethodnih godina, ali ona u ovom trenutku zbog nepostojanja akreditacije naše Uprave za agrarna plaćanja nisu na raspolaganju našim poljoprivrednim proizvođačima.
Osmog avgusta, nekoliko dana pre formiranja Vlade Republike Srbije, dobili smo izveštaj sa nekoliko blokirajućih faktora koji su vezani za akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja i ustanovljenje IPARD procedure. Ti blokirajući faktori, o kojima se često pisalo u medijima, ali vrlo često na način kako taj novac nama nije dostupan, što nije tačno, želeo bih sad nekoliko reči da kažem o tome.
Kao blokirajući faktori bili su stavljeni ljudski kapaciteti. Želim da vam kažem da će do polovine januara kompletna procedura, vezano za angažovanje lica u okviru Uprave za agrarna plaćanja, biti gotova, 42 lica je već zaposleno i još 50 će biti zaposleno. Ovo je neophodno kako bi se uopšte mogla dobiti akreditacija i kako bi se mogla implementirati procedura, jer podsetiću vas, ako išta u EU, na čemu su zemlje članice ostvarile korist, to su sredstva na osnovu zajedničke evropske poljoprivredne politike, i to je ono čemu mi treba da težimo. Ovaj blokirajući faktor biće, da tako kažem, otklonjen.
Druga stvar su bili propisi. Jedan od dva propisa jesu izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ta stvar se nalazi danas pred vama. Ona je u najvećem svom delu…
Ove odredbe su usresređene na IPARD, na njegove procedure, na nosioce, rokovi koji su neophodni za sprovođenje, žalbene procedure ukoliko do njih dođe, jer postupak je transparentan i ustanovljavanje posebnih alata za kontrolu na licu mesta, ustanovljavanje službenika koji imaju, službenika uprave za agrarna plaćanja, koji će imati pravo da kontrolišu šta se to dešava na licu mesta.
Na ovaj način, ćemo odagnati još jedan razlog da bi smo mogli da otvorimo i poglavlje 11, koji se odnosi na poljoprivredu. Mislim da ove izmene i dopune ne treba da se donesu danas. Mi smo, verovatno njih trebali da donesemo i ranije, kako bi smo ove sve stvari rešili, ali moramo da radimo jako brzo.
Mi smo u Akcionom planu, koji će biti predočen tokom današnjeg dana, u Evropskoj komisiji predvideli da u aprilu već budemo spremni za potpunu akreditaciju naše uprave i da već u drugoj polovini 2017. godine imamo prvi konkurs za IPARD sredstva, koja će biti namenjena poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima.
Imamo još nekoliko stvari koje su povezane da bismo mogli da dobijemo akreditaciju, one se tiču nekih pravilnika koje moramo doneti u Ministarstvu poljoprivrede. Oni su već u izradi i oni će biti gotovi tokom januara meseca, i stvari koje se tiču objekata, u smislu njihove bezbednosti i IT standarda, to će biti zadovoljeno i mi ćemo biti spremni za to.
Na ovaj način, mi realizujemo jednu od tačaka ekspozea premijera Vučića, u delu da ćemo imati pristup sredstvima iz EU i ovih 175 miliona evra, koji stoje na raspolaganju Srbiji, da će biti iskorišćena.
Ono što, isto tako želim da kažem, da pun kapacitet ovih sredstava biće na raspolaganju Srbiji. Neće biti nikakvih umanjena, moramo da radimo brzo, i iz tog razloga se nalaze izmene i dopune ovog Zakona pred vama. Ono što je nama jako važno, to je da će stvari, koje se tiču nabavke opreme, mehanizacije, skladišnih kapaciteta, na ovaj način, biti još jedan kanal kuda će moći da se finansiraju ovakvi projekti.
