Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM-PDD iznesem naše mišljenje o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu.
Najpre ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanička grupa SVM na početku 2013. godine je pozdravila odluku o donošenju jednog takvog zakona. Svi se dobro sećamo šta je bilo prethodnih godina. Postojale su uredbe i naši poljoprivredni proizvođači nisu znali šta ih čeka u narednoj godini. Donošenjem ovog zakona je bilo prvenstveno važno za naše poljoprivredne proizvođače, jer je kroz ovaj zakon država konačno uobličila transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi.
Svi znamo da je u poljoprivrednoj proizvodnji jako važna predvidivost. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvara se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika.
Međutim, najpre zbog situacije u kojoj se država nalazila na kraju 2014. godine i 2015. godine, došlo je do izmena i dopuna ovog zakona iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenata izazvanog posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina.
Trenutno važeći zakon stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava.
Odluka o spomenutim izmenama je bila teška za naše poljoprivrednike i iskreno se nadam da ćemo biti u prilici da u narednim godinama povećamo iznose za subvencije po hektaru, jer ako želimo da naši proizvođači budu konkurenti na tržištu EU, odnosno da se takmiče sa proizvođačima iz EU, to će biti neophodno. Juče na Odboru za poljoprivredu smo razgovarali o tome i gospodin ministar Nedimović isto je rekao da se nada da ćemo u narednim godinama moći da povećamo iznose.
Za nas poslanike SVM je od izuzetnog značaja da su po ovom predlogu zakona iznosi izdvojeni za poljoprivredu najmanje 5% od prihoda od strane nacionalnog budžeta, što je od strane Vlade Republike Srbije i budžetom za 2017. godinu ispunjeno. Pozitivno je i to da se ovim izmenama i dopunama dalje proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja uvode nove mere, proširuje se krug korisnika podsticaja u oblasti direktnih praćenja za stočarsku proizvodnju.
Drugo, u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja uspostavlja se nova klasifikacija mera koja predstavlja korak napred u harmonizaciji sa merama drugog stuba zajedničke poljoprivredne politike EU, što je cilj pregovora o pristupanju EU u okviru poglavlja 11 - poljoprivreda i ruralni razvoj.
Prema najavama gospodina Nedimovića, naši poljoprivrednici u 2017. godini mogu da računaju na sledeće mere. Po novom zakonu, odnosno nakon prihvatanja budžeta za 2017. godinu i nakon donošenja uredbi, oni će dobiti kroz direktna plaćanja iznos od četiri hiljade dinara po hektaru. Znam da proizvođači nisu prezadovoljni ovim iznosima, međutim, najvažnije je da oni budu isplaćeni što pre, jer su im sredstva izuzetno potrebna.
Pored toga, ostaje i premija za mleko od sedam dinara, isto za mlečne krave podsticaj od 25 hiljada dinara po grlu, za tona junadi 10 hiljada dinara, za krmače i neraste povećavaju se sredstva, po najavi gospodina ministra, sa sedam hiljada na 10 hiljada dinara po grlu, za koze i ovce ostaje sedam hiljada dinara, za jagnjad i jarad dve hiljade dinara, za tovne svinje hiljadu dinara i po košnici pčela proizvođači mogu da računaju na 720 dinara. Smatram da je to dobro. Naravno, oni proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom, oni mogu da računaju na još veća sredstva.
Prema Predlogu zakona, podsticaji za mere ruralnog razvoja su investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti, dostizanja standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i podsticaj za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi.
Za nas su od posebnog značaja savetodavne službe, jer su mnogi poljoprivredni proizvođači starije osobe, pa im je od izuzetnog značaja da dobiju pomoć savetnika. Inače, Savez agrarnih udruženja Vojvodine sa sedištem iz Sente, sa kojima imamo izuzetno dobru saradnju, pomaže naše poljoprivrednike u mnogim opštinama u Vojvodini. Lokalna samouprava Bačke Topole, iz koje ja dolazim, isto izdvaja neke podsticaje za savetodavnu službu. Oni su ti ljudi, savetnici koji pomažu našim poljoprivrednicima kad prema Trezoru predaju zahteve i izuzetno je značajan njihov posao.
Sada pitanje za vas, gospodine ministre, glasi – da li, pored stručnih lica u savetodavnim službama, u ovu službu mogu da se uključe i stručnjaci raznih udruženja, da li postoji mogućnost za to? Nadam se da ćemo naći način da udruženja dobiju podršku za takvo poslovanje. Naravno, ostaje i kreditna podrška, koja je takođe izuzetno značajna za sve naše poljoprivrednike.
U okviru podsticaja za proizvodnju proširuju se podsticaji u stočarstvu, i to za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplode nerasti. Dobro je što je, pored uslova propisanih važećim zakonom u vezi prava na korišćenje podsticaja u stočarstvu, propisano da za korišćenje podsticaja lice koje je steklo pravo na korišćenje mora da ispuni uslov da se prijave na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu, a pod kontrolom pravnih lica ovlašćenih za posao sekcije odgajivačke organizacije.
Što se tiče podsticaja za krave, za uzgoj teladi za tov, predlogom je predviđen minimalni iznos od 5.000 dinara. To je novina koju podržavamo.
Vezano za umanjenje isplata direktnih plaćanja, predviđa se da se umanjenje u propisanim granicama vrši samo za iznose koji prelaze propisane limite, što je povoljnije za razliku od rešenja u važećem zakonu, kojim se umanjuje isplata ukupnog iznosa. Važne su i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, i to: unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diverzifikacija dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja. Nadam se da će u ovaj posao isto biti uključena i razna poljoprivredna udruženja. Oni su prisutni na terenu, organizuju razne manifestacije, stručne skupove, pa je izuzetno značajan njihov rad.
Prethodni navedeni podsticaji za mere ruralnog razvoja se sprovode kao naknade dela troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mere i utvrđuje se u minimalnom iznosu od 30% ukupne vrednosti, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Pozitivno je i to što je preciznije uređeno korišćenje podsticaja za organsku, biljnu i životinjsku proizvodnju.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom i ruralnom razvoju. Zakon se donosi iz razloga preuzimanja obaveza iz Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za predpristupnu pomoć IPA 2, i iz razloga Sektorskog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije pod instrumentom za predpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, to je tzv. IPAR 2.
