Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine minsitre, dame i gospodo iz Ministarstva i Uprave direkcije za vodu Republike Srbije, poslaničkom klubu JS je drago da danas razgovaramo o tri zakona. Dva su neposredno vezana za poljoprivredu, jer od nastanka Jedinstvene Srbije do danas mi smo se uvek zalagali, zalažemo se i zalagaćemo se da se što više sredstava ubaci u poljoprivredu, u srpsko selo, da spasimo Srbiju.
Počeću svoje izlaganje na ovaj način, jer statistika pokazuje da nam je u selu sve manje mladih, na žalost, i starih ljudi, da nam mnoga sela odumiru, da ima, prema mojim podacima, oko 60, 70 mesta koja su samo danas geografski pojam u Republici Srbiji, gde niko ne živi, a živelo je nekada na stotine ljudi. Jedan od razloga jeste i taj što se slabo ulagalo u ta sela, u ta područja, jer se tamo uglavnom živelo od poljoprivredne proizvodnje, od stočarstva, od voćarstva.
Ovo što ste vi, gospodine ministre, rekli u vezi prvog zakona je u stvari prilagođavanje ovog zakona zakonima EU i mogućnost ulaska u program IPARD, kako bi se određena sredstva iz Evrope povukla i omogućila poljoprivrednim proizvođačima u Republici Srbiji da ih koriste. To je vrlo dobro, i to Poslanički klub JS pozdravlja.
Posebno podvlačimo i ukazujemo Ministarstvu da pored velikih proizvođača, koji imaju na stotine i hiljada hektara obradive zemlje, na stotine i hiljade grla stoke, treba više pažnje posvetiti malom poljoprivrednom proizvođaču kojih u Srbiji ima mnogo. Naročito pozdravljam ovo što kažete da treba dati podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima koji žele da ostanu kod svojih roditelja na svojim dedovskim i pradedovskim imanjima, sa mogućnošću da ih prošire, da se bave određenom stočarskom, povrtarskom, voćarskom, vinogradarskom proizvodnjom i da od toga mogu da žive i da izdržavaju sebe i članove svoje porodice.
Na ovaj način mi ćemo biti u mogućnosti i da povećamo stopu nataliteta u Srbiji i da se ne dešava ono što se godinama unazad dešava. Da nam se Srbija smanjuje, jedan od razloga jeste i taj što nema plača male dece u mnogim selima, jer nema mladih ljudi koji mogu tamo da žive i da žive od svog rada, od svoje poljoprivredne proizvodnje. Zato mislimo, mi iz JS, odnosno poslaničkog kluba, da je dobro što ste, gospodine ministre, vi sa saradnicima iz Ministarstva prepoznali ovaj veliki, rekao bih, akutni problem u Republici Srbiji koji godinama pritiska ovu državu.
U vezi sa tim, samo da vam kažem, bilo bi potrebno da se izvidi mogućnost da se ovim malim, odnosno mladim poljoprivrednim proizvođačima omoguće, da kažem, povoljne kreditne linije za nabavku mehanizacije, jer je poznato da je u Srbiji danas poljoprivredna mehanizacija stara između 15 i 20 godina, ako su moji podaci tačni, da bi mnogi želeli da obnove tu svoju mehanizaciju, ali nisu u mogućnosti da je obnove, jer nemaju sredstava, bankarski krediti su ipak dosta nepovoljni, nema grejs perioda itd, itd. Mislim da bi Ministarstvo tu trebalo da preduzme neke mere.
Ono što je, takođe, važno, gospodine ministre, mada pitanje koliko to Ministarstvo poljoprivrede može samo da uradi, jeste to da poljoprivrednom proizvođaču, naročito malom i srednjem, nije problem da proizvede. NJemu je problem da to plasira i naročito je veliki problem da to naplati. Bez para on ne može da uđe u novu proizvodnju, u novu godinu, ako ima godinu, dve, tri potraživanje od raznoraznih kupaca, nakupaca i ne znam koga, jer je svoje proizvode tamo predao, prodao, a nije naplatio. Tu je problem gde treba da deluju, pored Ministarstva poljoprivrede, i druga ministarstva, da se spreči prevara poljoprivrednih proizvođača, koji su svoj mukotrpan rad, svoj znoj uložili u te svoje proizvode, a nisu mogli, nažalost, da ih naplate.
Ono što posebno želim da kažem, jeste da u Srbiji postoji volja da se proizvede, postoji znanje da se proizvede. Ne bežimo od toga, gospodine ministre, da treba savetnici da predlažu i da savetuju našim poljoprivrednim proizvođačima šta treba iduće godine da rade na svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Ali, pored tih saveta, mnogo je bitnije ovo o čemu sam malopre pričao, da im omogućite da svoj rad naplate i da mogu od tog svog rada da izdržavaju svoju decu, svoje porodice i da planiraju nešto za iduću godinu.
