Hvala vam predsedavajući.
Gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, želim da kažem na početku izlaganja da ću svakako podržati predloge za izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu. To su sistemski važni zakoni za našu državu, za poljoprivredu. Da probamo, ne samo da spasemo, kao što su neki govorili ranije da spasemo što se spasti može, već da poljoprivredu postavimo na ono mesto na kome treba da bude u našem društvu, s obzirom da preko 20% zaposlenih jeste u oblasti poljoprivrede, a da poljoprivreda obuhvata 21% našeg izvoza.
Ali moram da se vratim sad na početak izlaganja i da se osvrnem na izlaganje jednog od mojih prethodnika. Mislio sam, a smatram sebe mladim čovekom i nekim ko još uvek treba dosta toga da uči i pred kim je dosta učenja i dosta toga što još treba da sazna u životu, mislio sam da mudrost dolazi sa godinama, ali nekim ljudima izgleda u životu dolaze samo godine, a te mudrosti sve manje. Šta da radim, ja tu ne mogu da pomognem tim personama nikako. Dobro je da su neki od mojih prethodnika rekli u direktnom prenosu da građani Srbije čuju, da vide, da zapamte, da nisu uradili ništa, da su Vladi Republike Srbije sa Aleksandrom Vučićem na čelu ostavili prazne, opustošene, suve njive, prazne silose, da su upropastili zadruge, da nisu apsolutno uradili ništa, da je ostala jedna ogromna rupa. Ali, nažalost, rupa nema u njihovim džepovima, njihovi džepovi su bili puni i ostali puni.
Oni zato i ne vidim da imaju neku brigu za srpsku poljoprivredu, s obzirom da bez ikakve griže savesti stanu pred vas dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije i kažu vam da nisu imali nikakvu politiku i da nisu ništa uradili i od 2000. i do 2012. godine. Naravno i oni pre nisu bili savršeni, daleko od toga, ali narod je očekivao, imao nadu da će da dođe do nekih promena, da će poljoprivreda i sve grane naše privrede procvetati nakon 5. oktobra, takva su obećanja bila i ljudi su u Srbiji verovali, bili prevareni, a danas su doživeli to da bez ikakvog srama, neki kojima mudrost nije godinama došla do njih, nije stigla još uvek, valjda čekaju Deda Mraz da im donese, ali Deda Mraz ne donosi mudrost, donosi nešto drugo, i njih nije sramota da ustanu i da kažu da politiku nisu imali. Čuo sam i to da primarna proizvodnja nije nešto o čemu treba danas da razgovaramo.
Slažem se, treba da imamo proizvode koje ćemo da plasiramo i na domaćem tržištu i u izvozu. Ali, čuo sam i takvu glupost da ajvar uopšte nije bitan, da je to nešto o čemu ne treba da razgovaramo. I to kažu oni koji su najveći stručnjaci za subvencije, koji su lažni vinogradari, koji su jedino u poljoprivredi što su radili, nije tačno da nisu ništa stvarali, stvarali su afere, lažna obećanja i građanima se to smučilo i kroz to su stotine miliona evra isisavali iz već praznih džepova i praznih kasa naših građana.
Sad ću da vam to sve i dokumentujem, pošto ne valja samo da pričamo, valja da kažemo radi istine i građana Srbije koji zaslužuju da čuju šta su ti stručnjaci sve bili u stanju da rade, ali ne ono za šta su bili plaćeni 12 godina. Čuvena afera „Vinograd“ i čuveni akter lažni vinogradar u pokušaju. Taj gospodin je, a sad ćemo od početka razvojnog puta Bore šnajdera, 2003. godine kao premijer podneo imovinsku kartu u kojoj je prijavio samo javnu malu platu, a poznati su po skromnosti uvek bili, deo porodične kuće i dva stara automobila. Pa, to je da se rasplačete kad vidite tu imovinsku kartu. Da prikupimo svi neki prilog, da pomognemo tako siromašnom čoveku. Što kažu moje kolege, da kupimo zimske gume za te stare automobile, ne znam, možda i te gume vrede više nego ti automobili koje je imao tada.
Taj gospodin je 2007. godine na iznajmljenih 47 hektara vinograda u Krčedinu zasadio 165 hiljada 105 sadnica vinove loze pomoću nepovratne subvencije koju mu je dalo Ministarstvo poljoprivrede. Više od 500 hiljada evra, 525 hiljada evra.
Sada ja pitam građane Srbije, ovo je naravno retorsko pitanje, jer nema šanse da ni jedan građanin u to vreme dođe u Ministarstvo poljoprivrede i da traži subvenciju od 525 hiljada evra i da mu to država odobri tada. To je tada bilo kao da verujete u Deda Mraza da on postoji i onda se razočarate kada bivši premijer dobije tu subvenciju. Vidite, za njega Deda Mraz ipak postoji. NJemu Deda Mraz donese za Novu godinu 525 hiljada evra za subvenciju, on se silno obraduje i onda počne da prodaje tu demagogiju i bajku građanina da će i njima Deda Mraz nešto da donese. NJima zapravo taj bivši stručnjak odnese i šta se dogodi onda sa tim vinom? To više ni on ne zna.
Rekao je – konačno sam našao posao za sebe, pronašao sam se, kad ono od posla za ceo život na kraju ništa, a minus u kasama građana višemilionski. Zatim, nije bilo dosta tom stručnjaku za vinovu lozu, proizvodnju vina, jedan od naših najvećih proizvođača vina u poslednjim decenijama, pravdajući se u medijima dotični veliki ekspert je 2010. godine izjavio da je subvenciju dobio u vreme kada je premijer bio onaj što nikada nije bio ni o čemu obavešten, zbog čega je teško navodno mogao da ima povlašćen položaj. Sada tu dolazimo u korak problema i vidimo kako taj DOS se vremenom raspadao.
Sada da se vratim samo na početak svega ovog, koliko danas imamo problema i zašto imamo te probleme, vidi se u tome kako su neki radili u prethodnom periodu. Apsolutno razumem ljude koji danas vode ministarstvo, uvaženog ministra Nedimovića, njegove saradnike, direktora Uprave za agrarna plaćanja, gde sam imao priliku nekoliko puta da razgovaram sa njim zašto imaju toliko problema, zašto je teško rešavati probleme poljoprivrednika, ali sam uveren da će tim koji je okupio oko sebe ministar Nedimović zajedno sa premijerom Aleksandrom Vučićem uspeti da raspetlja, da istraži sve gde su milioni građana odlazili iz budžeta Ministarstva poljoprivrede, kako je trošeno, šta je rađeno sa našim parama, zašto je uništena srpska poljoprivreda do 2012. godine permanentno uništavana, zašto su kupovani softveri za pet i po miliona evra, koji nije funkcionisao i koji ne radi pa se njegovo održavanje samo plaćano 250-300 hiljada evra na godišnjem nivou.
Postojala je politika zaista, ali lopovska politika. Lopovska politika. Politika lopova, secikesa, politika otimačine, politika u kojoj nikada dosta ničega nije bilo i ta politika hoće danas da se ponudi građanima Srbije. E pa, neće moći, dok je SNS i Aleksandra Vučića, takva politika nikada više neće upravljati Srbijom i srpskom poljoprivredom. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Na osnovu čega gospodine Živkoviću?
(Zoran Živković, s mesta: Vrlo je jasno da je govorio o meni.)
Ja ga nisam razumeo tako.
(Zoran Živković, s mesta: Poslovnik.)
Povreda Poslovnika Zoran Živković.

