Nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
E sad, šta je ovim zakonskim predlogom okolnost koja nije mogla da se predvidi? Ovo je zakon koji je na snazi godinama. Nemamo mi sudstvo od juče. Nemamo mi Zakon o sudijama od juče. Ukoliko postoje problemi, oni ne postoje od juče, a svakako ti problemi nisu nekakva elementarna nepogoda, niti bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje itd. Taj uslov nije ispunjen.
Druga stvar, očigledno je da vi ovim zakonom pokušavate da uspostavite još čvršću kontrolu nad sudovima i još čvršću kontrolu nad predsednicima sudova i još čvršću kontrolu nad svakim pojedinačnim sudijom. Kako to radite? Time što kršite Ustav Republike Srbije.
Ustav Republike Srbije je okvir koji vi ne možete menjati zakonom. Kada Ustav određuje da se neko pitanje dalje reguliše zakonom, to je onda moguće, ali u okvirima koje Ustav postavi. Vi ovde idete van toga.
Ustav Republike Srbije ne poznaje institut reizbora predsednika suda. Ako pet godina, što je važeće rešenje, nije bilo dovoljno da se uspostavi kontinuitet, kako kažete, što onda niste produžili na osam godina? Zato što onda ne bi bilo reizbora. Ne bi bilo tog mača koji bi visio nad glavama sudija, ne bi bilo straha da li će nakon četiri godine biti reizabrani. Vama bi i u toj varijanti uvek na raspolaganju bila mogućnost da predsednika suda koji ne vrši dobro tu dužnost razrešite posle godinu, posle dve, posle tri, imate tu mogućnost. Jasno je da nije cilj ono što ste vi ovde deklarativno postavili kao cilj.
Amandmanom na član 74. vi dodajete stav 2. koji glasi: „Predsedniku suda koji u toku mandata navrši radni vek, sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata predsednika suda“. Šta ovo znači? Ovo znači da onaj koga vi, na primer, mesec dana pred navršetak 65 godina života izaberete za predsednika suda, može do 69. godine da radi, još četiri godine. Možete ga vi opet izabrati pre isteka tog drugog mandata, ne piše nigde direktno da to nije zabranjeno, a znamo kakva su tumačenja vladajuće većine. Izaberete ga, pa bi on onda teoretski mogao do 73. godine da bude i predsednik suda i sudija.
Drugo, vama je ova odredba direktno suprotna nekim prethodnim članovima i odredbama istog zakona. U članu 12. stav 1. koji kaže da „sudija funkcija traje od prvog izbora do navršenja radnog veka“ - dakle, navršenjem radnog veka prestaje sudijska funkcija, a sudijska funkcija je osnov da bi neko mogao da vrši dužnost predsednika suda. Kada navrši godine života, 65 godina, tome dolazi kraj. Mora biti starija funkcija sudije od dužnosti predsednika suda. To je valjda jasno.
Imajući u vidu da član 74. stav 1. definiše koji su razlozi, kaže da „predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije, izborom za sudiju drugog suda na lični zahtev zbog ukidanja suda, istekom mandata i razrešenjem“, a onome ko navrši radni vek kao predsednik suda samo istekom mandata. E, to može da nas dovede do još jednog apsurda. Ako neko napuni 65 godina, kao predsednik suda, to znači da njemu čak ni na lični zahtev ne može prestati sudijska funkcija. Onda ste ga zarobili i on naredne četiri godine prinudno nema penzije, ima da radiš dok ne crkneš, dok ne istekne tih 69 godina.
Ovo što radite, radite preko kolena. Radite naprečac. Radite bez ozbiljnog razmišljanja. To vam pokazuje ova apsurdna situacija u koju ste sami sebe doveli.
Kada pričate o zakonima, kada pričate o svojoj vlasti, nemojte pričati o bilo kakvim ozbiljnim reformama. Da li je ovo taj ozbiljan zakon, da li su ovo ozbiljne reforme i da li ćete na ovaj način obezbediti, kako kažete, pravična suđenja i mnogo brže i efikasnije sudstvo?
