Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Ono na šta je gospođa Čomić mislila, zaista ne znam što se gospodin ministar tako rasrdio, ona politika na koju je ona mislila jeste da je i politika etika. Ovo zaista, osim onih profesionalnog dela, koji ne sumnjam da je urađen uz konsultacije sa stručnom javnošću itd, ovaj zakon ima jedan ogroman etički deo zato što zaista uvodi potpuno nove odnose u naše društvo i na tu je politiku mislila gospođa Čomić, a ne na politiku u smislu političkih stranaka. Ne znam kakav vi imate problem da uvidite to i da ne vidite da ovo jeste, mada su kolege govorile, jedno političko pitanje zbog toga što unosi potpuno nove odnose u naše društvo.

Kada smo pričali u poslaničkom klubu o ovom zakonu, toliko je bilo pitanja o kojima smo imali različita mišljenja, o kojima smo se konsultovali. Gospođa Stamenković je rekla da zaista gotovo da nema u Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji stvari koja ne izaziva neku vrstu kontraverze. Na to je mislila gospođa Čomić. Niko ovde nije protiv vas. Nema potrebe na taj način da se branite od poslaničke grupe DS. Jesmo protiv vas zbog drugih stvari. Što se tiče ovog zakona, nismo protiv vas. Protiv vas smo zbog toga što zabranjujete zapošljavanje lekara, što podržavate pogrešnu politiku itd.

Dakle, u ovom zakonu postoji čitav niz stvari koje zaista treba posmatrati iz više uglova. Jedan ugao jeste stručni, jedan ugao jeste onaj na koji smo mi uložili neke amandmane. Recimo, mi ne vidimo kako lekar ima mogućnost da proceni da li neko ima nameru da stekne nekakvu korist ili da na drugi način se okoristi od ovoga. Smatramo da to treba urediti drugim zakonima i svakako treba Krivičnim zakonom ograničiti, ali da sam lekar, koji učestvuje u tom postupku, nema načina da to utvrdi.

Kada pogledamo mi koji nismo iz medicinske struke, nego se prosto ne bavimo time, gledamo uvek iz perspektive onih koji će biti korisnici ove vantelesne oplodnje, biomedicinski potpomognute oplodnje, bilo da su u pitanju pojedinci, bilo da su u pitanju parovi, pa čak i ona deca koja će tim putem nastati. Zaista, kada smo razgovarali u poslaničkom klubu o tome, razgovarali smo o tome kako će ovaj zakon imati uticaja na one koji će biti korisnici tog zakona ili na one koji će zahvaljujući ovom zakonu nastati.

Svakako da zakon jeste moderniji u odnosu na onaj koji je bio. Budući da sam zajedno sa još nekim koleginicama, kada smo usvajali prošli zakon, vodila bitku oko toga da i ženama koje nemaju partnera treba omogućiti da mogu da se podvrgnu biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Veoma mi je drago što vidim da je u ovom predlogu ta procedura dodatno olakšana, da im više ne treba nekakva specijalna dozvola ministra, ne znam kako je to u prošlosti izgledalo, nego da se sada žena koja je bez partnera može podvrći tome.

Prethodni zakon se zvao Zakon o lečenju neplodnosti putem biomedicinski potpomognute oplodnje zbog čega smo ukazivali na paradoks toga da vi lečenje neplodnosti, odnosno medicinsku uslugu nekome uslovljavate time da li ima ili nema venčani list. To ste sada ispravili. Drago mi je da ste to uradili.

U svakom slučaju mislim da će onima koji žele potomstvo, a ne mogu da ga ostvare drugačije, ovaj zakon olakšati da dođu do potomstva. Mislim da to jeste pozitivna stvar.

