Vidite kako to izgleda sada. Svako radi šta hoće.

Pa sada izvolite.

Znači, ne može replika na repliku. Član 27. govori o dostojanstvu.
Izvinjavam se, član 107. Rekli ste da uvedem red i mir. Red i mir barem sada postoje.
Dobro, poslanica Sanda Rašković Ivić ni ne želi da čuje odgovor, ali i vi ste pričali o pečenjari i to takođe nema nikakve veze sa dnevnim redom, a ovo nije bila diskusija o dnevnom redu nego replika, ali kako god hoćete.
Poslovnik. Izvolite. Vladimir Orlić.

Samo napomena u vezi člana 103. Unapred vam kažem da ne tražim da se izjašnjavamo glasanjem, ali mislim da postoji jedna stvar koju uvek treba imati u vidu kada se dogodi nešto poput ovoga što se dogodilo malo pre. Dakle, reč je o očiglednom propustu. Kada se ukaže na Poslovnik, pa se onda ne da odgovarajuće obrazloženje, pa se iskoristi za repliku, nije bilo naročito ubedljivo, svi smo tome svedoci, ali, greška je počinjena. I mislim da u svakom slučaju treba da postoji određena odgovornost.

Znate, iskoristio je neko ovde priliku da ustane, traži reč po Poslovniku, da bi replicirao. Još jednom, nije bilo nikakvog efekta, ali, mislim da mora da postoji određena odgovornost. Član 103. kaže u stavu osmom da kad se napravi greška te vrste, dakle, ne reklamira se adekvatno, onda može da se ostane bez dela vremena za dalju raspravu. Na to sam ja hteo da ukažem ovom prilikom.

(Predsednik: Možete samo na povredu Poslovnika.)

Tako je.

Dakle, samo da ukažem na to da vodimo računa o tome tokom dalje diskusije, a što se tiče nepoznavanja Poslovnika, bože moj, imali smo mi već jedan kurs za mlade poslanike, možemo verovatno da ga organizujemo još koji put tokom ovog saziva. Ja sam siguran da bi mnogima ovde vrlo dobro došao. Eto, neka to bude konstruktivni predlog sa moje strane. Hvala.

Hvala.
Ne osećam nikakvu odgovornost, a poslanica nije baš tako strašno zloupotrebila Poslovnik da bih ja morala da koristim stav 8. Imamo mnogo drastičnijih primera, pa nisam koristila stav 8. Ali, ako smatrate da treba da glasamo o povredi Poslovnika, ako mogu samo ja da počinim… Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Zbog izuzetno kratkog vremena koje ste nam ostavili za raspravu, tek ću moći da zagrebem jednu ovako važnu temu. Predloženim izmenama i dopunama zakona koji je predložio uvaženi kolega, šef poslaničke grupe vladajuće većine, vrši se još jedan uticaj politike na pravosuđe.

Naime, mi iz ovog obrazloženja ne vidimo koji su to razlozi i zašto je bilo potrebno da ponovo u kratkom roku menjamo zakonsko rešenje i da ponovo vratimo mogućnost reizbora predsednika sudova, da skratimo njima mandat i da im produžimo ostanak na toj funkciji ako ispunjavaju uslove za starosnu penziju? Nema nigde nikakvih obrazloženja, nema stava uporedne prakse, nisu se izjasnile ni stručne organizacije o tom pitanju, što znači da nije niko pitao struku, niti teorijske doktrine.

To je još jedan dokaz da pre svega nema ni strategije kako Srpska napredna stranka upravlja pravosuđem, a ja bih hteo da kažem da je ovo čak i nezakonito rešenje, s obzirom da član 59. Zakona o sudijama ima jednu stariju i opštiju normu, gde izričito određuje da mandat prestaje navršavanjem radnog veka, kada sudija navrši 65 godina života. Nije vam prvi put da imate jedan zakon sa protivrečnim odredbama.

Međutim, imamo mi mnogo važnijih problema u srpskom pravosuđu nego što je ovaj zakon pokušao da nametne kao tematiku. Malo pre je pomenuto da je 44% sudija izjavilo u anonimnoj anketi Društva sudija Srbije da je trpelo pritiske, i pre svega je targetiralo kao najveći izvor pritisaka predsednike sudova, koji jesu kanal kojim najčešće ide uticaj političkih struktura izvršne vlasti i političkih partija na pravosuđe. Međutim, hteo bih da kažem da mi to možemo da sagledamo i iz jednog drugog ugla.

