Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Upravo je problem sa rokom stupanja zakona na snagu. To što ne postoje jasni kriterijumi kao što je prethodna koleginica govorila, nekad stupi osam dana po usvajanju, odnosno objavljivanju u „Službenom glasniku“, a nekad sledećeg dana. I ono što mi govorimo ovde stalno je da nema jasnog kriterijuma koji su to razlozi. Oni moraju tačno da budu navedeni. Ne možete vi u jednoj rečenici zbog potrebe da zakon hitno stupi na snagu da se ne bi desile negativne posledice tačka. Bez da kažete to koja je to negativna posledica. Bez da navedete razlog zašto se krši Ustav kada zakon stupa na snagu sledećeg dana. Pa, kad govorite o zakonu o sudijama, nije to zbog usvajanja nekih drugih odluka, nego zato što je sudiji Novici Petkoviću, onog dana kad je zakon stupio na snagu isticao mandat po prethodnom zakonu i da je zakon stupio na snagu posle osam dana, kako kaže Ustav, njemu bi prestala funkcija sudije i predsednika suda, ali ste vi trebali njega da nagradite.

Onda kada je u pitanju neki Novica ili Perica ili ne znam ko, onda – sledećeg dana, a kada nema Novice, Perice, onda kažete – osam dana i to je problem, to što ne postoje jasni kriterijumi, što radite po vašem slobodnom nahođenju i zato smo mi protiv ovakvih rešenja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Neću ja uopšte da raspravljam na temu da li treba jedan dan ili osam dana u ovom slučaju, ali zbog ovoga što se čulo malopre kada neko ovde kaže, a rekao je, da treba nešto da se dobro pročita, što ne pročita naprimer taj Ustav koji pominje, a što ne pročita recimo taj Ustav za koji kaže da će da bude prekršen, zamislite molim, ako nešto bude ne osam nego dan itd.

Da li lepo taj Ustav predviđa da može i ranije? Predviđa, u kom članu znao bi onaj ko pita da je čitao, a šta je kriterijum i šta je merilo da li ovako ili onako, pa mišljenje Narodne skupštine. Može čovek da ne zna što šta, može i da ne pročita što šta, ali da sedi u Narodnoj skupštini a da ne zna da se mi izjašnjavamo na temu da li ima ili nema osnova za ranije stupanje na snagu to je vrhunski bezobrazluk, pored toga što je neznanje. Hvala.

Po Poslovniku narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili Poslovnik u članu 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde se govorilo o tome da li poslanici nešto znaju ili ne znaju, da li su pročitali ili nisu pročitali i ja nisam u svom izlaganju nikoga uvredio govoreći šta zna ili ne zna, jer to nije tema i to nije način na koji ja smatram da diskusije treba da se vode.

Govorio sam vrlo jasno o postojanju jasnih kriterijuma kada se donose neke odluke. To da Skupština može da donese odluke razne, to smo već viđali. Jedini kriteriju za donošenje odluka u ovoj Skupštini, ja nažalost moram da konstatujem, je zvonce. Ako ima zvonca, glasa se za. Ako nema zvonca, ne glasa se ili se glasa protiv.

Molim vas da ne dozvoljavate poslanicima da vređaju druge poslanike, da govore da ja nešto ne znam ili da nisam pročitao. Ima puno stvar koje ja ne znam. Bogu hvala ne mislim da sam najpametniji, jedini i onaj koji sve zna, kao što to misli predsednik Vlade i njegovi obožavaoci, ali sam spreman da raspravljam o svemu pa i o tome da li postoje opravdani razlozi za stupanje na snagu nekog zakona u roku kraćem od osam dana, kako to kaže Ustav.

Želim u toj raspravi da čujem argument, a ne želim da čujem zvonce.

Gospodine Đurišiću, smatram da nije prekršen član 107. Poslovnika zato što ste vi čak u jednom trenutku rekli da Narodna skupština krši Ustav. Valjda očekujete da neko od poslanika koji ne misli kao vi kaže nešto o tome.
Pustio sam vas da iznesete kompletno svoje mišljenje o amandmanu na član 2. Izneli ste, kolega vam se suprotstavio.
(Marko Đurišić: Rekao je da ne znam.)
On jako dobro zna da vi znate. U tome i jeste problem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić po amandmanu.

