Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe Demokratske stranke.
S obzirom da je ministarka imala komentar o tome šta, i kad, i kako je počeo napredak Aerodroma. Smatram da bez ikakve potrebe omalovažavate rad jednog jako dobrog ministra u Vladi 2008-2012. godine, gospodin Milutin Mrkonjić je razna dobra posla uradio. To što nije hteo da daje pare iz budžeta Arapima, mislim da je dobro to uradio. Zašto je posle glasao? Šta će, mora se nekad.
Dakle, ako želite da polemišemo sa percepcijom ili sa vizijom koju imate kao predstavnica vladajuće koalicije ili Srpske napredne stranke sa nekim iz Demokratske stranke, predlažem vam da promenimo pristup i da gledamo šta je urađeno, a ne ko je radio.
Na primer, ja mislim da vi radite odličan posao kao neko ko vodi Koordinaciono telo i da su rezultati koje ste ostvarili uprkos realnosti, nešto što će se pamtiti po dobru. Kao što smatram da Radna grupa koja u vašem Ministarstvu radi poglavlje jedne od retkih koja u izveštaju ima napredak. Četiri ukupno sektora imaju, jedan je vaš.
Dakle, to što radite dobro, to hoću da kažem, kao što mislim da je gospodin Milutin Mrkonjić jako puno dobrih stvari uradio. Ja se sa njim ne slažem ni politički, ne slažem se ni sada, ali to ne može da obriše realnost onoga što je rezultat. Ne možemo sve svedemo na to da su jedni crni, drugi beli, jer je to detinjasto poricanje realnosti i odakle i naši amandmani.
Mi se ne slažemo da se „Etihadu“, da se „Er Srbiji“ daju pare iz budžeta. Da ste vi neko ko pripada mojoj stranci, koja je na vlasti, ja se isto ne bi slagala. Dakle, imamo različitu percepciju o tome šta treba raditi sa novcem iz budžeta. Ja to što sebe zove investitorom, smatram grebatorima, jer jesu grebatori, jer su izmišljeni posle 2008. godine, posle ekonomske krize, kada više nema para, pa mora da se uzima iz budžeta, pa se iz budžeta dalo bankama, to se zvalo dejl aut, pa se sada daje onome ko se zove investitor.
Dakle, mi se ne slažemo strateški, vaše pravo i moje pravo. Ja svoje pravo u okviru svoje stranke koristim da vam kažem, podneli ste nam zakon od koga odustaju zemlje u regionu. Odustaju od koncesije auto-puteva, odustaju od javno-privatno partnerstva. Imate oko sebe primere, ne ponavljajmo tuđe greške. To je sve što vas molimo, amandmanima briše se. Hvala.

Srđan Nogo.

Što se tiče čitave rasprave oko ovog amandmana i oko ovog zakona, mi smo u načelu, ponavljam ukazali da je upravo cilj ovog zakona Aerodrom „Beograd“ i da se ceo zakon donosi da bi se omogućila koncesija na Aerodromu „Nikola Tesla“, što smatramo jako pogrešnim.
Ne bi se složio sa ciframa koje sam čuo od uvaženog kolege iz opozicije. Mislim da je to mnogo više od 600 miliona za tih 30 godina, jer i u ovakvim uslovima kada se maksimalno ispumpava profit iz Aerodroma „Beograd“ na sve moguće načine, vi imate plus nekih 26 do 30 miliona po godini, a čuli smo od ministarke da je rast 51% bio. Znači, očekivan je veliki rast prihoda na Aerodromu „Nikola Tesla“, to je svima jasno, čak i najveće laiku je jasno da će Aerodrom „Nikola Tesla“ rasti sa prihodima, rasti sa brojem putnika i sa prevozom robe, tako da se postavlja zaista pitanje – zašto bismo dali taj profit koji će sigurno u tih 30 godina biti preko milijardu evra. Zašto bismo dali nekome taj profit? To je jedno ključno pitanje.
Dalje, tehnologija koja bi se eventualno ugradila u taj Aerodrom će taman zastariti sigurno za tih 30 godina, tako da ćemo ponovo morati mi sami da dajemo tu investiciju.
Samo bih se složio sa jednom konstatacijom da se ranije loše poslovalo na Aerodromu, ali se postavlja pitanje – zašto onda sada nadležni državni organi ne preispitaju to poslovanje. Nedavno je bila vest da upravo sada ističe rok „Dufri internacionalu“ za sve zakupe lokala. To su oni fri šopovi čuveni po aerodromu, koji to dobiju na deset godina, kada je direktor Aerodroma 2006. godine bio Nebojša Nedeljković, ako se dobro sećam i on istovremeno radi kao savetnik u toj istoj firmi.
Podsetiću vas da ste upravo vi bili na Aerodromu u vreme dok je on bio direktor, jer vas je on angažovao kao svoju prijateljicu i da ste dve godine zajedno sa njim bili na Aerodromu, a on je po zlu upamćen, kao rukovodilac Aerodroma Beograd.

