Poštovane dame i gospodo, poštovani gosti, građani Srbije, ja bih govorio o izboru javnih tužilaca i o izboru kandidata na mesta zamenika javnog tužioca. Imamo veoma odgovoran posao danas ovde. Biramo 17 zamenika javnih tužilaca po prvi put. To su mladi ljudi koji prvi put počinju da rade tu veoma odgovornu državnu dužnost. Imamo negde oko tridesetak, malo više od tridesetak, ako sam uspeo dobro da izbrojim kandidate koje biramo na mesta javnih tužilaca.
Da kažem prvo na koji način bi trebalo da priđemo današnjem poslu. Ovo je veoma odgovoran posao zbog toga što u velikoj meri način na koji se biraju ljudi na ova veoma važna i odgovorna mesta određuje njihovo ponašanje. Dakle, mi ovde u Narodnoj skupštini još uvek po postojećem sistemu, odnosno načinu izbora javnih tužilaca predstavljamo neku vrstu kontrolnog tela, dakle, mi ne ulazimo u meritung stvari, ne određujemo ko zavređuje, ko ne zavređuje da bude javni tužilac, već pokušavamo da ustanovimo da li je cela procedura izbora ljudi koji dolaze na mesta zamenika javnih tužilaca i samih javnih tužilaca bila sprovedena onako kako je ona zakonski propisana. Dakle, to je naša uloga kao poslanika u Narodnoj skupštini. Mi ovde branimo javni interes da se ovi važni državni funkcioneri biraju po zakonu. Ako se ne biraju po zakonu već mimo zakona, to može snažno da utiče na njihovo ponašanje kasnije, jer onaj ko se bira mimo zakona kasnije može veoma lako da prihvati da se ponaša mimo zakona.
Što se tiče izbora javnih tužilaca, kojih ima više od 30 ovde, dobili smo neke biografije, iako te biografije zapravo više prikrivaju nego što pokazuju detalje i informacije koje su nama potrebne ovde. Da bismo mogli da valjano odučimo da li su ljudi koji su predloženi na ta mesta, tj. da li je Državno veće tužilaca koje je predložilo kandidate i ministarstvo koje ih je nama predložilo uradilo dobar posao, bilo bi dobro da znamo malo detaljnije biografije od onih koje su nam dostavljene od strane Ministarstva i Državnog veća tužilaca.
Neki podaci su nam dostavljeni, ja ću da kažem nešto o njima, koji mogu da budu veoma interesantni i da pitam predstavnika Državnog veća tužilaca i ministarku koja ovde predstavlja Ministarstvo da li nešto o tome mogu da nam kažu malo više. Recimo, jedan kandidat za javnog tužioca rođen je 1953. godine, drugi 1954, to znači da oni sada imaju 63, odnosno 64 godine života. Oni će uskoro u penziju. Da li je bilo baš opravdano i sa kog stanovišta je bilo opravdano birati ljude koji imaju još dve, odnosno jednu godinu do penzije? Osim ukoliko možda kolega Martinović neće da predloži zakon po kome će i mandat javnih tužilaca da se produži na nekoliko godina, kada već oni budu spremni za penziju.
Čuli smo takođe juče na Odboru da je jedan koji je rođen 1956. godine zapravo već primljen u invalidsku penziju pre nekoliko dana, pa se onda njegova kandidatura povukla. Da li je moguće da je došlo već dotle i da se samo dan uoči izbora shvatilo da neko ko je u invalidskoj penziji može da bude biran za javnog tužioca? Za jednog kandidata se kaže da je radio na Poslovniku o radu Etičkog saveta Udruženja javnih tužilaca i na izradi Etičkog kodeksa tužilaca, pa se takođe u biografiji ne kaže da se u štampi njegovo ime pominjalo pre nekoliko godina u jednom slučaju novčane iznude. Da li predlagač može nešto da nam kaže o tome? Jedan je, recimo, 2010. godine biran za pomoćnika u javnom tužilaštvu, od 2015. godine radi kao sekretar višeg tužilaštva, nije nikad bio zamenik, barem iz ove biografije to ne sledi, a biramo ga već za javnog tužioca. Da li može neko ko nikad nije bio na mestu zamenika da dođe odmah na mesto javnog tužioca? Jedan je za zamenika izabran 2016. godine i posle godinu dana već ga biramo za javnog tužioca.