Naime, član 280. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisuje da državni i drugi organi, pravna i fizička lica, prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti. Stav 2. istog člana kaže da će Krivičnim zakonikom biti predviđeno u kojem slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo. Krivično delo prema članu 332. stav 2. Krivičnog zakonika predstavlja kada službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Dalje, Krivični zakonik predviđa da su to zloupotreba službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita.

Sada postavljam pitanje - ako je 44% sudija reklo da je bilo prinuđeno da donosi odluke ne po zakonu, nego pod uticajem, a čuli smo kakve su to strukture uticaja, da li su onda oni samo žrtva ili možda i saučesnici jednog takvog stanja u pravosuđu? Takođe, njihove kolege koje imaju ta saznanja da postoje kolege koje su žrtve tih pritisaka i da su počinili krivična dela, eventualna, a ne prijavljuju ta krivična dela, da li i oni krše zakon? Ovo je vrlo problematično pitanje i mislim da treba dati jedan takav aspekt posmatranja.

Ovde postavljam, koliko dugo sam poslanik, jedno pitanje i nikako nisam dobio odgovor – šta je sa 650 ispisnica sudija i tužilaca koji su u trenutku kada su se učlanili u SNS imali pravo, jer nisu bili na svojim funkcijama, ali kada ih je Ustavni sud vratio, nije im data ispisnica? Gde su ispisnice sa datumima njihovog isčlanjenja iz SNS?

Vidite, svojevremeno dok ste vi bili iz vladajuće većine u opoziciji, kritikovali ste uticaj zapadnih nevladinih organizacija u reformi pravosuđa, USAID, nemački GIZ, izuzetno izdašno su vršili upliv u pravosudni sistem i reformu tzv. pravosuđa. Međutim, oni to i dalje nastavljaju da rade. Sama ta Pravosudna akademija koju ste kritikovali kao opozicija sada je jedan stub koje vaše Ministarstvo pravde propagira i zalaže se. Šta je, recimo, sa Fondom za humanitarno pravo i raznim drugim organizacijama koje su i dalje prisutne u srpskom pravosuđu? To vam je makedonski scenario koji vi stalno pominjete, a sami ga negujete u jednoj grani vlasti kakva je pravosudna vlast.

Hteo bih da ukažem na određene primere o ovome što sam govorio. Naime, sada je aktuelna afera sa „Dajnersom“. Ovde sam postavljao pitanje kada smo usvajali izmene Krivičnog zakonika i kada smo obrisali član 228, znači da krivičnom gonjenju ne podležu više platne kartice bez pokrića. Međutim, šta ćemo sada što je neko do 2016. godine dozvolio „Dajnersu“ koji nije bio banka, već DOO, da izdaje platne kartice? Tek tada NBS je donela propis kojim je uvela njega u zakonske tokove. Šta ćemo što su tužioci, na primer, Prvo osnovno javno tužilaštvo i tužilac Ljuba Đorđević, koliko je ljudi gonio, na osnovu kog propisa je „Dajners“ bio tretiran kao neko ko može da izdaje platnu karticu? Isto tako, neka nam Prvi osnovni sud kaže koliko je lica presuđeno po tome?

Dalje, kako ide vršenje krivičnih dela od strane ljudi u pravosuđu? Objavili smo jednu aferu, nazvali smo je „Dveriliks“, koja se tiče iznošenja raznog dokaznog materijala koji nije korišćen za ono za šta je pribavljen, za procesuiranje krivičnih dela, već služi za politički uticaj. Ovde upućujem da je Zoran Ćopić Ćopa, lice koje je osuđeno pravosnažno i u Srbiji i u BiH, 18. 02. 2009. godine obavilo više telefonskih razgovora gde se vidi da je obavilo sastanak u kafiću „Zodijak“ na Senjaku sa predsednikom Privrednog suda u Zrenjaninu, gde su dogovarali rešenja u određenim postupcima. Kakva su to rešenja vidi se, recimo, iz njegovog razgovora 02. 03. 2009. godine, dokument nosi naziv – državna tajna, imate ga u sudskim spisima broj 5291, gde on kaže za „Šećeranu“ u Zrenjaninu, koja je bila u stečaju, određenom licu koje kupuje, NN lice, muško lice – Ne, ne kupuješ od firme, kupuješ od države, kupuješ od mene, ja ću da ti prodam, zato sam i uveo firmu u stečaj, reorganizacija znači čisto, bez dinara duga, bez radnika, bez ičega, bez tereta.

