Na naziv iznad člana 29. i član 29. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Rubrum je „Izmena i odustanak od prijave“. Vratiću se na ovaj član kada bude u pitanju član 35. i drugačija odredba. U tri stava u ovom članu za koji ja predlažem da se briše kao i ovaj prethodni, gde sam isto tražila da se briše i obrazložila sam zašto, jer ste prihvatili amandman, dobro je što ste prihvatili bilo čiji, nije važno, da li ove ili one grupe, bar nešto da popravite…
Dakle, u tri stava kaže – podnosilac prijave može da izmeni prijavu ili da od nje odustane do donošenja odluke registratora o prijavi. U 2. stavu – ako podnosilac prijave odustane od prijave, registrator donosi rešenje kojim se postupak obustavlja. To su ta dva stava.
Dakle, u prvom stavu, kada on može da odustane pre nego što je registrator doneo odluku, zašto je potrebno da pišete da se o tome donosi rešenje? To je taj normativni optimizam. Znači, vi u ovaj zakon koji je neprimenljiv iz drugih razloga unosite postupke koje nema potrebe unositi, zato što ne znamo, član 35. će to potvrditi, koje službeno lice. Imali smo i različiti pristup - ako podnosiš prijavu lično registratoru i ako podnosiš elektronski.
Ovde kaže – podnosilac prijave može da izmeni prijavu. On može da izjavi prijavu kad god on hoće. NJegova je prijava. Može da odustane od nje kad hoće, njegova je prijava, Zakon o upravnom postupku. Vi posebna dva stava stavljate nepotrebno. Zbog toga ja tražim da se briše.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Ovde se, kada se uopšte govori o ovom amandmanu, moramo pozvati na ostale procesne zakone. Ako se ovaj zakon primenjuje, shodno primeni odredaba Zakona o upravnom postupku koji je takođe procesni zakon, onda moramo imati u vidu i one zakone koji su takođe procesnog karaktera, kao što je Zakonik o krivičnom postupku ili Zakon o parničnom postupku.
Predlagač amandmana smatra da nema potrebe da se donosi rešenje kojim se postupak obustavlja, ukoliko podnosilac prijave odustane od prijave. Ja moram da podsetim da shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ukoliko tužilac odustane od krivičnog gonjenja, donosi se rešenje o obustavi krivičnog postupka.
Zbog čega bi onda ovde uopšte dali mogućnost da se drugačije postupa kada se radi o procesnoj odluci, o procesnom rešenju? I po Zakonu o parničnom postupku u slučaju povlačenja tužbe ili odricanja od tužbenog zahteva takođe se donosi adekvatno rešenje, kojim se postupak okonča u procesnom smislu. Dakle, nema razloga da shodno odredbama tih procesnih zakona u ovoj situaciji normiramo drugačija procesna rešenja, jer su ona u principu univerzalnog karaktera. Zahvaljujem.

Na naziv iznad člana 30. i član 30. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Evo člana na osnovu kojeg sam vas pitala da li smo izračunali koliko nam vremena treba da primimo prijavu i da izdamo rešenja, jer i vreme je ograničen resurs i neobnovljiv resurs nama svim živim bićima. Kada radite i procesne i bilo kakve stvari računate koliko vam vremena treba. Zato govorim o 10.000 minuta mesečno u idealnim slučajevima, jer tako se radi na jednog registratora. U članu 30. se praktično pravi tok vremena. Kaže se u 1. stavu šta radi na prijemu prijave registrator, šta proverava.
U stavu dva kaže se da podaci koji su predmet objavljivanja, ne podležu proveri ispunjenosti formalnih uslova, upisuju se u registar. To je opet vreme koje vam treba. I na kraju u trećem stavu odlučuje o prijavi donošenjem rešenja o registraciji ili zaključka o odbacivanja prijave u roku od pet dana. Tu imate čak i rok u kome će on ponovo komunicirati sa strankom.
Pitala sam vas, da li je za ovo dovoljno 15 minuta po prijavi? Koliko treba vremena? Pola sata? Jedno moramo da naučimo, da ako hoćemo da primenimo zakon moramo da imamo dobre odredbe, moramo da imamo upravljanje vremenom potrebnim da se te odredbe primene u praksi, i moramo da imamo unapred procene o tome ko će to da radi, sa čim, koliko to košta i ko će to da plati? I ne sumnjam, mi to svi imamo kao ideju, ali to se ovde ne vidi. I zbog toga pitam 10.000 minuta mesečno, punih 168 radnih sati, samo da to radi jedan, ne može više od 600, i ako uzmete, ekstrapolirate pošto ima i drugih poslova, pošto je 15 minuta potpuno sa moje stane napamet rečeno onda dobijete manji broj. Onda ćete da vidite kako završavamo 2017. godinu, sa koliko Skupština stanara.

