Treba da polože zakletvu poslanici. Tražimo i više, po tri poslaničke grupe.
Poštovani poslanici, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u daljem radu Skupštine.
Uručena vam je odluka RIK o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj Skupštini.
Uručen vam je izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakon o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: Jelisaveti Veljković i Veri Jovanović izabrane sa Izborne liste Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje, Dušanu Milisavljeviću izabranog Izborne list za pravednu Srbiju DS, Filipu Stojanoviću izabranog sa Izborne liste dr Vojislav Šešelj SRS.
Na osnovu odluke RIK, Izveštaja predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatska-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jelisaveti Veljković, Veri Jovanović, Dušanu Milisavljeviću i Filipu Stojanoviću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da se pripremite za polaganje zakletve, što ste već i učinili.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini pristupimo polaganju zakletve.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINJEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLJATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLJEM ZNANJU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Molim narodne poslanike da pristupe potpisivanju teksta zakletve.
Dozvolite mi da u svoje ime i u ime poslanika Narodne skupštine Republike Srbije poželim svima vama uspešan zajednički rad u tekuće mandatnom periodu.
Nastavljamo sa radom.
Molim poslanika Zorana Krasića da nastavi tamo gde je stao.

Dobro, možemo da nastavimo.

Ako sam već krenuo sa ovim direktivama, znači, jedna, dve, tri direktive, četiri, pet, šest, jedna odluka iz 2010. godine, molim vas, ni jedan stručni dokument u ovim odlukama i u ovim direktivama ne nalazi se struka, ne nalazi se ono što je, recimo, poslanik Babić malopre pričao. Toga nema, već se nalaze pravne procedure kojima nešto treba da se obezbedi i nešto da se garantuje. Tu je naš problem. To moram da vam kažem.

Podneli smo nekoliko amandmana samo da skrenemo pažnju o čemu bi moralo da se vodi računa. Da li ćete vi to da pogledate na taj način kako smo mi predložili, ja ne znam. Čitam vaše obrazloženje. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik? Nisu. Da li je zakon preveden na neki službeni jezik EU? Preveli ste ga na engleski jezik. Evropska komisija vam je još decembra 2015. godine rekla da je taj njihov službenik, što je došao da vam pomogne, dobro uradio svoj posao. Tu je najveći problem. To su oni rekli za onaj zakon 2009. godine koji vi sada kritikujete da ništa ne valja.

Kada je u pitanje EU, uvek se otvara tema u kom trenutku smo spremni i sposobni da kažemo da to što je njihov standard ne valja, jer za ovih 17 godina još nismo došli u situaciju da kažemo da je njihov neki standard dobar. Zašto nismo rekli? LJudi, mi 250 zakona već 16 godina menjamo svake godine. Tu se samo 250 zakona vrti – o zaduživanju, o ovome, o onome, kako da se upropasti obrazovanje, kako da se upropasti sudstvo, kako da se upropasti ovo. Uvek se pozivamo na njihove standarde. Svako sledeće pozivanje kaže – ono nije bilo dobro.

Pitam vas – za koliko godina će neka druga grupa da dođe i da kaže da ovaj zakon ništa ne valja? Mene to uopšte ne bi iznenadilo da bude za nekoliko meseci. Zašto? Vi ste saglasnost dobili 2015. godine. Mi se nalazimo u 2017. godini. Ko zna šta su oni tamo još promenili u svojim internim regulativama. To jeste veliki problem.

Problem je što ako sledite struku, onda sledite medicinsku profesionalnu struku, ali medicinska profesionalna struka se ne nalazi u direktivama EU. Ona se nalazi verovatno kod Svetske zdravstvene organizacije i kod međunarodnih organizacija koje se na profesionalan način bave ovom problematikom. Zato ne čudi što vi kažete da ste nezadovoljni rezultatima stručnog rada u ovoj oblasti, moram da vam kažem, bez obzira na koji zakon. Taj problem ne možete da rešite sa ovim predlogom zakona.

Na nekoliko mesta smo podneli amandmane gde smo hteli da vam skrenemo pažnju da nije dobro praviti svojevrsnu monopolizaciju u ovoj oblasti. Zašto? Zato što je po zakonu od 2009. godine to krenulo na poprilično liberalan način, a svi naši zdravstveni propisi govore o ravnopravnosti svih oblika svojine u kojima se obavlja, hajde da kažem, medicinska ili zdravstvena delatnost.

