Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, u ime poslaničke grupe PS-NSS-USS unapred opredeljujem da ćemo mi podržati sve zakone o kojima danas raspravaljamo i sve predloge odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Moram da budem zadivljen sa istupom mogu uvaženog prethodnika kojem je izgleda jedino žao što nije uspeo u vreme dok je imao priliku da vlada Srbijom da privatizuje EPS onako kako je privatizovao Veterinarski zavod u Beogradu, uz pomoć pritisaka, ucena i heklera i verovatno to sebi nikada ne može oprostiti zato što im je to zamaklo ispod šake, tipa Fidelinke, i tako dalje, moglo bi se tu ređati što šta. Ono što se kod ovog zajma meni jedino ne sviđa, ali verovatno i mnogima od vas jeste što zajam ne uzimamo od Beobanke, Investbanke, Jugobanke, ali tome opet možemo da zahvalimo onima koji su 5. oktobra ovde upali, kako su upali, palili Skupštinu i uništavali sve ono što je trebalo da ostane naše.

„Elektroprivreda Srbije“, nije tako jednostavan sistem koji neko može da uruši za kratko vreme, pa tako ni oni nisu uspeli da ga potpuno unište za 12 godina, ali zasigurno ni za pet godina ne može da se popravi sve ono što je unakaženo i uništeno za tih 12.

Znate, ovaj zajam koji se uzima je apsolutno funkcionalan i razumljiv pogotovo nama koji živimo u Obrenovcu, jer otpepeljavanje sa manjom količinom vode je nešto što će uticati jako bitno na životnu sredinu, a omogućiće i stvoriće uslove da se krene i u postupak odsumporavanja, koji takođe treba da doprinese tome da građani Obrenovca ili šira okruženja žive na jedan zdraviji i normalniji način, samim tim verovatno i umanjiti obaveze „Elektroprivrede Srbije“ kada je u pitanju naknada za ugrožavanje životne sredine u kojoj živimo.

Tačno je da su poplave 2014. godine napravile ogromnu štetu, i zaista je potpuno neodgovorno i neozbiljno reći da za samo tri godine, a posle toga onakav problem kakav su napravile na kopovima može da se sanira. To je možda bilo mnogo lakše prevazići da prethodnici koji su bili dužni da obezbede i stvore uslove, da kopovi Kolubare nesmetano rade u nekom budućem periodu u stvaranje novih otkrivki otkupom zemljišta na pravim mestima su svoj posao radili kako treba.

Šta je zatečeno 2012. godine? Zatečeno je to da su isplaćivana zemljišta domaćinstvima i vlasnicima parcele koje nikada neće biti upotrebljena za kopove. Ispod kojih nikada neće biti kopan ugalj, to su radili, a ja ću otvoreno reći da sumnjam da su to radili zbog debelih provizija koje su za to uzimali ne vodeći računa o tome koliko time vraćaju unazad kompletan sistem „Elektroprivrede Srbije“. Briga je njih bilo, kao što ih je danas briga šta je sa „Elektroprivredom Srbije“, ali ovo je tema s kojom mogu da manipulišu, mogu da pričaju šta im padne napamet, jer ljudi olako prihvataju nešto što oni kažu.

„Elektroprivrede Srbije“, onoliko koliko sam ja uspeo da pogledam rezultate koji su za razliku od prethodnih godina i ranijih perioda prethodnu godinu je završila u pozitivnom poslovanju. Trenutno na računu „Elektroprivrede Srbije“ ima više od 500 miliona eura, ugalj se kopa, trenutno i ovih dana se može reći da je u Kolubari iskopano više od 10 miliona tona uglja, da je taj ugalj dopremljen na deponije, da se deponija termoelektranama popunjavaju da trenutno ima više od 600 hiljada tona na deponijama. I sve je to ono što obezbeđuje jednu potpunu i jasnu energetsku stabilnost koju Srbija ima.

