Ovo je jedan od zakona koji predlažem više puta i tiče se stvaranja uslova za korišćenje resursa kojih imamo u poljoprivredi i pružanje pomoći poljoprivrednim proizvođačima, da bi bili konkurentni na svetskom i evropskom tržištu.

Nažalost, ono što je ova Vlada u prethodnih pet godina uradila, ili bolje rečeno nekoliko vlada ovog režima je bilo kontinuirano smanjivanje davanja u oblasti poljoprivredne proizvodnje i samim poljoprivrednicima, pa je tako smanjivana i premija, tako su smanjivana i davanja za biljnu proizvodnju i proizvodnju po hektaru i to je rezultat koji ste vi ostvarili, ali niste tako govorili pre pet godina.

Pre pet godina, podsetiću, kada ste došli na vlast 2012. godine, u vašoj beloj knjizi poljoprivreda je zauzimala jedno od centralnih mesta, da ćete svake godine, počev od 2012. povećavati agrarni budžet za po jedan procenat, što znači da bi danas on trebao da bude 10%, a on je danas ispod pet.

Vi danas kršite i Zakon o budžetu, jer vam je izdvajanje za poljoprivredu ispod 5%. Takođe, govorili ste da je privreda strateška grana, da ćete pomoći poljoprivrednicima. Ništa se od toga nije desilo, osim obilja laži, obilje praznih obećanja i naravno, uvek buđenje nove nade da će sutradan, za godinu, dve ili tri biti bolje i da ćemo mi nekada biti bolje i da ćemo i mi nekada, odnosno naši poljoprivrednici sesti na zelenu granu.

Paralelno sa time, vi ste obećavali čuda. Odnosno, premijer Vučić je obećavao čuda, Arapima kojima ste poklonili deset i po hiljada najplodnijih oranica u Vojvodini, da će oni ostvariti neku proizvodnju koja će biti pet puta veća, nego što to rade naši paori. Ispostavilo se, posle svega nekoliko godina, da je ona pet puta manja nego što naši paori ostvaruju prinos danas u Vojvodini. Isto tako, dali ste to nekoj firmi koja je fantomska, kao što je to fantomski Tanjug, kao što imamo i fantomi Savamala i fantomi će obeležiti, očigledno vašu vladavinu. Sada ne znamo ko time upravlja i ko gazduje, izuzev onoga što svedoče naši paori tamo da je Andrej Vučić redovan i da se uči poljoprivreda i očito ne ide mu baš najbolje, jer su prinosi jako mali na tim oranicama koje ste vi poklonili od tih deset i po hiljada hektara, poklonili ste čak i tri i po hiljade hektara u Moroviću, odnosno Karađorđevu, tako da to i te kako treba da bude predmet buduće analize istrage, ko je to uradio, za čiji račun i šta su od toga dobili naši poljoprivrednici?

Predlažem ovim zakonom da se podignu iznosi podsticaja za poljoprivrednike, da se pomogne ljudima, a imamo ih milion i 500 hiljada koji danas žive od poljoprivrede i rade u poljoprivredi na svojim gazdinstvima od 638 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kojih imamo u Srbiji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Balša Božović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o radu.

Zahvaljujem.

Kada je tema zapošljavanja mladih ljudi u pitanju, najveći problem sa kojim se danas mladi suočavaju jeste to kada završe fakultet ili srednju školu, poslodavac im kaže da ne mogu da budu primljeni, pošto za razgovor za posao je neophodno da imaju neko radno iskustvo. Ovo je predlog kako bi uveli obavezne prakse, u srednjim školama i na fakultetima i na višoj, naravno školama, tako što bi srednjim školama to bilo tri meseca, da ne bi bilo zloupotrebe, a šest meseci za one koji studiraju. Na taj način oni bi imali neko radno iskustvo i bili bi ponovo, tvrdim konkurentniji, čak i u odnosu na svoje vršnjake u regionu. Za taj rad, od tri ili šest meseci, oni bi imali džeparac u vidu toplog obroka, u vidu troškova prevoza, a u istoj toj količini i od poslodavca i od države. Dakle, to ne bi bio ni tako veliki, a ne ni tako beznačajan novac za njih i on bi ih dodatno stimulisao, da na jedan odgovoran i ozbiljan način tu praksu kao ozbiljni i zainteresovani građani, zaista nešto na toj praksi i nauče, steknu neko iskustvo, steknu neko znanje i zaista postanu mnogo vitalniji na tržištu radne snage, nego što su to naši mladi ljudi danas.

