Hvala, gospodine predsedavajući.
Opet vrlo kratko. Moram samo da primetim da je velika šteta što predlagač amandmana nije kazao šta je predložio i nije proičitao obrazloženje sa kojim se zaključuje zašto ovo ne treba da bude prihvaćeno. Ujedno, to je i razlog zašto priča o nekim pitanjima na koja se ne odgovara. Ako su sva pitanja kvaliteta ovog izlaganja malopre i ako je smisao isti, onda mislim da na to stvarno ne treba trošiti vreme. Ovo ne može da se prihvati i piše zašto. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, po amandmanu.

Ja nisam ministarka hteo da čitam ovo obrazloženje, jer je ono sramotno. Ja ne znam zašto kolega iz SNS proziva mene da to pročitam. Vi ste odgovorili na to – amandman se ne prihvata jer se u članu 26. Predloga zakona pravi razlika između papirnog, u zagradi, analognog i elektronskog u zagradi, digitalnog oblika prijave. Papirni oblik prijave je analogna prijava? Gde ste našli izraz analogna prijava koja se podnosi u papiru? Zato ne čitam. Pretpostavljam da je neko pogrešio. Nema smisla da brukamo Vladu.

Na član 26. amandman su podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Da se nadovežem na ovu raspravu koja je trajala po prethodnom amandmanu, zaista bih voleo da saznam kakva je to papirna odnosno analogna forma, odnosno oblik prijave, jer srpsko pravo i srpski pravni poredak poznaje pisanu prijavu a ne poznaje papirnu prijavu. Papir kao sredstvo je jedna stvar, ali zna se kakva može biti prijava i isključivo do sada u srpskom pravnom poretku, pred svim organima, postojala je pisana forma. Papirna može biti maramica, papirna može biti novina itd. itd, ali zna se da je forma pisana.
Da se nadovežem na celokupnu raspravu, očigledno da ni predstavnici vlasti ne čitaju ove amandmane jer mi je prosto neshvatljivo malopređašnja opaska kako je mogao da zahteva da se pročita jedno ovakvo obrazloženje, jer je zaista bilo potrebno sačuvati ugled i dostojanstvo ministarstva.
Ono što je jako zanimljivo jeste da predstavnici ministarstva nemaju odgovor ni na jedno pitanje. Meni je žao kolege iz opozicije koji uporno ponavljaju, međutim, nažalost, ja sam jedan od njih koji uporno ponavljaju pitanja i ukazuju na loše stvari ovoga zakona, iako smo svesni da ministarstvo nam neće ništa odgovoriti. Zašto? Zato što ne postoji argumentacija da bi nam odgovorili.
Ovaj zakon je loš. Ovaj zakon, u onim delovima u kojima nije loš je nestručno napisan i najbolje bi bilo da se povuče. Zato što nažalost, neki od poslanika vladajuće većine, ne može se popraviti, iako smo se mi trudili da predložimo određene amandmane, možda jeste bilo najpametnije napisati na sve članove - briše se, jer ovakav jedan zakon je na štetu građana Srbije i ovo građani Srbije ne mogu da isprate.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Nijedan član ovog zakona nije na štetu građana Srbije, a u obrazloženju jasno piše, a sada ću ja da ga pročitam, pošto vi deo obrazloženja čitate i koristite, deo ne koristite – amandman se ne prihvata jer se u članu 26. Predloga zakona pravi razlika između papirnog, u zagradi, analognog i elektronskog, digitalnog oblika, a oba oblika su pisana. Tako lepo stoji. I svaki amandman je vrlo detaljno obrazložen.
Ono što mora da se zna, zbog građana, ne zbog vas, zato što je potpuno jasno da vam je potrebno vreme i da to vreme nalazite na ovaj način. I, u redu, vaša stvar, ali zbog građana Srbije, niti je zakon loš, niti unosi dodatne obaveze, niti unosi obavezu profesionalnog upravnika, nego samo u situaciji kada ne mogu sami stanari da se dogovore itd. Niti ovaj zakon jednog jedinog trenutka zadire u ono što je prava, recimo, vlasništva, odnosno pravo svojine vlasnika stanova.
Prema tome, to je ono što ću ja sve vreme od sada da ponavljam, svaki put na svaki vaš amandman, vezano za Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, zato što mislim da je važno zbog građana, zato što neistine koje govorite i koje plasirate, prosto moraju da se objasne da nisu takve, jer zakon je vrlo jasan.
Sve vreme govorite o svemu što nije predmet zakona i to je jedan od razloga zbog čega ja smatram da nekada, prosto, nema svrhe da vam odgovorim, a sada ću vam odgovarati upravo sa ove dve rečenice.

Nemate pravo na repliku, možete po amandmanu, gospodine Nogo.

Samo mi recite ako ministarka kaže, ako govorim neistine i da ne govorim o predlogu zakona, ja mislim da imam pravo da na osnovu replike odgovorim na takve kvalifikacije.
Ali, dobro da vam dokažem da vi ne govorite istinu, gospođo ministarka. Uzećemo jedan, da nazovem, banala primer. Znači, upravo primer ovoga člana, gde u malopređašnjem amandmanu kažete da kao vreme podnošenja prijave uzimate datum i vreme prijema prijave u registar.
U celokupno ostalom zakonodavstvu srpskom, znači, u svim drugim postupcima, pred drugim državnim organima momenta predaje na poštu i zavođenja, znači, delolovodnog tog broja, jer se uzima kao momenat slanja prijave, ali vi u ovom slučaju uzimate vreme prijema u registar. Sa druge strane, dajete vrlo kratke rokove, recimo, rok od 15 dana da se prijavi svaka promena, a u kasnijim kaznenim odredbama uvodite vrlo visoke kazne od 5.000 do 150.000, odnosno od 50 hiljada do dva miliona za stambenu zajednicu, propisujete visoke kazne. Zato što, ili želite da izbijete kaznama novac iz džepa građana ili želite da ih naterate da uzmu profesionalne upravnike jer koji čovek će da se bavi svim tim ako ima tako kratke rokove, nepovoljne uslove, a preti mu velika kazna.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.