Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, pred nama su dva izuzetno važna zakona iz oblasti zdravstva - Predlog zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji i Predlog zakona o transfuzijskoj medicini.
O tome koliko su ovo dobri predlozi zakona i o tome koliko su važni predlozi zakona govori i to da su tokom ove sednice i poslanici opozicije uglavnom podržali ove dobre zakone, izuzev onih dežurnih mrzitelja koji su pokušavali da ospore sve ono što ide od Vlade Republike Srbije na čelu sa premijerom, budućim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Kao što sam rekla, kada govorimo o Predlogu zakona o biomedicinskoj oplodnji, to je jako dobar zakon i veoma važan zakon, a posebno trebamo imati na umu to, s obzirom na podatak koliki je broj onih parova koji se bore sa ovim velikim problemom, sa problemom steriliteta i s obzirom na to koliko taj problem može uticati na njihove živote ili već utiče, ali ne samo na njihove, već i na živote njihovih porodica.
Postojeći zakon je loše definisao ove uslove, kao i samu organizaciju, delatnost, ali i nadzor delatnosti biomedicinske oplodnje. Stoga je bilo potrebno da se novim zakonom donesu promene, tako da se ovim novim zakonom predviđa, pre svega, uređenje organizacionog sistema u oblasti biomedicinski potpomognute oplodnje i stvaranje jedinstvenih uslova za obavljanje postupka biomedicinski potpomognute oplodnje, što će direktno uticati kako na povećanje uspešnosti postupka biomedicinske oplodnje u našoj zemlji.
Važno je i to da je Ministarstvo zdravlja prepoznalo ovaj problem i lošu dugogodišnju praksu da se u ustanovama koje obavljaju postupke biomedicinski potpomognute oplodnje nema definisanih uslova na nacionalnom planu, što je predstavljalo da se nejednako deluje prema određenim ustanovama koje se bave ovom vrstom delatnosti.
Osnovni cilj ovog zakona jeste povećanje broja obavljenih postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje, ali pre svega i povećan procenat uspešnosti biomedicinski potpomognute oplodnje, što je zaista jako bitno i što bi trebale sve ovlašćene ustanove iz ove oblasti da primenjuju, znači, da imaju jasno definisane uslove i da poštuju sve zakonom propisane uslove. Ono što se novim zakonom postiže i što je jako bitno jeste da sve ustanove moraju da imaju iste uslove, da imaju isti kada, što do sada nije bilo prisutno.
Takođe, ono što je bitno, a što ovaj novi zakon uređuje jeste da se navođenjem krioprezervacije kao sastavne delatnosti u okviru biomedicinski potpomognute oplodnje, predlogom zakona se osigurava veća dostupnost ove usluge, a time se značajno smanjuju troškovi i time se pojeftinjuje ceo postupak lečenja neplodnosti.
Ono što je jako bitno jeste i to da prema postojećem zakonu, koji uređuje biomedicinski potpomognutu oplodnju, nije bila uvrštena privatna praska kao usluga u kojoj se može vršiti biomedicinski potpomognuta oplodnja. Na ovaj način se smanjuju liste čekanja, a liste čekanja su bile i do šest meseci, a svi znamo koliko je to bitno kada se uzme u obzir da mladi bračni parovi ne mogu, ili oni parovi koji imaju problem sa sterilitetom, da realizuju svoje želje i da se ostvare kao roditelji, a i moramo uzeti u obzir i to da vreme koje protiče do zakazanog termina za biomedicinski potpomognutu oplodnju dovodi do starosti majke, a samim tim i reproduktivni period dolazi u već neko vreme koje bi trebalo da se izbegne. Samim tim što će ovaj zakon urediti da privatna praksa, ustanove koje naravno ispunjavaju sve te uslove, mogu da učestvuju vrlo važno je jer će se smanjiti liste čekanja.
Ono što je vrlo važno u novom zakonu jeste i to da je proširen krug lica koja mogu učestvovati u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje, pa sada pored supružnika, vanbračnih partnera ili onih žena koje imaju uslove i pravo da obave biomedicinski potpomognutu oplodnju, to pravo imaju maloletna lica, naravno, uz saglasnost roditelja. Ove osobe upravo nisu prepoznate u postojećem zakonu i ove osobe su imale taj problem, pa se zbog takvih propusta u postojećem zakonu mnogi od njih nisu ostvarili kao roditelji. Znači, uskraćeno im je jedno veliko pravo, a to je da budu roditelji. Ovaj zakon, znači, podrazumeva i to da osobe koje žele da zamrznu svoje reproduktivne ćelije i odlože roditeljstvo za neki kasniji period to mogu da učine.
Zatim, ovim novim zakonskim rešenjima omogućava se i mogućnost darovanja embriona. Naravno, neki opozicioni poslanici su imali neke dileme oko toga. To je sve zakonom i propisima uređeno. Zaista ne postoji nikakva mogućnost za bilo kakve malverzacije ili za bilo kakvu trgovinu embrionima ili reproduktivnim ćelijama.