Pored toga, mi imamo tri nova alata koji bi trebali da pomognu u funkcionisanju naše poljoprivrede. Pre svega, kroz ustanovljavanje sistema za indentifikaciju zemljišnih parcela, tzv. „Elpis“. Na ovaj način, moći ćemo jasno da definišemo područja na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja. Omogućiće nam i olakšaće nam komasaciju, da utvrdimo koje je to sve zemljište koje može da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
Druga stvar, koja nam je jedan od alata koji ćemo koristiti, jeste tzv. „fadem sistem“, to je sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima. Jako je važno da ovo implementiramo, kako bi naši poljoprivredni proizvođači mogli kasnije da ostvaruju benefite od sredstava koja će biti na raspolaganju našoj državi.
Isto tako, biće ustanovljeni sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije. Moramo na jednom mestu imati kompletnu analitiku, kako bi smo na kvalitetan način mogli da upravljamo sistemom.
Što se tiče Predloga drugog izmena i dopuna Zakona, koji su vezani za podsticaje, ovde se radi o dopunama, odnosno širenju kruga lica koja imaju pravo da ostvaruju podsticaje za svoju poljoprivrednu proizvodnju. Podsetiću vas, da je budžet za poljoprivredu za 2017. godinu 3,32 milijarde veći. Mi smo četiri puta više sredstava opredelili u budžetu za razvoj onih mera konkurentnosti koje se tiču nabavke opreme za sve investicije. I to je još jedna od stvari koja je bila sadržana u ekspozeu premijera. Umesto 526 miliona, koliko je bilo predviđeno u 2016. godini, mi ćemo imati 2,2 milijarde namenjenih sredstava za ovo.
Korisnici sredstava na koje širimo krug, su oni koji se bave stočarstvom, i to onom vrstom stočarstva koji će moći da proizvode juneće meso, koje je na tržištu dosta traženo. Mi na ovaj način želimo da utvrdio pravo tih lica da dobiju određene podsticaje, kako bi se i ova vrsta stočarske proizvodnje unapredila. Ono što posebno želim da istaknem, to je uvođenje kategorije lica mladih poljoprivrednih proizvođača, koja su sadržana u izmenama i dopunama zakona, koji će imati pravo da koriste i bespovratna sredstva za ostvarivanje svoje poljoprivredne proizvodnje. Isto tako, po posebnim programima imaće pravo da koriste i start-ap kredite, dakle kredite za početnike u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira da li se radi o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji ili se radi o prerađivačkoj.
Nama je ideja da, naročito u devastiranim područjima poput, navešću nekoliko samo primera, Bele Palanke, Trgovišta, Svrljiga, Babušnice i sličnih lokalnih zajednica, da pokušamo da ovo bude jedan od alata kako ćemo ljude ostaviti da žive na tom području. I ne samo ostaviti da žive na tom području, nego i da neka druga lica dođu i zasnuju svoju poljoprivrednu proizvodnju, zasnuju svoj život tamo, jer ćemo za ta područja predvideti veće iznose subvencija nego za druga područja.
Mislim da je to jako važno, i da ovo treba da bude jedan od alata kojim se borimo kako ne bi došlo do pražnjenja određenih područja, naročito na prostoru Istočne i Južne Srbije. Tamo ima raznovrsnih poljoprivrednih proizvodnji, koje vrlo često ljudi stavljaju u drugi plan, naročito kada uvežemo ove alate vezano za mlade poljoprivrednike i ovo što je povezano sa stočarstvom, sa proizvodnjom veće količine junećeg mesa. Mi možemo da očekujemo da na tim prostorima dođe do razvoja ove grane poljoprivredne proizvodnje.
Isto tako, ponekad je i u drugi plan, treći plan, stavljeno i lekovito bilje, po kojima su ti krajevi poznati. Nama je jako važno da pored osnovne poljoprivredne proizvodnje razvijemo i prerađivačke kapacitete na tim prostorima, i da dođe do formiranja tržišta koje je sposobno da apsorbuje proizvedenu robu na tim prostorima. Ne da više proizvodimo kvalitetnu, a jeftinu robu, nego da se ona prerađuje na tim prostorima kako bi kao poluproizvod ili krajnji proizvod, odlazila na tržište, ili Srbije ili tržišta koja stoje ovoj zemlji na raspolaganju.
