Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da ne znam ni što sam pomenut, nisam ni učestvovao nešto posebno u današnjoj diskusiji. Ali, znate, ima jedna narodna poslovica, jako lepa, kaže: „miš i kada se popne na brdo, ostaje miš“. To vam je to. Znate, čivava ne može da pobedi rotvajlera, ne postoji mogućnost i koliko god neko grickao, grickao, on je tu gde je i džaba mu sva ova teatralnost, gde on pokušava zapravo da napravi konflikt i sa vama i sa nama, ovde da isprovocira i replike, da isprovocira navodno da su oni ovde terorisani od većine. Ako neko teroriše, zapravo, to upravo ova agresivna manjina teroriše ovdašnju većinu.
Znate, o sukobima, pa to je potpuno besmisleno: Mi da svi isto mislimo, pretpostavljam da bi smo pravili novi savez komunista. A upravo je SNS nešto što je daleko naprednije od toga iz čega su oni izašli, iz tog saveza komunista. Kod nas postoje različita mišljenja, mislim da je to super i da je to odlika demokratije, za razliku od nekih koji su svakog svog protivnika i neistomišljenika izbacivali iz partije i onda su napravili 100 stranaka, manjih ili većih, pa sad kako im potreba nalaže, nekada se ujedinjuju, nekada se razjedinjuju, onda kažu - pa mi smo se sada ponovo sjedinili u neki DOS, pa se razjedinjuju, pa već ne znam šta rade.
Suština u svemu je - ta stranka je nekada imala jednog Mićunovića, jednog Pekića, zaista divne ljude koji su ostavili veliki trag u istoriji i naše političke misli i uopšte kulturne, kako god hoćete, a možete zamisliti na šta se svela ta stranka kada je došla na Šuleta i Kenu. Hvala vam.