Koleginice Pavlović, hoćete li da mi kažete o kom amandmanu vi govorite? Možda ja ne znam? Recite koji amandman je u pitanju.

O istom amandmanu o kojem je koleginica pričala pre mene. Hvala.

Koleginica ne zna da se radi o amandmanu na član 56.
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem.
Izuzetno je važno, da bi radili ono za šta smo i plaćeni i izabrani, da diskutujemo tačno o amandmanima koje imamo ispred sebe. Dakle, nismo mi ovde zabave radi i radi nas, nego, mi smo ovde zbog građana koji očekuju da saznaju šta je suština ovog zakona. Juče i danas imamo pravu priliku, raspravljajući konkretno o amandmanima, da im objasnimo šta je suština ovog zakona.
Predlagač je podneo amandman očigledno reda radi, jer on ne želi da govori o amandmanu, već želi da svakodnevnim ponavljanjem da će neko da zapošljava stranačke aktiviste ili članove Srpske napredne stranke, da to prosto uđe u uši građanima kao neka neverovatna opasnost po njihov mir, kućni red, čišćenje stepenica, menjanje sijalica.
(Marko Đurišić, s mesta: Jel to po amandmanu?)
Jeste, po amandmanu.
Ja bi molila samo da ne viču poslanici kada neko pokušava da običnom građaninu u Novom Sadu objasni šta će se to strašno desiti usvajanjem zakona, odnosno odbijanjem ovog amandmana, koji nema baš nikakvu suštinu.
Znači, neki strašni ljudi će doći i menjaće sijalice, čistiće stepenište, vodiće računa da li su ispred zgrade kontejneri ispražnjeni ili imamo haos. Evo, ja ću vam navesti primer zašto je bitno da ovo bude baš ovako uređeno kako u skladu sa članom 56.
Jedan običan primer iz običnog života moje zgrade. Jedno vreme smo imali predsednika kućnog saveta koji je bio komšija, kako je to još 1945. godine od Tita uređeno, pa ništa nismo menjali i komšija odlučio više ne može da se suoči sa tim problemima. Dao je ostavku i mi smo ostali bez predsednika kućnog saveta, a neko mora to da radi.
Pritom, oduvek od kako znam za sebe mi smo plaćali predsednike kućnog saveta i deo naknade išao je njima. Dobro jutro onima koji to nisu doživeli, možda žive u kućama ili u nekim sredinama gde ne postoje zgrade. To nije greh, ali se raspitajte kod nas koji živimo u običnim stambenim zgradama. Šta smo uradili? Ministarka je navela pozitivan primer u Novog Sada. Morali smo da imamo predsednika kućnog saveta, morali smo da imamo savet našeg ulaza i zgrade. Onda smo uzeli firmu.
Mi smo prezadovoljni kako to firma u ime svih nas radi, a plaćamo ih nešto malo manje nego što smo plaćali tog komšiju koji je do sada radio, jer su oni na tržištu konkurencija su. Mi smo izabrali firmu koja nam izgleda dobro, mladi ljudi rade tamo, nekako su se organizovali uzeli su iz sveta taj dobar primer i mi očigledno nećemo morati da po članu 56. dajemo upravljanje profesionalnom upravniku, jer dobro rade ova deca, ovi mladi ljudi, svoj posao. Mi se samo njima obraćamo. Više se ne raspravljamo međusobno kao komšije ko će šta da uradi, meni je curila voda od komšije iznad, nisam mogla da nađem tog predsednika kućnog saveta jer je bio na moru, a sada profesionalca mogu da nađem kad god hoću. Zovem ga u ponoć. Zovem ga u dva.
Mi se ne svađamo više kada je buka u stanovima, jer ne radimo to sami, ne kucamo komšijama na vrata, to radi šef te firme koga su oni odredili, jednu određenu ličnost u toj firmi u ime svih nas. Mi divno živimo. Pijemo kafu, javljamo se jedni drugima, nemamo više nikakvih sukoba međusobnih. Povremeno se okupimo zajedno sa njima i raspravimo šta bi to moglo da bude još bolje u zgradi. Pre nekoliko meseci smo se dogovorili da fasadu okrečimo posle dužeg niza godina i to je dobro. Srpska napredna stranka uopšte nema čega da se stidi. Imamo dobar, moderan, evropski zakon pred nama.
Dajte, nemojte da se bojite stalno promena. Nemojte da se bojite toga što će neko umesto nas da radi svoj posao i nešto da zaradi. U čemu je problem? Pa, nismo ni mi ovde altruisti koji dolaze tako. Svako u ovoj državi, svuda u svetu hoće da osnuje neku firmu malu, nešto da radi, nešto da zaradi, a da mi konzumenti tih usluga budemo jako zadovoljni. To je suština koju hoće da čuje običan čovek. Neće on da čuje zapošljavaćete članove Srpske napredne stranke. Koliko ja znam, predlagači amandmana tvrde da su popularniji, da ih narod više voli.
Možda će biti izbora, ne znam, ali stalno po lokalnim samoupravama su izbori. Znači, oni će pobediti, imaju većinu građana Srbije iza sebe, pa po njihovoj logici kako predlagač obrazlaže ovaj amandman, svi će članovi Dveri biti ovde zaposleni. Ali, mi nemamo ništa protiv, to su građani Srbije. Prema tome, oni će naći taj posao, ali nije u tome.
Suština je u tome da uredimo naše zgrade, da uredimo mesta stanovanja, da počnemo da ličimo na sav pristojan svet koji nas okružuje. Eto, sad mislim da je moja komšinica razumela da ne treba da ne spava noću, jer će doći neki zli ljudi u njenu zgradu, nego može mirno i dalje da me zove na kafu ujutru, jer će biti sve u redu i praktično ništa se neće promeniti u odnosu na ono što mi već primenjujemo samo bez ovog zakona. Hvala vam puno.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marko Đurišić.

