Dobacila sam vam da imam potvrdu, ali ne znam šta ste vi tražili, dozvolu za šta?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za -19, protiv – niko, uzdržanih –nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Sanda Rašković Ivić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.
Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, 5. jula 2016. godine poslanička grupa DSS kojom sam ja tada bila predsednik, je dala predlog da se u ovom parlamentu razmatra i usvoji Rezolucija o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Ja više danas nisam u DSS, u jednom sam drugom poslaničkom klubu, a ovo napominjem zbog toga što želim odmah da kažem da je ova jako važna i velika tema, tema patnje i genocida nad srpskim narodom, u nezavisnoj državi Hrvatskoj nad Jevrejima i nad Romima, tema koja prevazilazi politikanstvo, koja prevazilazi određene poslaničke klubove i koja prevazilazi pripadnost nekoj partiji ili nekom pokretu.

Poštovane koleginice i kolege, ovde je bila jedna potresna i sjajna izložba o Jasenovcu. Ta izložba, ja čestitam onima koji su tu izložbu organizovali, uradili, ali ona bi imala mnogo veću vrednost da ovaj parlament usvoji Rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Mi smo danas dužnici žrtvama, dužnici smo našim precima, dužnici smo istini i dužnici smo budućim generacijama koje treba da se ozbiljno i naučno bave proučavanjem. Proučavanjem ove nesreće upravo zbog toga da ostane istorijski zapisano, ali ne zbog osvete nego zbog toga da se više nikada takve stvari ne ponove.

Pogledajte Jermene, koji su usvojili u svom parlamentu Rezoluciju o genocidu nad Jermenima 1915. godine i danas ta Rezolucija ide po raznim svetskim parlamentima i zna se za taj genocid nad Jermenima. Jermeni su narod koji je brojčano manji od Srba i mislimo, mišljenja sam i mišljenja je cela poslanička grupa kojoj pripadam, ali ja sam uverena da tako isto mišljenje ima većina poslanika u ovom parlamentu pa bezmalo svi da je to prilika da se sazna za srpske žrtve.

Vidite, ako putujete po svetu svi su čuli za „Mauthauzen“ i za „Dahau“ i za „Aušvic“, a nisam baš sasvim sigurna da su svi čuli za „Jasenovac“. Kažem, nikoga ne želim ovim da vređamo, ovo nije osvetnička Rezolucija. Ja pozivam narodne poslanike, jer znam kako će glasanje danas proći, da će izostati glasovi vladajuće koalicije. Molim vas, sastanimo se i učinimo tekst Rezolucije usvojiv.

Hvala.
Koleginice produžili ste vreme.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik, Radoslav Milojičić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, ustavni osnov za donošenje Zakona o lokalnoj samoupravi je sadržan u odredbi člana 97. tačka 3. Ustava Republike Srbije.

Demokratska stranka upravo predlaže o izmeni dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, zato što nam je život svih građana na prvom mestu bez obzira da li oni žive u Surdulici ili u Subotici.

Srbija je predivna zemlja i Srbija je do 2012. godine bila zemlja u čijoj su opštini i gradove dolazili razni investitori, otvarala se radna mesta. Sada je Srbija od 2012. godine, od kako je SNS preuzela vlast, postala zemlja, nažalost, čiji gradonačelnik Kraljeva otvara kao kapitalnu investiciju semafor, gde predsednik opštine Voždovac, takođe SNS otvara kao kapitalnu investiciju pešački prelaz, a gde gradonačelnik Novog Sada, takođe iz SNS, kao kapitalnu investiciju otvara parkiralište za bicikle, zbog toga ja kao narodni poslanik i DS zajedno predlažemo izmeni dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i predlažemo da se lokalnim samoupravama vrati pet milijardi dinara, koliko im je SNS uzela.

Ako se osvrnemo da vidimo kako to izgleda u zemljama EU, vidimo da je Evropska Povelja, koja je Srbija ratifikovala 2007. godine, garantuje svim opštinama i svim gradovima političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost. Nažalost, pod vlašću SNS nijedna lokalna samouprava u Srbiji nema niti političku niti finansijsku nezavisnost.

U EU je takođe polovina budžetskih prihoda ide na račun lokalnih samouprava, tj. na račun opština i gradova, a u Srbiji je to dosta lošija situacija, u Srbiji oko devet puta manje novca dobijaju opštine i gradovi, tačnije samo 10,2% dobijaju opštine, gradovi i AP Vojvodina.

Od 2012. godine je SNS opštinama i gradovima oduzela 50 milijardi dinara, kako bi prikazali nekakav lažni suficit u vašem budžetu, koji ne postoji. Mi možemo graditi puteve, mi možemo graditi mostove, ali ne smemo ukinuti građanima Srbije želju i mogućnost da ravnomerno žive u svim gradovima i svim opštinama naše zemlje. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik, Radoslav Milojičić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o socijalnoj zaštiti.
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, ustavni osnov za donošenje izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti je sadržan odredbi člana 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije.

Ja zaista molim sve poslanike da pažljivo saslušaju ove izmene i dopune zakona i ne mogu da verujem da bilo koji poslanik iz bilo koje poslaničke grupe već dvadeseti put ne želi da uvrsti u dnevni red ove izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i predlažem tri konkretne mere, a to su sledeće mere.

Prva je da se svim učenicima čiji roditelji ne rade obezbedi besplatan prevoz od kuće do škole. Druga konkretna mera je da se svim učenicima čiji roditelji ne rade obezbedi besplatna užina. Treća konkretna mera je da se svim učenicima čiji roditelji ne rade obezbede besplatni udžbenici.