Ono što i dalje ostaju otvorena pitanja jeste to veliko pitanje surogat majčinstva o kom očigledno imamo različita mišljenja. Svakako da to jeste praksa koja postoji u mnogim zemljama. Moje lično mišljenje je da je, ukoliko smo već ovoliko otišli u modernizaciju ovog zakona, trebalo otići do kraja, da je trebalo i taj poslednji korak učiniti, da postoje razni načini da se eventualne zloupotrebe, kojih svakako može biti, spreče i da zaista treba omogućiti i onima koji nikako na drugi način ne mogu da postanu roditelji da na taj način to urade.

Verujem da ćemo možda, pošto smo krenuli tim putem modernizacije, u nekom od narednih zakona napraviti i taj korak. Mislim da je još neko rekao – veoma je važno da u nekom budućem zakonu tu starosnu granicu još podignemo ili na 45 godina ili nešto što se dogovorimo da bude moguće. Dobro je da je podignuto sa 40 na 42 godine. Mislim da ima prostora da se to još pomeri.

Naravno, sva otvorena pitanja koje su kolege postavile i dalje ostaju otvorena. Pitanje uvoza. S obzirom na to da mi zaista ne možemo znati kakva su pravila u zemljama iz kojih se materijal uvozi, da li onda taj materijal koji dolazi ispunjava uslove koji su zakonom propisani u našoj zemlji.

Ukoliko postoji način da se to reši, ukoliko je namera da se to reši nekim podzakonskim aktima, mislim da je trebalo da bude u zakonu. Veoma je važan zakon, fundamentalno i najdirektnije utiče na živote ljude i mislim da je što veći broj stvari koje su mogle biti regulisane zakonom, trebalo regulisati zakonom, a što manji broj ostavljati za podzakonska akta. Zato što, čini mi se da su retki zakoni za koje će ljudi tako direktno biti zainteresovani kao za ovaj.

Možda im se ne čini u prvom momentu da je ovo jedan od zakona koji možda najviše utiče na njihove živote, ali za svakoga ko bude išao na tu tzv. veštačku oplodnju, za svakoga ko na taj način bude ostvario potomstvo, biće izuzetno važno svako slovo koje u ovom zakonu stoji.

Zbog toga mislimo da je mnoge stvari koje ste ostavili podzakonskim aktima trebalo urediti zakonom. Neki su poslanici već o mnogima od njih govorili i zaista se pred nas postavljaju neka etička pitanja u tom smislu politička, zato što su veoma osetljiva, veoma su kontraverzna i mislim da treba da se na jedan pažljiv način odnosimo prema svemu što piše u ovom zakonu i da ne odbacujete ono što govorimo, posebno kada bude rasprava o amandmanima, zato što nekome se možda čini da je rasprava stručna, zapravo je duboko politička.

Hvala.
Ministre izvolite.

Ostao sam dužan da razjasnim malopre oko uvoza, izvoza i ovoga.
Ako pažljivo pogledate, uvoz – izvoz, ide iz banke koja mora da bude ista, apsolutno da ima ista pravila kao naša, a to znači da mora da ima sve ono o čemu smo pričali, da mora da ispunjava sve ono. Ne možemo da sarađujemo, da uvozimo – izvozimo iz neke banke koja nije ista kao naša, koja ne funkcioniše po istom principu. To je naša garancija da sprečimo bilo šta. Ono što smo pričali da nemamo uvid, da nismo došli do trećeg kolena onoga ko je učestvovao u tom procesu. Znači, to je to.
Ponavljam, ne možete sve da regulišete zakonom, jer je ovo, i sami ste rekli, živ organizam. Morali bi na šest meseci da ga menjamo. Ovde se stvari menjaju bukvalno na godinu dana, napreduju i idu dalje. Ako ih vi fiksirate sada zakon, mi bi stalno morali da zasedamo i da ih menjamo jer to toliko napreduje. Da li me razumete? Ali, podzakonski akti, ima ih recimo osam, 12, ali svi srodni mora da se grupišu, biće ih četiri ili pet. Ne znam da li me razumete? Znači, takav je, živ je organizam to. Samo molim da imamo razumevanje prema onima koji ovo čekaju sa ozbiljnim nestrpljenjem. LJude, kojima je ovo možda jedina šansa. Ovo je za nekoga sve i hoćemo da im pomognemo u tome.
Slažem se, etičko pitanje, sve. Etičari, ljudi koji se bave time, apsolutno bili uključeni u pisanje svega ovoga. Uključeni direktno u pisanje ovoga, sagledavali šta, kako može da bude. Ali mi ne možemo da radimo neke stvari pre nego što se dese. Moramo da donesemo zakon, moramo da ga sprovedemo i onda moramo svi da radimo na njemu i da pomažemo svim tim ljudima koji su zainteresovani za to. Mislim da je to deo naših obaveza.

