Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Neka se pripremi LJiljana Malušić i Tijana Davidovac.
(Vojislav Šešelj: A kada ću ja?)
Odmah posle njih.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih posebno istakla važnost predloga koji su ovde pred nama došli od strane Vlade i resornog Ministarstva unutrašnjih poslova. Naročito bih se zadržala na Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih oblika kriminala.

Upravo zbog značaja te saradnje, a pre svega zbog određivanja metoda preventivnog delovanja u cilju smanjenja stope kriminaliteta, ali i procesuiranja učinilaca krivičnih dela. Prvim korakom koji je učinjen sklapanjem, odnosno potpisivanjem ovog sporazuma, a kasnije što ćemo u danu za glasanje učiniti i davanjem podrške ovom predlogu, saradnja policija dve države će dobiti konkretizaciju kroz mogućnost primene navedenog sporazuma.

Uz pomoć Međunarodne zajednice i zaključivanjem ovakvog sporazuma Republika Srbija će raditi na razvijanju potencijala za jaku borbu protiv organizovanog kriminala i to jačanjem saradnje, najpre na nacionalnom i regionalnom nivou, ali kroz ovakve sporazume i na međunarodnom nivou, jačanjem kapaciteta državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala, usklađivanjem našeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima, primenom preventivnog i reprezentativnog delovanja u efikasnijoj borbi protiv organizovanog kriminala.

U članu jedan sporazuma taksativno su navedena krivična dela čije učinioce će nadležni organi sprečavati u izvršenju, kao i neke aktivnosti koje će činiti osnov saradnje nadležnih organa Republike Srbije i Republike Poljske.

Podsećanja radi, u periodu od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, pa do pred kraj 2016. godine stopa opšteg kriminala smanjena je za više od 8%. Što se tiče borbe protiv trgovine drogom, zaplenjeno je više od pet toga opojnih droga, uhapšeno je više od 200 članova različitih kriminalnih grupa koje pripadaju organizovanom kriminalu.

Sa druge strane, povećan je broj zaposlenih koji rade na suzbijanju organizovanog kriminala, otvorene su i nove policijske stanice i na taj način je pokrivena veća teritorija i na taj način se štiti veći broj građana.

U ovom periodu Vlada je donela i Strategiju - Istraga finansijskog kriminala, koja predviđa reformu policije, tužilaštva i suda, prepoznaje širi krug državnih organa koji su nadležni kako bi se dostigao najviši nivo u borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, donet je i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Jako je važno podržati predloge kao što su ovi koji su danas pred nama, jer organizovane kriminalne grupe vršenjem krivičnih dela imaju veoma štetan uticaj na privredni i ekonomski razvoj naše zemlje. Finansijska šteta koju organizovani kriminal može da nanese je ogromna, a u vezi sa njim se uvek postavlja i pitanje bezbednosti u našoj zemlji. Organizovane kriminalne grupe se radi svog delovanja povezuju najpre u našoj zemlji, onda i regionalno i na kraju imate jedan međunarodni problem na čijem sprečavanju i rešavanju treba raditi.

Kako je Narodna skupština nadležna da potvrđuje sporazume kada je to zakonom predviđeno, koristim priliku da koleginice i kolege narodne poslanike pozovem da podrže ove predloge u danu za glasanje, što ću ja svakako učiniti. Hvala.

LJiljana Malušić i Tijana Davidovac.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodo iz Ministarstva, danas ću govoriti o dva zakona. Međutim, pre nego što krenem sa izlaganjem želela bi samo da se zahvalim svim građanima Srbije na ubedljivoj pobedi za našeg predsedničkog kandidata, pa i nešto što se ne može sakriti, nisam maliciozna, samo čestitam svim građanima Srbije koji su prepoznali domaćinsku politiku.

(Vojislav Šešelj: Predsednice, koja je tačka dnevnog reda?)

(Predsednik: Kjoto sporazum.)

(Vojislav Šešelj: Domaćinska politika?)

Apsolutno da, pravi domaćin, ja sam vrlo srećna što sam u ovoj stranci, patriotska, domaćinska.

(Vojislav Šešelj: Kada bi ti domaćica bila.)

Hvala gospodine Šešelj, vi ste moj miljenik pa vaše mišljenje uvek uvažavam. Zahvaljujem. Tako je.