Na osnovu finalnog izveštaja o zapažanjima i preporukama Evropske komisije Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj u vezi sa pregledom zahteva za poveravanje za takva izvršenja budžeta Srbije, utvrđeno je da se nacionalni zakon o poljoprivredi mora prilagoditi sektorskom sporazumu. Kao najvažnije izmene koje se trebaju izvršiti su uključivanje rokova u skladu sa Sektorskim sporazumom, kao što je gospodin ministar i rekao, uključivanje žalbenih postupaka, statusa poljoprivrednih inspektora za konzularna lica i drugo. Ovaj nalaz okarakterisan je kao blokirajući faktor koji se ostvaruje kroz predložene izmene i dopune zakona.
Sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost da koristi sredstva i komponente IPAR fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja. Deo operativne strukture ovog sistema čini upravo Uprava za agrarna plaćanja. Glavni cilj donošenja zakona je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPAR programa u Republici Srbiji i omogućavanje korišćenja sredstva iz IPAR fonda koja su namenjena dostizanju standarda i konkurentnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Izmene i dopune se odnose na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja u pogledu dodeljivanja sredstva iz IPAR 2. Istakao bih samo nekoliko: pravilo posebnog postupka za sprovođenje i kontrola IPAR programa, predlaže se novi akt kojim se definiše IPAR program koji donosi Vlada na predlog ministarstva, uvodi se sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima i uvodi se sistem za identifikaciju zemljišnih parcela koji predstavlja skup podataka o zemljišnim parcelama.
Smatram da je od strateškog značaja za celu državu i za sve naše poljoprivrednike da uradimo sve da bi u što skorije vreme ispunili sve zahteve i da će Uprava za agrarna plaćanja napokon dobiti akreditaciju, jer samo tako možemo da jačamo konkurentnost naših poljoprivrednika. Kao što smo čuli od gospodina ministra, cilj je da se to uradi već na početku 2017. godine. Ja sam siguran da će i gospodin Nedimović i gospodin Žarko Radat, koji je direktor Uprave za agrarna plaćanja, uraditi sve da to bude i tako.
Treći zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Jedan od glavnih razloga za donošenje zakona je usaglašavanje Zakona o vodama sa drugim propisima u našem pravnom sistemu koji su doneti posle stupanja na snagu zakona i dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti voda. Bitne izmene i dopune su da su vode definisane kao prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i vrši se u usklađivanje za Zakonom o javnoj svojini, što je malopre spomenuo i gospodin ministar.
Upravljanje vodnim zemljištem u javnoj svojini vrši će Javno vodoprivredno preduzeće, osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji. Jako je bitno da su prihodi od zakupa vodnog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine prihodi budžetskog Fonda za vode AP i koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama.
Što se tiče prava preče kupovine vodnog zemljišta, Autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na veštačkim vodotocima, kanalima, na kojima pravo javne svojine. Na taj način se vrši usklađivanje sa Zakonom o javnoj svojini kojim je utvrđena svojina Autonomne pokrajine na kanalskoj mreži.
Pozitivno je da su prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na teritoriji Autonomne pokrajine prihodi budžeta Autonomne pokrajine i koriste se preko budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Bilo je već reči o tome i na Odboru za poljoprivredu, da prethodnih nekoliko nedelja su građani širom države dobili od Poreske prave račune za odvodnjavanje, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među njima, najviše zbog toga što se od 2010. godine plaća i naknada za građevinsko zemljište, plaća se tamo gde postoji kanalizacija. Za to nije odgovorna ova vlada, ali smatramo da su iznosi preveliki, pa moramo nešto da preduzmemo.
Na primer, moj komšija koji dobija poljoprivrednu penziju 9.000 hiljada na mesečnom nivou sada je dobio da uplati 30.000 dinara. Zemlju je izdao u zakup i sada nema od čega da uplati ovaj iznos. Ogroman problem predstavlja i činjenica da je Poreska uprava ujedno i isporučila račune za 2015. i 2016. godinu. Juče smo razgovarali na tu temu na Odboru za poljoprivredu. Gospodine ministre, molim vas da razmotrite predlog da se građevinsko zemljište izuzme iz naknade za odvodnjavanje. Vi ste rekli da ćemo na početku sledeće godine opet razgovarati na tu temu.
Član zakona koji se odnosi na ovo pitanje, nažalost, se ne menja predloženim izmenama i dopunama Zakona, pa nemamo pravne mogućnosti da predložimo amandman u tom pravcu. Suština je da sada u ruralnim sredinama svako domaćinstvo mora da plaća za svo zemljište i da su iznosi preveliki, mada jeste da se radi o prihodima Autonomne pokrajine, međutim, odliv sredstava se vršio preko Poreske uprave, koja je napravila ogroman propust krajem 2015. godine, nije slala rešenja građanima. Apelujem na vas, gospodine ministre, bez obzira što niste vi nadležni za to, da ipak pitate nadležne u Poreskoj upravi zbog čega je došlo do ovog propusta. Ovo se više ne sme ponoviti. Rešenja treba slati redovno, jer ovako su iznosi ogromni pa građani ne mogu da ih plate odjednom. Po predlogu ovog zakona Javno vodoprivredno preduzeće će biti ubuduće zaduženo za to, znači izmena i dopuna Zakona ide u tom pravcu, što je jako dobro.
Dobro je da na teritoriji Autonomne pokrajine nadležni organ Autonomne pokrajine određuje granice vodnog zemljišta. Time se proširuje nadležnost organa Autonomne pokrajine, određuju se granice vodnog zemljišta, ne samo za vode prvog reda, već i za vode drugog reda. Predlogom zakona je smanjen vodnih područja na teritoriji Republike Srbije. Predloženim izmenama izvršena je podela na osnovu hidrogasnih principa, a ne prema teritorijalnom principu, pa je predviđeno pet vodnih područja, i to – vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i vodno područje Beli Drim. Autonomna pokrajina Vojvodine je deo vodnih područja Save i Dunava.
Vodna područja se dele na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje operativnih poslova u upravljanju vodama na osnovu utvrđenih kriterijuma. Bitno je da vodna akta na teritoriji Autonomne pokrajine donosi nadležni organ Autonomne pokrajine. Novi izvor
finansiranja za budžetski fond za vode Autonomne pokrajine su sredstva od zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljenje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini, ostvaren na teritoriji Autonomne pokrajine.