Da li je ikada odgovarao ovaj sudija? Evo, pitam ljude iz Državnog veća tužilaca koji su ovde prisutni, šta oni rade po tom pitanju ili šta rade po pitanju što određeni poslanici iz Poslaničke grupe Dveri iznose dokumenta koja su kvalifikovana kao „državna tajna“ i ukazuju da vi, ljudi, ne radite svoj posao? U sledećim tačkama ću vam objasniti zašto ne radite svoj posao i zašto je ovo bitna politička tema.

Tačka 11. ovog dnevnog reda, pridružujemo se zahtevu da se ukine i Sud i Tužilaštvo za ratne zločine. Apsolutno nema potrebe za tim. Taj sud je imao političku funkciju do sada i nije radio svoj posao na zakonit i valjan način i to je ovde svima jasno. Zašto ga i dalje držimo? Neću ponavljati obrazloženja koja su rekli određeni poslanici pre mene, ali bih takođe potencirao određene skandale srpskog pravosuđa koji se tiču postupaka pod tim sudom i taj slučaj koji je samo jednom rečju pomenut, a zaslužuje više, a to je slučaj „Ovčara“ i sudbina pet lica koje je taj sud upropastio, Predraga Milojevića zvanog Kinez, Milovana Čužanina zvanog Kameni, lice Dragomir, zaboravio sam, mislim da je Milojević zvani Ceca iz Sremske Mitrovice, Ljuboja Mare i Vujo Zlatar. To su lica koja su žrtve srpskog pravosudnog sistema i mi se sada ovde svi pravimo, zabijamo glavu u pesak, a niko ne odgovara za to, brojna krivična dela izvršena od strane lica umešanih u taj postupak, po nalogu upravo inostranih centara moći, američke ambasade, gospodina Sema Nazara, koji je tada bio u ambasadi, Fonda za humanitarno pravo i Nataše Kandić.

Objasnite mi molim vas, kako recimo lica iz Srbije organizuju to tužilaštvo da dolazi iz Bosne i Hercegovine, da saslušavaju ovde naše državljane, da ih vodimo tamo na određene rekonstrukcije događaja? Znate da je zbog takvih stvari izbio Prvi svetski rat. To tužilaštvo ne radi svoj posao, a dokaz za to je, da li je ikada pokrenut postupak za prvi i osnovni zločin iz kog proizilaze svi ostali zločini koji imaju veze sa ratnim dejstvima, zločin protiv mira? Ako ga ne poznaje Statut Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, poznaje ga naš zakon i zašto nije tužilaštvo nikada to procesuiralo? Zašto mora biti ukinuto?

Sada bih zamolio i ministarku da me pažljivo sluša za sledeće dve tačke dnevnog reda, jer je malopre sama tražila da ukažemo na nedostojnost određenih lica koja ne bi trebalo izabrati, a ima veze i sa njom lično. Doći ću i do toga.

Naime, u tački 41. biramo gospodina Miljana Dedića za zamenika u Trećem osnovnom tužilaštvu i to lice je sporno. Naime, Agencija za borbu protiv korupcije je uputila jedan dopis Tužilaštvu, Apelacionom tužilaštvu, odnosno Prvom osnovnom tužilaštvu na osnovu krivične prijave Anđelke Dedić protiv sudskog veštaka Mirjane Labović. Tražili su obaveštenje o fazi postupka. I, dobili su dva dopisa od nadležnog tužilaštva, 9. februara 2007. godine, ktr. broj 4027/16 i isti broj 21. februara 2017. godine. Prvo je bilo da od UKP i policijske uprave Beograd pribavljaju potrebnu dokumentaciju, a 21. obaveštavaju da su utvrdili da nema elemenata krivičnog dela.

Poslaniče, molim vas da ne čitate brojeve iz sudskih spisa.

Dobro. Kakve to veze ima?

