Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kojima je onemogućeno da ovu veoma važnu raspravu gledate u direktnom prenosu na RTS, poštovani predsedavajući, zaista bih zamolio da narodni poslanici dobiju obrazloženje kako je moguće da RTS prekine direktan prenos Narodne skupštine, posebno ako Narodna skupština plaća RTS direktne prenose iz našeg skupštinskog budžeta, onda ne vidim prosto pod kojim obrazloženjem ovako važne teme mogu biti prekinute i emitovane naknadno, posle ponoći na ne znam kom kanalu RTS. Molim vas zaista da dobijemo taj odgovor, jer ako mi ovo plaćamo, ne vidim kako samovoljno RTS može da prekida bilo koji prenos skupštinskih zasedanja, posebno ovako značajnu i veliku temu.

Naravno da sam uvek protiv kada moramo nešto da radimo po direktivama EU. Zaista nekako uvek mučno delujem kada nam predstavnici Vlade obrazlažu da donose određene zakone koji su u potpunosti usklađeni sa direktivama EU. Kakva smo mi onda država i koji je karakter naše države, ako mi donosimo zakone po određenim direktivama. Nema slučajnosti u semantici, u značenju reči, u nazivima određenih stvari i to što mi radimo po direktivama iz EU sve govori. Dakle, ne mora da se prevodi na srpski jezik.

Bez obzira na to šta su direktive iz EU, mi treba da gledamo šta je interes građana Srbije i nije sporno da su ove dve teme veoma značajnog interesa za građane Srbije. Pre svega, i o tome smo svi ovde danas govorili, da bismo konačno pokrenuli rešavanje najprioritetnijeg državnog pitanja, a to je problem bele kuge i odumiranja našeg stanovništva, ako je to 40.000 građana Srbije manje na godišnjem nivou koliko više umre, nego što se rodi, ako je to za deset godina 400.000 ljudi, ako bez bilo kakvog rata, bez bilo kakve zarazne bolesti ili ne znam kakve druge kataklizme mi izgubimo 400.000 ljudi, a to nije za nas otrežnjenje da moramo da počnemo da rešavamo taj problem, onda smo zaista u problemu.

Zato mislim da je Vlada Republike Srbije napravila jednu ozbiljnu grešku što u prethodnim godinama nije obratila pažnju na demografski problem, što to nikada, ni kod jednog predsednika Vlade mnogo godina unazad nije bio prioritet, a sada smo dobili situaciju da imamo novog predsednika države Aleksandra Vučića koji treba da se konsultuje sa aktuelnim predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, da uključi u konsultacije i koordinatora svih službi bezbednosti Aleksandra Vučića i da eventualno onda dođemo do osnivanja demografskog saveta kome će na čelu biti, verovali ili ne, ali Aleksandar Vučić.

LJudi, to nije normalno. To nema nikakvog smisla. To je gubljenje vremena. Zato još uvek nemamo demografski savet. Zato što čekamo da na njegovom čelu bude čovek koji je već na tri funkcije. To nije normalno. Da li imate ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije kome ste dali zadatak da se bavi demografskim problemima? Šta on čeka? Čeka da Aleksandar Vučić rešava probleme i osniva demografski savet. Pa, onda nam ne treba taj ministar u Vladi Republike Srbije.

Mislim, gospodine ministre, da ovde nismo obratili pažnju na jednu veoma važnu stvar - kako smo se našli u problemu da toliki procenat bračnih parova u Srbiji ne može da ima dece? Nisam siguran da je dovoljno ovo što ste pokrenuli ovim zakonom da ćete to rešavati medicinski podpomognutom veštačkom oplodnjom. Zašto ti ljudi ne mogu da imaju dece? Da li je bilo koje ministarstvo, da li je bilo koja struka u Srbiji odgovorila na to pitanje? Jesu to posledice gađanja bombama osiromašenim uranijom od strane NATO pakta? Jesu li to neke druge psihofizičke posledice koje smo svi preživeli prethodnih decenija? Šta je problem? Da možda nije preveliki broj abortusa doveo do te neplodnosti bračnih parova u Srbiji? Da li ste ikada postavili to veoma ozbiljno pitanje? Koliko abortus utiče na buduću nemogućnost da se žene ostvare kao majke?

Dakle, to su ključna pitanja koja treba da reši taj demografski savet. Zašto su nam bračni parovi u nemogućnosti da imaju decu? To je mnogo važnije pitanje čak i od ovog pitanja o kojem mi danas raspravljamo, a koje je veoma važno pitanje. Nije sporno, mi smo, mislim da je to barem jasno svima na ovom svetu, vama žestoka opozicija, ali mi nismo opozicija Srbiji. Mi podržavamo sve ono što čak i vi, koji ste po našem mišljenju nakaradna i loša vlast, dobro uradite. Imaćete našu podršku, to nije problem. Nije problem da mi podržimo ove zakone. Ali, šta je ovde problem? Mnogo je osetljiva tema. Niko ne može da bude protiv da se izađe u susret ljudima koji ne mogu da imaju dece da bi oni mogli da imaju dece. To niko normalan neće dovoditi u pitanje. Ali, otvaranje bioetičkih tema, kao što je surogat materinstvo, to je, verujte, otvaranje Pandorine kutije.

