Gospodine Đurišiću, smatram da nije prekršen član 107. Poslovnika zato što ste vi čak u jednom trenutku rekli da Narodna skupština krši Ustav. Valjda očekujete da neko od poslanika koji ne misli kao vi kaže nešto o tome.
Pustio sam vas da iznesete kompletno svoje mišljenje o amandmanu na član 2. Izneli ste, kolega vam se suprotstavio.
(Marko Đurišić: Rekao je da ne znam.)
On jako dobro zna da vi znate. U tome i jeste problem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić po amandmanu.

Poslovnik 103. stav 8. i biće kratko kao što zaslužuje da bude.

Čisto preporuka, odmah kažem unapred, gospodine predsedavajući, apsolutno ne tražim da se glasa nego da razmislimo na temu. Ako ovde postoji poslanička grupa kod onoga koji je maloprem Poslovnik reklamirao, možda postoji, možda ne postoji, ne znam, teško je to ispratiti ovih dana, i ako je ostalo nekog vremena za dalju raspravu, ja predlažem da u skladu sa tim što predviđa stav 8. oduzmemo dva minuta zbog očigledne zloupotrebe. Ovo je malopre bila čista replika, potpuno bespotrebna. Dakle, neko reaguje na sopstvene reči, ne na moje, mislim da je to bilo očigledno i mislim da bi takve stvari trebalo sankcionisati utoliko pre što se koristi ne samo za zloupotrebu Poslovnika nego za dodatno davanje osnova da se mi ovde nad Poslovnikom i pravilima našim kućnim, koje imamo, zabrinemo.

Zbog dostojanstva, između ostalog, kada se pominje ono zvonce i to je pre svega moja napomena svima ovde. Nismo mi krivi što ga neki uporno čuju. Uveren sam da nakon onoga što se desilo 2012. godine Borisu Tadiću zvoni u ušima sve do danas. Hvala lepo.