Nažalost, u Srbiji postoji 50.000 dece koji su obuhvaćeni osnovnim i srednjim obrazovanjem koji nemaju za užinu. Da li možete da zamislite tu sliku u kojoj drug iz klupe ima za užinu, a učenik do njega nema za užinu?

Da li je moguće da vladajuća garnitura bez pritiska na zvonce ne želi da prihvati izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti, dok je 50.000 dece svakoga dana gladno, koji su obuhvaćeni osnovnim i srednjim obrazovanjem?

Kriminalci poput Zvonka Veselinovića haraju ovom zemljom i donose nam zakone koje vi ovde izglasavate u ime Srpske napredne stranke, a to nije Srbija kakvu želi, kako je želela i kako će želeti Demokratska stranka.

Nažalost, imamo primer dečaka iz Mola koji je sebi oduzeo život zbog nemaštine. Taj dečak je pohađao treći razred srednje škole u Bečeju i prekinuo je školovanje zato što nije imao prevoz od kuće do škole, zato što roditelji nisu mogli da mu obezbede kartu za prevoz od kuće do škole i zato Demokratska stranka predlaže da se svim učenicima čiji roditelji ne rade o trošku države obezbedi besplatan prevoz od kuće do škole.

U 2015. godini, nažalost, udeo dece u ukupnoj populaciji Srbije je samo 17,3% i zato Demokratska stranka predlaže konkretno rešenje, a predlažemo da se svim roditeljima koji nemaju dece obezbedi besplatna vantelesna oplodnja o trošku države. Srbija, nažalost, jeste lider u regionu, ali u lider u regionu po riziku od siromaštva. Tu smo prvi u Evropi i to moramo pod hitno da promenimo.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

U ime 32 poslanika i poslanica pročitaću predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.

Suspenzijom rada Narodne skupštine za vreme predsedničke kampanje Maja Gojković je grubo narušila dostojanstvo, umanjila značaj Narodne skupštine i grubo prekršila Ustav Republike Srbije.

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković prekršila je članove 2, 3. i 4. kojima se, između ostalog, propisuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojim slobodno izabranih predstavnika, kao i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana i da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Maja Gojković je dozvolila izvršnoj vlasti, odnosno predsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću da diktira dinamiku rada, preko sredstava javnog informisanja zakazuje i otkazuje sednice Skupštine, određuje pauzu u njenom radu i time podredila Narodnu skupštinu volji jednog čoveka.

Predsednica Narodne skupštine takođe je povredila član 104. i 106. Ustava Republike Srbije, član 19. Zakona o Narodnoj skupštini, kao i član 27. Poslovnika Narodne skupštine, kojima se definiše nadležnost predsednika Narodne skupštine, čime je dovela do blokade rada Narodne skupštine za vreme i posle izborne kampanje za izbor predsednika Republike.

Ocenom da Skupština za vreme kampanje neće raditi zarad stabilnosti, Maja Gojković je potvrdila da Skupštinu smatra izvorom nestabilnosti i pridružila se onima koji bi želeli da svi koji u Srbiji misle drugačije ućute da bi Vučić mogao da vlada sam.

Članom 124. Ustava definiše se da je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave, a ne obratno, kako je trenutno stanje u Republici Srbiji a za koji je, između ostalog, odgovorna i Maja Gojković, sadašnja predsednica Narodne skupštine.

Nepotrebni petomesečni nerad Narodne skupštine u vreme koje predstavnici vlasti nazivaju vremenom reformi, osim što je proizveo napad u javnosti, izazvao je i ozbiljna kašnjenja u usvajanju pojedinih zakona.

Dakle, narodni poslanici, a i gospođo predsednice Skupštine, obećali ste Narodnoj skupštini i javnosti da ćete podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.
Ne, nisam rekao da ću podržati vaš predlog, to što obrazloženje ne podržavam, jer je neistinito, govorite o povredi Ustava, nego sam rekla da ću zakazati sednicu.
Izvolite na glasanje, da vidimo koliko je velika podrška u parlamentu vašem predlogu i obrazloženju.
Znači, ne vlada ulica i tviter, nego demokratija, kao i u svim državama sveta kojoj vi težite da i Srbija pripada.
Ukoliko želite da vređate taj parlament ili tu državu uradite to na konferenciji za štampu. Neću vam se pridružiti uvredama upućenim drugim državama.
Zaključujem glasanje.
Dakle, na ovom glasanju za predlog da se danas uvrsti tačka dnevnog reda za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine glasalo je tačno 28 poslanika, protiv – četiri, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog da se ova tačka dnevnog reda sednice uvrsti u dnevni red.
Narodna poslanica Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Da li narodna poslanica Gordana Čomić želi da obrazloži ovaj predlog? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je Zakon o javnom informisanju i medijima izuzetno važan i zato ću vrlo kratko predložiti vrlo konkretnu meru, da svi poslanički klubovi, svaka poslanička grupa da po jednog poslanika i da zajedničkim radom napravimo, bez podela, jedan kvalitetan zakon o javnom informisanju.

Novinari su u nikad težem finansijskom i materijalnom stanju. Novinari su pod nikad većim pritiskom i mi kao Demokratska stranka želimo tome da stanemo na put. Zato predlažemo izmene i dopune Zakona o informisanju i medijima i nadam se da ćete konačno, bez pritiska na zvonce, glasati, da zajedno uredimo tu izuzetno važnu oblast. Hvala.