Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodna poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, postavio bih pitanje Ministarstvu saobraćaja i „Putevima Srbije“, a vezano je za rekonstrukciju puta koji vodi od Svrljiga prema Staroj planini. Inače, to je put državnog karaktera i veoma je bitan za jugoistok Srbije, jer svi znamo da je aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“ veoma frekventan, veliki broj putnika dolazi u Niš iz celog sveta, tako da veliki broj tih putnika želi da ode i da odmara na Staroj planini, koja je veoma lepa. Normalno, pozivam sve kolege i sve ljude da dođu da vide lepote Stare planine. Ali, pre nego što dođu, moraju da prođu kroz Svrljig, a da bi otišli do Stare planine preko Svrljiga, trebamo ovaj put završiti.

U toku prošle godine više puta smo govorili o tome, gde smo se dogovorili i Ministarstvo saobraćaja i ministarka Zorana je i rekla da će taj put biti urađen u toku ove godine. Ja pitam da li je put stavljen u Program održavanja puteva preko „Puteva Srbije“, ili će biti urađen kroz neki drugi program? Suština svega jeste da je izgradnja tog dela puta vrlo bitna zato što će tu, osim turizma, imati mogućnost da se razvija i poljoprivreda i sve ono što je bitno za taj deo naše Srbije, odnosno za jugoistok Srbije.

Inače, još jedno pitanje bih postavio isto nadležnom ministarstvu, a to je isto put koji je lokalnog karaktera, ali je jedina alternativa magistralnom putu od Niša prema istočnoj Srbiji, prema Knjaževcu, prema Zaječaru, a to je deo puta koji vodi preko sela Grbače, dužina četiri kilometra. Pitam da li će taj deo puta biti završen u toku ove godine, jer smo isto dobili od strane Ministarstva saobraćaja i „Puteva Srbije“ da će biti završeno? Taj deo puta je bitan baš zbog toga što je to jedina alternativa u slučaju da dođe do zakrčenja saobraćaja u delu magistralnog puta koji ide preko Svrljiga. Vrlo je bitno da se to završi zato što je veliki intenzitet saobraćaja u delu magistralnog puta i veliki broj ljudi tu funkcioniše. Kad dođe do nekog zakrčenja, to su velike i dugačke kolone automobila. Zbog toga još jednom pitam da li će to biti završeno? Očekujem po dogovoru od prošle godine da će to biti završeno, i ovaj deo puta prema Staroj planini i deo puta preko sela Grbače koji je alternativa magistralnom putu ukoliko dođe do nekih zakrčenja.

Još jednom bih pitao i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Institut za stočarstvo – da li će se prihvatiti moja inicijativa da se i opštinama koje su nerazvijene u jugoistočnoj Srbiji da mogućnost da koriste sredstva za umatičena grla kada se dobije RB broj na isti način kako se to radi u Vojvodini? Baš zbog toga, ako želimo da razvijamo stočarstvo, da damo istu mogućnost i da na taj način naši poljoprivredni proizvođači sa jugoistoka Srbije mogu da koriste sredstva, da okreću sredstva, da povećavaju broj grla stoke i na taj način da sebi obezbeđuju egzistenciju, razvoj i prosperitet i samog domaćinstva i same opštine, a i samog jugoistoka Srbije.

Inače, mogu da podsetim da u okviru delokruga rada matične službe Institut za stočarstvo ne prihvata da kada domaćinstvo, odnosno grlo kad dobije RB broj, a to je početni broj, da taj čovek, to domaćinstvo na to grlo nema pravo da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede u vrednosti od 7.000 dinara za ovcu ili kozu, ili 25.000 dinara za krupna grla stoke. Na ovaj način, kada bismo to izjednačili makar za nerazvijena područja, za brdsko-planinska područja, za jugoistok Srbije, to je način da pospešimo stočarstvo, da razvijamo stočarstvo i na taj način da damo mogućnost da ljudi koji žele da se bave stočarstvom, a podsećam da su te naše opštine na jugoistoku Srbije veoma stare, opštine su devastirane, brdsko-planinska područja, na ovaj način imaćemo mogućnost, siguran sam, da damo veći prosperitet i razvoj tih opština kroz stočarstvo, jer svi znamo da bez razvoja stočarstva nema razvoja poljoprivrede.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Imam dva pitanja, u stvari tri, s tim što je prvo ponovljeno, a bilo je namenjeno Sektoru za vanredne situacije pri MUP-u. Moje pitanje se ticalo protivgradne zaštite i očekivao sam odgovor, nije stigao, možda se negde zaglavio u ovoj šumi birokratije.

Dakle, svi znamo kakvoj je pošasti Srbija svake godine, pa i ove izložena od strane grada. Očigledno je da sistem protivgradne zaštite ne funkcioniše dobro. U tom smislu sam postavio vrlo jasno i konkretno pitanje i nije nikakva vojna tajna i utoliko pre očekujem odgovor. Šta je sa tim sistemom? Zašto nije stupio na snagu? Da li se planira da stupi na snagu integrisani sistem protivgradne zaštite i dokle se u tom pravcu odmaklo? Zašto se ne napreduje brže?