Ono što je važno isto kada se pomene donorstvo je to da svi mi moramo da radimo na tome da se promoviše donorstvo. Ovaj zakon i uređuje da uz dobar zakon možemo da razmišljamo o tome, svi mi. Zatim, moramo svi da radimo na tome da se, naravno, stvore dobi uslovi, ali i da se podiže svest građana, pre svega, o tome koliko je bitno donirati, da li su to organi ili reproduktivne ćelije ili embrioni.
Što je novina u novom zakonu, a što je jako bitno jeste postojanje i definicija banaka reproduktivnih ćelija, što do sada nije bio slučaj. Važno je naglasiti da je darivanje reproduktivnih ćelija ili embriona dobrovoljan i nesebičan čin i da se one svakako ne plaćaju, a da je sve to uređeno pravno, etički i, naravno, u medicinskim okvirima.
Ono što je jako bitno je to da je postojeći zakon nejasno uredio inspekcijski nadzor, te je ovom prilikom bilo potrebno da se uredi i ta stavka, pogotovo zato što je u pitanju jako osetljiva oblast koja se svakodnevno razvija i neophodno je pre svega da ima edukovane inspektore koji će moći svojim postojanjem i delovanjem da utiču da kvalitet u ovoj oblasti ne posustaje.
Novim zakonom uvode se i trajne dozvole. To je jako bitno, s obzirom na to da su ranije postojale potrebe da se te dozvole produžavaju, a samim produžavanjem tih dozvola potrebno je bilo prikupljati određenu papirologiju, i to je sve iziskivalo troškove. Sada tih troškova više nema. Naravno, uz redovne kontrole, pratiće se rad tih ustanova koje obavljaju biomedicinski potpomognutu oplodnju i ukoliko postoje bilo kakvi propusti takvim ustanovama oduzimaće se dozvola za rad, ali više nije potrebno da se te dozvole za rad produžavaju, već su trajne, što je jako bitno, jer isključuju se nepotrebni troškovi.
Dosta je bilo reči na današnjoj sednici i o surogat materinstvu. Mislim da je potpuno ispravno da se za sada zadrži stav da se surogat materinstvo zabrani, s obzirom na to da još uvek nismo toliko dovoljno uređena zemlja, odnosno još uvek smo siromašna zemlja da bismo razmišljali u tom pravcu, jer tu bi postojao problem eventualne zloupotrebe, a što svakako nije u cilju, već da se o tome razmišlja u nekom drugom periodu, ali i podatak da je Evropski parlament krajem 2015. godine doneo Odluku o zabrani surogat materinstva govori o tome da bi ovaj zakon onda bio maltene u protivnosti sa evropskim zakonima.
Kada se govori o ovom zakonu i neplodnosti, ono što je koleginica Borka Grubor spomenula, jako je bitna edukacija naših adolescenata. S obzirom na to da devojčice najčešće u vrlo ranom adolescentnom periodu stupaju u seksualne odnose, a samim tim dolazi do prenošenja raznih polno prenosivih bolesti, vrlo često i do neželjene trudnoće i abortusa, mislim da bismo trebali da se zapitamo i razmišljamo u tom pravcu da se u osnovnim školama uvede obavezan predmet seksualno vaspitanje, kako bismo našu decu edukovali o tom problemu, mada je obaveza svih nas, kao roditelja, da se bavimo time, ali nažalost mnoga deca ne znaju ništa o tome i iz neznanja prave greške koje kasnije mogu da ih koštaju velikih problema i, nažalost, mogu da se suoče sa ovim problemom steriliteta, što zaista bi trebalo da se spreči.
Kada je reč o drugom predlogu zakona, Predlog zakona o transfuzijskoj medicini, znamo da je ova oblast bila uređena zakonom koji je donet još 2009. godine, a s obzirom na to da su ove dve oblasti, kao i biomedicinski potpomognuta oplodnja, ali i transfuzijska medicina u stalnom usavršavanju, neophodno je bilo izmeniti zakon i utvrđene su potrebe da se poboljšaju, preciziraju postojeći uslovi, da se organizacija i delatnost transfuzijske medicine, kao i nadzor nad obavljanjem transfuzijske medicine, uredi, a sve to u cilju obezbeđivanja kvalitetne i sigurne krvi i komponenata krvi.
Ono što su novine ovog zakona to su uređeni organizacioni sistem u oblasti tranfuzijske medicine i proširenje predmeta zakona na kliničku tranfuziju. Kao što sam rekla ovaj novi zakon, je pre svega, na jasan i na nedvosmislen način definisao uloge dve vrste zdravstvenih ustanova, to su – bolničke banke krvi i zdravstvene ustanove koje obavljaju pripremu krvi i krvnih komponenata.