Ono što sam juče isto tako primetio tokom raspravu na Odboru za poljoprivredu jeste bojazan da nema osiguranja, da je izbačeno osiguranje, odnosno subvencionisanje osiguranja poljoprivredne proizvodnje. To nije tačno. Ono se nalazi pod merom upravljanja rizicima. Mi smo preuzeli metodologiju iz evropskih direktiva, iz jednog prostog razloga da bismo na kvalitetan način mogli da sinhronizujemo dve legislative, kako bi mogli da budemo korisnici veće količine sredstava.
Samo ću vam reći da je upravljanje rizicima jedan generički pojam, koji ne podrazumeva samo subvencionisanje osiguranja, premije osiguranje, nego i mnoge druge stvari koje u ovom trenutku predstavljaju problem na tržištu. Naročito u kritičnim situacijama, bilo da se pojavljuje manjak određenih poljoprivrednih proizvoda, ili da se pojavljuje višak poljoprivrednih proizvoda. Dakle, razvijamo alate da regulišemo tržište poljoprivrednih proizvoda, i nama je ideja da u sledećoj godini donesemo i poseban propis koji će ovo regulisati. Ovo što je, ova mera koja postoji kao upravljanje rizicima, je jedan generički pojam koji obuhvata više alata koji će kroz podzakonske akte biti potpuno definisan.
Poslednji i najmanje važan propis koji je pred vama su izmene i dopune Zakona o vodama. Podsetiću vas da je 2010. godine donet poslednji propis. Da budem malo slikovit, mnogo vode je i Savom i Dunavom proteklo od tog perioda, ali je i mnogo kritičnih situacija bilo 2010. godine. Ne treba da vas podsećam da smo 2014. godine u maju mesecu imali poplave, da smo to imali i 2016. godine od bujičnih voda.
Sve te stvari, sva iskustva su implementirana u izmene i dopune Zakona o vodama. Sve ono što je predstavljalo problem, a navešću nekoliko stvari koje su rešene izmenama i dopunama Zakona o vodama, da li će biti uspešno ili ne, to zavisi od toga kako se budemo odnosili prema ovoj stvari. Imaćemo pravni okvir, ali ono što je sigurno problem to je što nismo posmatrali reke onako kako to Bog zapoveda, po hidrografskim slivovima, nego smo vrlo često imali administrativne barijere. Tako su na Savi do jednog kilometra upravljale Vode Vojvodine, posle toga Srbijavode, a nakon toga Beogradvode i onda nam se pojavio 2014. godine problem kako koordinirati sve ove subjekte na kvalitetan način.
Izmenama i dopunama ovog zakona razrešavamo tu dilemu i upravljanje rekama ići će na bazi njenih tokova, na osnovu hidrografskim slivova, a ne na osnovu administrativnih područja koja postoje. Isto tako, želim da kažem da su posle 2010. godine doneta dva jako važna zakona za funkcionisanje celokupnog pravnog sistema Srbije. Jedan je Zakon o javnoj svojini, a drugi je Zakon o planiranju i izgradnji.
Izmenama i dopunama Zakona o vodama prilagodili smo se potpuno Zakonu o javnoj svojini i definisali način na koji se odnosimo prema vodoprivrednim objektima i isto vodnim površinama. Šta smo imali po prethodnim propisima, propisima iz 2010. godine, pre šest godina?
Vodnim prostorom koji je postojao uz reku nisu postojale licitacije, nisu postojali transparentni postupci, nego jednostavno ko pre devojci, njemu devojka. Po tom principu se odigravala čitava procedura. Sada imamo jasne, transparentno definisane procedure u skladu sa Zakonom o javnoj svojini kako se može doći u zakup jednog vodenog prostora.