Izmenama i dopunama Zakona o vodama se ukidaju neke određene nadležnosti organa Autonomne pokrajine, propisane važećim Zakonom o vodama, ali što se tiče nadležnosti AP Vojvodine u oblasti vodoprivrede, propisane Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, predloženim izmenama i dopunama Zakona se ne dira u te nadležnosti. Ovo je jako, jako važno za našu poslaničku grupu. Dobro je i to da se razlikuje od Nacrta izmena i dopuna Zakona o vodama, kojim se predviđalo ukidanje inspekcijskog nadzora u oblasti vodoprivrede organima AP Vojvodine, Predlogom zakona zadržava inspekcijski nadzor, odnosno Autonomnoj pokrajini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji Autonomne pokrajine preko vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine.Na kraju, gospodine ministre, želim da kažem da će poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržati sve predloge zakona. Naravno, pored donošenja ovih zakona, ima još dosta tema koje se tiču poljoprivrede i od izuzetnog značaja su za naše proizvođače na kojima treba zajednički da radimo. Mislim najpre na penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača, na registraciju priključnih mašina i na donošenje uredbe o tzv. malim proizvođačima.
Problem penzijskog i invalidskog osiguranja je veliki problem godinama. Neke probleme smo rešili, jer samo jedan član porodice je u obavezi da plaća PIO. Bilo je i reprograma, čak i ove godine, a nažalost, najvažniji deo je da prihodi u gazdinstvu budu srazmerni sa plaćenim doprinosima, sa veličinom poseda, to nismo rešili. Oni proizvođači koji gazduju na malim površinama ne mogu da plate sto hiljada dinara na godišnjem nivou, pa se nadamo da predlog radne grupe u Ministarstvu će biti u najkraćem roku prihvaćen. Bilo bi dobro da se dođe opet do reprograma. Kamate su dva puta veće od glavnice duga, Poreska uprava stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište, znači, situacija je veoma loša na terenu.
Gospodine ministre, još jednom da ponovim, kao i do sada možete da računate na nas u rešavanju ovih problema. Naravno, još jednom želim da kažem da podržavamo sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem se prethodnom govorniku na rečima i zahvaljujem se na podršci za izmene i dopune ovih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu.
Želeo bih samo na nekoliko stvari da se osvrnem, čisto radi pojašnjenja. Ja bih isto bio najsrećniji kada bih u ovom trenutku mogao da kažem da je veći nivo sredstava, naročito za biljnu proizvodnju, ali želim isto tako jednu stvar da kažem, da mogu da implementiram u propise samo ono što imamo od novca. Ne mogu da se bavim budućim neizvesnim okolnostima i da budem neozbiljan.
Želim da sve ono što ovim propisima utvrdimo i isplatimo. Želim da, kao što smo u 2016. godini, vezano za investicije, gde smo isplatili više nego što je bilo planirano, želim da imamo predvidiv sistem, da svako zna za ono što mu je propisano da će dobiti sigurno, a ne da imamo situaciju kao pre nekoliko godina kada 10,5 milijardi dinara nije plaćeno, a postojala je pravna obaveza, onda se narušio čitav sistem budućih budžeta koji su bili namenjeni za poljoprivredu. Mislim da je to neozbiljno. Možemo da trošimo ono što imamo i mislim da je to jako važno pocrtati i da stvorimo sigurnost.
Što se tiče ovih mera o kojima ste vi govorili, da, sve su one takve kakve ste vi pomenuli. Želeli smo da proširimo krug ovih korisnika, da idemo korak dalje.
Što se tiče savetodavaca, jako važna stvar, moramo potpuno da reformišemo sistem savetodavne službe za 2017. i 2018. godinu, iz jednog prostog razloga, navešću vam konkretne stvari koje nam se dešavaju na terenu. Nama su neophodne savetodavne službe. U jednom selu u Mačvi, zove Ravni, čuo sam jednu zanimljivu stvar, u stvari, ona odslikava svako selo. To je da je u jednom selu važan učitelj, važan je sveštenik i važan je onaj ko će da te savetuje kako i šta da seješ koje godine. Mislim da je u ovoj jednoj izreci, koja može nekom da deluje potpuno banalno, u stvari sadržano sve za egzistenciju jednog sela i za kvalitetan i pravilan razvoj. Mi ćemo pokušati kroz ovu transformaciju da uključimo i lokalne zajednice, da omogućimo da imaju programe sufinansiranja savetodavnih poslova za ona lica koja se akredituju po pravilima koja su utvrđena.
Što se tiče odvodnjavanja, apsolutno ste u pravu. Mi smo imali jednu situaciju sada za 2015. i 2016. godinu, da je od strane poreske uprave sustigla rešenja za dve godine. Imamo situaciju gde je po postojećem Zakonu o vodama organ koji se bavi naplatom ko zna koliko stotina prihoda i ko zna koji mu je ovo po stepenu izdašnosti po redu. Mi smo morali da izvršimo ove korekcije i da tamo na licu mesta, gde nastaju, gde ljudi znaju, upućeni su potpuno u taj problem, a to su nadležna vodoprivredna preduzeće, da oni budu ti koji će obračunavati po jednoj potpuno novoj metodologiji.
Ima prostora da se razgovara o onome što je predlagano juče i na Odboru za poljoprivredu i što je predlagano od strane vas. Mislim da moramo da napravimo pravičan sistem za odvodnjavanje. Ali, ono što vam ja želim reći ta sredstva se koriste za uređenje naših kanala, za uređenje vodotokova. Sve je to lepo kada sve funkcioniše ali kada dođe, kao maj 2014. godine, kada imamo gomilu lokalnih zajednica koje nisu obraćale pažnju na ovo šta imate. Imate da je šporet, školjka od auta ili ne znam, neka treća stvar zakrčila jedan vodotok, napravila se barijera i sada je tu došlo do izlivanja.
Mora sistematski i planski ovo da se radi, jedan od izbora za finansiranje, jeste ova naknada za odvodnjavanje. Bilo bi dobro kada bi mogli da na bolji način i pravičnije ovo regulišemo i to će biti naša intencija, i hvala vam na vašim predlozima i sugestijama.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti poljoprivrede i poslanički klub Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.
Ono što bih na samom početku rekao, jeste da i lično i kao član Odbora za poljoprivredu podržavam jednu ogromnu energiju koja je došla sa novim ministrom u resorno ministarstvo i iskreno se nadam boljim danima za srpski agrar.
Naravno, kao i kolega pre mene, a najpre ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi u ruralnom razvoju, jer IPARD fond je nešto o čemu se toliko govori u Srbiji, u opštinama i gradovima Srbije u prethodnim godinama, ali, evo, mi smo svedoci da tek sada stičemo uslove da 2017. godine taj IPARD fond u tom punom obimu od 175, kako ste naveli milion evra može da bude dostupan Srbiji, kao državi i posredno srpskom poljoprivredniku.