Poslovnik 103. stav 8. i biće kratko kao što zaslužuje da bude.

Čisto preporuka, odmah kažem unapred, gospodine predsedavajući, apsolutno ne tražim da se glasa nego da razmislimo na temu. Ako ovde postoji poslanička grupa kod onoga koji je maloprem Poslovnik reklamirao, možda postoji, možda ne postoji, ne znam, teško je to ispratiti ovih dana, i ako je ostalo nekog vremena za dalju raspravu, ja predlažem da u skladu sa tim što predviđa stav 8. oduzmemo dva minuta zbog očigledne zloupotrebe. Ovo je malopre bila čista replika, potpuno bespotrebna. Dakle, neko reaguje na sopstvene reči, ne na moje, mislim da je to bilo očigledno i mislim da bi takve stvari trebalo sankcionisati utoliko pre što se koristi ne samo za zloupotrebu Poslovnika nego za dodatno davanje osnova da se mi ovde nad Poslovnikom i pravilima našim kućnim, koje imamo, zabrinemo.

Zbog dostojanstva, između ostalog, kada se pominje ono zvonce i to je pre svega moja napomena svima ovde. Nismo mi krivi što ga neki uporno čuju. Uveren sam da nakon onoga što se desilo 2012. godine Borisu Tadiću zvoni u ušima sve do danas. Hvala lepo.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANJU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST NEMAČKE RAZVOJNE BANKE KfW FRANKFURT NA MAJNI, PO ZADUŽENJU JAVNOG PREDUZEĆA ELEKTROPRIVREDA SRBIJE BEOGRAD (PROJEKAT MODERNIZACIJE SISTEMA ZA OTPEPELJIVANJE TE NIKOLA TESLA A)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Nemanja Šarović, Nataša Jovanović, Marinika Tepić, Zoran Živković, Vladimir Đurić, Marijan Rističević, Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Marinika Tepić, Zoran Živković i Vladimir Đurić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo, koristim i onih pet minuta.

Ovo su zakoni kojima država preuzima obaveze bez potrebe. Amandmani koje smo koleginica Tepić i ja dali imaju za cilj da pokažu srpskoj javnosti da je to potpuno nepotrebno. Zašto?

Zato što u ovom zakonu i u sledećem, u ovom na 45 i u onom sledećem na 15 miliona država preuzima obaveze iz kredita, navodno povoljnih za neke poslove u EPS ili EMS, a iznos tih kredita je dramatično, dramatično i dramatično tri puta manji. Tri puta govorim dramatično manji, nekoliko stotina puta u odnosu na ekonomski potencijal ta dva privredna subjekta.

Imamo hvalospeve u poslednjih nekoliko meseci, a i ranije da EPS radi fenomenalno. Čuli smo iz nekoliko izvora, vrlo neproverenih i do sada lažljivih, ali ipak se ponovilo sa vrha vlasti da dnevno na računu EPS ima 400 miliona evra, 500 miliona evra, da je to firma koja je likvidna do bola, da je to savršeno stanje. Zašto onda EPS uzima, pošto je sada taj zakon na dnevnom redu, zašto uzima kredit od ove nemačke banke i zašto država mora da garantuje za to?

Prethodnik vaš gospođo ministre, koji je sedeo malopre ovde je rekao da je svima jasno da kada neko može da uzme povoljan kredit, ne finansira neke stvari iz sopstvenog potencijala. Gde to? To je potpuna besmislica. Ako jedna porodica ima dovoljno para da kupi usisivač, naravno da će ga kupiti za keš jer je to povoljnije nego da uzme kredit. To je svima jasno. Nema nikakve potrebe. Naravno da postoje poslovi koji nisu profitabilni, koji moraju da se rade u privrednim subjektima koji nisu tako uspešni kako se ovde tvrdi za EPS i onda su nužni krediti. Posebno tamo gde ta ulaganja nedoprinose novim profitom, razvojem te kompanije.