Vidite, kod ovog zakona koji se bavi transfuzijom, vi ste promenili naziv. To više nije delatnost, nego medicina. Zašto? Šta se to desilo da na taj način protumačite član 244. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, na potpuno drugačiji način?

Ne znam, potpredsedniče, pošto sam bio prekinut, koliko još imam vremena, da ne preteram, pošto se neki bune.

Oko šest minuta.

Dobro, onda im kažite da ne ripaju mnogo.
Dalje, meni se ne sviđa situacija u zdravstvu. Sada ću da vam dam nekoliko konkretnih primera. Mislim da postoji velika nedoslednost. Ja ne krivim ministre, odmah da budemo načisto. Ministri se menjaju od Vlade do Vlade, ali ostaju one stručne službe. Te stručne službe bi morale da budu vrhunski profesionalci koji su u stanju da kažu i nekom od ministara koji nešto hoće mimo neke struke da uradi i da mu kažu – ne može, prosto, jednostavno, ne može.
Vidite, u oblasti zdravstva imamo različite strategije, pa imamo Strategiju za sprečavanje zloupotrebe droge, ona nije samo zdravstvena, moram da vam skrenem pažnju, ona je, šire posmatrano, sociološki fenomen i sigurno politička tema, od 2014. do 2021. godine. Molim vas, Strategija za sprečavanje zloupotrebe droge, znači, droga može samo da se zloupotrebi, a recimo, kada je duvan u pitanju, onda imate… Juče je donet jedan zakon, potvrđen je Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine. Zašto ne kažete – strategija o eliminaciji nezakonite trgovine drogom. Ko vas je naučio da pravite te lepe finese?
Dalje, u vašim propisima ili planskim aktima ili stručnim analizama može da se pročita sve i svašta. Ja to posmatram logički, ne posmatram kao predstavnik vaše struke, ja ne znam to, ali logički posmatram šta ste napisali. To što ste napisali mora da bude koegzistentno, logički prihvatljivo, razumljivo, da ima neku svoju zakonomernost. Kod vas to ne postoji u aktima. Molim vas, vi se kod prevencije, kažete, borite protiv pušenja, hipertenzije, hiperlosterolemije, alkohola, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Ako ste u okviru prevencije protiv duvana išli sa zabranom, vi po toj logici ima da zabranite ljudima i da jedu da biste sprečili gojaznost. To je neverovatno šta radite.
Dalje, imate hronične nezarazne bolesti, kardiovaskularne, maligne, respiratorne bolesti, dijabetes i ovaj muskoloskeletne bolesti itd. Vi jednostavno pišete tamo nešto, verovatno to ima nekog medicinskog opravdanja, ali mi nismo dobili akt kako da se poboljša natalitet u Srbiji. Nama polazište za predlog zakona treba da bude analiza šta su uzroci, pa mi smo od vas lekara naučili onu devizu – bolje sprečiti nego lečiti, a vi nama nudite zakon koji u nekoliko samo odredbi ima reč – lečenje nataliteta, nekoliko odredbi ima što može da bude sprečavanje, a ovo drugo, ovo je drugo sve, maltene komercijalni posao. Sve je komercijalni posao. Ne možemo mi komercijalnim pristupom da lečimo društveni problem – natalitet.
Šta su uzroci? Gde su one emisije? Kad treba da se stupa u brak, kad treba da se rađa, kako treba da se živi, ispravno itd. itd? Nema toga, nego konstatuje se, u brak se ulazi posle 30-e godine, smučio se bračni partner, da li žele, da li ne žele dete, to je vezna stvar, ima porodica koje žele, nisu u mogućnosti, treba da dođu u ovu situaciju. Zalažemo se da ovo bude besplatno. Zašto? Zato što je natalitet društveni problem i normalno je da bude besplatno.
Ali, pre nego što uđe u program vantelesne oplodnje bračni par treba da odvoji 1000 evra za neke analize koje nisu obuhvaćene ovim programom. Malopre je gospodin Šešelj pričao o tome, vi ste preko toga preskočili. Mi ovde imamo nekoliko kolega koji su u tom programu i koji kažu – aman ministre šta pričate, nije tačno. Na bazi ličnog iskustva neki ljudi pričaju šta su doživeli. Te jedna analiza, te druga analiza, te ovoj analizi je prošao rok trajanja, te da li je trebalo da budu u sterilnim uslovima, te da li je bilo ovo, te da li je bilo ono, te da li smo izlečili ove početne bolesti, te nismo izlečili početne bolesti. A vi ladno kažete – ne, to nije tačno. Meni je neprijatno, zašto bih ja pominjao neka imena itd. Ali ljudi potpuno drugačije pričaju. Potpuno je drugačija priča.
Vi ste ovaj posao, delatnosti za banku na svojevrstan način monopolizovali i skoncentrisali da bude u toj vašoj banci. Verovatno će to biti samo jedna zdravstvena ustanova iz te delatnosti u državnoj svojini. Ja mislim da je to loše rešenje. Mislim da je to loše rešenje. Mi smo u amandmanu napisali koji su razlozi. Razloge nismo mi pisali, verujte. Razlog zašto smo podneli amandman napisali su ljudi iz vaše struke koji se bavi tim problemima konkretno. I danas se bave tim problemima.
Trudili smo se da napišemo amandmane koji će da prikažu realne probleme ljudi koji se bave tom delatnošću. Da li je gotovo?

Imate još 30 sekundi. Samo izvolite.
Hvala puno.
Sledeći govornik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ponekad je dobro kada čovek ima manje vremena, onda mora da bude konkretan, imam manje od četiri minuta i pokušaću da iskoristim sa par konkretnih pitanja i jednu načelnu sugestiju.

Ova tema je inače važna i ona pokreće mnoga filozofska i etička pitanja u koja sada ne možemo da ulazimo, iako su važna i tiču se naravno direktno ili indirektno materije ovih zakona.

Meni je drago, bez obzira što kao opozicioni poslanik koji volim da kritikujem vlast, što činim vrlo često, jer nisam zadovoljan ni kako radi Vlada, ni kako radi ministarstvo, ali kada sam konsultovao ljude i pročitao ovaj zakon, mislim da su ovi zakoni dobra osnova i zato sam se izjasnio. Izjasnio sam se kao neopredeljeni po pitanju glasanja, mislim da će moj stav prema ovog zakon biti pozitivan, prema drugom ipak negativan kada dođe trenutak glasanja.

Šta je načelni problem po meni sa ovim zakonom koji se možda može popraviti amandmanima? To je da je on delimično neodređen, a delimično daje prevelika ovlašćenja ministru. Toga ste verovatno svesni. Tamo gde nije jasno, gde nije bilo prostora ili vremena da se stvar do kraja precizira i uradi, onda je rečeno to će se srediti podzakonskim aktima ili je prebačeno u nadležnost ministra. Ne mislim da je to nužno loše, samo prosto to pravi teret, prebacuje na vaša pleća veliku odgovornost.

Prvo da pohvalim ono što mislim da jeste za pohvalu. To je kratka i jasna formulacija u zakonu koji kaže, član 309. komponente krvi se ne smeju uvoziti niti izvoziti iz Republike Srbije. Kratka i jasna formulacija. Ono što mi smeta, što u drugom zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji nema tako jasnog i preciznog člana. Kada je već reč o krvi i krvnim komponentama on stoji, zabrana izvoza i uvoza komponenti, kada je reč o genetskom materijalu i biološkim komponentama, ja je nisam našao na taj način i voleo bih da čujem objašnjenje. Tim pre, da je reč o nekom sofisticiranom proizvodu pa da i razumem, ali mislim da ovaj narod i ova zemlja imaju dovoljno genetskog materijala i da nije potrebno na taj način otvarati tržište ili mogućnost tržišta za uvoz i izvoz tog biološkog materijala. Ne zbog neke genetske čistote koja ne postoji i u koju ne verujem, već prosto da bi se smanjila mogućnost zloupotrebe u tom pravcu.

Druga stvar koju hoću da pohvalim to je zabrana, mada vidim da je to bilo kontraverzno kod nekih poslanika, zabrana surogat materinstva, što je dobro. Vidim da je tu postojala namera da se ne stavi baš sve na tržište. Ta neoliberalna hobotnica, neoliberalna globalizacijska hobotnica koja isiše resurse, pre svega ekonomske i privredne resurse, pa onda prirodne resurse širom planete i pogotovo zemlje kakva je Srbija, sada se ustremila i na ove biološke resurse i mislim da se to treba zaustaviti.

Poslednje i konkretno pitanje tiče se ovog inspektorata koji je bio sporan još nekim kolegama. Vrlo jasno pitanje – koliko aproksimativno računate sredstava i ljudi, ne morate u detalj, ali da li je reč o jednocifrenom, dvocifrenom ili trocifrenom broju ovih inspektora koji je predviđen za te poslove. Mislim da je to nepotrebno umnožavanje ljudska i trošenje para i plus otvaranje prostora da se stvar završi kao i sa ovim notarima ili kao se ovim predsednicima kućnih saveta ili nekim drugim, komunalnim policajcima, da to posluži samo kao neka vrsta pomoćnog sredstva za zapošljavanje lojalnih kadrova.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar dr Zlatibor Lončar.

