Zahvaljujem.
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Evo člana koji dokazuje da smo u pravu sve što govorimo. Već naziv član 57. kaže jasno – prinudna uprava. Dakle, da li je sada svima, svim građanima Srbije jasno da vi želite da uvedete prinudnu upravu u sve naše zgrade u Srbiji? Tu mi se veoma dopalo izlaganje koleginice Maje Gojković, koje mislim da je govorilo poprilično u prilog našim amandmanima, a obrazložiću i zašto, jer govori upravo o ovom članu i o ovom amandmanu.
Dakle, nije sporno, mi se sa vama slažemo da treba da se uvede red u naše zgrade. To nije sporno, to niko ne spori, ali ostavlja se pitanje - kako? Mogu lokalne samouprave, kao što je učinjeno u Novom Sadu, različitim merama da motivišu stanare u stambenoj zajednici da urede svoje funkcionisanje stambene zajednice, bez ovog zakona. To je potvrdila Maja Gojković, rekla je – evo, mi u Novom Sadu bez ovog zakona uredili smo sve. Znači, može!
Šta je sporno? Sporno je vaše nametanje organizatora prinudnog upravljanja. Prinudni profesionalni upravnik, novi nameti na građane Srbije. Prinudni karakter svega toga je sporan. Znači, mi ne izaberemo, kao stambena zajednica prinudnog ili bilo kog drugog upravnika, vi nam namećete preko lokalne samouprave licenciranog prinudnog profesionalnog upravnika, koji je naravno član SNS, to se valjda podrazumeva.
Šta je ovde problem? Nametanje, prinudna uprava, prinudno stanje. Niste uredili stvari u Vladi, niste ukinuli nepotrebne državne agencije, niste sredili stanje tamo zašta ste nadležni, gospođo ministarka, a hoćete u našim zgradama da uređujete. Opravdano građani Srbije imaju veliki strah da se, kao prinudni profesionalni upravnici ne pojave fantomi iz Savamale i upadnu sa fantomkama u sve naše zgrade i stanove.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Ma kakva replika, samo po amandmanu.
Znači, da bi objasnila, kolegi, da bi objasnila ljudima koji žive u Čačku. Ne treba ništa da se bojite, znači i sada srećemo nepoznate ljude po gradu, koji nam čiste zgrade, ulice, koji odnose i donose, ne znam đubre i kontejnere, koji kreče. Ja i građani Srbije ne poznajemo lično te ljude. Znači nema straha.
To što vi kažete da se neko boji u Čačku. Čačani su vrlo hrabri ljudi, odlučni ljudi, kada budu videli tog nekog prinudnog upravnika, oni neće umreti od straha. Tako da tu nema nikakve bojazni. Ne zastupate vi čitav Čačak, srećom, tako da vrlo mali broj ljudi ćete vi razuveriti, odnosno poslanik koji je podneo amandman, da nečega treba da se boje. Treba da se boje samo reda, koji nisu bili u stanju sami da sprovedu. O tome se radi u članu 57, koji vi, najlakše vam je da ne bi čitali čitav amandman, da brišete čitav član. To je najlakše.
Znači, tu se kaže, znate šta je prinudna uprava? Prinudna uprava je nešto što se uvodi samo ako nešto ne funkcioniše. Znači, ako sve funkcioniše, nema prinudne uprave. Ne znam kako drugačije da objasnim, uvaženom poslaniku. Ako je to uopšte podneto.
Onda ta prinudna uprava, upravnik, taj strašni čovek ili žena, rade prijavu za upis stambene jedinice, ne znam, biraju novog upravnika itd. Ko zove tog upravnika i kako se postavlja upravnik? Ako pozove vlasnik posebnog dela, neke stambene jedinice. Ne dolazi strašni čika sam. Znači, mora da ga pozove neko od stanara, znači onaj najhrabriji, koji nema taj strah od nepoznatog čoveka, zvanog prinudni upravnik ili inspektor, koji se takođe ne boji tog čoveka.Vrlo je jednostavno, ako imate želju da razvijate strašan strah kod dela građana Čačka, da im to objasnite na ovaj način. Samo na taj način.
Hvala vam što se slažete samnom, da Srbija treba da bude uređena i zato nemojte da brišete ovaj zakon, nego se pridružite ovome, pridružite se edukacijama građana, jer 1945. godine nismo uspeli sami, nismo uspeli sami. Hajde, da napravimo izložbu kako izgledaju naši gradovi, naše ulice, naše zgrade, većina. Hajde, da budemo jednom iskreni prema sebi. Tamo gde nema sloge, gde nema dogovora, dolazi prinudna uprava. Tako se uvode prinudne uprave i u lokalne samouprave kada se mi svi isvađamo.
Nemojte da podstičemo naše građane da ne budu, kao ljudi u nekim evropskim zemljama, gde nema potrebe da se mi svađamo, to će neko u naše ime da uradi, neki profesionalac koji samo radi svoj posao. Da li ću ga poznavati, ili neću ga poznavati? Mene to uopšte ne interesuje. Stvarno ne znam ljude koji ulaze i izlaze iz moje zgrade. Nisam paranoična.
Ali, zaista ako ne možemo mi nešto da uradimo, onda će inspektori, ili jedan od stanara koji nije zadovoljan pozvati, napisati podnesak, dve-tri rečenice i odlučiće se o tome da potrebna prinudna uprava, da odradi neke osnovne mere.
Hvala vam. Znači ne možemo da prihvatimo, ovo član 57. – briše se, kad bi se izbrisalo ponovo bi mi svi ovde bili za ostanak haosa i lošeg stanja upravljanja zgradama u Srbiji. Prema tome, ne možemo da prihvatimo ovo.