Reč ima LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, možda će neskromno da zvuči, ali nije tako. Zaista na dnevnom redu danas su dva izuzetno, izuzetno dobra zakona i prenosim sve pohvale svojih kolega sa kojima sam razgovarala u vezi ova dva zakona, čija je medicinska delatnost vezana za biomedicinsko potpomognuto oplođenje i za transfuzijsku medicinu.

Zaista su prezadovoljni zakonima koji su danas na dnevnom redu. Tu su i ljudi koji su bili članovi republičkih stručnih komisija i koji su direktno učestvovali u izradi nacrta pomenutih zakona.

Vi ste u uvodnom izlaganju veoma detaljno obrazložili ova dva zakona, detaljno, precizno i jasno, tako da verovatno ću se u svom izlaganju ponoviti sa vama i sa konstatacijama mojih kolega, ali nije na odmet zbog građana Srbije koje muči ovaj problem neplodnosti.

Htela bih da kažem da je reproduktivno pravo jedno od osnovnih prava žena i muškarca, da je stvaranje porodice i dobijanje potomstva najvažniji cilj i najsnažnije zadovoljstvo ljudi u svim društvima i ljudskim zajednicama.

Nešto malo o istorijatu biomedicinski potpomognute oplodnje, ona je zvanično ušla u humanu reproduktivnu medicinu 1978. godine kada je u Engleskoj rođena prva beba začeta na ovakav način, a što se tiče Srbije veštačka oplodnja, naš odomaćeni naziv i definicija, datira od 80-tih godina prošlog veka. Godine 2006, ukoliko grešim, ispravite me, imali smo 1.000 pokušaja, odnosno parova godišnje, koji su podvrgnuti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje, 2016. godine taj broj je četvorostruko veći. Imamo 18 zdravstvenih ustanova koje se bave pomenutom granom medicine, od toga pet državnih i 13 privatnih.

Što se tiče Klinike za vantelesno oplođenje, GAK u Nišu, postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja sprovode se od 2008. godine. Praktično od novembra 2008. godine, pa do sada urađeno je oko 2.200 postupaka, sa stopom trudnoće od 40% i stopom porođaja od 25 do 30%. Svi znamo i čuli smo da je biomedicinski potpomognuto oplođenje krajnji oblik lečenja steriliteta, kada su sve ostale metode lečenja steriliteta neuspešne.

Poslednjih godina u našoj zemlji se beleži povećanje učestalosti neplodnosti, mi nismo osim sveta, tako je i u industrijski razvijenim zemljama, gde je taj procenat 10 do 15. Smatra se da je broj pacijenata povećan usled povećanog rizika koji prati savremeni način života, odlaganje rađanja zbog školovanja i karijere, veći broj seksualnih partnera i veće mogućnosti ekspozicije i polno-prenosivim bolestima i pelvično inflamantornoj bolesti, veća zastupljenost gojaznosti. Po nekim autorima korišćenje kontracepcije, kao što su intrauterini ulošci, kao i to da je čest način planiranja porodice ili kontracepcije, kod nas u Srbiji abortus, posebno zabrinjavajuće kod mladih, a takođe i smanjena fertilnost muškaraca.