Kada govorimo o, ne bih sad ponavljao ono što su moje uvažene kolege pre mene govorili, da bismo sve to uradili, mi moramo mnogo više da ulažemo u sela u komunalno opremanje sela, u izradu vodovodnih mreža, kanalizacionih mreža, itd. Ali, to je jedan dugoročni proces, i to je sigurno da za godinu dana ne možemo da uradimo.
Međutim, ono što Ministarstvo poljoprivrede, sa Direkcijom za vode i javnim preduzećima „Srbijavode“ i „Vojvodinavode“, može da uradi, a to je da pomogne svim onim mesnim zajednicama, a ja dolazim iz Pomoravlja gde je taj problem vrlo veliki, gde ne postoje kanalizacione mreže, ali zbog otpadnih voda i tih septičkih jama dolazi do zagađenja u mnogim sredinama, bunara, pumpi, itd, odakle se napajaju domaćinstva i kuće pijaćom vodom. Zato ima dosta obolelih, naročito rahitičnih oboljenja u tim sredinama. Tako da bi tu morali da se nađu načini da se svim tim mesnim zajednicama pomogne da izrade kanalizacione mreže, uz malo veću pomoć Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija i da kažem, u širem smislu, i države Srbije. Na taj način, poboljšanjem komunalne opremljenosti tih sela, zadržaćemo ljude da mogu da žive u tim selima itd, itd, da sada ne dužim.
Kada se radi o malim vodovodima u selima, moram da kažem, pošto prilično dobro poznajem tu oblast, kontrolu tih vodovoda vrše zavodi za zaštitu zdravlja i oni tu kontrolu vrše naplaćujući. Bilo bi dobro, kada bi ti zavodi za zaštitu zdravlja to radili o trošku države, da ne naplaćuju tim selima kontrolu te pijaće vode, iz tih malih vodovoda, i na taj način, jeste mala pomoć u finansijskom smislu, ali je to jedan dokaz da država brine o tim malim vodovodima, o tim malim selima, odakle se ljudi snabdevaju, iz svojih individualnih tih vodosnabdevanja, da kažem tako.
Na kraju, par reči bih posvetio i Zakonu o vodama koji, pored ovih tehničkih stvari, odnosno usaglašavanja sa Zakonom o javnoj svojini i drugim zakonima, Zakonom o građenju, je morao da dođe do određenih izmena. Ono što je po meni bilo po malo problematično u poslednjih par godina, i više godina u stvari, jeste nadležnost i prelamanje nadležnosti između „Srbijavode“ kao Javnog preduzeća, „Beogradvode“ kao Javnog preduzeća, „Vojvodinavode“ kao Javnog preduzeća, i s druge strane Republička direkcija za vode. Pa je tu ranije dolazilo do mešanja nadležnosti, odnosno, rekao bih, i do nekih nesuglasica u tome ko treba o tome da odlučuje u nekim stvarima.
Dobro je što čujem da će Javno preduzeće „Beogradvode“ biti transformisano u Javno preduzeće „Srbijavode“. Sticajem okolnosti, da će ti radnici koji rade tamo, veći deo, preći da radi u „Srbijavode“ i da će biti jedno preduzeće „Srbijavode“, bar moja saznanja idu dotle da će biti jedno preduzeće, koje će gazdovati svim vodama na teritoriji Republike Srbije.
Kad govorim o vodama i vodotocima. Gospodine ministre, molim vas da samo razmislite o jednom predlogu koji vam u ime JS, odnosno poslaničkog kluba JS dajem. Problem mnogih poplava, da kažem, izliva vodotokova, naročito onih manjih, jeste što u većem delu Srbije su ti vodotokovi suženi. Kako? Jednostavno niko ne vodi računa o tim vodotokovima. Sade se razna drveća, sužava se mogućnost protoka voda i kad dođe do većih padavina, voda negde mora da ide, izliva se u njive, u kuće, itd. Tako da, tu treba da vidite, da li postoji mogućnost, da se ta korita regulišu na jedan način kako bi mogli da prime svu količinu vode koja se u datom trenutku nađe.
Ono što je i pre nekoliko godina bio problem, desio se i ovih dana. Vi ste, čini mi se, gospodine ministre, malopre rekli, ako sam vas dobro čuo i dobro razumeo, da onaj ko je smislio ovo sada što je poslao rešenja za naplatu, da li da kažem doprinosa ili nešto za odvodnjavanje, trebalo bi da bude, najblaže rečeno, na neki način sankcionisan. Molim vas, uzmite tamo slučaj područja gde je ljudima ulazila voda u kuće, poplavljene njive, uništeni prihodi, prinosi, i ti mu danas daš rešenje za odvodnjavanje gde on treba da plati za 2015. i 2016. godinu neki iznos. Šta mislite kako reaguje taj čovek, koji je imao taj problem? Ko je to uradio, ne znam.
