Zahvaljujem, koleginice.
Po amandmanu, narodni poslanik Sonja Pavlović.

Hvala.
Ne razumem koji su to obični i neobični građani Srbije, ali sam shvatila da koleginica Gojković živi u Legolendu, što zaista nema veze sa realnim životom u Srbiji. Legolend, to je ono lego kockice i to, pa se naprave idealni uslovi, svi pevaju i cveće svuda. Međutim, realnost u Srbiji je potpuno drugačija. Ne znam da li ste skoro išli po Srbiji, ali mi znamo da svi mi ovde poslanici treba posle svojim komšijama da objasnimo šta? Stambeni fond ni ne zna niko kako izgleda, u vrlo lošem je stanju i ovaj zakon bi trebao to da sredi. Međutim, potpuno će drugo biti. Pritom je rečeno – šta je šteta da profesionalni upravnici nešto i zarade? Pa, to nešto šta će ti profesionalni upravnici da zarade, mi pokušavamo da saznamo sve vreme. To nešto koliko će biti tih profesionalnih upravnika pokušavamo da saznamo sve vreme. Naravno da ne možemo da saznamo kad ne znamo ni koliko će biti stambenih zajednica, a samim tim ne možemo da saznamo ni koliko će biti bilo kojih upravnika. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković.

Ne treba mi pravo na repliku, ja ću o amandmanu. Nema potrebe da zloupotrebljavamo Poslovnik, pa da stalno ovde repliciram.

Rečeno je da živite u Legolendu, zato. U redu.

Ja ću kroz amandman da kao običnoj građanki poslanici objasnim kako Novi Sad nije nikakav Legolend. Novi Sad je pristojno uređen grad koji se trudi da neke nove stvari svaki put usvoji, jer žele lepo i pristojno da žive, tako da je to zaista jedan dobra primer i ja želim da se zahvalim i ministarki što je navela Novi Sad kao jedan od gradova koji nisu savršeni, ali teže ka tome da lepo i pristojno živimo i da nam zgrade budu čiste, da ne bauljamo po hodnicima kada su nam sijalice doživele svoj kratki vek. Jednostavno, mi želimo da imamo profesionalnog nekog menadžera koji će upravljati zgradama, jer preko 50% zgrada u Novom Sadu već uveliko ima privatne firme koje zamenjuju one već prevaziđene predsednike kućnog saveta.
Da, Novi Sad zaista nije Legolend, to je jedna igračka koju možete da porušite i da napravite kako hoćete, pa onda rušite itd, a mi smo rušenje imali pre nekoliko godina i nadam se više nikada. Živim u Novom Sadu, koji je prestonica kulture 2021. godine, prestonica mladih 2019. godine, i vama želim, uvažena poslanice, da živite u tako pristojnom i lepom uređenom gradu. Ne znam gde živite, ne znam odakle ste, ali kada budete usvojili ovaj zakon komšije će vam biti zahvalne što će biti reda u njihovim ulazima. Mi ćemo svakako, ako hoćete, objašnjavajući ove amandmane zašto smo za ili protiv, najbolje da fotografišemo kako nam sada izgledaju kuće, zgrade, naše okoline i onda će neko od nas možda i prestati da bude toliko protiv, protiv samo zato što je to iz Vlade Republike Srbije, premijera Aleksandra Vučića i ministarke Zorane Mihajlović. Pa dobro, potpišite vi neki dobar zakon, mi ćemo podržati ovako nešto, u svakom slučaju, bez obzira ko će da predloži. Ne možemo da usvojimo amandman, jer potpuno gubi smisao ovaj zakon ako ga usvojimo.

Zahvaljujem.
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana 57. i član 57. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Gordana Čomić i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Ovim članom zakon postaje još zanimljiviji i još čudnovatiji. Dakle, do sada smo se upoznali sa terminom upravnika, koji bi trebalo da bude neko ko je pretpostavljam do sada bio predsednik skupštine stanara i sada će u buduće raditi besplatno ogroman posao, za koji će profesionalni upravnik, koji je drugi termin, biti plaćen. Sada imamo novi termin, a to je prinudni upravnik, koji će doći u zgradu u situaciji kada stanari ne mogu da se dogovore ni oko podnošenja prijave za registraciju, ni oko toga ko će biti upravnik, ni oko toga da li će biti upravnika ili profesionalnog upravnika. Znači, to su stanari koji ne mogu ni oko čega da se dogovore. Onda će da dođe neko koga će da imenuje opština ili grad, ko će sa njima, koji ne mogu ni oko čega da se dogovore, da se dogovori oko svega.
Molim vas, objasnite mi, gospođo Mihajlović, kako će ta osoba koja će doći u zgradu, nepoznata osoba koja će doći u zgradu u kojoj stanari ni oko čega ne mogu da se dogovore, kako će ta osoba sa tim ljudima da se dogovori oko bilo čega? Kako će to da funkcioniše? Kako će ona njima da nametne sve ove silne obaveze koje oni imaju? Kako će oni sarađivati sa tom osobom? Kako će ona prikupiti sve te silne podatke koje profesionalni upravnici treba da prikupljaju o stanarima, čemu se inače strašno protivimo? Kako će ona bilo koga naterati da da ugovor o zakupu sa eventualnim podstanarima, da ih obaveštava o svim onim stvarima, kako će voditi evidencije koje svi oni treba da vode, ili će to biti dodatni troškovi građana Srbije, koji više ne mogu da snose sve ono što vi njima namećete da plaćaju?
Zato je meni žao što vi ne razgovarate ozbiljno o ovom zakonu, jer je ovo jako važno za građane. Molim vas, recite nam, kako će prinudni upravnik da se dogovori sa stanarima koji ni oko čega ne mogu da se dogovore?

Vreme, koleginice Jerkov. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Drago mi je što napredujemo, jedan deo zakona smo sad razumeli, a jedan deo i dalje ne razumemo.
Što se tiče same prinudne uprave koja će se uvesti u zgrade ukoliko nema sloge stanara i ukoliko nema dogovora među stanarima, da to bude neko ko je profesionalno zaposlen, svakako neće doći neko. Znači, još jednom ponavljam, ovaj zakon jasno i detaljno precizira svaki pojam. To što vi tako razmišljate, to je vaš problem. Ja ću vam sad pojasniti, ali ponavljam, drago mi je da ste bar onaj prvi deo razumeli, da ste ga sad ponovili i drago mi je da bar za toliko napredujemo.
Što se tiče nekoga ko će doći kao prinudni upravnik koga će neko dovesti, ne, neće biti ni neko, niti će ga neko dovesti, nego će doći licencirani upravnik profesionalni sa liste koju će voditi Privredna komora Srbije, a taj neko ko će ga izabrati sa te liste biće lokalna samouprava. Sve to lepo piše i ja ću ponoviti koliko to bude trebalo, a ako treba i nacrtaću ovde za neke koji na takav način to razumeju.
Takođe, neće taj čovek raditi ništa osim onoga što je po licenci za njega i dozvoljeno da radi. Koliko će on biti upravnik, odnosno prinudni upravnik u toj zgradi, to će odlučiti sami stanari, odnosno to će odlučiti sloga tih stanara. Znači, ovaj zakon upravo to i tera, da se dogovore. S druge strane, i ne moraju. Ukoliko im se dopadne kako taj radi, koga im je dodelila opštinska uprava, odnosno jedinica lokalne samouprave, može on ostati da u toj zgradi bude za duže vreme upravnik.
Tako da, ja se sada nadam da ste razumeli i ovaj drugi deo.