Da li mogu da krenem? Hvala.

(Predsednik: Samo vi nastavite.)

Prvi zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom-šumarskom institutu, skraćenica EFI. Konvencija o Evropsko-šumarskom institutu, koja je usvojena u Finskoj 2003. godine. Državna zajednica Srbije i Crne Gore takođe je potpisala sporazum 2003. godine, međutim, nažalost raspadom ove zajednice trebalo bi da danas ratifikujemo konvenciju, što ćemo sa velikom željom i očekivanjima i uraditi.

EFI je međunarodna organizacija koja okuplja 25 država do 2013. godine. Od 2013. godine do 2017. godine ovoj organizaciji se pridružilo još sedam zemalja sa 115 saradnika i ne samo to, postoji pet regionalnih kancelarija sa sedištem u Barseloni, takođe postoji kancelarija za vezu, u Briselu. Znači, potpuno dobro raspoređene po svim gradovima.

Zašto je dobro biti u ovoj organizaciji? Pre svega, jer se ovde kreiraju politike, kako regionalne, tako i evropske politike. Dobro je biti na izvoru informacija i dobro je razmenjivati istraživačke radove.

Ono što je dobro i što treba istaći je da iz budžeta Republike Srbije ne ide ni dinar ovoj organizaciji i ono što još treba istaći je da od institucija koje su pridružene ovoj konvenciji su Šumarski fakultet iz Beograda, zatim Institut za šumarska istraživanja, kao i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije, o socijalnoj sigurnosti. Naime, do 2016. godine je važio zakon od pre 40 godina, koji je bio poprilično sužen, jer se bavio samo zdravstvenom zaštitom i konkretno ticao se samo hitne i neodložne medicinske pomoći.

Danas donosimo jedan evropski moderan zakon, pre svega human koji se tiče objedinjene zaštite kompletne socijalne zaštite. Znači, nemamo samo zdravstvenu zaštitu nego imamo i dodatak za decu, zatim povrede na radu, sve vrste invaliditeta. Znači, jedan moderan zakon, pre svega human.

Ono što je najvažnije što treba istaći je da je velika fluktuacija između Republike Rumunije i Srbije što se radnika tiče. Ovim zakonom će biti pokriveni svi radnici. U Rumuniji trenutno živi oko 23.000 ljudi iz Srbije i svi će biti pokriveni socijalnom zaštitom.

Ono što još treba istaći je da ovaj zakon u sebi sadrži i sporazum koji se tiče migranata, takođe nešto što je humano. Pokazali smo primer dobar u praksi kako se treba ponašati prema migrantima i kako treba voditi odgovornu socijalnu politiku. Bravo za Vladu Republike Srbije.

Ono što je mene fasciniralo je jednak tretman za sve državljane obe države, znači, kako se tretiraju Srbi u Rumuniji tako će se tretirati i njihovi državljani u Republici Srbiji.

Šta još treba istaći? To da se sva vrsta nadoknade isplaćuje u mestu prebivališta. Ono što je najvažnije je da se sabira staž. To znači ako neko želi da ode u penziju, a nema dovoljno radnog staža u Srbiji, radni staž koji je ostvario u Rumuniji će biti sabran. Humano, lepo, brzo, odgovorno. Uostalom, mi smo zemlja pristupnica Evropske unije, donosimo zakone koji zadovoljavaju sve kriterijume.

Šta treba još istaći? Takođe, ovim su pokriveni i turisti koji se slučajno ili namerno nađu u obe države. Mi imamo sporazume napravljene sa 28 država, svaki dan idemo ka novim sporazumima. Zašto je to dobro? Zato što jačamo spoljnu politiku. Mi pravimo prijatelje, ne pravimo neprijatelje i to treba podržati. Takođe, pravimo sporazume sa Rusijom, sa Kvebekom, sa Australijom, svuda gde žive naši ljudi.

Još jednom, u danu za glasanje ću podržati sve predloge ovih zakona. Hvala najlepše.

Hvala vama.
Reč ima Tijana Davidovac.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime potvrđuje se međunarodni ugovor kojim se obezbeđuje kontinuitet u borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Doha amandman na Kjoto protokol utvrđuje obaveze smanjenja emisije atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte za period od 2013. do 2020. godine u državama koje su dobrovoljno isti prihvatile.

Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime trenutno broji 196 članica, dok nastavak Kjoto protokola do 2020. godine do sada su prihvatile 34 države. Osnovni cilj Konvencije je da obezbedi stabilizaciju atmosferske koncentracije gasova sa efektom staklene bašte. Način postizanja ovog cilja za period od 2008. do 2012. godine bio je utvrđen Kjoto protokolom u kom su bile kvantifikovane obaveze smanjenja atmosferskih gasova za 38 zemalja i to je u proseku za 5% u odnosu na referentnu 1990. godinu.

Republika Srbija nije imala obavezu kvantifikovanog smanjenja atmosferskih gasova, što implicira izostanak obaveze i u periodu nastavka Kjoto protokola. Međutim, obaveze koje je nalagao protokol nisu bile dovoljne za trajno postizanje ciljeva Konvencije. Štaviše, merenja pokazuju da ukupna globalna emisija i koncentracija gasova u atmosferi počev od 1970. godine konstantno raste. Godina 2015. je globalno bila najtoplija godina od kad postoje merenja, a deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. godine. Ovakvi trendovi imali su za posledicu povećanje intenziteta elementarnih i prirodnih nepogoda.

U periodu od 1960. do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije došlo je do značajnog porasta srednje maksimalne i minimalne dnevne temperature u proseku za 0,3 stepena Celzijusa po dekadi na godišnjem nivou. Najtoplija godina bila je 2000, zatim 2008, 2007. Ovakva situacija imala je veliki uticaj na klimu na našim prostorima. Imali smo 2012. godine sušu koja je doprinela smanjenju prinosa nekih useva čak i do 50%. Procene pokazuju da su suše 2000, 2003, 2007. i 2012. godine izazvale materijalne štete veće od 3,5 milijardi evra. Takođe, u 2014. godini imali smo poplavu čija šteta je procenjena na 1,5 milijardi evra. Imali smo i materijalne štete od posledica šumskih požara u periodu od 2000. do 2009. godine koje se procenjuju na preko 300 milijardi evra.

Što se tiče budućnosti u Srbiji, i dalje se može očekivati porast temperature, i to za period od 2011. do 2040. godine i do 9 stepeni Celzijusa. Takođe se očekuje i smanjenje količine padavina, što će najviše pogoditi prinos kukuruza do 2030. godine. Očekuje se smanjenje od 58%, a potencijalno smanjenje prinosa pšenice iznosiće do 16%.

Kako bi se ovo sprečilo, pored aktivnosti na nacionalnom nivou, potrebne su akcije i na globalnom nivou koje predviđa Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime. S obzirom na njen osnovni cilj, bilo je neophodno obezbediti kontinuitet akcija na smanjenju emisije atmosferskih gasova nakon isteka Kjoto protokola 2012. godine, odakle je i proistekao Doha amandman na Kjoto protokol za period od 2013. do 2020. godine, koji su, kao što sam rekla, do sada prihvatile 34 države. Takođe, 2015. godine usvojen je Sporazum iz Pariza koji je praktično pravni nastavak Doha amandmana, odnosno Kjoto protokola. Ovaj sporazum odnosi se na period posle 2020. godine i on obavezuje sve članice Konvencije na smanjenje emisije atmosferskih gasova koji stvara efekat staklene bašte.

Za potrebe usvajanja ovog sporazuma države su bile pozvane da dostave svoje nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je između ostalog i Republika Srbija dostavila. Ukupno smanjenje emisije gasova do 2030. godine koje može biti postignuto u našoj zemlji je 9,8% u odnosu na emisiju iz 1990. godine.

Iz svega što sam do sada navela, kako bi se obezbedio dalji ekonomski rast, ali i osigurala budućnost planete, neophodno je ograničiti rast temperature na globalnom nivou. Naučno je pokazano da je potrebno ograničenje rasta globalne srednje temperature do kraja veka na ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, što implicira nastavak primene Kjoto protokola kroz Doha amandman.

Istkala bih da prihvatanje ovog amandmana nema negativne posledice po našu zemlju, kao i da nije uvedena obaveza smanjenja emisije gasova. Zakon o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol istovremeno daje veće mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava iz multilateralnih i bilateralnih fondova za potrebe borbe protiv klimatskih promena na nacionalnom nivou.