Ovo je prvi put da Narodna skupština Republike Srbije, koliko je meni poznato, ozbiljno otvara jednu bioetičku temu, a dolaze nam mnoge. Pomenuli ste Građanski zakonik koji donosi mnogo dobrih stvari, ali donosi još više opasnih stvari – eutanaziju, ubistvo iz milosrđa, surogat materinstvo. Da ne govorimo o homoseksualnim bračnim parovima ili usvajanju dece od strane tih bračnih parova ili, recimo, zabrani fizičkog kažnjavanja dece. Dakle, to će biti veoma ozbiljne bioetičke teme.

Surogat materinstvo, apsolutno se ne slažem sa uvaženim kolegom prof. dr Dušanom Pavlovićem. Ovo o čemu on govori otvara ogromne probleme iz bioetičke sfere. Majka koja nosi tuđe dete u jednom trenutku počinje da se oseća kao majka i doživljava to dete kao svoje. Roditelji koji nisu zadovoljni kako im je, da tako kažem, ispalo dete, ne žele da ga preuzmu. Vi ste naveli niz problema koji mogu da se dese, da se bračni parovi razvedu pre nego što dobiju dete iz surogat materinstva. Šta je u pitanju kada govorimo o surogat materinstvu? Trgovina ženskim telom, trgovina decom i dete postaje ugovor. Dakle, dete postaje predmet ugovora trgovine. To je opasna stvar. To je stvar koja otvara neslućene mogućnosti manipulacije, zloupotrebe i bioetičkih i moralnih katastrofa koje mogu da se dogode. Inače, potpuno razumem potrebu određenog broja ljudi koji ne mogu da imaju dece da nađu bilo koji način da to ostvare i to ne može niko da im ospori, niti da im, da tako kažem, stane na put, kako reče profesor Pavlov.

Dakle, ovde se postavlja jedno veoma važno pitanje i vi ste ostali malo nedorečeni. Voleo bih da čujem šta je zaista vaš pravi lični stav ili stav Vlade Republike Srbije. Vi ste rekli – u redu, u ovom trenutku nema surogat materinstva. Evo, imate našu podršku. Retki smo u opoziciji koji smo vrlo otvoreno stali na stranu i kažemo da je to prava stvar u ovom zakonu i ne treba da bude dozvoljeno. Ali, onda ste ostavili prostor da će novim građanskim zakonikom to možda da se promeni i, ako ste steknu ne znam koji uslovi, to možda i treba uraditi. Čekajte, ministre, jel treba to uraditi ili ne treba uraditi? To je bioetičko pitanje, to nije političko pitanje ili stručno pitanje. Dakle, hoćemo li da usmeravamo državu u tom pravcu da ovde počnu ljudi da trguju materinstvom, da zemlje u tzv. ranjivim prostorima budu iskorišćene za tako nešto?

Evo šta kaže Evropski parlament, ja ću da citiram ovo što gospodin Pavlović nije smeo da citira. Dakle, Evropski parlament u Godišnjem izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji u svetu za 2014. godinu, u paragrafu 114, jasno osuđuje praksu surogacije i kaže: „Osuđuje se praksa surogacije koja podriva dostojanstvo žene, obzirom da se njeno telo i reproduktivni organi koriste kao roba. Smatramo da gestaciona surogacija, koja uključuje reproduktivnu eksploataciju i upotrebu ljudskog tela radi sticanja finansijske ili druge koristi, a posebno u slučajevima ranjivih žena u zemljama u razvoju, treba da bude zabranjena i smatrana urgentnim pitanjem ljudskih prava.“

Gospodine Obradoviću, vreme koje pripada vašem poslaničkom klubu je isteklo.

Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Pavloviću, imate pravo na repliku, ali najpre da čujemo predstavnika predlagača, a onda ću vam omogućiti dva minuta.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Jedna stvar, a to je šta su uzroci da sve više ljudi ima problem sa potomstvom? Ceo sve pokušava da utvrdi te uzroke i ne postoji samo jedan uzrok, da kažete – to je taj uzrok. Da li je uzrok abortus? Jeste.
Šta pokušavamo ovim da uradimo? Ako ste primetili, privatne klinike pokušavamo da uđu u sistem, da bude vidljiv svako ko je ušao u tu privatnu kliniku, pa da vidimo da li je uradio abortus i šta je uradio. To je naš cilj. Mi kroz to što ih uključujemo u plan mreže i svega, mi jednostavno insistiramo na tome da oni moraju da budu deo sistema i da mora da bude sve prikazano i da sve mora da bude transparentno, da ne mogu oni da prime nekog da urade abortus, a da se to ne vodi nigde. To je jedan od načina.
Stres, način života, klima. Pogledajte promenu, pogledajte šta se dešava. Bombardovanje, osiromašeni uranijum. Kome to više nije jasno? U čemu je problem? Sve kasnije hoćemo da zasnujemo porodicu, svi jure neku karijeru, nemaju vremena, a kad se sete bude kasno. To su sve uzroci, a ne postoji jedan. Dakle, moramo na svim tim uslovima da radimo, na svemu tome, da bi dobili rezultat. Ne može na jednoj stvari, da jedni rade, da drugi ne rade, nema šanse. Moraju svi da rade ako nam je svima stalo do toga, ako nam je to nešto zajedničko. Ne moramo da se gledamo, ne moramo da se volimo, ne moramo ništa, ali hajde ako imamo isti cilj za neke stvari koje mislim da ne zavise od politike, od bilo čega. Hoćemo da mislimo o budućim generacijama, ništa drugo. Hoćemo jednu čistu Srbiju, hoćemo buduće generacije. To je moj cilj, nemam nikakav drugi.
Surogat. Lepo ste rekli, niko nije hteo ni da priča o tome. Trenutni stav, stav Vlade, stav Ministarstva je ovaj koji jeste. Ali, ne želimo nikome da zabranimo da se priča o tome, jer mislimo da je ovo mesto na kome treba da se priča i da svako ima pravo da kaže svoje mišljenje. Hajde da se suočimo sa argumentima, pa neka argumenti pobede. Mišljenje je takvo. Kažem vam, ja sam priznao, ne mogu da nađem da zaštitim da dođe do ovoga o čemu smo pričali. Kako da objasnim ja sutra da je umrla žena, bila je surogat majka? Kako? Ovaj sutra došao da vrati dete. Kako? Priznajem, ne mogu. Smislite, organizujte, uradite, ali hajde da pričamo. To su mnogo ozbiljne stvari. Ne samo te, nego za sve. Mislim da je ovo mesto na kome je mnogo vremena potrošeno kada je to gurano pod tepih, kad se ne priča, te to su teme ovakve, to su teme onakve. LJudi, pa dajte bre da pričamo, kažemo jedni drugima šta imamo u lice i neka se odluči, da vidimo za šta smo, da vidimo za šta smo mi spremni prvo, da vidimo šta možemo da iskontrolišemo, šta ne možemo da iskontrolišemo, kakva su tuđa iskustva, kako su drugi prošli.
Ne mislite valjda da smo mi najpametniji, da ćemo mi nešto sad epohalno da rešimo i da ćemo mi neki zakon da donesemo koji će da zaseni ceo svet? Ja stvarno ne mislim. Ja mislim da mi učimo na tuđim greškama i da idemo korak napred, ali da se ne vraćamo tri nazad. Mislim da je osnov svega da se priča. Eto, to je moja filozofija. Za šta se ja zalažem? Zalažem se, jedini cilj mi je čista Srbija, u svakom smislu čista Srbija, i da radimo za buduće generacije. To je jedini moj cilj, ja drugi nemam.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.

Dame i gospodo, prisustvovali smo jednom malom kuriozitetu ovde da se jedan od najvećih evroskeptika u ovoj sali poziva na dokument EU, i to u pozitivnom kontekstu. Međutim, kolega Obradović je ipak malo pogrešno citirao ovaj dokument kada je hteo da navede šta EU, odnosno Evropski parlament misli o surogat materinstvu. Ovde veoma jasno piše da se surogat materinstvo osuđuje u kontekstu zaštite ljudskih prava kada se žensko telo koristi za finansijsku ili neku drugu korist. Dakle, ja sam govorio o isključivo altruističkim razlozima za surogat materinstvo.

Mnogo jači argument protiv surogat materinstva, hteo bih da ponudim svoje rešenje za to, jeste kada majka posle devet meseci kada rodi dete se veže emocionalno za njega, zato što ga je nosila devet meseci u svom telu. To je zaista i primećeno, empirijski dokazano, da onda majke menjaju mišljenja. To je veoma jak poriv, da kažem, u slučaju kada jajna ćelija pripada samoj surogat majci, to je onda skoro neizbežno. Međutim, ako bračni partneri daju svoje reproduktivne ćelije, recimo imate majku koja može da proizvede jajnu ćeliju, ali ne može da iznese trudnoću i muškarac da, odnosno drugi partner da svoju reproduktivnu ćeliju i onda se one implantuju u surogat majku, ako bi majka promenila mišljenje tada, onda bi ona zaista uzimala nešto što nije njeno, ako bi htela da zadrži dete. Dakle, možda ne bi bilo loše da se razmisli da se počne sa takvim slučajevima ili sa takvim praksama, a onda da se proširi i na nešto drugo, ako je moguće.

Zahvaljujem.
(Boško Obradović: Replika.)
Omogućio sam gospodinu Pavloviću dodatna dva minuta, omogućiću i vama, ali najpre moram dati reč predstavniku predlagača ministru dr Zlatiboru Lončaru.
Izvolite.

Samo jednu stvar zbog vas, da znate. Surogat majka, jajna ćelija, spermatozoid od drugih, ona je iznela trudnoću, DNK – njen. Ne može da uđe, da izađe iz, recimo, Velike Britanije ili bilo šta.

Zahvaljujem.
Reč ima Boško Obradović, pravo na repliku. Izvolite.