Hvala.
Ono što je veoma važno jeste da podvučemo kakva su očekivanja Vlade Srbije od narodnih poslanika. Vi očekujete da mi ministru Vujoviću, koji je pročitao ovaj sporazum, i ustanovio da je on u redu, da vam verujemo na reč. Mi vama ništa ne verujemo na reč. Sve što ste rekli u poslednjih pet godina, ispostavilo se da niste. Svako obećanje koje ste dali, nije bilo isto. Dakle, ne verujem vam na reč, a niste nam dali sporazum da ga i mi pogledamo. Kako onda ne možemo da dođemo do onoga što je i predlog ovog amandmana.
Jeste da postavljamo jedno logično pitanje – kako je moguće da firma koja je kreditno sposobna i ima 500 miliona evra na računu, kako je moguće da, vi sada nas ubeđujete, da je jeftinije da se zadužimo, nego da ta sredstva uložimo, investiramo iz sopstvenih sredstava i onda plaćate kamatu i dajete garanciju za kreditno sposobno preduzeće? Zato što vi nemate nameru da vraćate te kredite, to je suština. Vi hoćete da kredite vraćaju građani. Sa 500 miliona, to ćete videti već da li ćete popuniti rupe u budžetu, davati plate i penzije, itd, itd, i na jedan neracionalan način trošiti ova sredstva, samo zato što, očigledno, nemate nameru da vraćate one kredite za koje vi danas tražite garancije od ovog Parlamenta.
Nikada ovih 45 miliona ne postoji šansa da se vrate, odnosno namera nije da se te pare vrate, već da taj novac vraćaju građani Srbije. Iskreno vam govorim, još jednu stvar, da smo već jednom imali situaciju u kojoj smo iz sopstvenih sredstava gradili velike sisteme. Mi danas, kao glavni grad u Srbiji, imamo najkvalitetniju vodu u Evropi, zato što je tadašnji direktor Cvijo Babić, vi to vrlo dobro znate gospodine Antiću, iz sopstvenih sredstava firme, četiri godine izdvajao sredstva, investirao i iz sopstvenih sredstava napravio najmoderniju fabriku vode u Evropi. E, to su rezultati, a mi nismo se ni jedan jedini dinar ili evro zadužili za tu stvar. To je velika stvar za Beograd.
Zašto tako velike stvari ne možemo da napravimo na nivou Srbije? Tvrdite da imate 500 miliona evra na računu, možda i nemate 500 miliona evra na računu, možda su to samo bajke i priče. Onda u redu, kažete nemamo, pa pozajmljujemo. Ne kažete imamo dovoljno, 20 puta više od toga, ali pozajmljujemo. Dakle, ili nemate ili imate. Ako imate investirajte iz sopstvenih sredstava, ako nemate, onda morate da nam kažete zašto ste nas lagali da imate i zbog čega nemate na kraju. Kako možete da tvrdite da je to uspešno preduzeće, a da nema ni jedan jedini dinar?
Samo je važna ona osnovna logika, pošto građani žele da znaju, šta je zapravo ovde vaš cilj. Da li se mi zadužujemo da bi nekome plaćali konsultantske usluge, što bi rekla ministarka Brnabić proviziju koja je unapred ugovorom po kreditu dogovorena? Tom koji pozajmljujemo mi njemu odmah dajemo i proviziju.
Kako da vam kažem jednu stvar, ne možete tako da se igrate sa parama građana Srbije. Ne možemo na taj način da se odnosimo neodgovorno prema novcu koji ni oni nemaju, a očigledno nemate ni vi. Dakle, hajde da vidimo zbog čega se zadužujemo ako imamo novca, da li taj novac imate nameru da vratite? Zašto iz sopstvenih sredstava ne možemo da investiramo? Zašto bismo se zaduživali? Deset milijardi evra i više, jedanaest je dug Srbije više i ne znamo koliko je.
Svaki put dođete u Skupštinu sa neki novim zakonom, hajde da se zadužimo još, zato što je to važno zbog efikasnosti ove ili one. Na šta ste potrošili ovih 10 milijardi? U čemu je to Srbija efikasnija za tih 10 milijardi? To nam apsolutno nije jasno. Želimo, dakle, provizija i konsultantske usluge na novac koji pozajmljujete u ime građana Srbije, iz njihovog džepa se on finansira i plaća, imaju pravo da znaju kome te pare idu u džep za konsultantske usluge i kome ide provizija. Hvala.
