Hvala lepo, koristim i onih pet minuta.
Ovo su zakoni kojima država preuzima obaveze bez potrebe. Amandmani koje smo koleginica Tepić i ja dali imaju za cilj da pokažu srpskoj javnosti da je to potpuno nepotrebno. Zašto?
Zato što u ovom zakonu i u sledećem, u ovom na 45 i u onom sledećem na 15 miliona država preuzima obaveze iz kredita, navodno povoljnih za neke poslove u EPS ili EMS, a iznos tih kredita je dramatično, dramatično i dramatično tri puta manji. Tri puta govorim dramatično manji, nekoliko stotina puta u odnosu na ekonomski potencijal ta dva privredna subjekta.
Imamo hvalospeve u poslednjih nekoliko meseci, a i ranije da EPS radi fenomenalno. Čuli smo iz nekoliko izvora, vrlo neproverenih i do sada lažljivih, ali ipak se ponovilo sa vrha vlasti da dnevno na računu EPS ima 400 miliona evra, 500 miliona evra, da je to firma koja je likvidna do bola, da je to savršeno stanje. Zašto onda EPS uzima, pošto je sada taj zakon na dnevnom redu, zašto uzima kredit od ove nemačke banke i zašto država mora da garantuje za to?
Prethodnik vaš gospođo ministre, koji je sedeo malopre ovde je rekao da je svima jasno da kada neko može da uzme povoljan kredit, ne finansira neke stvari iz sopstvenog potencijala. Gde to? To je potpuna besmislica. Ako jedna porodica ima dovoljno para da kupi usisivač, naravno da će ga kupiti za keš jer je to povoljnije nego da uzme kredit. To je svima jasno. Nema nikakve potrebe. Naravno da postoje poslovi koji nisu profitabilni, koji moraju da se rade u privrednim subjektima koji nisu tako uspešni kako se ovde tvrdi za EPS i onda su nužni krediti. Posebno tamo gde ta ulaganja nedoprinose novim profitom, razvojem te kompanije.
Ovde, ako na računu svaki dan kao što kaže predsednik Vlade i još neko ovde, ima 500 miliona evra, zašto bi uzeo kredit od 45 miliona? Potpuno besmisleno. Zašto to mora da se uzme od strane banke? Zbog povoljnih kredita? Nemojte da pričate. Svaka država iole stabilna može da uzme kredit koji je bruto ispod 1% i tu nema nikakve sumnje. Kod bilo koje banke. Kod Komercijalne banke, kod neke druge srpske banke, kod srpskih banaka čiji su osnivači stranci ili bilo gde.
Godine 2003. kada je tadašnja Vlada Srbije uzimala kredit za otkup od Italijana dela Telekoma koji je u 90-tim prodat u bescenje, kamata je bila nešto preko 0,5%. Prema tome, valjda je sada nešto stabilnije. Ako nije, onda to nije to tako savršeno stanje i da vidimo onda zašto moramo da uzimamo kredite.
Da vam kažem šta se sve priča o EPS. Kaže se da ima 36.000 radnika, što je tačno, da je godišnja proizvodnja negde oko 35 milijardi kilovat časova električne energije. Češka kompanija „Čes“ koja se bavi istim poslom proizvodi godišnje 60 milijardi kilovat časova, skoro duplo više i ima 26.000 zaposlenih. Ako uporedimo te paralelne kriterijume, to znači da EPS trebao da ima manje od 13.000 zaposlenih, a ne 36.000. Definitivno je da je bar jedna trećina sada višak. Šta se preduzelo da se tu nešto reši?
Usput, pošto ima za bar 30% veći broj zaposlenih od najvišeg standarda koliko treba da ih ima, to je kompanija sa najvećim platama u ovoj državi. Prosečna neto plata je 76.000 dinara u toj kompaniji. Znači, to je 120.000 dinara bruto plate. Znači da je skoro 1.000 evra bruto plata. Znači da je mesečni platni fond od 36 miliona evra u toj kompaniji. To znači da od jedne plate mogu da isfinansiraju sve ove poslove, nešto malo preko toga. Da ne računamo materijalne troškove koji idu preko toga.
Da vas podsetim da smo jedna od retkih, ako ne i jedina država u ovom delu sveta koja ima akcizu na struju. Akcizu imamo na cigarete, na alkohol, na verovatno neke parfeme, ali nisam siguran za to, možda za neke luksuzne stvari, ali ne za nešto što je neophodnost 21. veka, a to je struja. Ne, ovde imaju i te akcize.
Inače da obavestim srpsku javnost, ta akciza godišnje donosi 140 miliona evra za EPS na nula potrošnji, bez bilo kakvog ulaganja. Znači od četvrtine akcize koja se uzima od građana Srbije EPS može sam da finansira sve ovo, pardon, nešto malo više, od jedne trećine. Nenaplaćenost potraživanja u EPS je preko 15%. To nije posledica onoga što neki govore kao laž da su neki neodgovorni ljudi 90-tih godina, kao recimo ja, pozivali na ne plaćanje struje, što je potpuno netačno, nego zato što se prašta struja. Velikim uspešnim firmama u Srbiji kao što je Železara Smederevo, čini mi se strani investitor, RTB Bor, Srpska fabrika stakla Paraćin gde smo imali nekog investitora sa crvene Interpolove poternice Bugarske. Zašto se ne naplaćuju te stvari?
Imamo gubitak na mreži u EPS preko 25%, što je za 30% više od bilo koga u našem okruženju. Zar nema nekih uslova da se to smanji pa da se iz tih sredstava finansira sve ovo? Ne, ovde je samo – eto to je nemačka banka, ako je nemačka banka svi treba da pozdravimo i da kažemo to je najbolje na svetu i država treba ponovo da preuzme odgovornost za taj dug. Da li će EPS da vrati to ili ne, neću uopšte da ulazim u tu priču. Nema nikakve potrebe da mi trošimo vreme danas u raspravi o ovoj temi, niti da se EPS zadužuje kod bilo koje strane banke, niti da država daje garanciju za to. O EMS da ne govorim.
EMS je spejs šatl, to kum može da vozi, a kamo li neko ko se razume u tako nešto. Prema tome, pozivam vas da povučete ovaj zakon, da se neophodni radovi u EPS i EMS završe iz naših potencijala, bilo da je to potencijal samih tih privrednih subjekata, bilo da su to potencijali domaćih banaka koje će vam dati, a raspitao sam se, isto ovako dobre uslove kredita bez garancije države. Hvala.