Ono što je važno, a to je da je Srbija još od marta meseca 2012. godine, kada je postala kandidat za članstvo u EU, stekao mogućnost za ta sredstva, ali, naravno, bilo je potrebno i vreme da se određeni uslovi ispune, da se već ne pominjem, akredituje, pre svega, Uprava za agrarna plaćanja, da se tu zaposle ljudi i taj sada posao je pri kraju i ja se iskreno nadam da će novi pravilnici već biti doneti u prvom kvartalu 2017. godine, da se zna na koji će način taj novac biti raspoređen.
Što se tiče IPARD fondova i toga novca, ja samo zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos, moram da kažem da je i ministarstvo i lokalne samouprave su značajno u prethodnoj godini radile na edukaciji naših poljoprivrednih proizvođača, ali je po meni potrebno da se napravi još jedan dodatni napor, da se svim nosiocima registrovanih gazdinstava na pravi način prezentuje, šta je ono što oni moraju da ispune da bi mogli da konkurišu za novac, a moram da kažem da će taj novac sići nepovratnoj i do 70%, zavisno od investicija, da li je investicija u opremu, u objekte itd.
Ono što bih samo zamolio uvaženog ministra, jeste da se obrati pažnja na ovaj član 8e, koji govori samo o sprovođenju, odnosno o kontroli sprovođenja IPARD programa, gde se kaže da poslove može obavljati lice koje je steklo visoko obrazovanje u okviru obrazovnog naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka ili iz oblasti ekonomski-pravne nauke.
Mislim da bi tu, kolege i ja smo malo sa amandmani intervenisali, da bi trebalo da stoji – i eventualno doktori veterine. Problem je u Srbiji trenutno što veterinarske stanice u opšte su u ogromnim problemima. Mi nažalost, sada imamo praksu, južno od Save i Dunava, da je ona nesrećna privatizacija dobrim delom urušila sve ono što smo imali dobro iz pre svega primarne veterinarske zaštite i zbog toga bi po meni bilo važno da se doktori veterine uključe i u sprovođenje i praćenje sredstava koja će biti odobrena iz IPARD fondova.
Drugi zakon je Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji i ono što ja hoću da kažem, ukratko samo, jeste da je nešto što je dobro i što sam već rekao i u načelnoj raspravi kada je bila ovde o budžetu za 2017. godinu, a to je da je posle dugih godina stagnacije povećan iznos sredstava za subvenciju u poljoprivredi u srpski agrar i on će u 2017. godini biti veći, odnosno u odnosu na 2016. godinu za nekih 3,3 milijardi dinara. To je značajan iznos.
Ono što treba građani Republike Srbije da znaju, jeste da sve ono što su imali od subvencija i podsticaja u 2016. godini imaće u 2017. godini sa određenim uvećanjima. Ministar je u uvodnom izlaganju već napomenuo gde su ta povećanja. Pomenuo je tov junadi kao našu realnu šansu i da će tu biti značajno veće subvencije u 2017. godini i to podržava. Prosto, dolazim iz Šumadije, dolazim iz Topole i meni je zadovoljstvo da će i ministar biti gost u Šumadiji gde ćemo zajedno obići farmu za tov junadi u selu Krćevac koja je prva takva farma u Šumadiji, novo izgrađena u zadnjih deset godina. Što je samo jedan pokazatelj da se stvari kreću nabolje i da se stvari kreću u dobrom pravcu.
Ono što je bojazan svakog srpskog poljoprivrednika i to još jednom hoću glasno da kažem, iako je moj kolega iz SVM to već napomenuo, a to je da premija za mleko ostaje sedam dinara po litru. Ono što je takođe bojazan srpskog seljaka u ovom trenutku jeste šta se dešava sa dodatnim carinama na uvoz mleka. Mi smo juče posle rasprave na Odboru za poljoprivredu videli najavu svih nacionalnih medija da će ti prelemani, odnosno zaštita domaće proizvodnje biti ukinuta nakon 1. januara 2017. godine ali je vrlo bitno da građani Republike Srbije danas čuju da to neće uticati na smanjenje cene mleka u otkupu. Ta cena je relativno već, da kažem, dosta niska. Ona u zadnja dva, tri meseca imala mali skok, ali je važno, jer nekako se sve provlači ta priča, čim se ukinu dodatne carine, a one su već na snazi, koliko se meni čini, nekih godinu i po dana, da će doći do pada cene mleka u otkupu. Znači, hoćemo jasno i glasno da kažemo svim poljoprivrednim proizvođačima da do toga neće doći.
Ono što bih vas zamolio, gospodine ministre, jeste jedna stvar koju sam već više puta napomenuo ovde i kroz poslanička pitanja, a juče na Odboru za poljoprivredu, da se razmisli o novom Pravilniku i uredbi koja će Ministarstvo donositi početkom naredne godine, a to je da se pomognu i mali proizvođači. Mali proizvođači mleka, znači, tu su gazdinstva koja predaju manje od tri hiljade litara kvartalno.
Oni prema sadašnjoj Uredbi i sadašnjem Pravilniku nemaju pravo na subvencije od sedam dinara po litri mleka i to je veliki problem, jer vi a i mi znamo podatak, a treba i da znaju i građani Srbije da je 70% gazdinstava u Srbiji koji se trenutno bavi stočarstvom ima jednu do četiri krave.
To znači da do 70% ljudi, bojim se neće moći da koristi ove subvencije od sedam dinara po litru mleka. Ako tu ne uspemo da uskladimo pravilnike, još kada znamo kakva nam je struktura proizvodnje i kada znamo koliko sredstava treba uložiti u higijenu u sve ostalo, onda iskreno se bojimo kako će i ko će moći tačne subvencije za mleko da koristi u 2017. godini.
Ono što je dobro, što ste takođe pomenuli u vašoj uvodnoj reči, jeste proširenje subvencija i nešto što mislim da niste napomenuli, jeste mogućnost od 2017. godine, a to će se mislim i nadovezati na sredstava koja ćemo dobijati iz IPARD fondova, a to je mogućnost da se iz sredstava Ministarstva poljoprivrede finansira izgradnja infrastrukture na seoskom području, odnosno u ruralnim predelima, to je brdsko-planinski predeo Srbije.
To je jedna od ključnih šansi gde treba na jasan način da se koordinira politika ministarstva sa politikom lokalne samouprave, znači svake lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, da se donesu planovi kako urbanistički, tako i planovi razvoja infrastrukture na seoskom području. Infrastruktura je ključ razvoja sela i opstanka sela u Srbiji danas, i ako hoćemo da nam se sela ne prazne, mi moramo da učinimo maksimalan napor da se infrastruktura razvije.
