Gospodine Vukadinoviću…

Oprostite molim vas. Ukazujem na vašu povredu.

Oprostite vi. Moram da vam sugerišem. Član 103 – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u odredbama ovog Poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi Poslovnika.
Vi to niste učinili. Koristite i pokušavate da zloupotrebite Poslovnik i da kroz ukazivanje na povredu Poslovnika uđete u dijalog, odnosno da replicirate koleginici i ja to ne mogu da vam dozvolim.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Samo ćete mi omogućiti da me ova protestna pojava ne ometa dok govorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. Poslovnika – Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mi smo u izlaganju prethodnog govornika slušali sve i svašta, samo smo najmanje čuli o temi dnevnog reda koja je danas ovde u ovoj Narodnoj skupštini i koju razmatramo. Govorilo se o farmaceutskoj industriji, a najgore od svega je što dotični „dostojanstvo Narodne skupštine“ ovde dva puta ponavlja tvrdnju da ovde nema države. To je za mene uvreda. Jeste da smo mi zatekli ruinu od države, koju su nam njegovi koalicioni partneri ostavili, ali u ovoj državi i te kako ima države poslednjih godina i ona staje na svoje noge. Nečuvena je uvreda da neko ko danima potkopava sopstvenu državu posle izbornog procesa, ne želeći čak ni da prizna rezultate od 40% razlike, koji ide na proteste i uporno pokušava da uruši tu državu i njenu stabilnost, ovde dođe i nama kaže da u ovoj državi nema države. To je za mene neoprostivo.