S druge strane, jednim amandmanom sam intervenisao na poslednji član Predloga zakona o izmenama Zakona o vodama, kada se predviđa da sada u sledećoj godini, posle stupanja na snagu ovog zakona, ova rešenja donosi javno preduzeće za teritoriju Republike Srbije, a to je „Srbijavode“, za Vojvodinu valjda „Vojvodinavode“. Predložio sam, i molio bih vas da o tome razmislite, da se to odloži, ta primena, za jedno šest meseci. Mislim da ni kadrovski, ni tehnički, ova preduzeća, u ovom trenutku nisu spremna, nisu sposobna, nisu u mogućnosti da urade taj posao u ovako kratkom periodu.
Ono što je takođe bitno, jeste, kada se radi o zaštiti od poplava, da sredstva koja se prikupe na ovaj način ili na druge načine, da se mnogo više distribuiraju, odnosno daju preduzećima koja se staraju o vodama u Republici Srbiji, da bi mogli brže i adekvatnije i na vreme da urade odbrambene nasipe, tamo gde su najkritičnija područja u Republici Srbiji i da nam se ne događa svake godine da se skoro na istim područjima dešavaju poplave od nekih reka, rečica, potoka, itd.
Ne treba braniti samo velike gradove, ne treba braniti samo odbrambene nasipe, praviti ih samo pored velikih reka. Treba uraditi i braniti i ona područja gde se, unazad nekoliko godina, pokazalo da maltene jednom, ili u dve godine, ili jednom u godini dana, ili dva puta čak u godini dana, se dešavaju veliki problemi i izlivi tih potoka, tih reka, tih vodotokova, i onda nastaju velike štete. Pa se pitamo, da li je moguće da svake godine saniramo štetu, a nećemo da predupredimo, da odredimo veća sredstva, da se jednostavno odbranimo od mogućnosti poplava? Dobro, dolazi do toga da u nekim situacijama nije moguće predvideti velike količine padavina u nekom vremenskom periodu. Dešava se to i u mnogo razvijenijim zemljama nego što smo mi, ali bar treba preduprediti ono što je normalno, sa normalnim padavinama, u normalnim okolnostima.
Samo još jednom da kažem. Niko nije mogao da predvidi da će 1999. godine u Jagodini, da Jagodina grad bude poplavljen, kako je bio poplavljen, ali smo iza toga, zbog toga što smo to uradili tamo gde su najkritičnije tačke, morali da uložimo sredstva i posle dve godine, tri kada je bilo opet velikih padavina, nije došlo do izlivanja tih reka, koje jednom u 50 godina dostignu taj svoj nivo.
Otpadne vode, i to ste pomenuli. Mislim da tu treba mnogo više da se povede računa, naročito u gradovima koji imaju problema sa prečišćavanjem otpadnih voda. Oni uopšte nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, pa se otpadne vode distribuiraju, da tako kažem, odnosno, usmeravaju u raznorazne vodotokove, a vi znate kakva je to šteta na životinjski i biljni svet koji se nalazi u tim rekama. Tako da biste tu morali, gospodine ministre sa svojim saradnicima, da iznađete mogućnost i da se nekim programom, za naredni period, pokuša da se to na adekvatan način reši i da se zaštiti, i ekološki, Srbija od nekih zagađenja i nekih drugih stvari koje mogu da se dogode.
I na kraju da zaključim da će poslanički klub Jedinstvene Srbije u danu za glasanju podržati sva tri predložena zakona i unapred vam čestitamo, i želimo da u njegovoj primeni poljopriveda ima koristi, a naročito poljoprivredni proizvođači.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani gospodine Petroviću, hvala vam na podršci. Želeo bih samo na tri stvari da se skoncentrišem iz vašeg izlaganja, da ih možda dopunim. Mi ćemo za ove male proizvođače, prerađivače doneti posebne pravilnike za preradu, kako bi oni bili, tako da kažem, mogući da učestvuju na legalan način u čitavom sistemu.
Kako oni proizvodi, svoje prerađivačke koje iznose na lokalne pijace, koje plasiraju u trgovinske radnje, kako bi imali uporište u propisima. Za to kako se to sve ne bi odvijalo u nekakvoj sivoj ili crnoj zoni. Ideja nam je da utvrdimo minimalne mere koje su neophodne da bi oni mogli na tržištu da na adekvatan način funkcionišu i na taj način pomognemo proizvođačima da idu korak više, stepenicu više i pređu prerađivački sektor.
Što se tiče ovih devastiranih područja, bukvalno nam je ideja sa izmenama Zakona o podsticajima, da uvedemo neke alate koji će imati ciljani karakter za određeno područje. Na primer, na prostoru Bele Palanke, tamo imate već razvijen sistem za uzgoj lekovitog bilja. Ali, mi ćemo sada pružiti njima mogućnost da razvijaju prerađivačke kapacitete koji će akumulirati veću količinu ljudi da mogu da uđu u sistem i predaju svoju robu koju su pre izneli.
Što se tiče mladih, imaćemo poseban program sa Fondom za razvoj i poseban program sa IBRD, gde ćemo grejs periode produžiti sa sadašnjih šest meseci, na verovatno godinu i po ili dve, kamatne stope u ovom trenutku nisu problem, toliko, ali su nam problem rokovi otplate i problem su nam ti grejs periodi. Na tom delu radimo i želimo tu da poboljšamo stanje na terenu.