Član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o temi. Mladi kolega je očigledno promašio temu, a vi ste se pravili, i time ste povredili Poslovnik, da ne razumete o čemu se priča. Naravno, evo, ja pozivam prisutnog ministra i njegove saradnike iz Ministarstva, da kažu da li je bilo bilo čega protivzakonitog ili nemoralnog u subvenciji koju je Kuća vina Živković 2007. godine dobila od nadležnog ministarstva. Da vas podsetim samo da su ljudi koji su odobrili tu subvenciju bili hapšeni pred prošlu Novu godinu … (isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću. Nije bilo povrede Poslovnika.
(Zoran Živković, s mesta: A vi ste sada bezobrazni ili se vrlo uspešno pravite gluvi ili glupi?)
Ne, ja nisam bezobrazan.
(Zoran Živković, s mesta: Kako vas nije sramota?)
(Srbislav Filipović, s mesta: Dajte mu opomenu.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: Dajte mu opomenu, kako ga nije sramota.)
Nije vredan da mu dam opomenu.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
(Narodni poslanici pričaju u isti glas.)
Molim kolege poslanike da se umire, da dozvole kolegi Đurišiću da govori.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, rasprava o poljoprivredi i …
(Narodni poslanici pričaju u isti glas.)

Izvinite, gospodine Đurišiću.
Gospodine Živkoviću, zato što ste kolegi Srbislavu Filipoviću rekli da je džukela, izričem vam opomenu.
Zatražite ponovo reč, kolega Đurišiću.

Hvala, predsedavajući.
Mislim da morate aktivnije da uzmete učešće u vođenju sednice, jer izrazi – lopine, secikoze, takođe mislim da nisu dostojni parlamenta i da ste trebali da reagujete ranije kako bi izbegli ovu situaciju.
Rasprava o poljoprivredi i tema poljoprivrede jeste jedna, nažalost, u poslednjih pet godina tema kojom se bavimo pred izbore i pošto je tih izbora bilo mnogo, dato je mnogo obećanja. Nažalost, ništa od tih obećanja nije ispunjeno i danas poljoprivrednici, većina njih, kao i većina građana Srbije, žive lošije i ne mogu da vide nikakve rezultate pete godine vlasti SNS-a…

Gospodine Živkoviću, još jedna opomena.