Hteo bih javnost da upoznam sa činjenicom da svaki od ovih kandidata, svi ovi ljudi koji se sada biraju za javne tužioce, imaju u Državnom veću tužilaca jednu malo širu biografiju koja se naziva lični list i koja je zakonom zaštićena, čije su informacije zakonom zaštićene, tj. čije informacije ni javnost, ni mi kao poslanici ne možemo da imamo. U tom ličnom listu nalaze se neki veoma interesantni detalji koji bi nama pomogli da vidimo da li su ljudi koji su kandidati za ovu funkciju zaista osposobljeni, stručni i dostojni da je obavljaju. Recimo, u tom ličnom listu nalazi se, pored različitih detalja o kretanju u karijeri, takođe i ocena o ispunjavanju norme, u prošlosti, naravno, o tome da li je kandidat imao neke disciplinske mere koje su izrečene u prošlosti, o tome da li mu je prestala funkcija u nekom trenutku, o objavljenim stručnim i naučnim radovima, o vrednovanju njegovog rada, o učešćima u programima stručnog usavršavanja itd. To su sve stravi koje su neobično važne da javnost čuje, pošto je javni tužilac, kako mu samo ime kaže, javna funkcija.
Znate, kada hoćete da obavljate nekakvu javnu funkciju, jedan deo vašeg života više ne može da bude taj. Dakle, ljudi koji žele da obavljaju javne funkcije kao što su narodni poslanici, predsednici država, predsednici Vlade, ministri, sudije, javni tužioci, moraju da se odreknu jednog dela javnog života. Ako to ne žele da urade, onda ne treba da se prijavljuju da budu kandidati za te funkcije. Skrivati te funkcije od javnosti, nije primereno.
Dakle, ne razumem šta je tačno pravni rezon da se sadržina ličnog lista skriva od javnosti. Zbog čega javnost ne može da zna, da li je recimo neko od kandidata za javnog tužioca kažnjavan disciplinski u svojoj prošlosti. Zbog čega ne može da zna kakvo je vrednovanje bilo u prošlosti od strane pretpostavljenih u tužilaštvu, zbog čega su svi ti podaci tajni, tj. zbog čega samo vi imate pristup njima, a mi nemamo? Takođe, sam javni funkcioner isto kao i vi. Ne mogu da vidim te podatke, vi možete. Zašto?
Hoću sad da kažem nešto o izboru zamenika javnih tužilaca. Dakle, to su mlađi ljudi koji se po prvi put biraju na ovo važno mesto. Funkcija zamenika javnog tužioca ponekad može da bude mnogo važnija, ili može da veći uticaj na sam tok istrage koje tužilaštvo vodi od samog javnog tužioca. Za publiku, koja malo slabije prati ovu tematiku, dakle, svako tužilaštvo ima po jednog tužioca i mnogo, mnogo zamenika koji faktički realno obavljaju poslove istrage i oni mogu značajno da utiču na sam tok istrage i na to šta će na kraju javni tužilac da odluči da radi ili da ne radi. Dobili su veoma značajne funkcije iako se nazivaju zameničke, realno one mogu da budu veoma, veoma značajne.
Sad, kako se biraju ti zamenici? Biraju se tako što se zakonski određuje da ljudi koji žele da budu zamenici moraju da imaju završenu Pravosudnu akademiju i tu dobijaju neku ocenu od jedan do pet. Ako nemaju tu ocenu mogu da polažu ispit koji organizuje Državno veće tužilaca i tu dobijaju neku ocenu od jedan do pet. To je zakonski regulisan izbor zamenika javnih tužilaca. Dakle, Zakon o javnom tužilaštvu član 77a i član 82. uređuje ove stvari.
Međutim, šta se desilo pre nekoliko meseci. Državno veće tužilaca donelo je jedan pravilnik o izboru zamenika gde se ustanovljavaju dodatni kriterijumi za izbor zamenika tužilaca, pa se onda kaže, pored ovih ocena koje neko može da dobije i na ispitu ili na Pravosudnoj akademiji obavlja se još jedan usmeni razgovor sa kandidatima, pa onda u tom usmenom razgovoru kandidat ili kandidatkinja mogu da dobiju ocene od jedan do tri. Ovo je potpuno protivzakonito, jer ovako nešto se ne sadrži u Zakonu o javnom tužilaštvu, niti se sadrži u Akcionom planu koji je Vlada Srbije usvojila prošle godine za implementaciju mera za Poglavlje 23, da vas podsetim poglavlje koje se bavi pravosuđem, gde se takođe u tački 1313 ne dvosmisleno kaže da je ocena sa Pravosudne akademije ili ispit koji organizuje Državno veće tužilaca, ono što određuje rang listu kandidata kada se predlažu za izbor Narodnoj skupštini.
Dakle, vi ste doneli pravilnik gde ste uveli nove kriterijume i tako potpuno poremetili ceo postupak izbora. Verovatno znate da je Udruženje bivših studenata Pravne akademije osporilo pred Ustavnim sudom ovaj pravilnik, da postupak trenutno teče, ako Ustavni sud donese odluku da pravilnik nije u skladu sa zakonom šta će biti sa izborom svih ovih ljudi o kojima govorimo danas? Ovih 17 ljudi o kojima govorimo danas. Mislim da to nije baš mudar potez, trebalo je da sačekate da se Ustavni sud izjasni, pa da onda kažete i da promenite zakon i da vidite da li možete da ih birate na takav način.
