Molim vas, koliko imam vremena.

Osma minuta i 36 sekundi.

Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege, gospodine ministre, zadovoljstvo mi je da mogu konačno sa vama, gospodine ministre da razmenim nekoliko reči i da probamo da dovedemo do istinitosti evidencije oko nekoliko važnih stvari vezano za sve poljoprivrednike u zemlji.
Hoću da govorim o dve stvari, jedno je navodnjavanje, drugo je Uprava za agrarna plaćanja, odnosno IPARD novac, pa ću da krenem od ove druge teme. U javnosti se vodila polemika prethodnih nekoliko nedelja i ono što mislim da je suštinski važno jeste da u 2013, 2014, 2015. i u ovoj godini koja je na izmaku, su svi oni koji se bave poljoprivrednom u Srbiji ostali uskraćeni za dve stotine pedeset miliona evra investicija.
Moguće da mnogi ljudi ne znaju kako se dolazi do ovog broja. Konzervativno govoreći, imali smo priliku da od 2013. godine dobijemo bar po 25 miliona evra iz IPARD programa zbog toga što je Uprava za agrarna plaćanja i Ministarstvo poljoprivrede i deo Ministarstva finansija koji je za to zadužen su negde u julu mesecu 2012. godine bili potpuno spremni za to, da aplikacije krenu u 2013. godini. Četiri puta po 25 miliona evra je sto miliona evra para od EU za investicije u srpsku poljoprivredu. Pošto je država dužna prema sporazumima sa EU koji smo potpisali, da na to doda novac, a pošto svako treba da da polovinu na ono što bi dobio, dođemo do 250 miliona evra investicionog novca. To građani Srbije treba da znaju.
Isključivi krivac zašto se to nije dogodilo jesu ministri, a bilo ih je nekoliko, i njihovi saradnici, ministri poljoprivrede u 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godini, koji su doneli katastrofalne odluke i onemogućili srpskim poljoprivrednicima da do ovog novca dođu. Najveća greška je, naravno, premeštanje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca ovde u Beograd. Nije istina da je bilo ko iz Brisela to tražio, već je istina da kad su od Vlade u Beogradu tražili da objasne šta se dešava, da je neki od službenika ovde, evo, ima i bivša ministarka je tu, napisao kako tobože ne može u Šapcu da se pronađe dovoljno kvalifikovanih ljudi. Onda su oni u Briselu rekli – pa, dobro, vi učinite šta možete, uradite šta znate i umete, pa da vidimo šta da radimo. Četiri godine.
Dakle, iz Brisela su revizije u Srbiji i u Šapcu bile 2009, 2010. i 2011. godine i to svako ko se ovim poslom bavi zna. Svaka od tih revizija iz Brisela je rekla da je zgrada Uprave za agrarna plaćanja služba koja je radila u to vreme u Šapcu, izvanredno završila svoj posao i 2012. godine su rekli da je moguće da apliciranje krene u 2013. godini i pare da se dobijaju u 2014. godini, i to se nije desilo. Krivac za to su ministri poljoprivrede u vladama od 2012. godine.
Pošto sam uveren da ste vratili, vi kad ste postali ministar, upravu u Šabac, da biste danas bili vrlo blizu akreditacije, a vi to niste uradili, vi znate zašto, sad ja vas pitam ovde, koliko ćete para da potrošite da biste zgradu „Srbijašuma“, bivšu zgradu „Srbijašuma“ na Novom Beogradu, doveli do standarda koji je potreban da bi vas Brisel akreditovao i kad mislite da pozovete reviziju iz Direktorata za hranu da dođe ovde u Srbiju da polažete ispit? Jer, prošli put, a to je bilo pre nekoliko meseci, ljudi iz Brisela kad su došli, pobegli su glavom bez obzira. Nisu mogli da veruju da ih je bilo ko iz Beograda pozvao da vide tu bruku i sramotu na Bulevaru revolucije ovde u Beogradu, Bulevaru Kralja Aleksandra, bruku i sramotu.
Samo jedan pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja je prisustvovao tom sastanku. To je čovek Marijana Rističevića, ni pomoćnici nisu bili tu. To treba da znaju ljudi u Srbiji. Dakle, 250 miliona evra, koliko je to obrta, koliko je to zarade, koliko je to poreza u svim ovim godinama, i koliko ćete para da potrošite, ministre, da zgradu na novom Beogradu pokušate da dovedete u stanje, a zgrada u Šapcu vam stoji sertifikovana od strane Evropske Unije da je kako treba? Isključivo iz političkih razloga to nećete da učinite i rizikujete da se dalje gube pare.
Premijer je ovde neistinito obavestio poslanike i celu javnost Srbije pre nekoliko meseci kako je obezbeđeno 175 miliona evra iz IPARD programa. Nije tačno i to ste vi danas rekli da nije tačno. Premijer se nije izvinio nikome za neistinu koju je rekao, a ja baš ne verujem da je on imao neku lošu nameru, nego mu je neko ko je sedeo pored njega, dok je bio ovde, slagao ga je. Ja ne znam da li vi govorite istinu premijeru? A, svi ćemo da vidimo šta će da bude u aprilu, kako kažete, martu, junu, kad dođe ovde ispitna komisija iz Brisela, da vidimo da li ste dobro završili građevinske radove, a nama vi da kažete koliko će to da košta. To je istina.
Teče kraj 2016. godine, ulazimo u 2017. Godinu. Mislim da ako budemo radili najbolje što možemo, veliko je pitanje da li u toku 2018. godine možemo i jedan jedini evro da dobijemo, zbog svih ovih velikih propusta koji su učinjeni od 1. avgusta 2012. godine do danas.
Druga stvar – navodnjavanje. Koliko ja vidim, u budžetu ste vi odustali od navodnjavanja. Prošle godine je bilo predviđeno malo novca, ove godine bezmalo nimalo. Ono što mislim da je važno, o tome sam nekoliko puta govorio, sad nisam kad je bila debata o budžetu imao vremena to da kažem, u Srbiji negde oko 200.000 hektara zemljišta ima sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje. Ruku na srce, možda 150.000 hektara, možda malo manje od toga, kako bih to kazao, je legalno. LJudi se snalaze kako znaju i umeju i tamo gde ima mogućnosti i prilike stave pumpe, pa navodnjavaju svoje zemljište.
Ministar to zna, ali ja želim da podelim to sa javnošću još jednom, a i sa poslanicima, zemljište koje je jedan hektar zemljišta, koji je opremljen sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje vode, ima pet puta veću, dakle, pet puta veću zarađivačku sposobnost od zemljišta koje to nema. Pet puta se više prosečno zaradi.
Postoji među stručnjacima u Srbiji značajna razlika u tome kako oni sagledavaju koje površine zemljišta mogu i koje su podobne da budu opremljene ovim sistemima. Pošto sam baveći se ovim poslom koji vi sad radite morao da se obavestim o tome, oni koji su najoptimističniji, koji imaju, kako bih kazao, pogled u to sa najšire tačke gledišta, mislim da čak može preko milion hektara, milion sto hiljada hektara zemljišta. Oni koji su restriktivniji kažu da je to 600.000. Neka je i 600.000, to je 400.000 više nego sad.