Gospodine predsedniče, ja želim da pohvalim vašu bolećivost prema predstavnicima opozicije, tu pozitivnu vrstu diskriminacije, ne tražim da se o ovome glasa, ali da malo ubuduće bolje slušate, jer je nečuveno da ovde neko kaže da danas ovde nema države, i to upravo oni koji je danima potkopavaju.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Nije reč o diskreditaciji ili diskriminaciji, kako ste rekli, već naprosto, i poslanici pozicije i poslanici opozicije, ako ste primetili, imali su jedan širi kontekst sagledavanja onoga što jesu današnje tačke dnevnog reda. I nisam želeo da primenjujem dvostruke aršine, omogućio sam to i poslanicima pozicije i poslanicima opozicije, jer, kako je neko od malopređašnjih govornika rekao, tema jeste od izuzetne važnosti i značaja. Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Zbog ozbiljnosti, pričaću samo činjenice.
Za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Institut za transfuziju krvi bio je vodeći u to vreme i proizvodio u tom periodu. Jedini ima deo mogućnosti za frankcionisanje krvne plazme i pravljenje albumina, jedini u Srbiji. Krv i krvna plazma su se koristili, odnosno koriste se i dan-danas, u terapijske svrhe.
Ali, ono što smo mi primetili, da se nedovoljno, količine koje se ne iskoriste za terapijske svrhe, iskoriste za pravljenje konkretno albumina, jedino mogu da prave albumine. Šta je naš cilj? Ti albumini koji se naprave kod nas su mnogo kvalitetniji i mnogo jeftiniji nego uvezeni albumini. Naš cilj je da se što više pravi domaćih albumina, jer je to i bolje i jeftinije za nas.
Jedan od razloga zašto idemo sa ovim predlogom zakona, mi nismo mogli da uđemo u trag gde, ko, koliko, kada ovoliko imate, 60, 70 centara, gde i koliko ima krvi, gde i koliko plazme ostane i to nismo mogli maksimalno da iskoristimo da bi radili ovo. Ovim idemo na jedinstveni informacioni sistem da znamo gde ima, da možemo da isplaniramo, da možemo da uzmemo da radimo i da to unapredimo i da hoćemo. DŽaba bi bilo i da smo uložili u Zavod za transfuziju, kada vi ne dobijate materijal da radite, a ovo je preduslov da dobijete da se to slije tu, da u svakom momentu imate pregled gde koliko imate i šta možete da iskoristite da se to radi.
Što se tiče farmaceutske industrije, prvi se zalažem za domaću industriju, nemamo tu dilemu, to se videlo iz dosadašnjeg rada.
Prelazimo na Torlak, mislim da smo ovo razjasnili zašto i kako. Torlak kada sam došao na mesto ministra je jednom nogom već bio prodat. Sprečili smo prodaju Torlaka, ostao je tu, počeo je da pravi vakcine, počeo je da pravi vakcine za grip i obnovio je jedan deo proizvodnje koji je hteo da radi. Najvažnija stvar je da nije prodat, nije dat, jer je trebao da se proda i da se uništi. Kako je, zašto je, koliko je uništavan pre svega toga da bi se jeftinije prodao, to je svima jasno, da ne ulazimo sada u to, to nije tema.
Uradili analizu za Torlak, napravili plan i program, potrebno je 40 miliona evra ili dolara, ne znam tačno, da Torlak bude među prvih pet u svetu. Znači, ne možete da uložite dok ne napravite analizu, dok ne napravite koji su njegovi potencijali. Uradili konačno to, ići ćemo u tom pravcu dok smo tu, Torlak se sigurno neće prodati i štitiću ga apsolutno, jer hoću da napravimo da imamo naše vakcine. Otvaraju nam se tržišta, da ne pričam sada gde ćemo sve moći da izvozimo i da to ostane i za nas.
Druga stvar, imamo vakcine koje moramo trenutno da uvozimo, koje ne pravimo, apsolutno prolaze sve ono što je neophodno. Vakcinišem svoje dete, nisam stvarno neko ko će da da svom detetu, to je ista vakcina, radi se provera sva moguća koja postoji u današnjim savremenim uslovima.
Šta je cilj? Cilj je da ojačamo našu farmaceutsku industriju. Iz kog razloga? Mislim da mi treba ovde da razmislimo o jednoj stvari, da pogledamo šta se dešava u regionu sa zdravstvenim sistemima. Zdravstveni sistemi u regionu su u prilično teškom stanju, da ne kažem u lošem stanju. Mi dajemo naše stručnjake odavde, daću vam konkretno tri, četiri primera. U Crnoj Gori nema ko da radi operacije srca, naši idu odavde i rade operacije srca. Naši neurohirurzi takođe operišu u Crnoj Gori, operišu i u Republici Srpskoj i u Bosni. Makedonija ima problem, dolaze kod nas ovde na edukaciju kadra.
Znači, sve su to stvari o kojima moramo da razmišljamo, da se ne desi to našem sistemu, jer nama ako se desi, teško ćemo naći nekog ko će nam pomoći. Prema tome, naša strategija je i sa ovih juče preko 2.000 ljudi koje hoćemo da primimo u zdravstvo, da naš sistem ostane apsolutno stabilan, da možemo da pomognemo i drugima, jednostavno, takvi smo, kome je potrebna pomoć, a da ne pričam o pacijentima, najtežim pacijentima iz regiona koji završe kod nas.
Imamo takav sistem kakav imamo, retko gde ćete naći takav sistem da toliko pokriva sa tom količinom novca, 250, 260 evra, koliko dajemo po glavi stanovnika, naši pacijenti dobijaju više nego oni što daju po hiljadu i više evra po glavi stanovnika, a da im to podrazumeva samo obavezno osiguranje, a za sve ostalo moraju da doplate.
Mnogo je bitno zbog naših ljudi da znaju te činjenice, jer dok nešto ne izgubimo mi ne znamo šta smo imali. Lepa je, popularna je priča da treba sve da bude besplatno, treba sve da bude ovako, može se ovako. Ali, obezbediti sve to, svi su svesni koliko je skupo zdravstvo, napraviti da taj sistem funkcioniše, to nije ni malo lako. Ponavljam, pogledajte šta se dešava u regionu. To su činjenice.
Ono što mogu da kažem, mi ni u jednom momentu niti ćemo Zavod za transfuziju krvi, ovaj zakon ide da bi ojačali zavode i da bi pravili ovde što više svih tih derivata koji su nama potrebni. Evo, rekao sam i za Torlak šta smo uradili. Znači, malo više radimo, a manje pričamo. Rekao sam šta smo sprečili i šta smo napravili. Tako da, jedino što nam je bitno jeste šta će osetiti pacijenti, šta će reći i šta ćemo ostaviti iza nas. Sve drugo je manje bitno.
Svima je cilj da uruše ovo sve, jer kad negde u nekom sistemu urušite zdravstvo srušili ste taj sistem, nema tu dileme. Mnogi to pokušavaju. mnogi to žele, ali borićemo se, pa šta bude.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, danas smo imali priliku da raspravljamo o predlozima dva dobra i kvalitetna zakona.