Zahvaljujem.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Ovaj amandman nije prihvaćen i ono što je najzanimljivije jeste obrazloženje. E, pazite sad, citiram obrazloženje: Amandman se ne prihvata, pa na kraju kaže – zato što se ne donosi posebna odluka o formiranju stambene zajednice, već se stambena zajednica formira ex lege, znači samim ovim zakonom. I mi ovde uporno ponavljamo i tvrdimo, ovaj zakon je loš, ovaj zakon uvodi brojne obaveze i materijalne, ali i proceduralne za građane Srbije. Ministarka na to ili ćuti ili ignoriše zato što nema argumentaciju, ili ponavlja da to nije tačno. Ali, pogledajte sada, vi sami kažete – da se po sili zakona formira stambena zajednica, a prethodno u zakonu kažete da će se na stambenu zajednicu primeniti pravila o udruženjima, a ponavljam da se udruženja osnivaju slobodnom voljom, i onda Zakon o računovodstvu i reviziji stav 2. jasno pokazuje da uvodite dodatnu obavezu, vođenja knjiga i podnošenja završnog računa. Evo, samo na jednom malom primeru pokazatelj da se uvode dodatne obaveze.
Znači, stambena zajednica sama po sebi će biti dodatna obaveza. Samo komplikuje život građanima Srbije i daje dodatne namete. Mi smo ovde pokušali da dobijemo odgovor na jedno jednostavno pitanje – koliko očekujete da će se formirati stambenih zajednica? Ne znate da nam kažete, a mislim da ne želite da nam kažete koliko ima nepokretnosti u Srbiji. Pa, računajte da je većina njih, velika većina minimum dva lica imaju vlasnički deo, pa to vam je broj stambenih zajednica koje će biti formirane, pa puta taksa za registraciju, pa puta koliko profesionalnih upravnika, pa puta zaprećene kazne, a profesionalni upravnici, možete da odmahujete rukom, ali profesionalni upravnici će zaista biti zato što niko normalan neće hteti da se prihvati upravljanja zgradom po ovom zakonu. Opet vam kažem ovo su sve pravno neuke stranke. Da nisam narodni poslanik, ne bih se bavio ovim zakonom, ne bih ga čitao i baš bi me bilo briga. Znači, morate da shvatite kome se obraćate. Građani ovo sigurno neće dobro proanalizirati.

Izvolite.

Pa, toliko puta sam vas slušala, toliko ste netačnih stvari rekli. Nisam pravnik, ali postoje ljudi oko mene koji to jesu i koji to rade, a sa druge strane vi jeste pravnik, pa je to prosto neverovatno kako neke stvari tumačite, da li to radite sa namerom ili ne znate, možda zato nemate iskustva, pa je potrebno neko iskustvo da to naučite.

Znači, poslovne zgrade se jedino registruju kao udruženja. Nekoliko puta ste izrekli nešto što apsolutno nije tačno. Drugo, u članu 16. vam lepo stoji stambena zgrada, ali morate da čitate, ali kada čitate pročitajte od početka do kraja, nemojte da čitate jedan deo jer onda zaista počinjem da mislim da imate nameru da ovde pred građanima Srbije kažete nešto što nije tačno. Razumem da ne znate, to shvatam, potrebno je vreme da se stekne određeno iskustvo, kojeg vi za sada u tom smislu nemate. Stambena zajednica ima status pravno lica koje stiče trenutkom kada najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela, a ponavljam još jednom poslovne zgrade se registruju kao udruženja, a ne stambene.

(Srđan Nogo, s mesta: Pravo na repliku.)