Dame i gospodo, poštovani prisutni, pred nama su tri veoma važna zakona. Prema ponuđenom materijalu vidimo da su predlagači uložili značajan trud i ponudili dobra rešenja. Istina, ono što donekle opterećuje kvalitet ovog materijala jeste činjenica da su pred nama zakoni od strateškog značaja za svaku državu i svako društvo, jer imati sigurnu, zdravu i čistu vodu znači imati slobodu, imati samostalnost, imati suverenitet. Imati hranu, svoju hranu, zdravu hranu, a to znači proizvoditi hranu u poljoprivredi, znači, takođe, imati slobodu i suverenitet. Zato donošenje ovih zakonskih rešenja po hitnom postupku donekle opterećuje kvalitet ili rađa bojazan da bi nam nešto moglo promaći, ali sada se to ne može ispraviti. Valja nam se fokusirati, kako bi što bolji kvalitet na kraju izglasali.
Svoju pažnju ću usredsrediti na pitanje, na zakon koji se bavi podsticajima u poljoprivredi. Znamo da ovo pitanje jeste limitirano budžetskim kapacitetima, a o čemu smo imali intenzivne rasprave kroz usvajanje budžetu. Zato i nema mnogo smisla da se pridružim svim žalopojkama da bi trebalo više, da to nije dovoljno poljoprivrednicima. Dakle, to su činjenice, ali su isto tako i činjenice sve ove finansijske mogućnosti.
Ono što jeste moj predlog i predlog političke stranke koju predstavljam jeste pokušaj da se iznađu mogućnosti stimulacija koje ne bi bile finansijske ili ne bi bile eksplicitno finansijske. Tu pre svega mislim na mogućnost poreskih olakšica koje bi bile definisane posebnim zakonskim odredbama. U okviru ovog zakona i ovih intervencija bi to moglo da se uradi, a to pre svega za ona područja koja imaju, recimo, posebno otežane uslove.
Tu pre svega mislim na visoke nadmorske visine, na brdsko-planinska područja, na visoravni, gde imamo izuzetne mogućnosti za poljoprivredne aktivnosti u stočarstvu, ali isto tako imamo zaista otežavajuće okolnosti, snegovi, niske temperature, problemi u saobraćaju tokom zime.
Dakle, to ne bi bila samo stimulacija direktno poljoprivrednicima, gde bi oni samo oni imali koristi. Dakle, to je nešto što bi zapravo, na neki način zaustavilo ta sva kretanja sa brda prema dole. To bi na neki način otpočelo, štititi tu zaleđe gradovima. Dakle, to je nešto što bi bilo od strateške važnosti, zamolio bih predlagača tj. Vladu i Ministarstvo, da se ovom pitanju temeljitije pristupi.
S druge strane, verujem da ćemo ova zakonska rešenja usvojiti uz neku doradu i da će ona biti dobra, ali ono što jesu permanentni raskoraci po pitanju implementacije zakona, jesu mehanizmi njihove primene i posebno zaštite od raznih zloupotreba. Mi imamo sada, recimo, na području Tutina, Sjenice i Novoga Pazara, masovnu zloupotrebu koja se desila, a verujem da je tom ministarstvu poznato sa fiktivnim priznanicama za lažnu kupovinu đubriva, što je bio uslov za dobijanje subvencija, i na taj način je kažnjeno i isključeno, iz subvencija preko osam stotina gazdinstava sa područja ove tri opštine.
Dakle, to je jedna katastrofa za te ljude, bez obzira što oni jesu bili neki saučesnici u toj nezakonitoj radnji, ali svi oni tvrde da su to činili uz instrukcije Službe za savetovanje u poljoprivredi, opštini Sjenica. Bilo bi jako važno ovo ispitati, jer ti ljudi su lišeni subvencija za tri godine, to znači da su gubitnici pojedinačno od 15.000 do 20.000 evra, a to znači da ćemo na neki način zaustaviti proces razvoja na tom području. Takođe, jer je jako važno još jednu rečenicu i završavam. Jako je važno prepoznati dinamiku gde postoje, a to je Limska dolina, dakle, maline i drugo bobičasto voće dati podršku dodatnu zamahu te dinamike. Hvala vam.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Želeo bih nekoliko reči da kažem vezano za ovu temu, koja je otvorena, a tiče se poreskih olakšica, i mogućnosti eventualnih, te vrste davanja. Mi smo kroz ovaj Zakon o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju predvideli egzistiranje posebnog pravilnika u onim predelima gde su otežani uslovi za rad u poljoprivredi. Te vrste, odnosno ta područja, imaju prioritet prilikom dodele subvencija, ali isto tako imaju i veći stepen, procentualno, subvencija koje se vraćaju u odnosu na ukupnu vrednost jednog dobra koja se nabavlja, objekta koji se pravi i slično.
Dakle, ukoliko je na primer, u klasičnim slučajevima 40% povraćaj, za ta područja povraćaj je 55%. Na ovaj način smo želeli da intervenišemo. Ono što je, ova priča koju ste vi pokrenuli, zahteva jednu širu raspravu, u isključivoj nadležnosti Ministarstva finansija, ali mi isto tako razmišljamo, da zajedno sa Ministarstvom finansija, radimo na posebnom zakonu koji će regulisati način funkcionisanja, i uopšte poreska opterećenja poljoprivrednika, pa kroz to možemo, eventualno, sagledati ovu mogućnost.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić, dva minuta.

Zahvaljujem se na ovom pojašnjenju.
Mislim da ovo zrači nadom da se otpočelo razmišljanje, potpuno se slažem da je jako važno da shvatimo da ovo nije tema koja se može rešiti i samo ovim zakonom.