Kada govorim o Predlogu zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, on je očigledno proizvod želje da se stvore najbolji mogući uslovi za obavljanje biomedicinske potpomognute oplodnje u skladu sa najsavremenijim dostignućima medicinske nauke i prakse, ali isto tako i da se njeno sprovođenje ujednači na celokupnoj teritoriji države.

Nakon višegodišnje primene važećeg zakona, evidentno je da se pojavila potreba poboljšanja i preciziranja postojećih uslova same organizacije, kao i nadzora nad obavljanjem ove delatnosti. Takođe, predlogom novog zakona proširena je definicija postupka biomedicinski potpomognutog oplođenja koji se važećim zakonom sprovodio samo u slučaju neplodnosti, dok je novim zakonom proširen i na slučajeve postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti, a data je mogućnost da se i privatna praksa uključi u pružanje zdravstvenih usluga ove vrste.

Ovaj predlog zakona uvodi jednu značajnu novinu koja omogućuje da parovi koji uspešno završe postupak biomedicinski potpomognute oplodnje mogu da poklone preostale zamrznute neupotrebljene rane embrione koji im više nisu potrebni. Ovakvu mogućnost imaju parovi koji ne žele da se odbace neiskorišćeni embrioni, jer posle najviše pet godina, ako se ne vrate u telo žene, ti embrioni se uništavaju. Ova novina koja predviđa mogućnost da se neiskorišćeni embrioni poklone parovima koji imaju problem i ne mogu svojim ćelijama da dobiju embrion je za svaku pohvalu, pošto se na ovaj način takvim parovima pruža nova mogućnost da dođu do željenog potomstva. Ono što je izuzetno važno jeste da je sam postupak darivanja embriona veoma detaljno uređen ovim predlogom zakona.

Predlog zakona o transfuzijskoj medicini je, kao i predlog prethodnog zakona, kvalitetno urađen. Pošto sam imao priliku da pratim javnu raspravu oba nacrta zakona koja je sprovođena u Novom Sadu, moram pohvaliti to što ste uvažili značajan broj iznetih predloga i primedbi, unoseći ih u ova dva dokumenta. Ono što pre svega moram pohvaliti, jeste činjenica da se ovim predlogom zakona predviđa uključivanje kliničke transfuzije, čime se obezbeđuje direktno učestvovanje lekara specijaliste transfuziologa u procesu lečenja svakog pacijenta posebno, čime će se u značajnoj meri smanjiti broj komplikacija, kao i broj ozbiljnih neželjenih događaja i reakcija koje mogu nastati.

Novina koju donosi novi zakon je da će, umesto dosadašnjeg velikog broj bolničkih i transfuzioloških službi koje su se bavile prikupljanjem i obradom krvi, a što je, moramo priznati, skup i neracionalan sistem, ubuduće postojati manji, ali optimalan broj ovlašćenih centara za prikupljanje, obradu, testiranje i distribuciju krvi. Ti centri će, za razliku od aktuelnog stanja u ovoj oblasti, biti međusobno povezani informacionim sistemom, dopunjavaće se u svom radu, tako da niko neće moći ignorisati potrebe drugih, kao što se do sada to dešavalo.

Na kraju, kao što sam već rekao, zbog samog kvaliteta oba zakonska predloga i bitnih novina koje donose, poslanička grupa Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje i podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaključujem zajednički načelni pretres.
Sa radom nastavljamo u utorak, 25. aprila 2017. godine, sa početkom u 10 časova. Hvala.