Što se tiče rokova za plaćanje poljoprivrednih proizvoda koje je neko isporučio na tržištu, mi smo pre nekoliko godina imali jednu u tom trenutku revoluciju, kada je lokalnim zajednicama, odnosno svim korisnicima javnih ovlašćenja, kad su obavezani u roku od 45 dana da moraju da plaćaju i rino sistem.
Ideja nam je da u, sada kada bih komentarisao svaku pojedinačnu situaciju, verovatno nam ne bi bilo dosta ni tri dana. Ideja nam je da u sledećoj godini uspostavimo sistem gde će postojati rokovi za plaćanje i u ovoj sferi. To postoji u okruženju, problem su sistemi kontrole. Moramo da ih razvijemo, kako bi ljudima koji isporuče svoje poljoprivredne proizvode moglo da im se garantuje da će biti plaćeni u nekom vremenskom roku. Mi imamo naročito tu problem sa otkupljivačima koji formiraju određene privredne subjekte koji egzistiraju samo za jedan otkup, a posle nestanu i nemate koga više da jurite za određenu robu. Toga je bilo gde god hoćete i gde god se okrenete. Moramo da vodimo računa o tome i to nam je ideja da unapredimo u 2017-2018. godini.

Zahvaljujem ministre Nedimoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, danas treba da raspravljamo o važnim predlozima zakona. Po meni, poljoprivreda spada u jedan od najvažnijih privrednih grana naše zemlje i treba joj prići sa velikom ozbiljnošću.
Nažalost, da li je to tako bilo u prošlosti, nije, i naročito u prethodne četiri godine, odnosno evo pet već da se ne vraćamo unazad. Godinama unazad mogu reći deceniju, ne postoji adekvatna poljoprivredna politika, nema hrabrosti, nema vizije u Ministarstvu da se sprovode one adekvatne mere koje bi iskoristile potencijale koje mi danas imamo u Srbiji. Ti potencijali bi najlakše mogli zaposliti građane Srbije i smanjiti najveći problem, a to je nezaposlenost u Srbiji.
Dakle, počeću o tome da za početak u članu 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stoji stav koji kaže – budžet Ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu u smislu Zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Dakle, vi ste prekršili zakon i ove godine, dakle, za budžet za 2017. godinu. To je bilo i prošle godine i pretprošle i svake od 2012. godine, jer je budžet za poljoprivredu bio manji od 5% koliko je predviđeno zakonom. Nemojte mi samo ministre reći da su to radili i neke vlade pre 2012. godine, jer to nije dobar odgovor, zato što vi vladate, odnosno ne vi, ja se vama izvinjavam, ali vlade Aleksandra Vučića vladaju već pet godina i ovo je treća Vlada uz nekoliko rekonstrukcija. Nažalost vi ste četvrti ministar u Ministarstvu poljoprivrede, dakle, menjamo jednog ministra godišnje i očekujemo da ćemo imati konzistentnost i predvidivost mera i poljoprivredne politike u Republici Srbiji. To tako ne ide, a najavljuju se sad još jedni izbori, pitanje je ko će zapravo biti i nadalje novi ministar.
Što se tiče onoga šta su vlade Aleksandra Vučića razne govorile o poljoprivredi, ja ću to citirati. Od 2012. godine najpre u ekspozeu Ivice Dačića rečeno je sledeće – dame i gospodo poljoprivreda može značajno da doprinese ukupnom ekonomskom rastu u kratkom roku, ukoliko se merama agrarne politike definiše održivi i ravnomerni razvoj. Planiramo da zajedno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku Zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku, koja će biti predvidiva na dugi rok, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju. Apsolutno se slažem sa navedenim, ali da li je to realizovano? Nije. Takođe 2012. godine u ekspozeu – učinićemo sve da brzo dobijemo nacionalnu akreditaciju za korišćenje IPARD fondova, govorimo o 2012. godini.
Godine 2014, ekspoze Aleksandara Vučića, kaže – povećanje poljoprivredne proizvodnje za 30%. Laž. Nije se desilo. Dalje kaže – u narednom periodu čeka nas dalji rad na aktivnostima za uspostavljanje akreditacije potrebnih struktura za korišćenje predpristupnih fondova Evropske unije IPARD, čime bi se ispunili uslovi za privlačenje predpristupnih sredstava ispred pristupnih fondova od 32 do 38 miliona. Laž. Ništa se nije uradilo.
Govorim dalje, ekspoze 2016. godina, ponovo Aleksandar Vučić kaže – krajem prošle godine podnet je zahtev za upravljanje IPARD sredstvima i 11. septembra ovde na izboru Vlade je rekao da je Srbija konačno dobila akreditaciju za povlačenje sredstava iz IPARD programa.
