Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, članom 17. mislim da ste urušili ceo koncept ovog zakona.
Podržavam da se u ovu oblast uvede red. Ovi zakoni su konceptualno bolji nego što su stari, prastari Zakon o stanovanju i Zakon o održavanju stambenih zgrada, ali vi ste članom 17. omogućili vlasnicima stambenih zgrada da u potpunosti izmene ovaj zakon.
Vi omogućavate da oni mogu da naprave među sobom pravila, pravila vlasnika stanova i da tim pravilima promene nadležnost stambene zajednice, da promene način odlučivanja o svim bitnim pitanjima.
Nije tačno da mora da bude više apsolutna većina kod nadziđivanja ili dogradnje, ne mora da bude više ni pola, mogu se dogovoriti vlasnici stanova da tu odluku donose prostom većinom. Mogu se dogovoriti koliki će biti kvorum. Mogu se dogovoriti o svemu. Mogu se dogovoriti da kreditno zaduživanje donesu manjinski, a ne većinskom odlukom.
Dakle, vi ste ovim članom derogirali ceo zakon i dovodite u situaciju da će svaka zgrada u Srbiji imati drugačija pravila. Pa ko je sposoban da prati pravila svake zgrade koje je drugačije od pravila koja važe za neku drugu zgradu? Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako svako može da odredi svoja pravila kako hoće. Nemate minimum.
Mi tražimo ovim amandmanom da postoji minimum, a da preko toga oni mogu da odlučuju sami kako hoće.
Dakle, vi ste doveli laike, a građani su laici, da svako mora da uzme advokata da bi mogao da učestvuje u izradi pravila. Ja kao advokat se ovim poslovima bavim, građanima to nije jasno.
Budite sigurni da jedan koji je malo vispren u stambenoj zgradi će da kaže – moraju da se donesu pravila, mora jednoglasno da se donesu pravila, evo, mi smo pripremili sve u skladu sa zakonom, odlučuje se većinom. Građani ne razlikuju prostu većinu, kvalifikovanu većinu, dvotrećinsku većinu, tročetvrtinsku većinu.
Potpuno ste sami sebe derogirali. Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako ne prihvatite naš amandman.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pravila vlasnika se donose jednoglasno. To je vrlo važno, zato što sva pravila koja se budu donela u stambenim zajednicama moraju biti doneta jednoglasno. Moraju u isto vreme, donošenjem takvih pravila, da se poštuju obaveze koje su propisane zakonom i to piše, između ostalog, u ovom članu 11. Dakle, odnosi se i na održavanje, a odnosi se isto tako i na štetu nanetu trećim licima, ali je suština da ovde ne idemo na većinu ili na kvorum, nego upravo kod pravila, zato što su vrlo važna, mora da bude jednoglasna odluka. Moraju svi vlasnici da se slože sa onim što se bude stavilo u pravila.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, po amandmanu. Izvolite.

Ministarka, ja vas ovo u najboljoj nameri molim da razumete. Ja mislim da vi ne poznajete Srbiju i da se očigledno ne krećete kroz Srbiju. Da li vi znate da građani ne razumeju ovu temu, da oni ne znaju šta u zakonima piše? Oni su laici.
Vi ako ste u zgradi, pošto ste vi pisali zakon, možete da navedete sve u vašoj zgradi i da im kažete – moramo da donesemo pravila po zakonu, pravila se donose jednoglasno, evo moj advokat je napisao pravila, tako treba. LJudi ne razumeju šta to piše. Nemojte terati sve u ovoj zemlji da uzimaju advokata da bi mogli da dođu do pravila.
Vi omogućavate da se na prevaru dođe do toga da većina može da bude prosta, da ne mora da bude dve trećine, ono što ste sami propisali Zakonom za nadziđivanje, da kreditno zaduživanje ne mora da bude kvalifikovana većina. Oni će se tako dogovoriti, neko će im podmetnuti tekst.
Ko može ovo da razume i da pročita? Zašto to radite? Čemu služi zakon? Zašto da ne napišete u jednoj rečenici – svaka stambena zajednica treba da donese pravila. Pa nek oni ljudi donesu pravila kakva hoće i nek rade kako hoće. Evo, nek jednoglasno donesu pravila.