Zahvaljujem, osam i 36 imate, a prošlo je 8,47.
Koleginice Bošković Bogosavljević, pomenuti ste direktno kao ministarka koja sedi tu i koja ima odgovornost. Imate pravo na repliku kao bivša ministarka koja sedi tu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moram da kažem da ono što je sada izrečeno je jedna apsolutna neistina. Ne bih očekivala ovakvu neistinu od kolege koji je pre mene bio na poziciji ministra poljoprivrede. Kako smo mogli da izgubimo 2013. godine 250 miliona evra, iz kog programa? Niste bili danas kad sam obrazložila kako smo došli do ovih 175 miliona evra, a došli smo krajem januara 2015. godine. A, period koji vi pominjete je tačno, 2008. do 2012. godine ništa nije urađeno, ali je urađeno 2015. godine.

Pominjete Šabac, pa mi bismo bili najsrećniji da je moglo u Šapcu, ali nije moglo. To nije stvar naše percepcije i našeg tona kojim ćemo to da izgovorimo. To su stvari koje su proverljive.

Ja vas molim, uzmite dokument Evropske komisije, gde se govori o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Preseljenje uprave iz Šapca u Beograd nije bio hir, nego je bila potreba i to je konstatovano kao pozitivan korak, odnosno napredak u celom ovom poslu, odnosno radu na projektu.

Molim vas, nije tačno da je jedan jedini dinar izgubljen. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, Kancelarija za evropske integracije i Ministarstvo finansija su obezbedili 175 miliona 2015. godine. Od tada svi naporno i intenzivno radimo na uspostavljanju operativnih struktura. To je, gospodine, dragi moj kolega ministre, jedna istina. Lako je zarad politikanstva izricati neistine, ali molim vas, vi proverite sve ovo pre nego što sa tim izađete u javnost. A nije sporno i da dođu iz Evropske komisije i da…