Ovde, ako na računu svaki dan kao što kaže predsednik Vlade i još neko ovde, ima 500 miliona evra, zašto bi uzeo kredit od 45 miliona? Potpuno besmisleno. Zašto to mora da se uzme od strane banke? Zbog povoljnih kredita? Nemojte da pričate. Svaka država iole stabilna može da uzme kredit koji je bruto ispod 1% i tu nema nikakve sumnje. Kod bilo koje banke. Kod Komercijalne banke, kod neke druge srpske banke, kod srpskih banaka čiji su osnivači stranci ili bilo gde.

Godine 2003. kada je tadašnja Vlada Srbije uzimala kredit za otkup od Italijana dela Telekoma koji je u 90-tim prodat u bescenje, kamata je bila nešto preko 0,5%. Prema tome, valjda je sada nešto stabilnije. Ako nije, onda to nije to tako savršeno stanje i da vidimo onda zašto moramo da uzimamo kredite.

Da vam kažem šta se sve priča o EPS. Kaže se da ima 36.000 radnika, što je tačno, da je godišnja proizvodnja negde oko 35 milijardi kilovat časova električne energije. Češka kompanija „Čes“ koja se bavi istim poslom proizvodi godišnje 60 milijardi kilovat časova, skoro duplo više i ima 26.000 zaposlenih. Ako uporedimo te paralelne kriterijume, to znači da EPS trebao da ima manje od 13.000 zaposlenih, a ne 36.000. Definitivno je da je bar jedna trećina sada višak. Šta se preduzelo da se tu nešto reši?

Usput, pošto ima za bar 30% veći broj zaposlenih od najvišeg standarda koliko treba da ih ima, to je kompanija sa najvećim platama u ovoj državi. Prosečna neto plata je 76.000 dinara u toj kompaniji. Znači, to je 120.000 dinara bruto plate. Znači da je skoro 1.000 evra bruto plata. Znači da je mesečni platni fond od 36 miliona evra u toj kompaniji. To znači da od jedne plate mogu da isfinansiraju sve ove poslove, nešto malo preko toga. Da ne računamo materijalne troškove koji idu preko toga.

Da vas podsetim da smo jedna od retkih, ako ne i jedina država u ovom delu sveta koja ima akcizu na struju. Akcizu imamo na cigarete, na alkohol, na verovatno neke parfeme, ali nisam siguran za to, možda za neke luksuzne stvari, ali ne za nešto što je neophodnost 21. veka, a to je struja. Ne, ovde imaju i te akcize.

Inače da obavestim srpsku javnost, ta akciza godišnje donosi 140 miliona evra za EPS na nula potrošnji, bez bilo kakvog ulaganja. Znači od četvrtine akcize koja se uzima od građana Srbije EPS može sam da finansira sve ovo, pardon, nešto malo više, od jedne trećine. Nenaplaćenost potraživanja u EPS je preko 15%. To nije posledica onoga što neki govore kao laž da su neki neodgovorni ljudi 90-tih godina, kao recimo ja, pozivali na ne plaćanje struje, što je potpuno netačno, nego zato što se prašta struja. Velikim uspešnim firmama u Srbiji kao što je Železara Smederevo, čini mi se strani investitor, RTB Bor, Srpska fabrika stakla Paraćin gde smo imali nekog investitora sa crvene Interpolove poternice Bugarske. Zašto se ne naplaćuju te stvari?

Imamo gubitak na mreži u EPS preko 25%, što je za 30% više od bilo koga u našem okruženju. Zar nema nekih uslova da se to smanji pa da se iz tih sredstava finansira sve ovo? Ne, ovde je samo – eto to je nemačka banka, ako je nemačka banka svi treba da pozdravimo i da kažemo to je najbolje na svetu i država treba ponovo da preuzme odgovornost za taj dug. Da li će EPS da vrati to ili ne, neću uopšte da ulazim u tu priču. Nema nikakve potrebe da mi trošimo vreme danas u raspravi o ovoj temi, niti da se EPS zadužuje kod bilo koje strane banke, niti da država daje garanciju za to. O EMS da ne govorim.

EMS je spejs šatl, to kum može da vozi, a kamo li neko ko se razume u tako nešto. Prema tome, pozivam vas da povučete ovaj zakon, da se neophodni radovi u EPS i EMS završe iz naših potencijala, bilo da je to potencijal samih tih privrednih subjekata, bilo da su to potencijali domaćih banaka koje će vam dati, a raspitao sam se, isto ovako dobre uslove kredita bez garancije države. Hvala.