Ministar Nedimović je ovog trenutka rekao da to očekujemo da dobijemo u aprilu 2017. godine, a mi smo tri dana pre objave Aleksandara Vučića da smo dobili akreditaciju, Ministarstvo je 8. avgusta dobilo obaveštenje da je privremeno obustavljena akreditacija. Dakle, toliko o tome.
Sada kada govorimo o poljoprivredi tu su priče lepe, ja podržavam sve ovo što govori ministar Nedimović. On je nov ministar i ja se nadam da će on biti taj koji će uspeti da uradi nešto u poljoprivredi za razliku od prethodna tri ministra, ali postoji velika nepodudarnost između političke retorike i između realizacije. To je suština problema. Kada treba da se govori u kampanji o poljoprivredi, tada su nam poljoprivrednici super, tada se pričaju bajke o podršci koliko je poljoprivreda nama važna, a zapravo kad treba da se bavimo poljoprivredom i da realizujemo nešto iz oblasti poljoprivrede, to ide daleko teže.
E, sada, što se tiče konkretno IPARD programa – IPARD program je nešto što Srbija ima veliku šansu da propusti za razliku od drugih zemalja koje su bile u procesu pristupanja Evropskoj uniji, mi se tu najneodgovornije ponašamo. Dakle, IPAR program je program koji važi od 2014. do 2020. godine. Mi smo danas u 2017, mogu slobodno reći, da pritom nismo do sada uradili apsolutno ništa da stvorimo uslove da nam te pare ne propadnu.
Dakle, što se tiče IPARD-a, tu postoje dve stvari, jedno je da se ispune politički uslovi, a drugo je da se ispune tehnički uslovi da bi imali pravo na korišćenje ovih sredstava. Srbija je politički uslov ispunila onog trenutka kada je postala kandidat za članstvo u EU, a što se tiče tehničkih podataka oni se tiču administracije, odnosno osposobljenosti institucija koje još nisu ni izgradili ni osposobili.
Mi nismo bili sposobni da cele ove godine primimo 106 radnika koji treba da rade u Upravi za agrarna plaćanja, da ih obučimo i da ih pripremimo za rad. Primljeno je u prvoj fazi 46, a ostalo je 60. Ne znam da li je to završeno do kraja. Dakle, ozbiljan problem je prijem službenika.
Onda, što se tiče toga koliko sredstava nam je odobreno, odobreno je 175 miliona evra koje se povlače u tranšama. Koliko je godišnje odobreno zemljama u okruženju? Mađarska - 53 miliona evra godišnje, Rumunija - 193, Poljska - 236 miliona, a mi negde oko 25 miliona. Dakle, mi smo dobili isto ili nešto manje od Hrvatske, koja ima dva puta manje zemljišta i dva puta slabiju poljoprivrednu proizvodnju od Srbije. Ali, dobili smo manje zato što su iz EU znali da mi nemamo izgrađen sistem institucija i da ne ulivamo poverenje da ćemo biti u stanju da povučemo i ovih 175 miliona, i to se upravo tako dešava.
Dakle, što se Hrvatske tiče, u Hrvatskoj je 600 službenika radilo na obradi 280 zahteva za podsticaj iz IPAR programa. Mi možemo očekivati da ćemo imati barem 1.000, ja se nadam, a imamo stotinu i nešto službenika. U Hrvatskoj je njima trebalo 18 meseci da tu proceduru završe. Ne znam koliko će trebati nama, s obzirom da se nalazimo u 2017. godini i s obzirom na rokove koji su dosta dugi.
Što se tiče onoga što je za mene problem u IPAR programu, jesu dve stvari. Prvo, ne govorite ništa o predfinansiranju. IPAR program podrazumeva da se sredstva vraćaju po realizaciji investicija. Dakle, to znači da ako neki poljoprivrednik želi da podigne voćnjak, želi da kupi određenu opremu, želi da osnuje farmu krava, on to mora da uradi sopstvenim sredstvima, a da onda konkuriše i aplicira da se ta sredstva refundiraju. U ovakvoj situaciji jako je mali broj naših poljoprivrednika, koji su osiromašeni u prethodnim godinama, koji su spremni da ovo finansiraju. Hrvatska je to rešila tako što je uz pomoć Hrvatske banke za obnovu i razvoj po vrlo povoljnim uslovima kreditirala poljoprivrednike i omogućila im da mogu da apliciraju kroz ovaj program.
Šta je sledeći problem IPAR programa? Dakle, troškovi same aplikacije iz prakse drugih zemalja su se kretali u iznosu od 10 do 13 hiljada evra za konsultante, za raznoraznu papirologiju, za programe, aplikacije, itd. To je takođe još jedan ozbiljan problem koji dovodi do toga da svako ko aplicira za iznos ispod 50 ili 100 hiljada evra nema opravdanosti da konkuriše na projektu.