Zbog toga je dobro što smo imali i u ovoj i u prethodnim godinama finansiranje od strane Ministarstva za završetak, odnosno razvoj atarskih puteva na seoskom području. To, naravno, treba nastaviti i dalje, ali to treba proširiti sa, pre svega, mogućnosti da se urade kvalitetna infrastruktura putno-komunalna, znači i vodovodna mreža, kanalizaciona mreža, zatim asfaltni putevi i sve ono što lokalne samouprave pokušavaju sa više ili manje uspeha da rade trenutno širom Srbije, ali znate i kakva je mogućnost lokalnih samouprava, tako da tu država mora puno da pomogne.
Govorili ste i da će Ministarstvo u 2017. godini, i to je jedna novost u odnosu na godinu koja je u toku, 2016. godinu, davati subvencije i za mlade poljoprivredne proizvođače.
Ja sam i juče na Odboru za poljoprivredu, mislim da sam, hajde da kažem, konkurisao jednu ideju koja može biti interesantna u godinama koje dolaze, ne mora biti u 2017. godini, već u 2018. godini, a to je, ako već država preko npr. Ministarstva poljoprivrede daje subvencije za domaće i za strane firme koje ovde otvaraju radna mesta, a mladi poljoprivredni proizvođači koji ostaju i bave se da li primarnom proizvodnjom, da li preradom, znači otvaramo i tamo nova radna mesta, da li država može dati subvenciju ne samo preko start-ap kredita za nabavku opreme za proizvodnju, već i dati subvencije za godinu ili dve, da država plati doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje za te mlade bračne parove koji će ostati na selu i baviti se poljoprivrednom proizvodnjom?
Od kolega smo malopre čuli, ja sam takođe preko poslaničkih pitanja više puta postavljao i ovde u plenumu to pitanje, a tiče se plaćanja doprinosa koji su 90.000 dinara za socijalno zdravstveno osiguranje poljoprivrednika, bez obzira koliko imaju imovinu u registrovanom gazdinstvu. To je potpuno nepravedno, jer neverovatna je stvar da isto plaća neko ko ima 50 ari ili pola hektara i neko ko ima 50 hektara. To je i nepravedno i to je nepravično i to Ministarstvo mora, da li će to pravilnikom, uredbom, ili na koji način će to regulisati, ali bi to trebalo da se reguliše već u 2017. godini.
Na kraju, naravno, moramo se dotaći i ovog zakona koji je i ovako najobimniji, kad ga držim u ruci, a to je izmena Zakona o vodama. Primarni zakon je donet 2010. godine, prečišćen tekst 2012. godine. Shvatamo i razumemo i zbog toga ćemo i podržati da je veoma važno i veoma bitno zbog usklađivanja sa zakonima i o javnoj svojini i zakonima o planiranju i izgradnji, ali mislim još jedan zakon koji nismo dotakli u dosadašnjoj priči, a to je Zakon o ozakonjenju, takođe, koji je veoma bitan i koji ovim izmenama Zakona o vodama, koji je danas na dnevnom redu ovoga plenuma, takođe treba da se pospeši.
Ono što su već kolege rekle, mi smo, nažalost, imali tu priču koja je bila dosta gorka za sve građane Srbije, a to su poplave iz 2014. godine, koje su pokazale svu manjkavost našeg sistema, odbrane od poplava. Ono što je problem kad kažemo - svu manjkavost sistema, problem nadležnosti koju smo mi imali kada se nije znalo dokle je nadležnost Vojvodina voda, gde počinju Beograd vode, gde nastavljaju Srbija vode. Ta podela koja je bila u starom zakonu, a pratila je administrativnu podelu Srbije na autonomne pokrajine, pa Vojvodina, Kosovo i Metohija, pa centralna Srbija, to je sada dobrim delom značajno unapređeno i rešeno u ovim izmenama zakona i ja lično i Nova Srbija to apsolutno pozdravljamo.
Ono što jeste manjkavost i što moramo da kažemo da imamo stvarno veliku pritužbu od građana, a to su ova rešenja za odvodnjavanje. Vi ste, ministre, već govorili nešto o tome da ćemo pokušati da promenimo, jer je potpuno nelogično da Republička poreska uprava šalje rešenja za odvodnjavanje, 2015. godine se šalje za 2015. i 2014. godinu, dve godine uzastopno, iako smo u 2014. godini imali te velike poplave, sada na kraju 2016. godine u zadnjem kvartalu se šalju dve godine zajedno i to je nešto što stvarno, moram da kažem, malo dovodi i u veliki problem sve građane Republike Srbije koji su obveznici plaćanja taksi za navodnjavanje, ali ne samo građana već i pravna lica. U problemima su i lokalne samouprave i opštine i mesne zajednice, svi imaju astronomske račune za odvodnjavanje i mislim da bi se ovaj problem rešio i Republička poreska uprava dosta, moram da budem grub, ali onako odokativno određuje te visine taksi, odnosno naknada za odvodnjavanje.
Zbog toga bi bilo izuzetno važno da se u ovaj posao uključe ne samo vodoprivredna preduzeća, jer mi možemo doći u drugi problem ako budemo to predali samo vodoprivrednim udruženjima, da oni određuju nivo naknade, da će biti onda - kadija te tuži, kadija ti sudi. NJima će ići taj novac i njima će uvek biti u interesu da naplate što više i toga se bojim. Ali, mislim da je važno i to sam i juče napomenuo na odboru, da se uključe i lokalne poreske administracije u svim lokalnim samoupravama, jer oni imaju najtačnije podatke, pošto oni već određuju i porez na imovinu, znači, najtačnije podatke o svakoj površini koja se nalazi u određenoj lokalnoj samoupravi i može se onda na pravičan i pravedan način odrediti nadoknada za odvodnjavanje, a samim tim da se sada ne dešava situacija da jedne godine nadoknadu ne dobijete, pa onda dobijete veliki iznos za 24 meseca i onda smo svi u problemu oko toga.