Ja ću tražiti da mi se dostavi diploma zamenika javnog tužioca Suzane Ristić, predloženog kandidata Dedića, kao i tužioca Prvog osnovnog tužilaštva, gospodina Đorđevića. (Isključen mikrofon)

Greškom sam vas isključila umesto sebe. Nema zle namere.

Baš na ovome da mi ne stane reč, vrlo zanimljivo.

Gospodin Đorđević je obećao mesto tužioca ovome kandidatu, zato što je taj kandidat potpisao taj dopis tužilaštvu, od 21. februara 2017. godine, da nema elemenata krivičnog dela, za šta mu je obećano da će biti javni tužilac.

Zašto je zanimljiva gospođa Labović, između ostalog i ATP Vojvodina veštačenje, oslobođen Bogoljub Karić i jedan vrlo važan postupak, tu dolazim do vas inače, gospođo Kuburović. Ako se sećate, ja sam vam postavio pitanje prošle godine, kako je ona upisana kao sudski veštak kada ima diplomu koja glasi, znači, evo je ovde kopija njene diplome, da je završila ekonomiju 1984. godine, Univerzitet Kosova u Prištini. Nikada Univerzitet u Prištini, Ministarstva prosvete je dostavilo informaciju, nije nosio naziv Univerzitet Kosova u Prištini.

Ta žena ima falsifikovanu diplomu i vi i dalje tolerišete njen rad. Vi meni odgovarate da niste nadležni, upućujete na tužilaštvo da vi niste nadležni da smenjujete tužioce. Vaš sekretar očigledno ne poznaje zakon i član 19. Zakona o sudskim veštacima, a takođe i ne zna praksu jer je ministar Nikola Selaković 2013. godine razrešio jednog sudskog veštaka, doći ću do njega u sledećoj tački.

Ja bih vam ovde dostavio jedan dokument koji imam za vas, a tiče se postupka koji se odnosi na pomenutog sudskog veštaka i na sudiju Grkinić iz Trećeg osnovnog suda. Naime, u sudskom postupku, između tužioca Mirjane Labović i „Dan Grafa“ d.o.o. dnevnog lista „Danas“, taj materijal je korišćen kao sudski dokaz i na osnovu toga je odbačena krivična prijava Mirjane Labović. Ona je, dokazano na ovome što ću vam ja dati, rekla da nije veštačila o jednom predmetu prema pravilima struke nego prema instrukcijama koje je dobila od sudije Grkinić.

U izjašnjenju koje je dala vešem ministarstvu tim povodom, obzirom na krivične prijave i na žalbe koje je dobilo vaše ministarstvo, ona decidirano kaže da to nije tačno. Vi ćete čuti audio snimak sa tog suđenja koje će dokazati suprotno. Takođe VSS ima prigovor protiv sudije Grkinića i ima njegovo izjašnjenje gde on takođe tvrdi da to nije tačno, ja ću vam uručiti taj dokazni materijal.

Gospodin Đorđević, pomenuo sam u poslaničkim pitanjima prošle nedelje i čekam odgovor Aleksandra Vučića, je kum Nenada Kovača, zvani Neša roming, koji je kum Nikole Petrovića i tu dolazimo do tačke 12. četvrti deo mog izlaganja. Vi predlažete Gordanu Čolić za Višeg javnog tužioca. Svojevremeno, gospodin Petar Jojić klima, ja se sećam da je 2010. godine imao izlaganje u Skupštini kojim je javno ukazao zašto ona ne bi smela da bude tužilac. Vi ste je sklonili i sada je ponovo vraćate. Gospođa Čolić je prava slika srpskog pravosuđa. Njena nestručna sposobnost, korupcija, politička podobnost, nepotizam i bahatost opisuju celu njenu karijeru.

U prigovoru jednom koji je njena žrtva uputila Ministarstvu pravde pominje se veliki broj nekretnina koje ona ima. Takođe, 2015. godine je optužena da je primila 610.000 evra. Nenad Kovač je inače ugovarao to sa njenim zetom, gospodinom Kopčalićem, jednim od najvećih građevinskih preduzimača i građevinskih mafijaša u Srbiji, u kafiću „Moda“ na Vračaru. Dobila je 610.000 švajcarskih franaka da bi dala imunitet gospodinu Savi Terziću koje je lice koje upravlja „Bus plusom“.