Dalje, ono što je najveći problem, i to je ono o čemu vi ne govorite, ministre, a ne govori ni Vlada, ni niko pre vas, je ko ima pravo i šta su uslovi da bi uopšte neko mogao da konkuriše po osnovu IPAR programa i ostvari ta bespovratna sredstva koja će biti 50, 60 ili 70%, u zavisnosti od projekta i oblasti. Dakle, u Srbiji imate, kao što znate, 631 i nešto više hiljada poljoprivrednih gazdinstava, od toga imate 298 hiljada, skoro 300 ispod dva hektara površine po gazdinstvu i 182 hiljade do pet hektara. Dakle, sa površinom do pet hektara imate 480 hiljada poljoprivrednih gazdinstava od 631 hiljade, što je negde oko 75% ukupno poljoprivrednih gazdinstava. Kada se na to doda i sposobnost ekonomska da investiraju u poljoprivredu da bi mogli da konkurišu za IPARD, odnosno da investiraju projekte, dolazimo do toga da desetak procenata poljoprivrednih gazdinstava neće biti sposobno da učestvuje na ovom projektu, a evo i zašto.
Šta su specifični uslovi? To govorim poljoprivrednicima Srbije i građanima Srbije. Da bi neko mogao da aplicira kod IPARD-a, potrebno je da, ukoliko se bavi proizvodnjom mleka, ima minimum 20 grla krava do 300 krava ili preko 300 krava. Zatim, ukoliko se bavi proizvodnjom mesa, potrebno je da ima 20 do 1.000 goveda, 150 do 1.000 ovaca ili koza, 100 do 10.000 svinja, četiri do 50.000 brojlera. Zatim, ukoliko se bave ratarstvom, poljoprivredna gazdinstva koja imaju pravo moraju da imaju minimum dva do 50 hektara pod zemljištem ili 50 do 100 hektara ili preko 100 hektara. Ukoliko se bave proizvodnjom voća i povrća, da bi mogli da konkurišu kod IPARD-a, neophodno je da imaju zasađene površine od dva do 20 hektara ukoliko je u pitanju jagodičasto voće, odnosno od pet do 100 hektara nekog drugog voća. Dakle, ukoliko neko ima 4,5 hektara zasada šljiva, on nema pravo da konkuriše za sredstva IPARD-a.
Takođe, što se tiče proizvodnje u zatvorenom prostoru ili plastenicima, poljoprivredna gazdinstva koja imaju minimum 500 kvadrata do 10.000 imaju pravo da konkurišu po ovom programu.
E sad, šta je vaš odgovor? Vaš odgovor je – mi ćemo za te male poljoprivrednike, a njih je mnogo više nego velikih u Srbiji, obezbediti nacionalni program. Tu sada dolazimo do Zakona o podsticajima. U Zakonu o podsticajima iz bednog budžeta, kažem opet bednog, uz uvažavanje, ministre, vašeg angažovanja da se budžet poveća ove godine, ja ću vam reći da je Hrvatska, uzimam nju kao primer jer je najbliža, pre ulaska u EU imala agrarni budžet 600 miliona evra, duplo više nego mi. Mi imamo 300 i hvalimo se time kako smo mi napravili neki veliki pomak jer smo nešto povećali agrarni budžet. U Srbiji se i danas, ministre, uvoze jabuke, uvozi se paprika, uvozi se paradajz, a uvoziće se i mleko. Dakle, mi smo zemlja u kojoj se polovina godine izvoze jabuke, a u drugoj polovini godine se uvoze jabuke u Srbiji.
Ono što je najveći problem, to što izvozimo, ja sam to rekao i premijeru, veliki deo ide na reeksport, reeksport iz zemalja EU koji ide preko Srbije. Ne treba to da radim ni ja ni bilo ko od poslanika, da danas kontroliše te sive tokove, nego treba da rade nadležne institucije, inspekcijske službe Vlade Republike Srbije i da se izbore sa reeksportom, a ne da naša roba naših poljoprivrednika propada dok se prodaje roba iz EU.
Dalje, što se tiče podsticaja, kozmetičke su promene u Zakonu o podsticajima, zato što nema podsticaja ako nema para. To je valjda jasna stvar. Pozdravljam uvedenu odredbu da će se dati podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima. Pozdravljam i odredbu koja se odnosi na ruralna područja i za posebne programe. Pozdravljam i to što ste prvi put sada prepoznali proizvodnju loznih kalemova i voćnih sadnica u Zakonu od podsticajima, s tim što na to imam jedan amandman kako bismo to mogli da još razvijemo dalje, jer je i to grana poljoprivrede koja je jako važna.
Ali, molim vas, vi ne menjate suštinu Zakona o podsticajima. I dalje dajete podsticaje po hektaru umesto investicije. Ostavili ste 6.000 dinara po hektaru, sedam dinara po litru mleka, to ne znači ništa. U zemljama EU, u Evropi, koja je već prošla proces osnaživanja svojih poljoprivrednika, po hektaru se daje 900 evra, a u Srbiji se daje 6.000 dinara. Šta mislite, da li će naš poljoprivrednik sa 6.000 dinara moći da bude konkurentan bilo kome iz Evrope? Neće moći. Neće moći da bude konkurentan. Potpuno promašene mere. To ste ostavili na istom nivou. To je suština i najveći obuhvat mera je upravo to, kao što su i regresi za đubrivo i za gorivo. Vi ne menjate to što je suština.