Aproksimativno 30% brakova u Srbiji je infrantilno ukoliko se starost kreće od 35 do 44 godine života. Naime, svi znamo da starenjem dolazi do iscrpljivanja rezervi ocita kod žene, treba napomenuti i naglasiti da negativan uticaj godina nije samo u smanjenoj broju ocita, već i u njihovom kvalitetu. Naime, studije pokazuju da je najveća fertilnost žena u životnom periodu od 20 do 24 godine života, a već oko 50-te godine života ostane samo oko 1.000 jajnih ćelija i većina je abnormalna, jer su dobre već iskorišćene. Znači, tri do pet procenata pacijenata koji se leče od neplodnosti leče se upravo metodama biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Kod nas trenutno 400.000 parova, u našoj zemlji, ima ozbiljan problem sa začećem i dobijanjem potomstva. Surove brojke pokazuju da se i kod muškaraca i kod žena problem neplodnosti kreće oko 40% za udeo muškog faktora u sterilitetu, odnosno za žene 40 do 50%, dok je u 10% problem steriliteta prisutan kod oba partnera, po nekim autorima je to čak i 20%.

Da bi našim građanima koji prolaze kroz bolna životna iskustva u postupku stvaranja potomstva olakšali realnu životnu situaciju, predloženi novi zakon ima za cilj da na pravno valjan način olakša, uredi i pruži sigurnost u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje.

Predlog zakona detaljno uređuje celu oblast BMPO-a i sve radnje u okviru nje, od postupka testiranja, dobijanja, obrade, zamrzavanja, čuvanja, skladištenja i distribucije reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija na nacionalnom nivou, koji će obavljati banka. Znači, princip sledivosti od davaoca do primaoca.

Novina u zakonu su prilagođene razvoju medicinske nauke koja stalno napreduje i prakse, kao i regulativi EU. Akcenat je na uključivanju donatorstva i formiranju banke.

Takođe, novo je i uključivanje privatnih klinika i privatne prakse, kako bi biomedicinski potpomognuta oplodnja bila dostupna što većem broju pacijenata koji imaju potrebu, nažalost, za ovim vidom lečenja neplodnosti.

Znači, kao što sam rekla, privatna praksa učestvovaće u pružanju ove zdravstvene usluge, naravno, pod uslovima koje propisuje ovaj zakon. Znači, isti uslovi, ista oprema, isti stručnjaci, tako da ćemo na taj način imati jedinstvene uslove biomedicinski potpomognute oplodnje.

Cilj zakona je uređen organizacioni sistem u oblasti BMPO-a i stvaranje jedinstvenih uslova za obavljanje postupaka BMPO-a, u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i propisima Evropske unije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti medicine.

Još neke karakteristike ovog zakona su – jasan i precizan inspekcijski nadzor u oblasti BMPO-a u okviru uprave za biomedicinu i jedinstveni informacioni sistem u svim ustanovama i centrima za biopotpomognuto opolođenje, kao i upravu za medicinu.

Novina je da se postupak BMPO-a koristi u slučajevima postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti kod punoletnih, ali i kod maloletnih lica. Naime, razlikujemo dve vrste očuvanja sopstvene plodnosti – medicinske indikacije i elektivne socijalne indikacije.

Ja ću samo pomenuti jedan primer medicinske indikacije kao što je, na primer, onkofertilni postupci. Znači, kada je u pitanju kancer, naime, među obolelima od zloćudnih bolesti je značajan broj i mladih ljudi koji nisu započeli ili nisu još uvek završili svoju reprodukciju.

Takođe, novim zakonom je propisan precizan postupak sa darovanim reproduktivnim ćelijama i određeno je da davalac nema pravne ili druge obaveze niti prava prema detetu začetom i rođenom upotrebom darovanih ćelija ili embriona. Takođe, banka darovanih embriona, znači mogućnost darovanja embriona, postupak darivanja je oprezno i detaljno uređen, tako da parovi koji daruju embrione idu i na dodatna ispitivanja. Odbačeni embrioni se poklanjaju parovima koji imaju veliki problem i nisu u mogućnosti da dobiju potomstvo vlastitim reproduktivnim ćelijama. Znači da je u pitanju jedan dobrovoljan i nesebičan, jednom rečju – plemeniti čin.