Prihvatanjem ovog amandmana Vlada Republike Srbije pokazuje posvećenost ispunjenju obaveze iz međunarodnih ugovora, u konkretnom slučaju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Hvala.

Zahvaljujem.
Po članu 96. Poslovnika prijavio se Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo, pošto ste u dnevni red nagurali 16 tačaka i objedinili raspravu tako da je nemoguće zapravo voditi raspravu o svim tačkama, opredelio sam se da govorim o onome što smatram da je u ovih 16 tačaka potencijalno najopasnije. To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative u Beogradu.

Vidite kakve se neverovatne stvari ovde dešavaju. Ovo je nešto što se kuva punih 14 godina. To je prvi indikator velike opasnosti koja iz toga preti. Još u tekstu nema ništa konkretno. Četrnaest godina se nešto zakulisno kuva i sada se došlo do toga da se zna koje su države u to uključene, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Kosovo kao država, Albanija, Srbija i Moldavija, ne znam zašto Moldavija.

To su zemlje koje su organizovane da udruže svoje napore i sprovedu zajedničkim snagama reformu obrazovnog sistema. Šta to da reformišu? Da li strukturu obrazovnog sistema? Da li njegovu podelu na tri osnovna nivoa obrazovanja? Da li nastavne planove u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima? Da li nastavne programe? O tome još za 14 godina ni jedne reči nema, ali se već ovde određuje kakav će biti status tog internacionalnog sedišta u Beogradu, maltene status biće kao i status pripadnika NATO pakta po IPA sporazumu. Imaće sve imunitete, diplomatske privilegije, a država se obavezuje i da im svake godine u nedefinisanom obimu finansijskih sredstava potpomaže rad.

Šta se zapravo krije iza ovoga? Imamo iskustva. Ako je reč o reformi nastavnih programa, o reformi predmeta iz oblasti biologije, hemije, fizike, matematike, šta ovaj jad i čemer ima da se objedinjava i da zajednički ih sprovodi? Treba njihovi stručnjaci da uče iz prakse i iz iskustava razvijenijih zemalja koji imaju efikasnije obrazovne sisteme. Šta tu ima da se usaglašavaju stručnjaci iz Srbije i Albanije, iz Hrvatske i Crne Gore, iz Makedonije i BiH? O čemu oni da se sporazumevaju?

Prvo, nisu dostigli ni u astronomiji, ni u atomskoj fizici, ni u molekularnoj hemiji, ni u biologiji, ni u genetici, daleko su iznad prosečnog svetskog nivoa, i to ako treba nekoga da uče da bi reformisali naš sistem treba da uče od onih koji su tu najviše napredovali. Međutim, ne interesuje njih ni fizika, ni astronomija, ni hemija, ni biologija, njih interesuje srpski jezik, književnost, istorija, kultura i umetnost.

I šta je zamisao? Kroz jednu visoko birokratizovanu instituciju, jer ovde kako nam je ta institucija predstavljena, ovo je viši stepen birokratizacije, nego onaj koji je uobičajen za EU. Oni će da nam nametnu proizvoljno i naziv našeg jezika i naše pismo i reći će da to nije srpski jezik, ne može više da bude ni srpskohrvatski, jer je i bošnjački i crnogorski, pa će uvesti novi naziv, da ga zovu naški ili vaški. To nam spremaju.

Nemaju šta drugo da spreme, jer je reč o jeziku koji je isključivo srpski i sva lingvistika 18, 19. i 20. veka saglasna je da je štokavski i srpski jezik, a Hrvati su u 19. veku napustili svoj jezik, imali su čak dva jezika, čakavski i kajkavski, jer su ranije prisvojili jedan deo slovenačke etničke strukture, prozvali ih Hrvatima i kajkavski jezik preuzeli. Odrekli su se i čajkavskog i kajkavskog, preuzeli srpski kao svoj književni jezik, pa ga odmah zagadili u nazivu. Umesto da bude srpski, prozvali su ga srpskohrvatski. Tu je i Vuk Karadžić bio neoprezan jer je učestvovao u tom famoznom Bečkom dogovoru 1850. godine zajedno sa Đurom Daničićem, sa srpske strane, a sa hrvatske strane je bio i poznati srbofob, srbomrzac, čovek koji je ukrao veliki NJegošev ep – Smrt Smail-age Čengića.