Zašto ste sve ovo precizirali? Zašto mi ovde imamo 100 strana zakona, ako 100 strana zakona može da se promeni pravilima koje donose vlasnici sami? Onda još kažete – pošto je to obiman tekst, ne treba da se objavi na oglasnoj tabli. Ne treba da se objavi, to je problem da postoje pravila objavljena na oglasnoj tabli da svi u zgradi znaju šta u tim pravilima piše.
Mislim da ovo nema smisla. Nemojte prosto tvrdoglavo sad držati stav zato što ste tako napisali. Ova Skupština služi da se čujemo i da možemo da uvažimo argumente druge strane. Prosto, ovo je razumno što predlažemo. Neka pravilo bude dve trećine minimum, oni mogu da pooštre.
Neka pravila budu onakva kakva su po zakonu, mogu sami da ih pooštre, a ne da ih derogiraju u potpunosti. Znači, nema imperativne norme.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Mislim da ne treba da potcenjujete, prvo ni građane ni građanke ove zemlje. Isto tako ste govorili kad smo uvodili elektronsku građevinsku dozvolu, da to niko živi u Srbiji neće razumeti i niko neće moći uopšte da uzme elektronsku građevinsku dozvolu – ne znate vi kako izgleda Srbija.
Da vam kažem nešto…
(Nenad Konstantinović, s mesta: Nije tačno.)
Dakle, tako ste govorili i za elektronsku građevinsku dozvolu, pa mi sada imamo 2016. godinu kao najbolju godinu u izdavanju elektronskih građevinskih dozvola na primer. I takođe da govorite da neko hoće nešto na prevaru. Vrlo je zanimljivo da svi, navodno, podržavate uvođenje određenog reda u sve ono što se nije uvelo prethodnih 10, 20 godina, a onda kada treba red da se uvede, e onda ništa ne valja. Neke stvari moraju da se preciziraju. Učinjene su upravo ovim zakonom. Sve što govorite, govorite reči prevara i sve ostalo, zaista ne stoji.
Na kraju krajeva, primena zakona će to pokazati. Pred parlamentom i pred odborima ćemo govoriti kako izgledaju efekti ovog zakona, pa ćemo imati prilike da tada govorimo da li je ovo što vi govorite tako ili će se zakon primenjivati zato što, kao što smo vršili pomoć i obuke za sve prethodne zakone, radićemo i za ovo samo u cilju da konačno imamo uređene stambene objekte onako kako je to, rekla bih, svuda u svetu, a nažalost nije još uvek kod nas.

Pa amandmanu, reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Zaista ne vidim razlog zašto ne bismo izašli u susret i zašto ne bismo precizirali kada pravila vlasnika ne bi mogla da se primenjuju, odnosno ono što zakon propisuje kao neki obavezni minimum. Kao što je uzimanje kreditne obaveze za stambenu zajednicu ili raspolaganje zajedničkom svojinom. Smatram da nema zaista razloga da se ne prihvate amandmani koje je podnela ova poslanička grupa.
S tim u vezi imamo i mi neke slične amandmane kasnije u daljem tekstu zakona. Ali, ovde, oko pravila vlasnika je jedna druga stvar zanimljiva. Vi dajete jednu slobodu stambenoj zajednici što je izuzetno pohvalno, znači da međusobno uređuje svoje odnose unutar zakona i zakonskog okvira i to pozdravljamo. Međutim, opet bih vas vratio na član 15. o kojem smo ranije vodili dijalog i na koji uporno izbegavate da mi date odgovor. Udruženja građana se osnivaju slobodnom voljom, a vi ovde namećete stambenu zajednicu zakonom. Kako možete da primenjujete propise u udruženju građana na stambenu zajednicu kada ovde namećete zakonom - udruženja građana se osnivaju slobodnom voljom, a pozdravljam da već dva člana kasnije vi ponovo afirmišete tu slobodnu volju. Ali su vam sve te norme, moram priznati, u koliziji.