Rekla bih na kraju povodom ovog zakona da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo donošenjem novog Predloga zakona o BMPO-u još jednom pokazala političku zrelost i spremnost da se suoči i uspešno izbori sa svim izazovima, pa i ovim, i da precizno reguliše sve u sistemu zdravstva što je vezano za ovu oblast.

Dug je put koji je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije prešlo dok je stiglo do Predloga ovog zakona a nakon sprovedene javne rasprave, sa punim uvažavanjem predloga i sugestija. Zakon o BMPO-u je novi iskorak u oblasti lečenja infartiliteta i steriliteta.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije su načinili veliki napredak pokazavši, s jedne strane, razumevanje i empatiju za ne mali broj osoba koje samo na ovaj način mogu da imaju potomstvo i, sa druge strane, spremnost da pomogne i unapredi uslove u kojima će naučni radnici i stručnjaci iz ove oblasti medicine dati svoj maksimum, u svojoj zemlji i za svoj narod.

Što se tiče Zakona o transfuzijskoj medicini, takođe, veoma detaljno ste obrazložili ovaj zakon. Pomenuću samo neke od benefita ovog zakona, kao što su – ujednačeni kvalitet i sigurnost krvi za celu zemlju, racionalna potrošnja krvi, princip sledivosti, racionalizacija u smislu centralizovane nabavke opreme i materijala, samim tim i ujednačenost u tim oblastima, eliminisanje povremenih nestašica krvi, jasan inspekcijski nadzor, jedinstveni registar davalaca krvi i komponenata krvi, registar ozbiljnih neželjenih događaja i ozbiljnih neželjenih reakcija itd, itd, tako da slobodno mogu reći da je u pitanju jedan revolucionarni zakon.

U Danu za glasanje ću ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Srpske napredne stranke podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić.

Zahvaljujem.

Nastaviću svoje izlaganje koje sam već imao kao izvestilac Odbora za zdravlje i porodicu.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, oblast biomedicinski potpomognute oplodnje već je do sada bila regulisana jednim zakonom koji se zove Zakon o lečenju neplodnosti, postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Taj zakon, može se reći da je samo delimično bio usklađen sa zakonodavstvom EU. Koje su bile manjkavosti? Pre svega, postojećim zakonom su bili samo definisani postupci biomedicinski potpomognute oplodnje. Dakle, samo su definisani postupci, a nije definisana delatnost. Tačnije, ovde nisu definisani uslovi i načini testiranja, dobijanja, obrađivanja, zamrzavanja, odmrzavanja, očuvanja, skladištenja i distribuiranja reproduktivnih ćelija. Ovim zakonom je samo pomenuta taksativno banka reproduktivnih ćelija, a nisu pomenuti uslovi i pre svega na koji način se ta banka osniva i na koji način funkcioniše.

Naime, pre svega drugim zakonom je predviđena regulativa zakonska koja bi tangirala banku reproduktivnih ćelija i to Zakonom o transplataciji ćelija i tkiva. Međutim, ovaj zakon nikada nije obuhvatio i banke reproduktivnih ćelija i na taj način banke nisu ni zaživele.

Druga manjkavost koja je takođe karakteristična, jeste sistem izdavanja dozvola za obavljanje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje. Naime, on je postavljen, po meni, sasvim na pogrešnim osnovama, iz razloga što, pre svega, dozvola je davana ustanovama koje ispunjavaju uslove za postupke BMPO u pogledu prostora, opreme i kadrova, a ne u pogledu ispunjavanja delatnosti o kojoj govorimo, a delatnost je vrlo kompleksna i delatnost je upravo ta koja bi morala da definiše i da praktično određuje karakter jedne ustanove koja se bavi tom problematikom.