Oni su dakle prisvojili srpski jezik kao svoj i odmah počeli da ga falsifikuju, da izmišljaju nove reči i kovanice da bi se što više razlikovao od izvornog srpskog jezika, prirodnog jezika koji je jednim normalnim putem nastao i razvijao se.

Posle ovih građanskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, imamo realizovan politički projekat bosanskog jezika. Zašto ne bošnjačkog, to nisu do kraja objasnili, prozvali su ga bosanskim. Zato što je još u vreme Kalaja i Austrougarska imala nameru da bosanske Srbe odvaja od srbijanskih, pa im je jezik nazvala bosanski i celo mu gramatiku štampala.

Na kraju, evo nam i crnogorskog jezika. U tom izmišljenom jeziku nije im dovoljno 30 slova, nego imaju 32, 34, jer kako bez novog slova da kažu „šjekira“ ili „šjeme“ i slične stvari. I kome god padne na pamet može da izmisli svoj jezik, a sve zato da se stvori što više argumenata da se taj jezik ne naziva srpskim i to je radio i Haški tribunal. Umesto na srpskom jeziku, dokumenta koja smo primali dobijali smo na bhs-i, bosansko-hrvatsko-srpskom. Tako su ga oni zvali.

Šta žele da nam urade na području književnosti? Ogromnu srpsku narodnu književnost ali i autorsku književnost da pretoče, ako već ne mogu potpuno da otmu iz srpskog miljea da pretoče u neku zajedničku. Vidite, Hrvati koga nam sve otimaju, od Milana Rešetara, Vladana Desnice, pa nadalje. Bosanski muslimani bi da nam otmu Mehmeda Mešu Selimovića, da nam otmu Ćamila Sijarića i mnoge druge velike pisce koji su se dosledno smatrali Srbima muslimanske vere i kojima je srpski narod iskreno zahvalan zbog ogromnog doprinosa u književnosti.

Pokušavaju i NJegoša da nam otmu i sad ga falsifikuju i kroz ovaj projekat mi ćemo sve to morati da prihvatimo. NJegošu poriču srpstvo, falsifikuju iz njegovog dela sve ono što je srpsko i pretvaraju ga nasilno u tog kominternovskog Crnogorca.

Šta nam spremaju na području istorije. I, tu pokušavaju raznorazne falsifikate da uvedu. Prvo da nam falsifikuju istoriju iz vremena naše borbe protiv Turaka. Da nam falsifikuju istoriju iz vremena borbe protiv Austrougarske. Istoriju iz Drugog svetskog rata, da dodatno okleveću četnike kao fašiste iako su oni prvi podigli ustanak i Tito do 1944. godine nije smeo da priviri u Srbiji, iako su se oni samo dosledno borili protiv Nemaca i drugih okupatora, a Tito je sklapao pismene sporazume sa Nemcima proglašavajući četnike zajedničkim neprijateljima Nemaca i partizana. Martovski pregovori, evo, Marijan Rističević je sve to dobro naučio, dobro bi bilo i da ostali iz te vaše koalicije ponešto pročitaju.

Zatim, žele da nam falsifikuju najnoviju istoriju, istoriju građanskih ratova na području bivše Jugoslavije devedesetih godina. Taj posao je započeo Haški tribunal. Sve haške presude su zasnovane na falsifikatima da su Srbi izazvali rat, da su ugnjetavali druge narode, da su se borili za „Veliku Srbiju“. Ne shvataju oni uopšte šta je projekat „Velike Srbije“, da je projekat „Velike Srbije“ projekat zajedničke države Srba pravoslavaca, Srba katolika, Srba muslimana, Srba protestanata, Srba ateista. To je daleko od njihovog mozga.

Oni su tamo potencirali da su Srbi hteli da unište sve oko sebe, pa ako ne genocidom, onda istrebljenjem ili nekim drugim oblikom zločina protiv čovečnosti. Sad bi oni to sve da pretoče u zajedničku istoriju.

Oni bi da potru tekovine postojanja Republike Srpske Krajine. Republika Srpska Krajina je bila država, međunarodno nepriznata, ali država. Ja se pozivam na presudu Međunarodnog suda pravde u procesu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije. Tamo na jednom mestu sud konstatuje, Republika Srpska nije bila međunarodno priznata, ali je bila država, imala je sve državne atribute. To međunarodno priznanje donosi određene privilegije i povlastice u međunarodnim odnosima i nije, što se tiče opstanka same države, ni naročito važno, jer država opstaje silom kojom raspolaže da bi sačuvala svoje granice i svoj poredak.