Što se tiče mleka, ne možete vi prelevmanima doveka braniti naše proizvođače. Morate ih osnažiti, gospodo. To je suština podsticaja, da naši poljoprivrednici budu snažni i ekonomski jaki da mogu da primene nove tehnologije, nova znanja, i da mogu da budu konkurentni u smislu prinosa, u smislu jeftine proizvodnje sa konkurencijom iz Evrope i sveta. Ne možemo zatvaranjem granica braniti poljoprivredne proizvođače.
Što se tiče voćnog sadnog materijala, evo tipičnog primera kako se razvija poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, samo ću vam to navesti kao primer isto i u drugim oblastima. Godine 2012. izvoz voćnog loznog sadnog materijala iz Srbije bio je šest miliona i 600 hiljada sadnica, a uvoz dva miliona i 800 , 2013. godine izvoz je bio 9,5 miliona, a uvoz četiri miliona i 700, 2014. godine 8,5 miliona, a uvoz pet miliona i 800, da bi 2015. godine došli dotle da je izvoz nešto ispod sedam miliona, a uvoz nešto preko sedam miliona.
Mi zaboravljamo nešto u čemu mi imamo stogodišnju tradiciju, a to je upravo proizvodnja loznog sadnog materijala i voćnih sadnica. Sada se u Srbiji više uvozi nego što se izvozi, a da vam ne govorim koliko smo prihoda bili, bili smo lider u Evropi osamdesetih godina u toj poljoprivrednoj proizvodnji. Nažalost, danas naši poljoprivrednici, zbog nepostojanja podsticaja, podižu svoje zasade u Makedoniji. Zašto? Zato što u Makedoniji ostvaruju 40 evro centi po jednom loznom kalemu i jednoj voćnoj sadnici ako podignu u Makedoniji i to isto izvezu. To je realnost danas u Srbiji.
Što se tiče Zakona o vodama, pozdravljam inicijativu da se ta oblast koja je potpuno neuređena uredi, potpuno neuređena. Dakle, mi smo pretrpeli ogromne štete, ali nismo morali da čekamo pet godina da Vučić promeni četiri ministra poljoprivrede, da promeni 40 ministara, tri vlade, ne znam koliko svega, da bi došli dotle da nešto uradimo i pozdravljam tu inicijativu. Dobro je da se tu uvede red u toj oblasti, naročito zbog posledica koje su pretrpeli tokom poplava 2014. i 2015. godine i očekujem da će se opredeliti sredstva jer zakon je mrtvo slovo na papiru, ukoliko nema budžeta da se to u praksi realizuje i da se mere sprovedu.
Što se tiče poplava, samo u Trsteniku poplave su bile višemilionske, govorim u evrima. Najveću štetu su upravo poljoprivrednici pretrpeli. Najveća šteta je napravljena upravo od Zapadne Morave, koja je vodotok prvog reda, koja nema odbrambene nasipe, koja nije regulisana i koja pravi ogromne štete, menjajući svoj tok odnosi i čitave površine i hektare obradivog zemljišta. Pitanje imam jedno, a to je – šta će se dešavati sa pratećim uredbama koje se odnose na deo sredstava za eksploataciju mineralnih voda, koji ne pripada lokalnim samoupravama, konkretno u pitanju je fabrika vode „Mivela“? Opština Trstenik ne dobija ni jedan jedini dinar od takse za eksploataciju mineralne vode „Mivela“ koja je na njenoj teritoriji, kao i izvorište.
Na kraju, nadam se da će se Zakonom o vodama uvesti red i da će se u skladu sa Zakonom sprovoditi aktivnosti i da će se verovatno, ukoliko budemo poštovali Zakon, uticati i na to da se bespravno podignuti objekti, poput vikendica predsednika republike Tomislava Nikolića, sklone ili sruše. Ako se to već moglo uraditi sa objektima u Savamali tokom noći i na jedan netransparentan način, ovde imate potpunu zakonsku utemeljenost, da ne ponovite slučaj Savamale, nego da uradite to onda kada treba. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Aleksiću.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, hvala za priliku da neke od ovih stvari koje su iznete, a koje uopšte ne stoje, mogu da prokomentarišem.
Razumem vašu poziciju, gde jednostavno citirate sve ono što postoji u drugim zemljama, i nije mi jasno kako niste našli za shodno da odete na sajt Ministarstva poljoprivrede i vidite vezano sve za IPARD, ko ima pravo da konkuriše, na koji način, koje su procedure. Meni je žao što ste rekli da to nema nigde da se pronađe i da se vidi. Sa druge strane, radili smo mnoštvo edukacija na terenu, a vidim da znate neke susedne zemlje vrlo dobro kako funkcionišu.