Neophodno je dakle da takva zdravstvena ustanova obavlja delatnost testiranja, dobijanja, obrađivanja, opet zamrzavanja, odmrzavanja, očuvanja, skladištenja i distribuiranja reproduktivnih ćelija.

Pomenuću nekoliko značajnih promena koje su predložene Predlogom zakona. Pre svega, jedna od značajnih novina jeste uspostavljanje jedinstvenih pravila u oblasti vantelesne oplodnje na teritoriji cele Republike. Mi smo imali do sada jedan paradoks da su zdravstvene ustanove samostalno određivale određene parametre po kojima se radila biomedicinski potpomognuta oplodnja. Na taj način mi smo imali jednu nejednakost u sistemu, a isto tako, pored nejednakosti, rekao bih, jedan različit kvalitet usluge koja se pruža. Na ovaj način mislim da se uvodi jedan red u ovu oblast.

Druga, ne manje značajna novina, jeste uvođenje privatne prakse u ovu oblast. Ja sam po vokaciji urolog i pre svega na osnovu svoje kliničke prakse svestan sam postojanja jedne povećane incidence, povećanog broja ljudi koji ima problem sa fertilitetom.

Dakle, to su ljudi koji se nalaze u generativnom periodu, a koji imaju značajan problem sa fertilitetom. Na ovaj način uključivanjem i privatnih zdravstvenih ustanova mi ćemo pre svega omogućiti tim ljudima da u što kraćem vremenskom periodu, a naravno po istim kriterijumima dobiju uslugu koja ima pripada po zakonu.

Sve ovo skupa, uz proširenje kruga lica koji mogu učestvovati u procesu biomedicinski potpomognute oplodnje i mogućnost darovanja embriona predstavljaju, rekao bih, revolucionarne promene u našem zakonodavstvu.

Na kraju, uvođenje inspekcijskog nadzora, za koji smatram takođe da je vrlo značajan, u ovu oblast i, što je još bitnije, uvođenje inspekcijskog nadzora kojim će se baviti oni koji su najkompetentniji, a to je Uprava za biomedicinu, je dodatna činjenica koja uliva poverenje da će i ovaj zakon dati željene rezultate. Hvala još jednom.

Hvala.
Maja Videnović, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, Predlog zakona o transfuzijskoj medicini od strane Vlade je još jedan primer dobre prakse i znak da se u zdravstvu stvari menjaju na bolje. Još jedna pohvala za prijem velikog broja zdravstvenih radnika u radni odnos na neodređeno.

Razlog za donošenje novog zakona sadržan je u potrebi da se oblast transfuzijske medicine, odnosno oblast pripreme krvi i komponenata krvi, kao i klinička transfuzija, zasnivaju na najvišim standardima obezbeđivanja adekvatnih količina bezbedne krvi za stanovništvo Republike Srbije, koji su usklađeni sa evropskim merilima i standardima.

Drugi razlog je da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ovu delatnost omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Nedostaci važećeg zakona su neizostavno doveli do toga da se donese pravni osnov za donošenje novog zakona. Naime, važeći zakon uređuje samo jedan deo transfuzijske medicine i to pripremu krvi i komponenata krvi, dok oblast kliničke transfuzije, koja podrazumeva delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, autolognu transfuziju, hemostaze, perinatalna ispitivanja, praćenje efekata lečenja komponenata krvi nije uopšte bila predmet važećeg zakona.

Ono što je najvažnije u predlogu novog zakona je što se uključivanjem kliničke transfuziologije obezbeđuje direktno učestvovanje lekara specijaliste transfuziologa u procesu lečenja svakog pacijenta, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, čime će se smanjiti broj komplikacija i neželjenih dejstava na minimum.

Dosadašnjom praksom transfuziolog je samo isporučivao krv na osnovu trebovanja lekara drugih specijalnosti. Ovime se postiže i racionalnija i adekvatnija primena krvi i krvnih elemenata. Kako bi se obezbedile adekvatne količine bezbedne i kvalitetne krvi i komponenata krvi neophodno je pre svega napraviti jasnu podelu uloga svih zdravstvenih ustanova koje u svom radu koriste krvi i komponente krvi.