Taj postupak takođe ima veze i sa Mirjanom Labović i sa svim onim što sam prethodno pominjao, kao i sa celim „Dveriliksom“. Ako se sećate, Nenad Kovač je 2009. godine razgovarao sa Zoranom Ćopićem i gospodin Sava Terzić je razgovarao sa Zoranom Ćopićem. Sada postavljam pitanje, postoje određeni audio materijali koji nisu uneti u dokazne predmete, a tiču se istraživanja narko klana Darka Šarića i pranja novca, afera „Balkanski ratnik“. Tadašnji bivši tužilac Rade Terzić, Tahir Kasanović, grupa advokata Sead Spahović, Vladimir Gajić i drugi, kao i Cane Subotić i njegov zastupnik Nenad Kovač oteli su firmu „Certus“ i za dve godine ukrali 25 miliona evra. Ta krivična dela je gospođa Čolić pokrivala.

Ona je naime tvrdila da je jedan ugovor koji je bio predmet spora falsifikat i za to je angažovala sudskog veštaka Anicu Bajić. Dobro me slušajte gospođo ministarka, ima veze sa vama. Sudski veštak Anica Bajić je veštačila bez odgovarajuće diplome. Ja imam i kopiju njene diplome, sada ću vam je pokazati. Gospodin Selaković, vaš prethodnik na tom mestu je 2013. godine razrešio Anicu Bajić zato što njena diploma dr Dragoljub Tatomirović, neka kriminalistička škola, nigde nije zavedena, niti u APR da postoji takva ustanova, niti ima dozvolu Ministarstva pravde. U žalbi koju izjavljuje Anica Bajić ona kaže da ima rad kao rašljar, talenat kao rašljar i da može zato da veštači oblast grafoskopije. I vi ste je nedavno vratili u registar sudskih veštaka.

Postupak koji je vodila tada Goca Čolić kao tužilac, inače identično je vođen i parnični postupak gde je utvrđeno da je ugovor original i da nije falsifikovan i već ima pravosnažna presuda po tom pitanju.

Njen rad za pet i po godina kao višeg tužioca u Pančevu i njene koleginice iz Osnovnog javnog tužilaštva je bio poguban. Izgubile su zajedno 535 postupaka pred sudovima u Pančevu i Vršcu. Država je bila prinuđena da plati 57.642.254 dinara na ime troškova postupka, ali je ta cena mnogo veća, jer vi dobro znate da najskuplji deo, znači lica koja su bila nevina u pritvoru, to se plaća preko Ministarstva pravde iz budžeta.

Inače, njen rad je isto zanimljiv. Slučaj Mirjane Puzić direktorke Pančevačke apoteke protiv koje je DRI u februara 2013. godine podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Budžetska inspekcija je utvrdila da je ona nezakonito trošila sredstva RFZO u iznosu od 1,3 milijarde dinara, a Gordana Čolić je dala naredbu za pokretanje krivične istrage, ali je obuhvatila samo 20% spornog dela. Tako da ovde imate jedno lice koje je direktno umešano u kriminal.

Ja bih i vama kasnije uručio transkripte prisluškivanih razgovora gde su pomenuta lica, Sava Terzić, Nenad Kovač, koji su instruisali Gocu Čolić da postupa u ovim krivičnim delima, bila deo kriminalnog miljea koji je prala novac.

Jedan od tih sistema je i „Bus plus“, Sava Terzić je lice koje stoji iza „Bus plusa“ u ime Nenada Kovača. Kum Nenada Kovača je Nikola Petrović, koji je kum Aleksandra Vučića. Postoji jedan sastanak u Mošinoj vili, vrlo zanimljiv gde su odlučili kako da pokrivaju njihova dela. Zagorka Dolovac se nije izjasnila u pritužbi na rad o tom sastanku. Ja kažem, srpsko pravosuđe je bolesno. Iznosim dokaze, optužujem direktno imenom i prezimenom određena lica i očekujem da neko reaguje.

Svi koji budu ćutali, i tužioci, i sudije, i funkcioneri Ministarstva pravde, su saučesnici, ozbiljni saučesnici u vršenju krivičnih dela. Molim vas, nemojte da se pitate zašto 88% građana nema poverenje u pravosuđe. Ovde je veliki problem nepravda, ozbiljan problem nepravda i građane niko ne može da zaštiti. Hvala.