Što se tiče predfinansiranja, naravno da vodimo računa o tome. Mi imamo pripremljena sredstva za kreditnu podršku u okviru Ministarstva poljoprivrede na posebnom razdelu i to ćemo koristiti za predfinansirajuću podršku koja je vezana za IPARD.
Mislim da vam primer baš nešto i nije dobar koji ste iskoristili, vezano za Hrvatsku, naročito u delu smanjenja nivoa poljoprivredne proizvodnje, jer to je ono što je kod njih u poslednje vreme karakteristika. Nama je ideja da dovedemo do povećanja poljoprivredne proizvodnje. Ako ste pažljivo pratili sve što se dešavalo u prethodnim godinama, a vidim da ste se bavili statističkim podacima, postoji povećanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji – 7%. Pazite, u odnosu na prethodnu godinu, to su vam informacije koje možete dobiti opet na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, ali to je sajt koji je u domenu tamo gde piše „sr“.
Hrvatska je dobar primer po nivou direktnih plaćanja po hektaru, ali to ne dovodi, gospodine, do razvoja. To ne dovodi do razvoja. Meni je ideja, ovom ministarstvu, ovoj Vladi, da razvija one alate, one mere koje će dovesti do povećanja konkurentnosti. Nama je to cilj, a ne da uspavamo poljoprivredu i kad dođe trenutak istine imamo situaciju kao što se sad desilo u Hrvatskoj po osnovu mleka. Mi imamo premije po litri od sedam dinara. Ponekad mi uopšte nije jasno o čemu se ovde u stvari radi.
Što se tiče poplava i svih tih stvari o kojima ste govorili, vezano za upravljanje rizicima, ako ste dobro čitali izmene i dopune Zakona o podsticajima, mi više nemamo samo kao meru subvencionisanje premija osiguranja, nego imamo kompletno upravljanje rizicima. To je jako važno.
Što se tiče povećanja uvoza sadnog materijala, o kome ste vi pričali malopre, na nama je da povećamo kapacitet proizvođača našeg sadnog materijala, ali ono što ste vi rekli dovodi do jedne potpune zablude, sadni materijal nije uvezen da bi se bacio negde, nego da bi se ustanovila proizvodnja, koliko je meni poznato. Isto nam je ideja na povećamo izvoz našeg materijala. Mislim da neke stvari koje se tiču IPARD akreditacije niko nikad nije rekao da mi imamo tu akreditaciju. Pa, ako sam ikad, bilo kog dana, rekao, uhvatili smo se u koštac samo posle sedam dana. Ova Vlada i njena intencija je da imam ovu akreditaciju baš zbog tog novca koji stoji na raspolaganju poljoprivrednicima.
Prosto sam želeo da vidim na koji način ovde možemo da poboljšamo sva ova tri zakona, ali, dužno poštovanje, ja ti ništa nisam video.

Replika, narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Poštovani ministre, ja vas razumem kada kažete da vam ništa nije jasno. I ne treba da vam bude jer ste tu odnedavno, dakle, ovo je vaš mandat od nekoliko meseci, ali i te kako treba da bude jasno Aleksandru Vučiću i svim njegovim vladama od 2012. godine pa naovamo. Zato mi niste odgovorili na pitanje – ko je odgovoran što mi do sada ništa nismo uradili, već tek sada, usvajanjem ovog zakona, stvaramo preduslove da možemo da se akreditujemo, odnosno da krenemo u proceduru privlačenja, odnosno realizacije projekta IPARD programa od 175 miliona evra? Mi nismo to uradili četiri godine, odnosno tri, ako hoćemo da gledamo od 2014. godine, kada je krenula realizacija projekta. Ja vas tu potpuno razumem da vam nije jasno i ne krivim vas, nemojte pogrešno da me shvatite, ja vas odlično poznajem i verujem da ćete učiniti sve, onoliko koliko vam budu dozvolili. Ali, ovo je zemlja u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu i bojim se da ćete uspeti da realizujete vaše želje, vaše ideje i vaš program.
Što se tiče statistike da je 7% povećana poljoprivreda u prethodnoj godini, ja vas u tome podržavam, ali znate gde? U reeksportu, gospodine Nedimoviću, u reeksportu robe koja nije proizvedena u Srbiji. Naš izvoz je povećan. Izračunajte na kojim površinama u Srbiji se proizvodi kruška, jabuka, dunja, a koliko smo je izvezli ili koliko proizvodimo paradajza, a koliko smo ga izvezli. Vrlo lako ćete doći do podataka da li prodajemo našu robu ili se vrši zloupotreba i da prodajemo tuđu robu.
Prema tome, kako god vi ovo gledali, ja ću vam reći jednu stvar. Poljoprivrednici Srbije danas jedva sastavljaju kraj s krajem. Devedeset posto njih nema para da započne prolećnu setvu i proizvodnju za 2017. godinu i vi i dalje pričate o tome kako je to sve dobro. Ništa nije dobro i moramo brzo i snažno raditi da bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima.