Zbog ozbiljnosti, pričaću samo činjenice.
Za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Institut za transfuziju krvi bio je vodeći u to vreme i proizvodio u tom periodu. Jedini ima deo mogućnosti za frankcionisanje krvne plazme i pravljenje albumina, jedini u Srbiji. Krv i krvna plazma su se koristili, odnosno koriste se i dan-danas, u terapijske svrhe.
Ali, ono što smo mi primetili, da se nedovoljno, količine koje se ne iskoriste za terapijske svrhe, iskoriste za pravljenje konkretno albumina, jedino mogu da prave albumine. Šta je naš cilj? Ti albumini koji se naprave kod nas su mnogo kvalitetniji i mnogo jeftiniji nego uvezeni albumini. Naš cilj je da se što više pravi domaćih albumina, jer je to i bolje i jeftinije za nas.
Jedan od razloga zašto idemo sa ovim predlogom zakona, mi nismo mogli da uđemo u trag gde, ko, koliko, kada ovoliko imate, 60, 70 centara, gde i koliko ima krvi, gde i koliko plazme ostane i to nismo mogli maksimalno da iskoristimo da bi radili ovo. Ovim idemo na jedinstveni informacioni sistem da znamo gde ima, da možemo da isplaniramo, da možemo da uzmemo da radimo i da to unapredimo i da hoćemo. DŽaba bi bilo i da smo uložili u Zavod za transfuziju, kada vi ne dobijate materijal da radite, a ovo je preduslov da dobijete da se to slije tu, da u svakom momentu imate pregled gde koliko imate i šta možete da iskoristite da se to radi.
Što se tiče farmaceutske industrije, prvi se zalažem za domaću industriju, nemamo tu dilemu, to se videlo iz dosadašnjeg rada.
Prelazimo na Torlak, mislim da smo ovo razjasnili zašto i kako. Torlak kada sam došao na mesto ministra je jednom nogom već bio prodat. Sprečili smo prodaju Torlaka, ostao je tu, počeo je da pravi vakcine, počeo je da pravi vakcine za grip i obnovio je jedan deo proizvodnje koji je hteo da radi. Najvažnija stvar je da nije prodat, nije dat, jer je trebao da se proda i da se uništi. Kako je, zašto je, koliko je uništavan pre svega toga da bi se jeftinije prodao, to je svima jasno, da ne ulazimo sada u to, to nije tema.
Uradili analizu za Torlak, napravili plan i program, potrebno je 40 miliona evra ili dolara, ne znam tačno, da Torlak bude među prvih pet u svetu. Znači, ne možete da uložite dok ne napravite analizu, dok ne napravite koji su njegovi potencijali. Uradili konačno to, ići ćemo u tom pravcu dok smo tu, Torlak se sigurno neće prodati i štitiću ga apsolutno, jer hoću da napravimo da imamo naše vakcine. Otvaraju nam se tržišta, da ne pričam sada gde ćemo sve moći da izvozimo i da to ostane i za nas.
Druga stvar, imamo vakcine koje moramo trenutno da uvozimo, koje ne pravimo, apsolutno prolaze sve ono što je neophodno. Vakcinišem svoje dete, nisam stvarno neko ko će da da svom detetu, to je ista vakcina, radi se provera sva moguća koja postoji u današnjim savremenim uslovima.
Šta je cilj? Cilj je da ojačamo našu farmaceutsku industriju. Iz kog razloga? Mislim da mi treba ovde da razmislimo o jednoj stvari, da pogledamo šta se dešava u regionu sa zdravstvenim sistemima. Zdravstveni sistemi u regionu su u prilično teškom stanju, da ne kažem u lošem stanju. Mi dajemo naše stručnjake odavde, daću vam konkretno tri, četiri primera. U Crnoj Gori nema ko da radi operacije srca, naši idu odavde i rade operacije srca. Naši neurohirurzi takođe operišu u Crnoj Gori, operišu i u Republici Srpskoj i u Bosni. Makedonija ima problem, dolaze kod nas ovde na edukaciju kadra.
Znači, sve su to stvari o kojima moramo da razmišljamo, da se ne desi to našem sistemu, jer nama ako se desi, teško ćemo naći nekog ko će nam pomoći. Prema tome, naša strategija je i sa ovih juče preko 2.000 ljudi koje hoćemo da primimo u zdravstvo, da naš sistem ostane apsolutno stabilan, da možemo da pomognemo i drugima, jednostavno, takvi smo, kome je potrebna pomoć, a da ne pričam o pacijentima, najtežim pacijentima iz regiona koji završe kod nas.
Imamo takav sistem kakav imamo, retko gde ćete naći takav sistem da toliko pokriva sa tom količinom novca, 250, 260 evra, koliko dajemo po glavi stanovnika, naši pacijenti dobijaju više nego oni što daju po hiljadu i više evra po glavi stanovnika, a da im to podrazumeva samo obavezno osiguranje, a za sve ostalo moraju da doplate.
Mnogo je bitno zbog naših ljudi da znaju te činjenice, jer dok nešto ne izgubimo mi ne znamo šta smo imali. Lepa je, popularna je priča da treba sve da bude besplatno, treba sve da bude ovako, može se ovako. Ali, obezbediti sve to, svi su svesni koliko je skupo zdravstvo, napraviti da taj sistem funkcioniše, to nije ni malo lako. Ponavljam, pogledajte šta se dešava u regionu. To su činjenice.
Ono što mogu da kažem, mi ni u jednom momentu niti ćemo Zavod za transfuziju krvi, ovaj zakon ide da bi ojačali zavode i da bi pravili ovde što više svih tih derivata koji su nama potrebni. Evo, rekao sam i za Torlak šta smo uradili. Znači, malo više radimo, a manje pričamo. Rekao sam šta smo sprečili i šta smo napravili. Tako da, jedino što nam je bitno jeste šta će osetiti pacijenti, šta će reći i šta ćemo ostaviti iza nas. Sve drugo je manje bitno.
Svima je cilj da uruše ovo sve, jer kad negde u nekom sistemu urušite zdravstvo srušili ste taj sistem, nema tu dileme. Mnogi to pokušavaju. mnogi to žele, ali borićemo se, pa šta bude.