Možete po amandmanu kolega Obradoviću, nemate pravo na repliku.

Dakle, uvažena koleginica Maja Gojković je priznala ključnu stvar koju ponavljam, da je Novi Sad regulisao materiju uređenja stanovanja bez ovoga zakona o prinudnoj upravi. Dakle, to je moguće. Nisu naše zgrade vlasništvo Vlade Republike Srbije, ni lokalne samouprave, nego nas stanara u stambenoj zajednici. Nama niko ne može da upada, kao prinudni profesionalni upravnik i niko ne može da nam uvodi nikakvu prinudnu upravu. Niko ne može da nam daje dodatne troškove i namete. Niko ne može da nam nametne organizatora prinudnog upravljanja. Niko ne može članove SNS kao licencirane prinudne profesionalne upravnike da nam nameće u našim zgradama. Mi Čačani se ničega ne bojimo, to smo dokazali na izborima kada smo pobedili SNS na devet biračkih mesta i osvojili 25% glasova. Dakle, nemamo mi taj problem da se mi vas plašimo i vaših prinudnih poslovnih upravnika. Ali, da vi dobijete u našim zgradama vaše špijune, e, te neće moći.
Dakle, veoma je važno ovo što je rekla koleginica Maja Gojković, moguće je urediti naše stanovanje bez prinudne uprave određenim stimulativnim merama lokalnih samouprava koje će urediti tu oblast. Ako je tačno da je tako u Novom Sadu, svaka čast, hajmo taj novosadski primer u sve gradove i opštine. Ako nije tačno, onda Maja Gojković ne govori istinu. Ali, ako je tačno, hajmo taj primer Novog Sada u sve gradove i opštine bez prinudne uprave da uredimo funkcionisanje svih naših zgrada. Dakle, o tome vam mi govorimo. Ne možete vi naše zgrade tretirati kao vlasništvo SNS, Vlade Srbije, lokalne samouprave, to su naše zgrade, nisu vaše. Mi smo stambena zajednica. Niko nama ne može da uvodi prinudnu upravu. Mi ćemo da uređujemo svoju zgradu.
Dakle, amandman je – briše se, član 57. uvođenje prinudne uprave. Nema ga. Ne može. Ne damo. To su naše zgrade, naše vlasništvo, naše upravljanje. Ne možete vi iz SNS da upravljate našim zgradama. Vrlo jednostavno obrazloženje, da li treba da ponovim još jednog gospodine predsedavajući.

Ponovite.

Dakle, ako je bilo moguće urediti Novi Sad bez prinudne uprave moguće je urediti čitavu Srbiju bez prinudne uprave. Samo se pozivam na argumentaciju Maje Gojković i ne vidim šta je tu sporno.

Možda vam ništa neće biti sporno ako pogledate film Balkanski špijun. Toplo vam preporučujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Kolegi nema pomoći, neće da razume uopšte. Znači, ja sam govorila o Novom Sadu tamo gde nije bilo mogućnosti da se složimo i dogovorimo da to radi neko od nas. Jednostavno, 21 vek, ljudi su jako zauzeti. I, došli smo u škripac nije imao ko da popravlja, da vrši popravke, zove majstore i tako dalje, koji su takođe nepoznata lica, nemam pojma ko mi ulazi, popravlja grejanje, bojler kada se pokvari i tako dalje. Možda u manjim sredinama se svi znaju pa znate ko je ko, ali u većim ne.
Uvaženom kolegi da kažem, nije tako samo u Novom Sadu, bila sam podstanar do pre nekoliko meseci na Novom Beogradu i ta zgrada je već primenila odredbe ovog zakona i angažovali su privatnu firmu. Tako to funkcioniše ovde.
A da vam kažem nešto, nema prinudni upravnik ne upada prvo, otključaćete mu vrata, a drugo, nema potrebe za prinudnim upravnikom, poslaniče, molim vas, samo malo se zamislite. Prinudna uprava znači da nešto ne funkcioniše. Ništa od te vaše sloge, ako vam treba prinudni upravnik. Ovo je samo odredba zakona, dakle, član 57. predviđa kada se vi u toj vašoj idili prestanete da se slažete onda neko zove prinudnog upravnika i gle čuda, u članu piše da će to uraditi neko baš od vas, od komšija. Prema tome, niko ne upada sa ulice, nema pojma jer živite u slozi ili ne živite u slozi.
Jednostavno vi znate šta je suština ovog zakona. Vi znate šta piše u članu 57.
Ubeđena sam da ste dovoljno intelektualni, inače ne bi vas izabrali ovde, da shvatate ovaj zakon. Dovoljno ste i intelektualni da hoćete da širite strah među običnim svetom.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)