U brojnim oblastima, pa samim tim i u poljoprivredi, i sada ministar koji danas predstavlja izmene i dopune dva zakona iz oblasti poljoprivrede je u vrlo nezavidnoj situaciji. On, naime, s obzirom da je član SNS tek od 2015. godine, ne može, da tako kažem, ni da snosi političku odgovornost za sve ono što SNS građanima Srbije radi već petu godinu, od 2012. godine.
Danas smo slušali u njegovim obraćanjima da će ono što je u prethodnom periodu ko zna koliko puta bilo obećano sada, evo, konačno biti izvršeno. Pre svega, tu mislim na osposobljavanje države da prihvati sredstva iz IPARD fondova. Ta sredstva, da bi mogla da se povuku, građani Srbije to moraju da znaju, postojala su dva uslova – politički uslov koji je Srbija stekla u martu 2012. godine, kada smo postali zemlja kandidat za članstvo u EU i drugoj administrativnoj ili institucionalni uslovi da bi ta sredstva krenuli da realizujemo. Nažalost, do dana današnjeg to Republika Srbija nije uradila.
Čuli smo i u raspravi od prethodne ministarke da je bilo problema da se obezbedi da se krene sa zapošljavanjem 103 zaposlena. Čujemo da nije taj proces završen, da će valjda biti završen ili je sad ovih dana završen, ali uglavnom prve pare očekujemo u aprilu. Nekako mi taj april mnogo koincidira sa izborima, aprilskim izborima kada će, siguran sam, ova Vlada otići sa scene i ovaj ministar, nažalost, neće imati vremena da sprovede ono što je danas ovde predstavio pred poslanicima.
Naravno da je poljoprivreda i razvoj poljoprivrede i proizvodnje hrane, kako god to definisali, jedna od najvećih šansi za razvoj Republike Srbije, ali tu dugi niz godina nije bilo rešenja. Mnogo je ministara promenjeno, nije bilo neke politike jasne koja se sprovodila bez obzira na promenu u ministarstvima i mislim da smo zato tu gde jesmo danas. Kažem, ovaj ministar, gospodin Nedimović je četvrti ministar poljoprivrede od 2012. godine. To je jedna loša poruka i loše iskustvo i zato, nažalost, nemamo mnogo poverenja da će ove mere do kraja biti sprovedene i da će za neko vreme dati rezultate koji se očekuju.
Sredstva IPARD fondova su bespovratna sredstva i verujem da to građani koji ta sredstva imaju nameru da koriste znaju, ali da bi dobili ta sredstva vi prvo morate da projekte za koje želite da dobijete sredstva i ostvarite. Znači, potrebno je da neko pre IPARD obezbedi sredstva. Da li je država sposobna da to uradi, ja sumnjam. Nismo videli sposobnost države u mnogim drugim oblastima, da razvije neku granu privrede. Imali smo potpuno pogrešnu politiku subvencija u IT sektoru, o kojem smo razgovarali kada je usvojen budžet.
Isto tako, u mnogim drugim granama industrije nema politike i nema onoga na šta mi ukazujemo već godinama, nema jasne politike razvoja Srbije, na koji način ćemo razvijati privredu, u ovom konkretnom slučaju poljoprivredu. U tom smislu je ovaj drugi Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju po nama pogrešan. Ova Vlada pre svega nije ispunila zakonski uslov od 5% budžeta za podsticaje u poljoprivredi. To je zakonska obaveza, ali i mnogi drugi zakoni se ne poštuju, pa što se ne bi poštovao i ovaj jedan?
Ono što je naše pitanje je da li je politika subvencija po hektaru i po grlu sa ovako malim iznosima uopšte svrsishodna i da li ima smisla? Ako nema već viće sredstava u budžetu i ako država nema nameru da više investira u poljoprivredu na ovaj način, a očigledno da nema jer su te subvencije dramatično smanjene u odnosu na 2012. godinu, da li onda treba ceo sistem obrnuti? Da li treba odustati od tog načina finansiranja i finansirati investicione projekte i davati pare ne u odnosu na broj grla ili broj hektara, nego na one ostvarene investicije koje će doprineti daljem razvoju poljoprivrede u Srbiji?
To su sve ozbiljne teme. Ove izmene zakona ne govore da će se neke stvari promeniti i ja verujem da će ovo biti samo još jedna predizborna parola u 2017. godini kada izađemo na izbore i budemo tražili poverenje građana, a verujem da građani ovakvoj politici, ovakvoj Vladi više nikada neće dati poverenje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.