Predsedavajući, smatram da je povređen član 106. da govornik može da govori samo o temi. Ne znam u amandmanu koji kaže da se u članu 56. stav 8. briše, a da član 9. postaje član 8, menja se i glasi, pa sada neki tekst koji nema nikakve veze sa komšinicom sa kojom se pije kafa, sa uređenjem fasade tamo gde poslanica Gojković, pošto se u tom svojstvu obratila ovde sada, na toj zgradi se uređuje fasada. Ko ima koliko glasova na izborima. Znači, ništa od toga nema veze sa ovim amandmanom.
Vi ste pre deset minuta kolegi Obradoviću na osnovu člana 109, pa ste iskoristili onaj deo kada govornik ne govori o temi, iako je opomenut od predsednika dali opomenu. Vi ste sada sve vreme gledali u nekom drugom pravcu kako ne bi opomenuli poslanicu Gojković, koja nije govorila o temi dnevnog reda i o amandmanu o kome se raspravlja, nego je govorila o svemu drugome i onda naravno niste mogli da je kaznite. Prvo ste morali da je opomenete.
Znači, ovo je pravi primer dvostrukih aršina koji postoje ovde od početka ovog saziva, a postojali su nažalost i ranije. Ja sam se nadao da će nešto da se promeni. Jedino što sam siguran da će se promeniti posle narednih izbora, jer vi više nećete voditi ovu Skupštinu i nećete biti u prilici da pravite razliku između poslanika pozicije i opozicije. Mislim da je stvarno sramotno što ste sada uradili. Ignorisali ste to što se poslanica Gojković nijednom jedinom rečju nije na amandman koji je podnet i o kome se raspravlja osvrnula, došla je ovde da ispriča svoju priču životnu, to je u redu i tako je počela jučerašnja rasprava o amandmanima.
Molim vas da se tako ponašate prema svakom poslaniku koji ovde govori. Hvala.

Kolega Đurišiću, koleginica Maja Gojković je bila i te kako u temi, jer ako uzmete da pročitate član 56. i deo koji se traži da se menja, tačno je opisala koji je posao profesionalnog upravnika i kako prima naknadu i svoja životna iskustva objasnila u svom zakonu.
Očigledno je vama problem da kada se argumentima vaše diskusije stavljaju kao besmislene, onda idete na povredu Poslovnika da biste argument obesmislili. Prihvatam da je to način političke borbe, ali budite sigurni da ćemo da odgovorimo na to.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo gospodine Obradoviću na repliku.
(Srđan Nogo, s mesta: Pomenula je Dveri.)
Koleginica Maja Gojković je rekla da će Dveri jednog dana na nekim izborima da pobede. Jel to nešto uvredljivo? Nije.
Po Poslovniku narodni poslanik Maja Gojković.

Član 103. ste povredili, jer poslanik Đurišić nije uopšte govorio o povredi člana koji je naveo, mislim da je 106. rekao, mislim 106, ništa nije rekao o 106, a član 103. znači da on nema pravo na repliku. On je replicirao, sve vreme je želeo građanima Srbije da protumači moje reči koje su bile vrlo jasne.
Mene običan građanin Srbije sasvim dobro razume, poštovani predsedavajući, nije potrebno da me poslanik Đurišić tumači. Ja ne znam zaista predsedniče da govorim tako misaono, umno, intelektualno, kao što govore ovih dana predlagači amandmana. Ne znam da govorim o strahovima građana Srbije, o nadama, ja znam da govorim o ličnom iskustvu. Ja sam vrlo jasno rekla predsedniče da će ovi ljudi koji već uređuju moj ulaz i moju zgradu sada samo dobiti licencu i nastaviti da rade svoj posao. Ali, ne znam, nisam toliko intelektualna, fina, prefinjena, ne umem da govorim u maglama, umem da svaki dan ponavljam neistinu da će to raditi članovi jedne partije.
Ja sam samo rekla da će to uskoro po tome raditi članovi neke druge partije, a zaista čula sam i dobacivanja, dakle član 27. predsedniče, neću se javljati. Vi vodite ovu sednicu i neko traži da vi i ja više ne vodimo ove sednice, razgovaraćemo o tome kada bude amandman o Deda Mrazu na sledeći zakona. Mislim da je preuranjeno. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Gojković.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?

Ne, zato što smatram da ne možete vi baš sve da znate šta će izgovoriti govornik.