Samo da razjasnimo jednu stvar. Mislim da nema razloga više da se ponavlja.
Akte, niti sam ovaj predlog zakona doneo ja, niti ću te podzakonske akte donositi ja, donosi ih struka. Samo da to razjasnimo. Ja nisam iz ove oblasti i ne mogu da znam, koliko god da se trudi, kao što znaju ljudi koji se bave time i koji prate to.
Da ponovim još jednom, zakon ne može da obuhvati sve. Ovaj konkretno zakon je kao jedan živ organizam koji se stalno menja. To je jedini razlog zašto se ide na te akte. Inspektori, nikakvi novi. To je jedan jednocifren broj ljudi koji već rade u Upravi. Ne prave se nikakve nove inspekcije, to je od ljudi koji već rade i koji se razumeju u to. Vi to ne možete da napravite, da bi neko bio inspektor on mora da ima ogromno iskustvo. Da sada krenete da radite, vi takvog inspektora ne možete za deset godina da napravite. Krivo mi je i namerno nisam hteo, da vidim da li će neko obratiti pažnju, da li ste čuli jednu stvar.
Jedini podatak koji smo do sad dobili i koji smo mogli da imamo – koliko je, navodno, bilo početnih trudnoća, koja je, da podsetim, da ne objašnjavam ljudima i da ne opterećujem, znaju ljudi koji imaju problem, jedan deo tih trudnoća su biološke trudnoće, zbog lekova, zbog svega i to je onaj prvi rezultat koji se dobija kada odete na prvu kontrolu posle vantelesne oplodnje. A ne znam da li ste primetili – nigde nismo čuli koliko je beba rođeno i za šta smo mi dali novac. E, to je problem, što niko nije hteo da uđe u to da ispitamo do kraja, da vidimo. Zato je ono što vam ja pominjem, onaj zadnji, treći ili peti pokušaj, to je uspelo, a do tada ne znamo uopšte šta je bilo. Mogao je da radi ko šta hoće i kako hoće. Imamo kao statistiku, namestili statistiku kao u evropskim standardima i to je to – biološka trudnoća, a koliko je od tih trudnoća išlo do kraja, a koliko je novca otišlo, a šta smo sve mogli za to, niko na to nije obratio pažnju. Da je bar neko postavio pitanje, a namerno nisam na početku rekao – stanite, ljudi, koliko se beba rodilo? E, nema tog podatka.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Lončaru, poštovani profesore Lekiću, poštovani gosti iz Ministarstva, pred nama narodnim poslanicima je danas u Skupštini Srbiji Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji, kojim se uređuje način, postupak, uslovi i organizacija delatnosti biomedicinske potpomognute oplodnje, vrsta postupaka biomedicinske potpomognutog oplođenja, ostvarivanja prava na biomedicinsku potpomognutu oplodnju, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kao što znamo, neplodnost je čest problem u populaciji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije učestalost neplodnosti kreće se oko 16,7%, dok je kod nas učestalost neplodnosti oko 15%. Neplodnost nije samo individualni problem, već i društveni problem, koji može da ugrozi psihološku harmoniju braka, utiče na seksualni život i koji se odražava na društvenu sredinu.

Nemogućnost rađanja shvata se kao odricanje od osnovnih prava, nepravda i razočarenje. Mnogi bračni parovi bez dece imaju psihološke, porodične i socijalne probleme, a ispitivanje i lečenje neplodnosti postavljaju i dodatne probleme u vidu finansijskog opterećenja, kako za porodicu tako i za društvo u celini.

Najpre da definišemo neke pojmove, mada, možda nije potrebno, jer sam se prethodnih dana uverio da većina narodnih poslanika ukazuje zavidno „medicinsko znanje“ o tome šta je bolest, šta je zdravlje, šta je normalno a šta je patološko, a posebno me je fascinirala etiopatogeneza vizuelnih halucinacija. Zato bih se i delimično složio sa jednim narodnim poslanikom da je potrebno izvršiti preventivni lekarski neuropsihijatrijski pregled, ali se bojim da pojedinim narodnim poslanicima to ne bi išlo u prilog.