Zato je novim zakonom na jasan i nedvosmislen način, a u skladu sa direktivama EU definisana uloga svake zdravstvene ustanove koja obavlja pripremu krvi i komponenata krvi, odnosno obavlja delatnosti planiranja, prikupljanja, testiranja, obrade, čuvanja i distribuciju krvi i komponenata krvi. Definisana je i uloga bolničkih banaka krvi koja je organizaciona jedinica stacionarne zdravstvene ustanove, koja obavlja delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, brigu za optimalnu primenu krvi i komponenata krvi, autlognu transfuziju i terapijske aferezne procedure, hemostaze, perinatalna ispitivanja i praćenje efekata lečenja komponentima krvi, kao i neželjene reakcije. Time će se bolje upravljati i obavljati bolja distribucija istih.

Ovaj zakon predviđa pravljenje nacionalnog plana akcije davanja krvi, koji će pre svega biti zasnovan na pravljenju plana potrebe za krvlju u svim bolničkim bankama krvi, sve ovo iz razloga da bi se obezbedile adekvatne količine krvi i komponenata krvi u toku cele godine, da ne bi došlo do nestašice istih.

Dosadašnji nedostaci su i nedovoljan stručni inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i slabi kapaciteti da bi se utvrdilo da li zdravstvene ustanove mogu da obavljaju transfuziološku delatnost definisanu zakonom. Novim zakonom je uređen nadzor nad njegovim sprovođenjem u nadležnosti Uprave za biomedicinu, koja će formirati stručni i kontinuirani inspekcijski nadzor. Inspektori iz ove oblasti će svojim nadzorom omogućiti održivost visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti.

Transfuzijska medicina je multidisciplinarna nauka i svakodnevno uvođenje novih tehnologija i procedura zahteva stalnu edukaciju i zdravstvenih radnika i nadzornih inspektora u ovoj oblasti. Novim zakonom bezbednost krvi i komponenata krvi podiže se na viši nivo time što će se svaka testirana jedinica krvi i komponenata krvi testirati tehnikom umnožavanja nukleinskih kiselina tzv. NAT tehnikom. Uvođenjem NAT metode postiže se kraći period otkrivanja virusa koji se mogu preneti transfuzijom krvi. Konkretno na hepatitis B, hepatitis C, virus humane imunodeficijencije, odnosno HIV, treponeme palidum tzv. uzročnika sifilisa.

Dosadašnjom praksom infekcija se mogla dokazati samo Eliza tehnikom, što je bio sporiji način i ponekad davala lažno pozitivne nalaze. Testiranje je i dalje obavezno BO i RHD krvnogrupne pripadnosti, skrining iregularnih eritrocitnih antitela i to automatskim putem, što će obezbediti uštedu potrošnog materijala, odnosno test seruma, odnosno mogućnost nastanka ljudske greške biće svedena na minimum. Tim novim načinom testiranja NAT tehnikom obezbeđuje se bezbedna krv za pacijente, a samim tim eliminiše se nastanak dodatnih troškova zdravstvene zaštite.

Na kraju, ali i najvažnije, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema i to u skladu sa međunarodnim informacionim standardima za transfuziju krvi i komponenata krvi, čime bi se omogućio pristup i transfer podataka i na taj način olakša praćenje traga krvi i komponenata krvi od davaoca ka pacijentu i obrnuto, kao i praćenje neželjenih reakcija, čime se brzo lociraju i ispravljaju eventualne greške, uključujući i blagovremeno povlačenje jedinica krvi i komponenata krvi iz upotrebe.

Za sam kraj ću ukratko spomenuti željene ciljeve ovog zakona, što opravdava i razloge za njegovo usvajanje. Pod brojem jedan, obezbeđivanje količine bezbedne krvi i komponenata krvi za svakog pacijenta u Republici Srbiji, racionalna i adekvatna primena krvi i komponenata krvi…