Zahvaljujem.
Kolega Petroviću, imate osnova za repliku, ali najpre ministar.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem se na ovoj prilici da prokomentarišem i iznesem činjenice vezane za dve teme koje su ovde pokrenute. Jedna se tiče navodnjavanja. U 2017. godini biće 14 projekata koji su namenjeni za navodnjavanje, koji će biti finansirani iz tzv. Abu Dabi fonda. Sredstva su obezbeđena u budžetu Srbije, otvorena je pozicija. Mi smo potpuno spremni, imamo građevinske dozvole. Sve imamo pripremljeno, sa nadležnim javnim preduzećima, vodoprivrednim preduzećima smo u neprestanom kontaktu, kolega Marko Blagojević ispred Kancelarije za javna ulaganja.
Te stvari će biti implementirane od 2017. godine, od januara ili februara. Nama je cilj, kao Vlade Srbije, da što veću površinu možemo da navodnjavamo. Jedanaest projekata je pozicionirano na prostoru Vojvodine, tri projekta su pozicionirana na prostoru centralne Srbije. Nama stoji na raspolaganju još novca. Sada radimo na projektnoj dokumentaciji kako bi što veću količinu zemljišta mogli da navodnjavamo, tako da ova postavka uopšte ne stoji.
Što se tiče IPARD-a, ovo je IPARD 2. Postojao je IPARD 1, koji je bio u periodu pre ovih vremenskih okvira o kojima vi govorite. U to vreme postojala je jedna struktura koja je u okruženju bila označena kao jedna od boljih struktura, pa je onda na jedan čudan način prestala da postoji. Vidim ja kako vi mene gledate. Dva aktera koja su tad dovodila sistem da dobije akreditaciju se nalaze pored mene. Radili su u tom sistemu i oni najbolje znaju da je u tom trenutku naprasno prekinut projekat…
(Dušan Petrović, s mesta: Kada?)
Godine 2011. Zašto? Zašto? Da li je to tako bilo ja stvarno ne znam i ne ulazim u to.
Ima jedna stvar koju želim da kažem i ne želim ovde da bilo šta govorim. Činjenica je da smo mi otklonili neke blokirajuće faktore. Pitali ste me koliko novca će biti potrošeno iz budžeta Republike Srbije? Ja vam kažem nula. Ja ću verovatno, odnosno ljudi koji se nalaze ovde, imati priliku da razgovaram o ovome kao već završenom projektu i dobijenoj akreditaciji. Mislim da je to jako važno reći.
Ja želim samo da se ovde iznesu činjenice. Ova Vlada će da završi ovaj posao i 175 miliona evra. Ništa nije izgubljeno od tog novca. Vi treba da znate i znate to sigurno da postoji vremenski u okviru kog mogu još dodatno da se povlače ta finansijska sredstva. To će biti na raspolaganju i ja učiniti sve što je do mene da to uradim.
Posle sedam dana, od formiranja Vlade Republike Srbije, formirali smo posebnu radnu grupu da ovo pitanje reši. Jedna od stvari koja nam je stajala na putu jesu i ove izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ostale stvari smo gotovo sve uradili, a objekat koji vi nazivate „Srbija šuma“ je objekat koji se nalazi kod njih, biće prilagođen i mi ćemo u aprilu mesecu pozvati…
(Dušan Petrović, s mesta: Besplatno?)
Neće to biti besplatno. Mi ćemo aplicirati za druga sredstva, neće to biti sredstva iz budžeta.
Postoji mehanizam kako. Mi smo već razgovarali sa Evropskom delegacijom o rešavanju ovog problema.
Postoje još sredstva koja su namenjena Srbiji, mislim da je to jako važno znati, koja stoje na raspolaganju na jednoj liniji od 35 miliona evra otprilike, koje već deset godina egzistiraju. Upravo ćemo ta sredstva, zamoliti ljude iz EU i da sa njima razgovaramo da to budu ta sredstva koja će doprineti da se što pre dobije akreditacija.

Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, pravo na repliku. Izvolite.

Dakle, istina je taman toliko kada je premijer rekao da ste obezbedili 175 miliona evra.
Činjenica su izveštaji, revizije, Direktorata EU iz 2009, 2010. i 2011. godine. Dakle u svim tim, iako su ova dvojica pored vas, gospodine ministre, iz te uprave, oni to sve znaju, da li će da vam kažu istinu ili neće to je njihova stvar, i neka vide oni sa ovim njihovim direktorom Serdarom, on im je bio šef i on ih je doveo tamo.
Dakle, perfektne ocene za Upravu za agrarna plaćanja u Šapcu. Perfektne. Ako su časni ljudi i ako mogu da pogledaju u oči nekoga ko to zna, onda će ljudi koji su tamo radili to da vam kažu. Uostalom, to piše, to nije pitanje sudskog ispitivanja. Ima sve napismeno. Godine 2012. odlična revizija, ocena jednog dela koji je u Ministarstvu poljoprivrede i nešto lošija ocena u tadašnjem delu koje je u Ministarstvu finansija sa vrlo jasnim nalozima šta treba da se uradi. Pare smo mogli da počnemo da povlačimo najkasnije od 2014. godine. Izgubili smo sto miliona evra para EU, plus novac koji je iz budžeta morao po tom osnovu da ide, puta dva, što bi dali ljudi koji bi taj novac uzimali ovde, srpski vlasnici poljoprivrednih registrovanih gazdinstava, kompanija i čega god.
Dakle, to je istina i to su činjenice. Sve ovo drugo, možemo mi ovde da političarimo koliko hoćemo. Moguće je da se ne osećaju prijatno ljudi koji su krivi što se to nije desilo, ali to su činjenice i svako ozbiljan ko uzme ta dokumenta da pročita ne može da dođe do drugih zaključaka. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.