Smatram da je ova izmena i dopuna Zakona o radu neophodna da bi se na ovaj način omogućio još jedan podsticaj tim mladim ljudima i njima se prenese poruka da država zaista misli njih i da su nam oni zaista važni.

Imate danas ljude koji osvajaju međunarodna takmičenja, imate mlade ljude koji su iz godine u godinu sve bolji, pre svega u debatama o nauci, u olimpijadama nauke. Matematička gimnazija je proslavljena po tome što medalje iz godine u godinu stižu na našu adresu.

Suština je – hajde da im malo izađemo u susret, a ne samo kada kao pokušate da im date neku stimulaciju time što ih pozovete da dođu na balkon Skupštine grada, pa im onda otkažete u poslednjem trenutku zato što, eto, nisu oni toliko popularni među građanstvom, pa gradonačelnik neće sa njima da se slika, itd. Hajde da im makar na ovaj način pokažemo da nam je zaista kao društvu stalo do njih. Hajde da im pokažemo da su nam oni važni i da na svaki mogući način ovo društvo brine o svojoj, pre svega, budućnosti, da ne bi sutra bili društvo starih, iznemoglih, gunđala, već da zaista ovo društvo bude visprenih, mladih i pametnih ljudi i da se razvijamo u skladu sa onim zemljama koje danas imaju najveće stepene razvoja u svetu. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, povreda Poslovnika.

Na osnovu člana 88. molim da utvrdite kvorum, ali pre toga molim službu da izvadi kartice iz sistema.

Tako je.
Molim vas, izvadite kartice iz sistema.
Ne prisutni poslanici, nego oni koji nisu tu.
Molim da ubacite svoje identifikacione kartice da utvrdimo kvorum.
Poslaniče, ubacite karticu, nemojte se igrati. Nije smešno uopšte. Ja sam šokirana time što vam je čudno.
Kako ja komuniciram s vama? Na osnovu čijeg zahteva sam ja to tražila?
Kvoruma ima, ali neću objaviti rezultat dok ne ubacite karticu.

Molim vas, ja sam bio tu kada sam reklamirao Poslovnik.

Možete da me molite koliko hoćete. Poštujte pravila, inače ne važi ovo što ste tražili. Znači, ili jeste ili niste tu, nemojte da se igramo zabavišta.
Poslaniče, vi niste tu, ja nemam na osnovu čijeg zahteva da tražim da se utvrdi kvorum.

Kako ste mi dali reč onda?

Nemojte da se igramo. Nismo mali. Vi ste za mene nevidljivi poslanik, koji nije u sali i ne učestvuje u radu ove sednice.
Bili ste u toj sekundi a onda ste izašli iz sale. Nemojte da se igramo pravila. Da li ste u sali ili niste u sali?
Ja ne mogu da utvrdim da li ima ili nema kvoruma, pošto ne postoji poslanik koji je to zatražio.
Nemojte da se glupiramo.
Hvala na aplauzu, ali to je kao iz hodnika da se čuje, iz poslaničkog kluba, iz restorana. Jeste li tu ili niste tu?
Znači, poslanik nije tu.
Izvinjavam se poslanicima.
Ne mogu da komuniciram ovako, ovo je ismevanje pravila i parlamenta, pravljenje rugla od parlamenta.
Znači, vama je problem da ubacite karticu. Baš ste nekome naštetili, osim samome sebi.
Bilo je 132 poslanika, da ne ostane nedorečeno.