Sad bi da to potpuno zatru, da je to pobuna lokalnih Srba inicirana iz Beograda, da bi se hrvatskom narodu onemogućilo da stekne dugo željenu nezavisnost i samosvojnost. A, to što su Hrvati prisvojili više od milion Srba katolika i nasilno uveli u hrvatski nacionalni korpus u vreme Austrije ili u vreme komunističke Jugoslavije, to mora biti zaboravljeno i izbrisano.

Video sam koji su potez napravili neki od idejnih protagonista ovakvog projekta. Oni su počeli da pišu zajedničku istoriju balkanskih naroda, pa iz te istorije da brišu sve ono što im nije bilo po volji, da bi se Srbi predstavili osvajačima i nakon Prvog svetskog rata, da bi svoje imperijalne ambicije ostvarili ugnjetavanjem i Hrvata i Slovenaca i bosanskih muslimana i Makedonaca i Albanaca na Kosovu i Metohiji itd, čak i Crnogoraca, iako ogromna većina ljudi rođenih u Crnoj Gori i danas smatraju da su Srbi i nemaju šta drugo da budu. Ko nije Srbin u Crnoj Gori? Samo onaj ko strepi da mu državnu platu ne otme Milo Đukanović, samo onaj ko strepi da mu ne otmu privilegije.

Evo, Milo Đukanović u više navrata falsifikuje izborne rezultate, ugnjetava Srbe, nameće im jezik, koji je njima tuđinski. Oni ne žele da pišu izmišljenim jezikom, niti da unose nova izmišljena slova, bez ikakve fonetske potrebe. I uđe u NATO. I svi oni koji budu prolazili kroz ovo, kandidati su za NATO. Uostalom, struktura obrazovanja ovog sekretarijata u Beogradu mnogo podseća na strukturu NATO pakta, samo što još nemaju zamišljene oružane formacije. Ne bi me iznenadilo da i to ostvare, pa da te njihove oružane formacije idu po školama i zavode red.

Šta mi imamo da razgovaramo sa albanskim stručnjacima za školstvo o zajedničkoj reformi obrazovnog sistema? Nemamo o čemu da razgovaramo. Ali je cilj ovde da se na falsifikatima zasnovana albanska istorija, koja ne postoji, predstavi kao istorija balkanskih naroda, da se zatre sve što je srpsko u Makedoniji. Ono je zatrto tamo u literaturu, ali ostalo je u arheološkim nalazima. Gde god zabodete ašov u Albaniji, sve do Drača, možete iskopati samo tragove srpske državnosti i srpske kulture i civilizacije.

Jedan mali kvadrat u okolini Koljče, jel se Koljča zove, Nataša? Pomaži mi malo, vidiš da je komplikovana situacija. Tu su živeli Albanci kao planinsko pleme. Do Drača je bila srpska država, a u Draču su živeli Latini i drački vojvoda u jednom trenutku je postao ugarski kralj i krenuo da preuzme presto, a negde usput stradao, i to baš negde na hrvatskom području, Karlo Drački, čini mi se da se zove. Da je ministar prosvete ovde, ne bi imao pojma da mi ovde pomogne nešto, nema pojma.

E, da vam još kažem, sutra ćemo podneti zahtev, valjda ćemo dobiti dovoljno potpisa, za smenu ministra prosvete. To smo danas pripremili, očekujemo dovoljno potpisa da dobijemo.

Imam ja onih 17 minuta što ste oteli od SRS. Oteli ste nam 17 minuta rasprave, a kao šef poslaničke grupe imam pravo da i to koristim. Takva je bila praksa ovde, i ranije sam koristio deo tog vremena koje pripada našoj stranci.

Evo, Maja opet ne da. Kad je budemo smenjivali, ko će joj biti kriv. Možda je žrtvuju i njeni ako budu imali viši interes. Nikad se to ne zna unapred. Nećemo otkrivati tajnu da će Maja biti žrtvovana. Dobro, smej se ti, Majo.

Hvala. Vreme ste potrošili.

Nije, imam još 17 minuta.