Možda ih nije ni interesovalo, ali nas koje interesovalo uzeli smo pa smo uporedili ovu zimu koja je bila čudna, jako teška i naporna i moram da uporedim pošto se baš dive Nemačkoj i nemačkim bankama, prema kojima inače ja imam poštovanje, jer su dosledni, ali moram da kažem da je ove godine „Elektroprivreda Srbije“ imala bolju energetsku stabilnost i manji procenat ispada nego što je to bilo u Nemačkoj. Nije to zadovoljavajuće, treba da bude još bolje. Srbija ima dovoljno resursa, ima dovoljno kapaciteta da elektroprivreda treba i da ostane javno preduzeće, ne treba da bude privatizovana, a oni koji su želeli da je satru, koji su želeli da uzmu proviziju, kao kada je Veterinarski zavod u pitanju, jednostavno nikada više u Srbiji neće biti u prilici da o tome odlučuju, niti da se primaknu vlasti. Hvala.

Reč ima ministar Antić, ministar ima prednost.

Dame i gospodo, pošto je gospodin Jovanović poprilično nadahnuto govorio, osećam potrebu da na to odgovorim.
Pre svega, kolega Vujović i ja smo danas došli ovde da branimo nekoliko zakonskih projekata, ne Elektroprivredu Srbije. Ali, uzimajući u obzir sve što ste rekli, to naprosto zaslužuje niz odgovora.
„Elektroprivredi“ Srbije nije lako, pri čemu tamo nikad nije ni bilo lako i uvek je to jedan vrlo težak i jedan vrlo ozbiljan sistem koji radi jedan veoma kompleksan posao kako bi obezbedio energije za građane Srbije.
Ono što ljudi u Srbiji treba da znaju da smo mi, nažalost, jedna od država koja je najveći proizvođač uglja. Mi smo, čini mi se, četvrta država u Evropi po proizvodnji uglja i gotovo 37-38 miliona tona uglja godišnje proizvedemo, transportujemo i proizvedemo od njih električnu energiju.
Posebno kompleksan sistem je upravo ta veza i spona između „Kolubare“ i Tenta. LJudi u Srbiji treba da znaju da „Kolubara“ svake godine ili makar ovih poslednjih nekoliko godina, proizvodi između 28 i 29 miliona tona uglja godišnje, koje prugom preveze između Lazarevca i Obrenovca.
To je, uvaženi narodni poslanici, usred zime 100.000 tona uglja dnevno. To je 66 kompozicija, vozova koji svakog dana iz Lazarevca odu u Obrenovac, prvo to neko iskopa, pa neko to natovari, pa se to odveze, pa se to isporuči elektrani, pa ste kompozicije vrate i to traje 24 sata dnevno. Nikad sebi ne bih dao za pravo ni kao ministar ni kao poslanik da takav jedan ogroman rad i takvu jednu ogromnu energiju i trud ovde nazivam nekim, da kažem, ili relativizuje, vrlo jedan ozbiljan proces koji se odvija.
Ponavljam, 365 dana u godini od nula do 24. U takvom sistemu ima hiljadu elemenata od kojih zavisi kako će to funkcionisati. Naravno, to svake godine ima svoje probleme, ima svoje uspone, ima svoje padove.
Želim ovde, radi građana Srbije, pošto pretpostavljam da gospodin Jovanović kao veliki ekspert, jer je tako nastupio to zna. U proteklih 15 godina prosečna godišnja proizvodnja u „Elektroprivredi“ Srbije je otprilike 33.700 GVH na godišnjem nivou. Godinu 2017. merimo sa 2016. koja je bila jedna od dve godine sa najvećom proizvodnjom električne energije u istoriji „Eelektroprivrede“ Srbije. Obe te su bile, naravno u ovo vreme, a ne u ono vreme, tako da merimo.
Godina 2013. i 2017.
Ja nisam bio, vi jeste u ono, a ja sam u ovo kad pričamo lično.
Godina 2013. i 2017. je bila najveća proizvodnja. Znači, ponavljam 2016. proizvodnja 36.650 GVH, prosečnost poslednjih 15 godina je 33.700. Mi u prva tri meseca imamo pad u odnosu na proizvodnju u 2016. koja je, ponavljam, jedna od dve istorijske godine sa proizvodnjom energije.
Ta proizvodnja, gospodine Jovanoviću, daleko je veća u prvom kvartalu nego 2001, 2002, 2003. i mnogih godina.
Ja ne bih širio ruke gospodine Jovanoviću, jer vi niste ostavili nama i u međuvremenu izgradili neke nove energetske objekte. Izvinjavam se. Nismo izgradili ni jedan novi energetski objekat od tada.