Kada govorimo o izmeni Zakona o vodama, ja se moram dotaći još par stvari koje su od životnog značaja pre svega za nas koji dolazimo iz centralne Srbije, odnosno Šumadije, mislim da se mora već jednom stati na put upravljanju malim seoskim vodovodima koji postoje širom Srbije. I to je nešto što Ministarstvo mora da zauzme jedan oštriji stav. Mi nažalost imamo praksu iz prethodnih 20 ili 30 godina da su mesne zajednice zajedno sa građanima finansirale određene vodovode. Sada postoje tzv. udruženja potrošača vode. Negde se voda plaća, negde se ne plaća. Pitanje kontrole te vode, a ta voda se koristi za piće, veoma je problematična. I Ministarstvo tu mora jasno da zauzme stav sa nadležnim lokalnim samoupravama kako i na koji način to pitanje rešiti.
Sama priča da vi morate da imate javno-komunalno preduzeće da biste gazdovali sa lokalnim seoskim vodovodima nije dovoljna. Potrebno je da se iznađe način bar nekog prelaznog perioda koji će biti od godinu do dve, da svi skupa taj problem rešimo na pravičan i adekvatan način.
Evo, uvaženi ministre, ja vam iskreno želim svaku sreću u daljem radu, pomaci postoje, u meni i mojim kolegama narodnim poslanicima iz Nove Srbije imaćete dobre saradnike i još jednom zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Poštovani gospodine Jovanoviću, ja se zahvaljujem na vašim rečima i na podršci.
Samo nekoliko pojašnjenja. U februaru i martu će krenuti edukacija za IPARD dodatna, iako su postojale te edukacije u prethodnim godinama. Ideja nam je da još jednom osvetlimo čitavu ovu priču kako bismo spremno dočekali konkurse.
Ovaj predlog koji ste dali u članu 8e, vezano je za ljude koji su iz oblasti veterine, odnosno veterinari, mi ćemo tu stvar prihvatiti ukoliko amandman ispunjava druge kvalitete da bude takav da ga je moguće prihvatiti. U pravu ste potpuno. Moramo ubaciti i proširiti ovaj krug.
Što se tiče prelevmana, dosta priče, dosta i neistina, ali to je valjda tako normalno. Ja ću vas podsetiti da je Vlada Srbije pre godinu i po dana uvela zaštitne mere kako bi zaštitila mlekarski sektor i sektor mesa administrativnim putem kako ne bi preplavilo mleko iz EU koje je tad postojalo kao višak, a koji je nastao kao rezultat poremećaja u odnosima na osnovu uvođenja sankcija između EU i Rusije.
Evropska unija, da vas podsetim, negde oko 1,5 milijardu evra je potrošeno u zadnjih godinu i po dana, boreći se sa viškovima mleka. Jedini način koji je Vlada Srbije imala u tom trenutku da pomogne proizvođačima, prerađivačima, jeste da uvede ove administrativne mere. Mnogi su se u tom trenutku bunili i rekli da Srbija tako narušava svoj evropski put. Međutim, u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju dozvoljeno je korišćenje ovakvih alata uz obrazložen predlog.
Činjenica je da su danas okolnosti mnogo, mnogo bolje. Mnogo je drugačije stanje na evropskom tržištu mleka, da ne pričamo o pojedinačnim cenama koje zavise ponekad i od nacionalnih mera koje primenjuju određene države, ali ni blizu situacija nije više takva, i to treba jasno reći.
Da li će Vlada produžiti ili ne prelevmane? Radimo analizu zajedno sa svim akterima o čitavom postupku, a ono što je sigurno, kakva god da bude odluka, neće biti ugrožen proizvođač mleka kao osnovna jedinica od kojih svi zavisimo. Uvek će se voditi računa o tome.
Ovo što ste malo pre rekli vezano za ukupnu količinu mleka koju neko mora da isporuči po kvartalu, za marginalna područja, utvrdićemo 1.500 litara po kvartalu, iz jednog prostog razloga, kako bi jedna ili dve krave koje postoje, koje on ima u svom poljoprivrednom gazdinstvu, bile dovoljne da ispune ove kriterijume. To nam je ideja. Sa dve ispunjava sasvim sigurno.
Što se tiče mladih, imaćemo grantove, ne samo start ap kredite, nego i grantove. Upravo smo pošli od iste te premise koju ste vi rekli, vezano za podsticanje, otvaranja novih radnih mesta. Upravo smo po istoj toj premisi pošli i kod poljoprivrede. Ideja nam je da grantovima pomognemo da se razviju nova radna mesta u poljoprivredi, naročito kod poljoprivrednih gazdinstava.
Zajedno sada pripremamo jedan alat sa ministarstvom koje je nadležno za penzijsko-invalidsko osiguranje, kako bismo to sve na kvalitetan način obuhvatili. Još jednom, da ne dužim, vezano je za doprinose. Formirali smo radnu grupu. Imamo katastrofalnu situaciju, vezanu za doprinose. Imamo neverovatno veliki broj obveznika koji imaju astronomske sume. To je stvar koja je zadnjih sedam, osam godina takva. Prosto mi je neverovatno da je neko mogao da onog ko ima pola hektara, hektar, stavi u isti rang onog ko ima 100 hektara. To nema veze sa životom. Taj logički niz mi nije jasan. Kako može neko da ostvari isti prihod na poljoprivrednom gazdinstvu na pola hektara i na 100 hektara? Slažem se da u određenoj vrsti poljoprivredne proizvodnje, na manjim prostorima, mogu da se prave velike vrednosti.
Tu ćemo ići na jedan potpuno drugačiji pristup gde će se, u odnosu na prihod koji se može ostvariti po jednoj jedinici površine, utvrđivati osnovica za obračun doprinosa za PIO. Mi imamo, naročito u ovom delu koji se odnosi na poljoprivrednike, mnogo veće izdvajanje iz budžeta da se dopuni mogućnost tih skromnih penzija, poljoprivrednih, koje postoje. Mi moramo urediti ovu oblast. A stvar sa dugom je još problematičnija. Opet se vraćam, nije mi jasno kako je neko mogao tako nešto da uredi.
Sad imamo situaciju da poreska uprava može komotno u pravnom smislu da ne dira izvršenja. Izvršenja čega? Šta, da uzme nekom njivu, kuću? Pa kakva bi mi to bili država? Moramo reformisati i moramo videti s poreskom upravom da napravimo reprograme. Te dugove na gomili mesta je nemoguće naplatiti. Šta god da pokušate, nemoguće je naplatiti. Prosto, da vam kažem, ko je to smislio, treba mu ozbiljnu plaketu dati, ali onu u kontra pravcu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine minsitre, dame i gospodo iz Ministarstva i Uprave direkcije za vodu Republike Srbije, poslaničkom klubu JS je drago da danas razgovaramo o tri zakona. Dva su neposredno vezana za poljoprivredu, jer od nastanka Jedinstvene Srbije do danas mi smo se uvek zalagali, zalažemo se i zalagaćemo se da se što više sredstava ubaci u poljoprivredu, u srpsko selo, da spasimo Srbiju.
