Vrlo ću kratko.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, moram da priznam da nisam učestvovao u pisanju ovih amandmana, ali podržavam ove amandmane koje su iznele moje koleginice.
Mislim, da je važno kada se radi o ovoj vrlo sofisticiranoj tehnici, vrlo osetljivoj intervenciji da imamo ginekologe koji su sa iskustvom. Svakako, da ste vi u pravu kada kažete gde ćete u Srbiji naći nekog koji ima 100 uspešnih, praktično, postupaka vantelesne oplodnje, ali neki procenat uspešnosti, neki procenat rada tih ginekologa mora da bude prisutan jer kako idemo ka EU lako ćemo usvajati njihove kriterijume i što se tiče i hirurškog rada gde oni jasno kažu da hirurg mora u toku jedne kalendarske godine da ima određeni broj operacija. Ukoliko nema samostalno određeni broj operacija on neće moći naredne godine da vrši te hirurške zahvate, već će morati da asistira načelniku, primarijusu itd.
Tako da je to sve u cilju kvaliteta pružanja zdravstvene usluge i nije ovo ništa loše i podzakonska akta da se precizira, jer jeste bitno u poboljšanju uspešnosti vantelesne oplodnje, jer da ne bude ono da neko završi, i nije samo završena specijalizacija garant da neko zna da radi tu jednu supspecijalističku metodu. To je nešto što mora da pokaže vreme i da pokaže praksa da li je on uspešan ginekolog, da li je on uspešan hirurg.
Tako da je ovo dobar, dobronameran predlog i ja se slažem i sa vašim obrazloženjem, ali i svakako i sa koleginicama koje su branile ova dva amandmana da kroz podzakonska akta ne 50, ne 100, ali sigurno nekih desetak uspešnih intervencija da ne bude. Da ne bude kao ono malo, malo šale u parlament da unesemo, kada nas pacijent pita, pa neki naši stari primarijusi, barem meni su pričali kako da razbiju strah kod pacijenta kada pitaju – doktore, da li znaš da radiš ovu operaciju? Ne brini ništa, nisi mi prvi, ti si mi drugi. Znači, da ne bude baš drugi nego da bude više od 20, 30 uspešnih intervencija urađeno. Hvala puno.