Niko ovoj Vladi nije ostavio ni jedno gradilište na kome se gradi novi energetski objekat. Znači, mi radimo sa istim objektima i sa istim proizvodnim kapacitetima kao i 2001. godine.
Takođe, mora se uzeti u obzir sledeća okolnost. Ne znam da li su svi narodni poslanici bili u Srbiji u januaru mesecu, ali taj januar mesec je po statističkim podacima najhladniji januar od 1964. godine.
Ne znam da li smo svi bili u Srbiji u tom januaru, možda su neki zaboravili da je Dunav bio potpuno zaleđen u januaru. Moram da kažem da mi i sa današnjim danom u „Elektroprivredi“ Srbije u proizvodnji iz hidrosektora imamo 13% manju proizvodnju nego u istom periodu prošle godine. Kada je januar u pitanju to je bilo daleko više.
U aprilu je bila 21% manja hidroproizvodnja nego u aprilu 2016. godine. To su dakle sve objektivni faktori – Dunav bio zalađen, nije bilo hidroproizvodnje, bila ekstremno niske temperature. Ako se sećate, u januaru nismo mogli da vozimo 100.000 tona, odnosno 66 kompozicija dnevno, nego smo vozili duplo manje jer smo svaki vagon morali da odleđujemo pre istovara u termoelektrani.
Takođe, još uvek nismo izašli iz tehnoloških problema koji su uslovljeni poplavama. Neko će reći, pa to je bilo pre tri godine, ali moram da vas podsetim, mi prvi dan nakon poplava iz Kolubare nismo imali ni jedan kilogram uglja. Znači, proizvodnja prvi dan nakon poplave je bila nula kilogram uglja.
Mi smo polako počeli da dižemo proizvodnju i prvo što smo krenuli, krenuli smo sa polja „D“. Posle smo nastavili Tamnava istočno polje i moram da kažem da smo Tamnavu zapadno polje koje je najveći proizvođač uglja, čekali neko vreme. U tom vremenu mi smo pojačali proizvodnju i na polju „D“, nažalost Crvljane smo u potpunosti eksploatisali u tom periodu i mi sada još uvek trpimo posledice svih tih tehnoloških procesa i promene.
Konačno, krupan problem sa kojim se mi suočavamo, ali to već traje decenijama i zaista bi bilo ružno da upiremo prstima jedni na druge, jer naprosto, čini mi se da tu decenijama nije rađeno adekvatno, to je stvaranje uslova da se ti kolubarski kopovi, pogotovo oni sa istočne strane, Vreoci, da se oni pravilno razvijaju.
Ponavljam, samo mala digresija, zamislite ljudi, 28 miliona tona uglja godišnje se iz te Kolubare transportuje i sagori u termoelektrani. To je praćeno stotinama i milionima metara kubnim otkrivke, odnosno jalovine koja mora da se skine kako bi se taj ugalj eksploatisao.
Dakle, ti kopovi moraju neprekidno da se kreću, maltene kao jedan živi organizam koji stalno napreduje i napada ugalj. Vreoce, razne vlasti, i to ponavljam, decenijama nisu imale niti hrabrosti, niti su bile dovoljno posvećene tome da se taj proces realizuje do kraja.
Moram da kažem, veliki problemi su nastali negde 2000. godine kada je to u potpunosti zaustavljeno i dovedeno u jedno stanje u kome je to bilo da niko neće da pipne, zato što je ta priča maltene kontaminirana zbog različitih afera koje su se u tom procesu eksproprijacije dešavale.
Mi smo sada došli na jednom telu tog Polja D do tačke koja se približava nasilju i na tom delu teritorije se aktivirala jedna nestabilnost, jedno klizište u dužini od 2,6 km, zbog čega je morala iz sigurnosnih i bezbednosnih razloga, zbog opreme, zbog svih ljudi koji tamo rade, da se zaustavi proizvodnja, da se ti sistemi pomere i da krenu da kopaju na drugom mestu. Taj proces je trajao. Mi smo, odnosno premijer je žestoko kritikovao „Elektroprivredu Srbije“ zbog te proizvodnje, zbog tog pada proizvodnje koju imamo na uglju, ali, ponavljam – radi se žestoko da se to reši.
Na kraju, gospodine Jovanoviću, izvinjavam se, ne smem direktno, gospođo Gojković, svaku brojku, ako hoćemo da posmatramo pozitivno – onda je posmatramo pozitivno, ako je posmatramo negativno – onda ćemo da izvlačimo podatak koji je u tom trenutku dobar ili loš. Zato ja volim da posmatram podatke koji imaju neki kontinuitet i vremenski period. Ako posmatramo godinu dana, ja imam podatak za nešto malo preko godinu dana, „Elektroprivreda Srbije“ je izvezla struje za 106,1 milion, kupila struje za 75,4 miliona. Dakle, razlika je 30 miliona, u plusu.