Počeću svoje izlaganje na ovaj način, jer statistika pokazuje da nam je u selu sve manje mladih, na žalost, i starih ljudi, da nam mnoga sela odumiru, da ima, prema mojim podacima, oko 60, 70 mesta koja su samo danas geografski pojam u Republici Srbiji, gde niko ne živi, a živelo je nekada na stotine ljudi. Jedan od razloga jeste i taj što se slabo ulagalo u ta sela, u ta područja, jer se tamo uglavnom živelo od poljoprivredne proizvodnje, od stočarstva, od voćarstva.
Ovo što ste vi, gospodine ministre, rekli u vezi prvog zakona je u stvari prilagođavanje ovog zakona zakonima EU i mogućnost ulaska u program IPARD, kako bi se određena sredstva iz Evrope povukla i omogućila poljoprivrednim proizvođačima u Republici Srbiji da ih koriste. To je vrlo dobro, i to Poslanički klub JS pozdravlja.
Posebno podvlačimo i ukazujemo Ministarstvu da pored velikih proizvođača, koji imaju na stotine i hiljada hektara obradive zemlje, na stotine i hiljade grla stoke, treba više pažnje posvetiti malom poljoprivrednom proizvođaču kojih u Srbiji ima mnogo. Naročito pozdravljam ovo što kažete da treba dati podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima koji žele da ostanu kod svojih roditelja na svojim dedovskim i pradedovskim imanjima, sa mogućnošću da ih prošire, da se bave određenom stočarskom, povrtarskom, voćarskom, vinogradarskom proizvodnjom i da od toga mogu da žive i da izdržavaju sebe i članove svoje porodice.
Na ovaj način mi ćemo biti u mogućnosti i da povećamo stopu nataliteta u Srbiji i da se ne dešava ono što se godinama unazad dešava. Da nam se Srbija smanjuje, jedan od razloga jeste i taj što nema plača male dece u mnogim selima, jer nema mladih ljudi koji mogu tamo da žive i da žive od svog rada, od svoje poljoprivredne proizvodnje. Zato mislimo, mi iz JS, odnosno poslaničkog kluba, da je dobro što ste, gospodine ministre, vi sa saradnicima iz Ministarstva prepoznali ovaj veliki, rekao bih, akutni problem u Republici Srbiji koji godinama pritiska ovu državu.
U vezi sa tim, samo da vam kažem, bilo bi potrebno da se izvidi mogućnost da se ovim malim, odnosno mladim poljoprivrednim proizvođačima omoguće, da kažem, povoljne kreditne linije za nabavku mehanizacije, jer je poznato da je u Srbiji danas poljoprivredna mehanizacija stara između 15 i 20 godina, ako su moji podaci tačni, da bi mnogi želeli da obnove tu svoju mehanizaciju, ali nisu u mogućnosti da je obnove, jer nemaju sredstava, bankarski krediti su ipak dosta nepovoljni, nema grejs perioda itd, itd. Mislim da bi Ministarstvo tu trebalo da preduzme neke mere.
Ono što je, takođe, važno, gospodine ministre, mada pitanje koliko to Ministarstvo poljoprivrede može samo da uradi, jeste to da poljoprivrednom proizvođaču, naročito malom i srednjem, nije problem da proizvede. NJemu je problem da to plasira i naročito je veliki problem da to naplati. Bez para on ne može da uđe u novu proizvodnju, u novu godinu, ako ima godinu, dve, tri potraživanje od raznoraznih kupaca, nakupaca i ne znam koga, jer je svoje proizvode tamo predao, prodao, a nije naplatio. Tu je problem gde treba da deluju, pored Ministarstva poljoprivrede, i druga ministarstva, da se spreči prevara poljoprivrednih proizvođača, koji su svoj mukotrpan rad, svoj znoj uložili u te svoje proizvode, a nisu mogli, nažalost, da ih naplate.
Ono što posebno želim da kažem, jeste da u Srbiji postoji volja da se proizvede, postoji znanje da se proizvede. Ne bežimo od toga, gospodine ministre, da treba savetnici da predlažu i da savetuju našim poljoprivrednim proizvođačima šta treba iduće godine da rade na svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Ali, pored tih saveta, mnogo je bitnije ovo o čemu sam malopre pričao, da im omogućite da svoj rad naplate i da mogu od tog svog rada da izdržavaju svoju decu, svoje porodice i da planiraju nešto za iduću godinu.
Kada govorimo o, ne bih sad ponavljao ono što su moje uvažene kolege pre mene govorili, da bismo sve to uradili, mi moramo mnogo više da ulažemo u sela u komunalno opremanje sela, u izradu vodovodnih mreža, kanalizacionih mreža, itd. Ali, to je jedan dugoročni proces, i to je sigurno da za godinu dana ne možemo da uradimo.
Međutim, ono što Ministarstvo poljoprivrede, sa Direkcijom za vode i javnim preduzećima „Srbijavode“ i „Vojvodinavode“, može da uradi, a to je da pomogne svim onim mesnim zajednicama, a ja dolazim iz Pomoravlja gde je taj problem vrlo veliki, gde ne postoje kanalizacione mreže, ali zbog otpadnih voda i tih septičkih jama dolazi do zagađenja u mnogim sredinama, bunara, pumpi, itd, odakle se napajaju domaćinstva i kuće pijaćom vodom. Zato ima dosta obolelih, naročito rahitičnih oboljenja u tim sredinama. Tako da bi tu morali da se nađu načini da se svim tim mesnim zajednicama pomogne da izrade kanalizacione mreže, uz malo veću pomoć Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija i da kažem, u širem smislu, i države Srbije. Na taj način, poboljšanjem komunalne opremljenosti tih sela, zadržaćemo ljude da mogu da žive u tim selima itd, itd, da sada ne dužim.
Kada se radi o malim vodovodima u selima, moram da kažem, pošto prilično dobro poznajem tu oblast, kontrolu tih vodovoda vrše zavodi za zaštitu zdravlja i oni tu kontrolu vrše naplaćujući. Bilo bi dobro, kada bi ti zavodi za zaštitu zdravlja to radili o trošku države, da ne naplaćuju tim selima kontrolu te pijaće vode, iz tih malih vodovoda, i na taj način, jeste mala pomoć u finansijskom smislu, ali je to jedan dokaz da država brine o tim malim vodovodima, o tim malim selima, odakle se ljudi snabdevaju, iz svojih individualnih tih vodosnabdevanja, da kažem tako.