Sa druge strane, imamo objedinjenu proceduru koja je definisana Zakonom o planiranju i izgradnji gde teret pribavljanja dokumentacije od bilo koje ustanove, bilo kog javnog preduzeća pada na onog koji izdaje dozvolu. To smo istu implementirali u izmene i dopune Zakona o vodama, tako da sada kada se izdaje vodni akt ili vodna dozvola od strane nadležnog vodoprivrednog preduzeća, na njega pada teret, a ne na stranku, ne na pojedinca da mora da trči od vrata do vrata, nego pada teret na nadležno javno vodoprivredno preduzeće da mora da prikupi svu neophodnu dokumentaciju za stranku koja želi da učestvuje u postupku.
Na ovaj način činimo postupak transparentniji, smanjujemo birokratske procedure, olakšavamo građanima i svim zainteresovanim licima da lakše dođu do vodnih akata koji postoje u našim propisima. Šta to može da predstavlja u životu jednog čoveka? Kada želi da se vrši navodnjavanje na nekom većem prostoru, a zbog kapaciteta je neophodno da se dobije bilo koji vodni akt, nadležno vodoprivredno preduzeće u zavisnosti od toga gde se nalazi određena poljoprivredna površina, gde se želi razviti sistem za navodnjavanje, ono će biti dužno u ime tog poljoprivrednika da pribavlja sve uslove i sve saglasnosti.
Isto tako želim da kažem da kod velikih infrastrukturnih projekata koji se protežu na dve teritorije koje na poseban način regulišu određene prostore, tako smo npr. imali nadležnost za određenu vrstu objekata infrastrukture, dozvolu je izdavala što se tiče voda AP Vojvodina do jedne tačke, a od druge tačke dozvolu je izdavao nadležni organ na prostoru Srbije. Ovim smo uprostili čitavu ovu stvar, definisali organ koji izdaje za ceo infrastrukturni projekat vodna akta.
Isto tako, u pogledu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda usvojili smo evropske direktive kako bismo na kvalitetan način mogli imati sistem prečišćavanja otpadnih komunalnih voda. Razvija se čitav ovaj sistem objekata. Različiti su izvori finansiranja. Negde se to finansira iz budžeta lokalnih samouprava, negde lokalne samouprave konkurišu za IPA projekte. Evo, npr. imamo u IPA 2017. jedan ogroman projekat za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu od 53 miliona evra. Nama su neophodni novi standardi kako bismo na kvalitetan način mogli da upravljamo komunalnim otpadnim vodama.
Ono što je jako važno reći, kompletan sistem upravljanja u kriznim situacijama, kada je reč o vodama, pravila na osnovu kojih će subjekti koji učestvuju aktivno u sistemu odbrane, pravila i okvir će određivati Ministarstvo poljoprivrede preko svojih nadležnih organa. Na ovaj način želimo da napravimo koordinaciju i sistem jedinstva u načinu upravljanja. Sam sam 2014. godine kada su bile velike poplave bio svedok šta na osnovu zakona koji sada želimo da menjamo se dešava, gde smo imali različita pravila postupanja na različitim prostorima.
Ovo je jedan jedinstveni prostor, jedna država. Na osnovu hidrografskih slivova mora da se upravlja, u krajnjoj liniji zato je i osnovana Dunavska komisija od strane EU, zato imamo i Savsku komisiju kao jedan od alata, a sa treće strane sada razgovaramo i sa nadležnim institucijama BiH i Crne Gore da i tokom reke Drine na jedinstven način upravljamo.
Tako možemo da imamo punu koordinaciju, a kada na vreme imate informaciju, onda možete da donosite pravilnu odluku. Zbog toga vas molim da podržite ove izmene propisa u danu za glasanje. Ovo ministarstvo će sve one amandmane koji idu u prilog razvijanju sistema prihvatiti. Hvala vam puno i stojimo vam raspolaganju.