Neću da uzimam ove podatke koji su perfektni, tipa da mi sad neko daje koliko je bilo u maju ove godine, to sada nije za mene relevantno, kao što mi nije relevantan ni negativni podatak u jednom mesecu ili u jednom danu. Posmatramo jedan vremenski period, posmatramo vremensku distancu i sa nje analiziramo stvari na jedan apsolutno objektivan način.
Dakle, situacija u EPS-u nije sjajna, ali nije ni katastrofalna i ja vas uveravam da su ovi podaci takvi da će „Elektroprivreda Srbije“ do kraja godine ostvariti bilans u proizvodnji uglja, od čega zavisi bilans proizvodnje termosektora. Kada je u pitanju hidrosektor, to je nešto na šta ne može niko od nas pojedinačno da utiče. Ne možemo da igramo dodole, a, što kaže uvaženi poslanik, molbe i molitve tu neće mnogo da pomognu, to su objektivni faktori od kojih svi zavisimo.
Ono što javnost treba da zna, podaci za prvi kvartal nisu sjajni i jako smo nezadovoljni kad ih tretiramo u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Digresija – bolji su od mnogih godina pre toga. U drugom kvartalu imamo poboljšanje, imaćemo rast u proizvodnji uglja. Kako će nam biti bilans kad je proizvodnja električne energije u pitanju, zavisi i od hidrosektora. Ponavljam, za uvaženog poslanika, 13% je od početka godine manja proizvodnja u hidrosektoru u odnosu na isti period prošle godine. Reč je o podacima koji su dostupni, koje ja mogu svakome od vas da dam.
Dakle, dajte da vodimo jednu ozbiljnu raspravu na temu ovih zakona. Ako pričamo o EPS-u, i o njemu da pričamo u potpunosti ozbiljno, da ne politizujemo. Mogu da se složim da je u jednom periodu veliki problem u „Elektroprivredi Srbije“ bilo pojačano prisustvo različitih konsultanata. Tvrdim vam da ih danas nema i ponavljam – EPS je iznad političkih stranaka, iznad dnevno-političke rasprave, izuzetno važan i značajan sistem za stabilnost ove zemlje i dajte da se prema njemu ponašamo ozbiljno i odgovorno, uzimajući u obzir i rezultate koje je ostvario, ali i na jednu veliku muku koju tamo ulaže veliki broj ljudi koji, ponavljam, 365 dana godišnje rade od 0-24 sata vrlo težak i odgovoran posao, kako bi mi imali redovno snabdevanje električnom energijom.
Kada je u pitanju ono poslednje pitanje koje ste postavili a vezano za izbor generalnog direktora, vi znate da je raspisan konkurs, da je taj konkurs u fazi da će Vlada Republike Srbije u nekom narednom periodu, ja se nadam veoma uskoro, razmatrati sve pristigle prijave i da će biti izabran generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“. Ono što treba da znate, da tamo postoji jedna struktura rukovođenja. Mi imamo tehničkog direktora za proizvodnju električne energije, imamo, to je izvršni direktor za proizvodnju električne energije, izvršni direktor za proizvodnju uglja, tako da tamo postoje sve neophodne stručne strukture u rukovođenju „Elektroprivredom Srbije“. Hvala.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Gospodine Antiću, nema potrebe, meni ne treba 10 minuta da vam odgovorim. Jel vi mislite da je logično da ovde u parlamentu kažete da Vučić ima pravo da izrazi nezadovoljstvo stanjem u EPS-u a da ja nemam? Znači, kad Vučić kritikuje - to je ok, a kad ja kritikujem – to je politikanstvo. Ja sam vam rekao da nema LDP struje i SPS struje. Bio sam vrlo jasan. Ko je odgovoran za konsultante u EPS-u? Vi kažete da se slažete sa tim da je tu bilo svega. Pa naravno da je bilo svega i svačega. Zašto ste smenili direktora EPS-a ako je tamo onako kako treba da bude? Ne moram ja da budem u Dunavu da bih znao da je Dunav zaleđen. Svi znamo kakvi su bili uslovi u januaru mesecu, ali to nema nikakve veze sa otkrivkom.