Na kraju, par reči bih posvetio i Zakonu o vodama koji, pored ovih tehničkih stvari, odnosno usaglašavanja sa Zakonom o javnoj svojini i drugim zakonima, Zakonom o građenju, je morao da dođe do određenih izmena. Ono što je po meni bilo po malo problematično u poslednjih par godina, i više godina u stvari, jeste nadležnost i prelamanje nadležnosti između „Srbijavode“ kao Javnog preduzeća, „Beogradvode“ kao Javnog preduzeća, „Vojvodinavode“ kao Javnog preduzeća, i s druge strane Republička direkcija za vode. Pa je tu ranije dolazilo do mešanja nadležnosti, odnosno, rekao bih, i do nekih nesuglasica u tome ko treba o tome da odlučuje u nekim stvarima.
Dobro je što čujem da će Javno preduzeće „Beogradvode“ biti transformisano u Javno preduzeće „Srbijavode“. Sticajem okolnosti, da će ti radnici koji rade tamo, veći deo, preći da radi u „Srbijavode“ i da će biti jedno preduzeće „Srbijavode“, bar moja saznanja idu dotle da će biti jedno preduzeće, koje će gazdovati svim vodama na teritoriji Republike Srbije.
Kad govorim o vodama i vodotocima. Gospodine ministre, molim vas da samo razmislite o jednom predlogu koji vam u ime JS, odnosno poslaničkog kluba JS dajem. Problem mnogih poplava, da kažem, izliva vodotokova, naročito onih manjih, jeste što u većem delu Srbije su ti vodotokovi suženi. Kako? Jednostavno niko ne vodi računa o tim vodotokovima. Sade se razna drveća, sužava se mogućnost protoka voda i kad dođe do većih padavina, voda negde mora da ide, izliva se u njive, u kuće, itd. Tako da, tu treba da vidite, da li postoji mogućnost, da se ta korita regulišu na jedan način kako bi mogli da prime svu količinu vode koja se u datom trenutku nađe.
Ono što je i pre nekoliko godina bio problem, desio se i ovih dana. Vi ste, čini mi se, gospodine ministre, malopre rekli, ako sam vas dobro čuo i dobro razumeo, da onaj ko je smislio ovo sada što je poslao rešenja za naplatu, da li da kažem doprinosa ili nešto za odvodnjavanje, trebalo bi da bude, najblaže rečeno, na neki način sankcionisan. Molim vas, uzmite tamo slučaj područja gde je ljudima ulazila voda u kuće, poplavljene njive, uništeni prihodi, prinosi, i ti mu danas daš rešenje za odvodnjavanje gde on treba da plati za 2015. i 2016. godinu neki iznos. Šta mislite kako reaguje taj čovek, koji je imao taj problem? Ko je to uradio, ne znam.
S druge strane, jednim amandmanom sam intervenisao na poslednji član Predloga zakona o izmenama Zakona o vodama, kada se predviđa da sada u sledećoj godini, posle stupanja na snagu ovog zakona, ova rešenja donosi javno preduzeće za teritoriju Republike Srbije, a to je „Srbijavode“, za Vojvodinu valjda „Vojvodinavode“. Predložio sam, i molio bih vas da o tome razmislite, da se to odloži, ta primena, za jedno šest meseci. Mislim da ni kadrovski, ni tehnički, ova preduzeća, u ovom trenutku nisu spremna, nisu sposobna, nisu u mogućnosti da urade taj posao u ovako kratkom periodu.
Ono što je takođe bitno, jeste, kada se radi o zaštiti od poplava, da sredstva koja se prikupe na ovaj način ili na druge načine, da se mnogo više distribuiraju, odnosno daju preduzećima koja se staraju o vodama u Republici Srbiji, da bi mogli brže i adekvatnije i na vreme da urade odbrambene nasipe, tamo gde su najkritičnija područja u Republici Srbiji i da nam se ne događa svake godine da se skoro na istim područjima dešavaju poplave od nekih reka, rečica, potoka, itd.
Ne treba braniti samo velike gradove, ne treba braniti samo odbrambene nasipe, praviti ih samo pored velikih reka. Treba uraditi i braniti i ona područja gde se, unazad nekoliko godina, pokazalo da maltene jednom, ili u dve godine, ili jednom u godini dana, ili dva puta čak u godini dana, se dešavaju veliki problemi i izlivi tih potoka, tih reka, tih vodotokova, i onda nastaju velike štete. Pa se pitamo, da li je moguće da svake godine saniramo štetu, a nećemo da predupredimo, da odredimo veća sredstva, da se jednostavno odbranimo od mogućnosti poplava? Dobro, dolazi do toga da u nekim situacijama nije moguće predvideti velike količine padavina u nekom vremenskom periodu. Dešava se to i u mnogo razvijenijim zemljama nego što smo mi, ali bar treba preduprediti ono što je normalno, sa normalnim padavinama, u normalnim okolnostima.
Samo još jednom da kažem. Niko nije mogao da predvidi da će 1999. godine u Jagodini, da Jagodina grad bude poplavljen, kako je bio poplavljen, ali smo iza toga, zbog toga što smo to uradili tamo gde su najkritičnije tačke, morali da uložimo sredstva i posle dve godine, tri kada je bilo opet velikih padavina, nije došlo do izlivanja tih reka, koje jednom u 50 godina dostignu taj svoj nivo.
Otpadne vode, i to ste pomenuli. Mislim da tu treba mnogo više da se povede računa, naročito u gradovima koji imaju problema sa prečišćavanjem otpadnih voda. Oni uopšte nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, pa se otpadne vode distribuiraju, da tako kažem, odnosno, usmeravaju u raznorazne vodotokove, a vi znate kakva je to šteta na životinjski i biljni svet koji se nalazi u tim rekama. Tako da biste tu morali, gospodine ministre sa svojim saradnicima, da iznađete mogućnost i da se nekim programom, za naredni period, pokuša da se to na adekvatan način reši i da se zaštiti, i ekološki, Srbija od nekih zagađenja i nekih drugih stvari koje mogu da se dogode.
I na kraju da zaključim da će poslanički klub Jedinstvene Srbije u danu za glasanju podržati sva tri predložena zakona i unapred vam čestitamo, i želimo da u njegovoj primeni poljopriveda ima koristi, a naročito poljoprivredni proizvođači.