Založio bih se da mi idemo i kroz ostale zakone po osnovu nadmorske visine, da damo prosto podsticaj gde će ljudi krenuti iz ovih dolina u kojima smo napravili ovolike gužve, i prosto time dati jedan novi zamah. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem se.
Samo još jedno dodatno pojašnjenje, nisam malopre rekao.
Upravo to, nadmorska visina, je jedan od kriterijuma i upravo ti prostori koji su na višim nadmorskim visinama imaju prioritet.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Poljoprivreda je tema koji je na vrhu liste demagoških tema uvek kada je rasprava u parlamentu, uvek kada su izbori. Pošto su kod nas izbori svake godine, onda je to jedna permanentna tema. Da li je skoro bilo neke ozbiljne politike za poljoprivredu? Nije. Odavno nije. Mislim da nikada nije bilo dobro. Nešto što je možda u tom trenutku bilo interesantno, to je neki zeleni plan, tamo iz 1975/76. godine, ali to je samo za jednopartijski sistem, lopovske podele sveta i svega onoga što je tada bilo obeležje ukupne atmosfere. U 90-ima je propadalo sve, i svako ko počne priču da je nešto od 5. oktobra postalo gore, taj ima probleme sa percepcijom činjenica. Razumem sve ideologije i razumem sve želje ljudi da napreduju politički, da dobiju veći broj glasova, ali demagogijom i lažima, i samo laganjem, teško da nešto možemo da promenimo.
(Aleksandar Marković, s mesta: A subvencije?)
Posle, bilo je nešto malo i subvencija i u tim 90-im, bili su neki zeleni bonovi za gorivo, zato što goriva nije bilo, pa zato je verovatno najveći broj ljudi nisu uspeli da to potroše. Da li je bilo neke odlične politike posle 5. oktobra? Nije. Bilo je nekih pokušaja, bilo je nekih dobrih pokušaja, bilo je dosta gluposti, bilo je jedno 10 ministara, ni jedan ne bi mogao da se pohvali time što je radio, ja sam jednog, koga sam zatekao, smenio. Ne mislim ništa posebno dobro ni o jednom posle toga, odnosno efektima njihovih ministrovanja.
Nije bilo politike prema agraru, i tu da budemo potpuno jasni. Želim mladom ministru, da bez obzira na stranačka obeležja, da promeni tu tradiciju i da on bude prvi ministar čije će ministrovanje biti upamćeno po dobru. To, naravno, ne može da se reši time što će predsednik Vlade, ili neki raniji ministri, da daju rokove koji su neispunjivi, koji su više dobra želja, nego nešto što ima realne osnove. Mi ne treba da se bavimo politikom prema poljoprivredi, treba da se bavimo politikom prema proizvodnji hrane. Mislim da se oko toga slažemo. Primarna poljoprivredna proizvodnja je samo deo procesa koji treba da donese razvoj jednog dela privrede. Nijedna mala zemlja na svetu ne živi od prodaje primarnih poljoprivrednih proizvoda. Ne možemo to da radimo i mi, bez obzira ko je vlast, ko je koliko sposoban po svojim rečima, ili nesposoban, po rečima svojih oponenata.
Prema tome, hajde da pokušamo da stvorimo atmosferu, da dođemo do prehrambenih proizvoda, najviše iz primarne proizvodnje, kao sirovina. Da li ima budućnosti za male posede? Nema. Nema ih nigde. Ni u jednoj državi na svetu, ni tamo gde su subvencije pet puta veće nego realna cena uvoza nekog proizvoda, nema uslova. Jedino kako mogu da opstanu mala gazdinstva to je da se vrate, ne u zadruge, hajde da promenimo i to ime, neka budu kooperative, ne da daju svoju imovinu, nego da budu akcionari u jednom velikom poslu, gde će i u poslovima nabavke i u poslovima obrade i u poslovima prodaje imati bolji status nego kada idu sami. Da prestanemo da se bavimo čudima koja rešavaju sve. Te sad će sankcije, koje inače nije uvela Evropa Rusiji, trgovinske sankcije, nego obrnuto, Rusija Evropi je uvela sankcije trgovinske, da je to velika šansa za srpsku poljoprivredu. Šta smo uradili?
Svakog septembra 15 dana svi pričaju o ajvaru. To ajvar sad, to je sve, to je čudo. Dvesta hiljada evra je godišnji izvoz ajvara, dva kioska u Knez Mihajlovoj imaju veći obrt za godinu dana. Lepo je što ima i ajvar, ali to nije rešenje. Rešenje je da napravimo ozbiljan plan šta da radimo. Mislim da je metafora ono što mi treba da radimo, to je Nestle ili Milka sa srpskom malinom ili oblačinskom višnjom. To znači da se u Srbiji proizvodi jedan proizvod, čokolada, koja će biti prodavana po celom tržištu Evropa, a dobar deo sirovina, bar polovina je naše, sa našom radnom snagom koju imamo, kvalifikovanu od polukvalifikovanog radnika do akademika koji se bave tom oblašću.
Zašto Nesle, zašto Milka, zašto ne Srbijanka? Zato što ne možemo marketinški da ubedimo ljude u Evropi da kupe nešto drugo u odnosu na ono što su navikli da kupuju. To povezivanje, taj način može da nas dovede do toga da živimo bolje. Konačno još jednu rečenicu, uz posticaje mladima da ostanu na selu.
Možda još jedna ideja, nije to amandman, nisam imao vremena za to, ali ideja koja stoji dugo. Hajde da vidimo način kako da ljudima koji su ostali bez posla u nekim poznim godinama, a imaju imovinu, zemlju na selu, kako da oni dobiju stimulanse da se iz predgrađa, tužnog nekog grada, vrate u svoje selo i tamo vide svoju bolju budućnost.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.