Ali, da se vratimo šta terminološki razlikujemo u ovom zakonu – infertilitet, fertilitet, sterilitet i fekondidet. Neplodnost ili infertilitet ili smanjena plodnost definiše se kao stanje u kome ne dođe do trudnoće posle jedne godine redovnih seksualnih odnosa bez korišćenja kontraceptivnih sredstava. Stanje infertiliteta ili neplodnosti nije ireverzibilno, tj. nije definitivno i ono se leči.

Neplodnost može biti primarna i sekundarna. Primarna neplodnost podrazumeva da žena nikad nije zatrudnela. Sekundarna neplodnost podrazumeva da do začeća ne dolazi nakon prethodnih trudnoća, porođaja, pobačaja, vanmateričnih trudnoća. Infertilne su, dakle, i one žene koje su u stanju da zatrudne, ali nisu u stanju da iznesu trudnoću. To je vrlo bitno za kasnije, što ćemo videti u zakonu.

Fertilitet podrazumeva mogućnost zatrudnjavanja i rađanja u periodu do jedne godine. U proseku 80 do 84% parova bi trebalo da posle 12 meseci, uz redovne seksualne odnose, bez korišćenja kontraceptivnih sredstava, ostvare trudnoću. Dodatno se oko 8 do 10 parova trudnoća ostvari u toku druge godine braka i još jedan procenat u toku treće godine braka. Ovo je vrlo bitno.

Sterilitet podrazumeva nemogućnost zatrudnjavanja kao ireverzibilnog tj. definitivnog stanja. Prema tome, narodni poslanici, sterilitet se ne leči, samo se neplodnost leči.

Fekonditet se odnosi na verovatnoću ostvarivanja trudnoće u svakom ciklusu. Smatra se da je po ciklusu šansa za trudnoću 25 do 30%, pod uslovom da su oba partnera u granicama normale.

Oblast biomedicinski potpomognute oplodnje do sada je bila uređena Zakonom o lečenju neplodnosti, postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je delimično usaglašen sa evropskom regulativom i nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od šest godina, konstatovale su se sledeće određene slabosti, što će reći da važeći Zakon koji uređuje oblast lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti biomedicinskog potpomognutog oplođenja, kao i uslove pod kojima se ta delatnost može obavljati, a u koje spadaju testiranje, dobijanje, obrada, zamrzavanje, odmrzavanje, očuvanje, skladištenje i distribucija reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, kao i uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija, što je dovelo da se u zdravstvenim ustanovama obavljaju postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja, ali bez definisanih uslova na nacionalnom nivou, te je svaka zdravstvena ustanova unutar svoje ustanove definisala te uslove.

Ono što je karakteristično za ovaj zakon je sistematičnost i preciznost u njegovom pisanju. Da bi se zakon razumeo, a na osnovu toga i diskutovalo u Skupštini Srbije, a činjenica je da svi narodni poslanici ne poseduju određeno stručno medicinsko znanje, u članu 3. je data definicija, odnosno značenje određenih stručnih termina, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u oblasti sa pravom Evropske unije.

Takođe, ovaj zakon je proširio definiciju postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji sa važećim Zakonom sprovodi u skladu sa savremenim standardima biomedicinske nauke u slučaju neplodnosti, dok je novim zakonom proširen, a ovo je vrlo važno, i na slučajeve postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti. Znači, podvlačim – očuvanje plodnosti.

Novim zakonom i privatna praksa učestvuje u pružanju zdravstvene usluge ove vrste, ukoliko ispunjava propisane uslove zakona. To iziskuje potrebe angažovanja većeg broja zdravstvenih radnika koji se bave ovom problematikom i osnivanje većeg broja centara za biomedicinsku potpomognutu oplodnju.

Na jasan način uređen je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, koji je ostao u nadležnosti Uprave za biomedicinu, s tim da je preciziran inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova koje obavljaju ovu delatnost.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za promociju donatorstva i podizanje svesti građana o značaju donatorstva. Ja ću ponovo da podsetim da su narodni poslanici SNS, u prethodnom desetom sazivu, svi potpisali donorske kartice.

Da zaključim, lečenje neplodnosti prevazilazi plemenitost, humanost i granice klasične medicine. Dok klasična medicina leči bolesnog, unapređuje njegovo zdravlje i omogućava mu kvalitetni život, lečenje neplodnosti mu omogućava da kroz svoje potomstvo živi i kada klasična medicina iscrpi sve svoje mogućnosti. Zahvaljujem na pažnji.