Dakle, vi ste utvrdili ocenu sa Pravosudne akademije ili ocenu sa ispita kao prethodni postupak u tom pravilniku, a onda dodajte nove dodatne poene na osnovu razgovora koji obavljate sa kandidatima. To nije sve, šta se zapravo dešava u tom usmenom razgovoru, da li postoji nekakv zapisnik o tome?
Da li možemo da znamo kako ste utvrdili da li neko treba da dobije ocenu jedan, dva ili tri na tom razgovoru, jer recimo na testu, na ispitu koji se polaže to možemo da vidimo veoma lako i ocena sa Pravosudne akademije to može da vam pokaže veoma lako. Ne znam da li ovaj usmeni razgovor to može da vam pokaže. I, ne samo to, vas zakon obavezuje na pravljenje rang liste. Evo, ministarka je takođe malopre pomenula rang listu, da li možemo da vidimo tu rang listu? Želeli bismo da vidimo koje su ocene dobili ljudi koji su prošli, a kako su bili rangirani ljudi koji nisu prošli. Zašto nema rang liste? Da li možemo da vidimo nekako? Znate, mi odlučujemo o tome. I, funkcijski smo zainteresovani da vidimo takve detalje.
Kako je recimo komisija donosila odluku u slučajevima kada su kandidati imali i kada je bilo više kandidata koji su imali iste maksimalne ocene, a onda je trebalo da se odlučite, recimo za jednog, dvoje, ili nekoliko od njih. Recimo, ja znam podatak za tužilaštvo u Beogradu bilo je 25 kandidata koji su imali potpuno iste ocene, maksimalnu ocenu osam, dakle, pet sa ispita i tri sa razgovora, a onda je Komisija Državnog veća tužilaca se odlučila za šest od tih 25. Kako? Dakle, bilo ih je 25 sa istom ocenom, vi ste se odlučili za šest, po kom kriterijumu, morali ste neke dodatne kriterijume da biste to odredili. Koji su to kriterijumi? To moramo da znamo da bismo mogli da vidimo da li ste dobro uradili posao. Mi smo oni koji vas kontrolišu ovde.
Znate, izgleda postoji u javnom tužilaštvu uopšte neka vrsta tendencije skrivanja biografija, skrivanja podataka o tome kako ono radi. Dakle, pored činjenice da postoji mnogo podataka o javnim tužiocima koji nam niste dostavili, pored činjenice da ne znamo kako je komisija donosila ocene sa tih usmenih razgovora.
Bilo je recimo i slučajeva, odnosno, pardon, niste takođe ni dostavili originalno, prosečne ocene svih kandidata sa studija koje ste predložili za zamenike javnih tužioca. Pa, ste onda tek na reakciju Poverenika za informacije od javnog značaja dostavili te podatke.
Da vam ne pominjem slučaj da je pre nekoliko meseci taj Poverenik tražio od javnog tužilaštva podatke o tužiocu koji je zadužen za slučaj Savamala koje javno tužilaštvo nije htelo da dostavi, pa je onda Poverenik kaznio tužilaštvo, pa onda tužilaštvo, zamislite, podiglo tužbu protiv Poverenika za informacije od javnog značaja zbog toga što je tražio te informacije. Da li možemo mi da znamo uopšte bilo šta o tome koji ljudi sede u tužilaštvu i kakve su njihove biografije. Ili ako se bilo ko usudi da tako nešto pita, dobiće tužbu od javnog tužilaštva. Ovo nema veze sa vama, samo govorim ovo kao neku vrstu trenda koji postoji u javnom tužilaštvu.
Da zaključim ovo što sam govorio. Na početku sam rekao da način na koji se ovako važni funkcioneri biraju može značajno da utiče na njihov rad u budućnosti. Ljudi koji se biraju neregularno, ne znam zbog čega ih dovodite u ovu situaciju. Verujem da najveći broj tih ljudi apsolutno zaslužuju da tu budu, ali ostavljate jednog crva sumnje o tome da li su zaista svi takvi.
Dakle, ljudi koji se na ovakav način biraju na ova mesta, veoma lako mogu da potpadnu pod politički uticaj kasnije. Ljudi koji se ovako biraju ostaju dužni nekome, a oni koji su dužni oni onda te dugove u budućnosti moraju da vraćaju. To nije dobro za pravosudni sistem.
To nije dobro za nivo korupcije u ovoj zemlji i ja bih vas molio da ako možete ponovo razmotrite ili barem date neke odgovore, možda ste vi potpuno u pravu, barem date neke odgovore o tome zbog čega je ovoliko puno propisa napravljeno u ovom postupku predlaganja? Zbog čega ne možemo da imamo pristup svim informacijama koje su relevantne. Hvala lepo.