Saša Radulović, izvolite. Po amandmanu.

Da, znam, uzeli ste mi repliku bez ikakvog osnova.
Zahvaljujem se ministarki što se ovako dobro pripremila za sednicu, pa ima već pripremljene print skrinove, građani, mislim, razumeju na šta ovo stvarno liči.
Da kažem ministarki da ja nikada nisam bio u Italiji, niti sam tamo davao izjave. U to vreme smo uvodili lične karte, i kada smo uvodili ličnu kartu za „Er Srbiju“, krenuli su da dostavljaju podatke i u to vreme sam i dao izjavu, pošto smo krenuli da uvodimo red. Međutim, onog trenutka kada smo utvrdili da „Er Srbija“, u drugoj polovini 2013. godine napravila gubitak od preko 30 miliona evra, mislim oko 38, znači samo u drugoj polovini 2013. godine, u odnosu na prvu polovinu, kada je stari menadžment JAT-a imao gubitak od 10 miliona, onda smo imali ozbiljan problem i ja sam nakon toga podneo ostavku, jer rukovodstvo „Er Srbije“ nije htelo da sarađuje sa Ministarstvom. Ta ista „Er Srbija“ je onda 2014. godine dobila subvenciju od preko 70 miliona evra iz budžeta, pa je 2015. godine dobila subvenciju od preko 40 miliona evra iz budžeta, 110 miliona.
To je ta vaša profitabilnost i uvođenje reda kako pričate, a ništa niste rekli na ova ostala javna preduzeća koja sam pomenuo, koja su od 2014. do 2016. godine napravila rupu u budžetu od 93 milijarde dinara po plaćanju garancija, pa je onda predviđeno 47 milijardi dinara u 2017. godini i naravno sve to po tim uspešnim menadžmentom SNS. Da ne govorimo o gubicima „Železare Srbije“, koja su oko 270 miliona u poslednjih dve godine. Znači, i pobegli ste na kraju od ovih stvari i suštine oko zakona, i da ponovim suština zakona je, nema nikakvih kriterijuma u ovom zakonu. Na osnovu čega, koji su to ekonomski parametri, na osnovu kojih odlučujemo da država da nešto u koncesiju, nego se sve ostavlja Vladi, koja je očigledno nesposobna da donosi loše odluke, često korumpirane odluke kroz tajne ugovore i na tajan način.
Evo, recimo, najbolji primer je ovo najnovije osvetljenje u Beogradu koje se plaća iz budžeta, to je namešteno za jednu grčku firmu. Znači, ovo je način na koji vodite javna preduzeća, ovo je način na koji vodite i lokalne samouprave i državu. Hvala.

Samo po amandmanu.

Gospođo predsednice, upravo se odnosi na amandmane i na teme ukoliko se i dalje bavim obrazlaganjima zašto nam zakon ne treba. Možda bi bilo dobro da smo ih obavili onda kada je bila rasprava u načelu. Ako ćemo po svakom amandmanu, bojim da će izgubiti svrhu u nekom trenutku.
No, vezano za to da li treba da se briše član po član. Smatramo da ne treba upravo zato što smatramo da nam je zakon na korist i kada neko ovde pomene da je suština bilo kakva priča na temu da li treba otvoriti ….za koncesiju ili ne treba? Ekonomska korist, da, naravno, i to je valjda svima jasno.
Dakle, suština predloga da se otvori mogućnost po zakonu, da se delatnost upravljanja, vodite računa o tome, rešava kroz koncesiju na ugovor. Smatramo može da se realizuje tako da bude na korist ovoj državi i to je valjda dovoljno jasan i čist motiv. Naravno, da to nikakve veze nema sa problemima nekoga da zakon, koji je koliko vidim 6. decembra stigao vama. Pročita, ako ima, koliko? Osam stranica, bez ovih pratećih obrazloženja.
Ne smatram to za relevantan osnov za bilo kakvo brisanje, odustajanje od bilo kakve rasprave, a ponajmanje za osnov da se priča o svemu drugome sem o zakonu. Koliko osvetljenje Beograda ili bilo šta slično ima veze sa ovim zakonom, e, taman toliko treba izaći u susret i ovim idejama da se raspravlja o onome što samo nekoga zanima, idejama da se bilo šta obriše zato što ga neko nije pročitao, ne razume ili neće da ga razume. Hvala lepo.