Pomenuli ste 28 miliona tona godišnje proizvodnje. Tačno. Ciljana otkrivka je 30 miliona. Nikad se nije išlo ispod 20. Ja vas pitam – koliko je danas otkrivke uglja? To nije napad na vas. Ja ne očekujem da vi sad odete tamo i da vi to radite. To je dokaz da sistem kao sistem ne funkcioniše. Zašto poredite 2017. sa 2000. godinom? Nisu nam isti ciljevi. Tada je bilo važno samo da imamo struju, da nam svetli u stanu. Zemlja je bombardovana, sve uništeno. Od 2008. godine SPS vodi energetiku u zemlji. Vi kažete da nije ništa urađeno. Pa sami ste radili sa demokratama i Tadićem remont Kostolca. Jel tako? Doveli ste tamo Kineze i uradili ste remont. Rekao sam da je dobro što Kostolac radi. Sami sebi skačete u usta, bez ikakve potrebe.

Zašto je smenjen direktor ako je tamo onako kako vi govorite? Ako je taj EPS toliko važan, zašto se toliko traži direktor? O čemu se radi? Ne možemo da vodimo raspravu u parlamentu na takav način. Ovo je bilo krajnje fer. Rekli smo da ćemo podržati ove predloge zakona koji su pred nama zbog toga što su logični. Ali, nije logično da guramo glavu u pesak pred očiglednim problemima.

Vreme.

Razbijena je organizacija EPS-a koja je godinama postojala…

Vreme.

Samo još jedna stvar. Zaista ste majstori za koalicione partnere. Gori ste od Demokratske stranke. Mislio sam da sam u Obrenovcu svakog markantnog gospodina ja izneo. Posle su iz policije govorili da mi se tako zalomilo. Sad vas prvi put vidim i čujem i da ste iz Obrenovca, ne znam kako smo se mimoišli tada u Popovu?

Molim vas, poslaniče, zahvaljujem.
Replika, Aleksandar Antić.