Ono što je jako bitno kroz ovaj zakon je to što se uključivanjem kliničke tranfuzije novi zakon obezbeđuje da u procesu učestvuje lekar specijalista tranfuzilogije u proces lečenja, a što je svakako po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, čime će se pre svega racionalno upotrebiti krv i komponente krvi i u znatnoj meri sprečiti komplikacije, ozbiljna neželjena dejstva i reakcije koje mogu nastati kao posledica primene krvi ili krvnih komponenata.
Ono što bih još istakla kada je ovaj zakon u pitanju, jeste da se uvođenjem novih tehnika testiranja tzv.“NAT tehnika“ podiže na viši nivo testiranje krvi i samim tim je kraći period otkrivanja virusa koji se mogu preneti putem tranfuzije i to predstavlja jednu bezbedniju i sigurniju primenu krvi i komponenata krvi, ali sa druge strane, izbegava se i dodatni nepotrebni stres za dobrovoljne davaoce krvi. I, kroz ovaj zakon je bilo izmena što se tiče i inspekcijskog nadzora.
Očigledno je da su se nekada donosili zakoni koji nisu obuhvatali sve oblasti i nije sve bilo uređeno onako kako valja i mnogi su se problemi gurali pod tepih u nekom narednom periodu, a upravo kada govorimo o našem zdravstvu svi smo svedoci toga koliko je naš zdravstveni sistem urušavan u periodu od 2000. do 2012. godine i da smo 2014. godine, kao zemlja, bili zaista na jednoj niskoj lestvici, što se tiče ne samo zdravstva, već i svih ostalih oblasti.
Ono što bih istakla je to da je naša Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i naše Ministarstvo zdravlja uspelo da zaustavi propadanje zdravstva od 2014. godine na ovamo i da su u dobrim reformskim zakonima, pre svega, uspeli smo da napredujemo, tako da smo u Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu poboljšali skor i ostvarili zaista zavidan napredak u tri ključne oblasti, a to su oblasti prava pacijenata, ishodi lečenja i dostupnost zdravstvene zaštite.
Ovom prilikom, zaista želela bih i da istaknem i to da je naše Ministarstvo zdravlja u prethodne tri godine, na čelu sa ministrom Lončarom, postiglo izvanredne rezultate. Svedoci smo toga da se u zdravstvene ustanove nije ulagalo, bukvalno, više decenija, a da se samo u prethodne tri godine mnogo toga uradilo. S obzirom na to da dolazim iz Rasinskog okruga, iz Kruševca, svedok sam toga da je u Kruševačkoj bolnici zaista mnogo donacija upravo od Ministarstva zdravlja, ali i od ljudi dobre volje koji su uspeli i prepoznali to, politiku, pre svega SNS-a, i darivali Opštoj bolnici mnogo toga.
Ono što je za pohvalu je i to da je posle toliko godina Klinički centar u Nišu renoviran i posle toliko godina Klinički centar opremljen, a da je ove godine usvojen plan i da će se početi sa renoviranjem i Kliničkih centara u Kragujevcu, Vojvodini i Beogradu.
Istakla bih i to da je ova Vlada uspela da obezbedi i Gama nož, a znamo svi da je upravo Gama nož zlatni standard u neurohirurgiji, i da je počeo sa radom krajem 2015. godine, i od tada je zabeleženo preko 1.000 intervencija, što je zaista jedan podatak koji premašuje sve rekorde.
Ono što je za pohvalu, a to je jučerašnja vest, neko od kolega je spomenuo, jeste i to da se odobrava zaposlenje preko 2.000 zdravstvenih radnika. Svi znamo kakav je problem i da smo imali još neke zakone iz oblasti zdravstva koje smo morali da menjamo po hitnom postupku, jer prethodne neke vlasti nisu razmišljale o tome daspecijalisti određenih specijalnosti imaju neku starosnu dob kada moraju u penzije i da ćemo ostati bez određenih lekara, određenih specijalnosti, pa smo morali, da u prethodnom periodu, donesemo zakone o specijalizacijama sa izmenama koje su bile neophodne.
Za sve to je zaslužna naša Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i, aravno, naše Ministarstvo zdravlja, na čelu sa gospodinom Lončarom.
Inače o svim ovim dobrim stvarima koje je Ministarstvo zdravlja u prethodnom periodu radilo mogla bih da pričam, ne ovih 20 minuta, nego još 2.000 minuta, ali ovom prilikom želela bih da završim ovu diskusiju time da su upravo svi ovi rezultati koji su iza nas, kao i predlozi svih ovih dobrih zakona, još jednom potvrda da smo na pravom putu. Upravo tu potvrdu su nam dali građani Srbije pre nekoliko nedelja, na predsedničkim izborima, i jasno rekli da veruju politici SNS-a, i gospodina Vučića, i da politika SNS-a nema alternativu, a to su još jednom potvrdili sa preko 55%.
Nadam se da će u Danu za glasanje i ovi dežurni mrzitelji glasati za ove dobre zakone, jer su oni u cilju i u interesu srpskog naroda, a verujem, pošto se i vi toliko zalažete kolega za srpstvo, da ćete glasati za ove zakone. Hvala.