Poslaniče, Raduloviću, želite ponovo po amandmanu?SAŠA RADULOVIĆ: Da ponovim još jednom na ovo izlaganje, zaista me ne interesuje šta misle poslanici SNS, mi diskutujemo sa Vladom i hoćemo od njih da dobijemo odgovore, a vaša mišljenja zadržite za sebe.
Znači, suština ovoga i glavni problem jeste što nema kriterijuma, pa, nećemo ni da otvaramo mogućnost da se potpisuju koncesije gde nema kriterijuma i nema transparentnosti, to je suština ovoga o čemu govorimo. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima Marko Đurišić.

Hvala predsednice.
Član 3. ima naziv – pojmovi, i od šest tačaka, pet su prepisani pojmovi Zakona o vazdušnom saobraćaju. Znači, od reči do reči, i mi smo predložili da se to briše. Ako već postoje u tom zakonu ne vidimo razlog da budu i ovo, prepisani, isti delovi zakona.
Da li treba ili ne? Da li je to po pravilima, metodološkim pravilima za izradu propisa, možemo da diskutujemo, ali je problem što Vlada ne primenjuje isti kriterijum. Znači, nekad ide da se stavi u zakon manje, nekad ide da se stavi više. Naš utisak je bio da je stavljanje ovih tačaka jednostavno bila potreba Vlade da ovaj zakon učini, da kažem, na izgled ozbiljnije, da on sad ima više članova, da ti članovi imaju više stavova i da kada neko čita misli da je zakon dobar. Ono što hvali ovom zakonu, to je ovo što ste slušali i kada je bila načelna rasprava i sada, evo od početka rasprave što je on nedovoljno precizan u svojim drugim delovima što nema jasnih kriterijuma, što ne govori o tome na koji način će ta koncesija biti data.
Ja ne znam da li ste vi gospođo potpredsednice Vlade bili ovde kad je bila rasprava o budžetu, nama je premijer ovde nedvosmisleno rekao da, kao nema eto u budžetu takvih prihoda od koncesije za aerodrom koji ćemo da uradimo sledeće godine. Znači, on nije ostavio nikakvu dilemu da ćemo ka tome da idemo.
Vi sada tvrdite, ne zna se. Ja vam tvrdim kako je pisan ovaj zakon da samo treba nekako rešiti rebus da dobijemo ime firme za koju je pisan. I vi govorite, meni je jako drago što vi govorite nekoliko puta ste rekli Vlada stvara uslove za poslovanje. Evo, na tom primeru javne rasprave vidimo kakvo je to poslovanje.
Znači, sve po zakonu da može da se javi samo jedna firma, verovatno nekog partijskog čoveka koji jedini ima one naslikane deda mrazove kako je to naslikano na tenderu i onda se javi jedna firma i samo u Beogradu dobije 200 miliona dinara posao za rasvetu u Beogradu, pa se to ponovi u nekoliko drugih gradova, gde verovatno sve partijski drugari, članovi glavnog odbora SNS-a otvore firmu preko noći, jave se i dobiju posao. I to je poslovni ambijent koji vi stvarate. Pa, jeste to je poslovni ambijent. To je poslovni ambijent zbog koga vi ni ove godine nećete imati dve milijarde direktnih stranih investicija.
To je problem zašto nam je privredni rast, kojim se vi hvalite najmanji u regionu, odnosno ima jedna zemlja koja je manja od nas. I zato ovi zakoni nisu dobri, ni za Srbiju, ni za njene građane. I mi ćemo diskutovati ovde koliko budemo imali vremena na svih ovih osamsto i kusur amandmana, verovatno, nažalost, nećemo stići o svima da govorimo. Zašto ovi predlozi zakona, kakvi su predloženi nisu dobri? Hvala.