Moje drugo pitanje ili prvo današnje pitanje tiče se jučerašnje izjave rumunskog predsednika Vlade, rumunskog premijera koje je eksplicite rekao da je i Srbija odustala od projekta autoputa Beograd–Bukurešt. To je izjavio rumunski premijer. Ja bih voleo da čujem, znači, tiče se Ministarstva za saobraćaj, očekujem odgovor od ministra saobraćaja da kaže da li je to tačno i očekujem detaljniju informaciju na tu temu. Potpuno je strašno, ne samo zbog značaja saradnje sa Rumunijom, koja nam je jedan od malobrojnih suseda sa kojima nemamo ili bar nemamo velikih problema, nego govorim i o građanima Banata, južnog Banata, a i inače vrlo važan projekat, vrlo važan pravac, i rumunski premijer, možda on to radi iz svojih nekih interesa, možda su i neki njihovi unutrašnji razlozi, ali svejedno, ako je rumunski premijer javno rekao, očekujem da naša Vlada, po mogućstvu premijer, javno i odgovori – da li Srbija nema interese za taj koridor, gde je zapelo?

Pogotovo je to pomalo zastrašujuće s obzirom na činjenicu da Srbija vrlo intenzivno, bar sudeći po javnim istupima, gradi jedan drugi navodno strateški pravac Niš–Priština, dakle, nešto što je detektovano u delu javnosti kao autoput velike Albanije. Ne poričući značaj nijednog putnog pravca, nisam siguran da nam je put prema Prištini i Draču važniji od puta prema Bukureštu, odnosno prema Rumuniji. Da ne govorim o ovim pretnjama Hašima Tačija i drugih albanskih predstavnika sa Kosova, možda i budućeg premijera, kako će otprilike Kosovo proširiti do Niša, a mi otprilike pomažemo, izlazimo u susret zalažući se za taj projekat autoputa. Zanima me na osnovu koje ekspertize, kog projekta, sem obećanja i želje da se dodvorimo Angeli Merkel ili nekom drugom u Briselu ko je insistirao na tom putnom pravcu, ko je procenio da je putni pravac prema Prištini i Draču od strateškog značaja i od strateškijeg značaja od pravca prema Temišvaru, odnosno Bukureštu.

Moje poslednje pitanje, dakle, treće pitanje danas, tiče se upravo jučerašnje izjave srpskog poslanika u skupštini Kosova Aleksandra Jablanovića. Gospodin Jablanović je eksplicite rekao, to moje treće pitanje adresovano je na Kancelariju za Kosovo i Metohiju i na adresu predsednika Vlade, znači od predsednika Vlade i od Kancelarije za Kosovo i Metohiju očekujem odgovor na ovo pitanje – da li je tačna njegova tvrdnja, ja bih voleo da je demantuju, da su po nagovoru Kancelarije, konkretno Marka Đurića, dakle šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici srpske liste dali kvorum za izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova? Dakle, da li je tačno, ponavljam još jednom, da su predstavnici srpske liste dali kvorum i doprineli na taj način izboru Hašima Tačija za predsednika Kosova? Možda su postojali neki važni državni razlozi za to. Ako jesu, zašto ih kriti? Zašto se ne pohvaliti time, ako je u interesu Srbije, da Hašim Tači bude izabran? Ako nisu, ako je to kleveta, očekujem od pre svega gospodina Đurića, jer on je direktno prozvan, ali i od predsednika Vlade da tu gnusnu klevetu demantuju.

Dakle, jedno je boriti se po medijima i tabloidima i televizijama protiv velike Albanije, a drugo je davati podršku i glasati za izbor Hašima Tačija, a i sada kaže gospodin Jablanović – na sadašnjoj listi, znači danas podnetoj, juče podnetoj listi, srpskoj listi za izbore u Prištini, odnosno na Kosovu, takođe se nalaze tri poslanika koji su glasali za izbor Hašima Tačija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Dobar dan, gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Pitanje za predsednika Vlade, ali i za vladajuću koaliciju, odnosno sve ministre koji je predstavljaju u Vladi Republike Srbije. Juče je Aleksandar Vučić održao predavanje na Fakultetu za bezbednost. Tokom tog predavanja rekao je nešto što ne može, bar što se tiče naše stranke, ostati bez političke reakcije. Naime, aktuelni predsednik Vlade i izabrani predsednik Republike je izjavio pred studentima Fakulteta za bezbednost da bi Srbija imala mnogo manje problema nego što ih trenutno ima kada bi promenila svoj odnos prema NATO-u, ali da tako nešto on u ovom trenutku on ne želi da uradi zbog toga što 75% stanovništva u Srbiji nema pozitivno mišljenje o tom vojnom savezu. Ja bih se složio sa tim procentima i uopšte sa tom izjavom, s tim što ne mogu da prihvatim ono što proizilazi iz nje kao zaključak, a to je zapravo argumentacija za ovako loš odnos naše države prema sopstvenoj budućnosti i sopstvenim interesima i želeo bih da o tome ozbiljno razgovaramo.

Godine 2007. na neozbiljan način ovaj parlament je usvojio Deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Neozbiljan ne zbog toga što je većina glasala tako kako je glasala i proglasila tu vojnu neutralnost, nego zbog toga što nije vođena nikakva rasprava ovde u Skupštini, a još više zbog toga što se o tome nije razgovaralo u društvu. Danas je Aleksandar Vučić rekao veliku istinu i kada je govorio o činjenici da bi imali mnogo manje problema u razvoju zemlje i u stabilizaciji prilika u društvu i kada je govorio o otporima toj ideji. Ali zamislite kada bi u svakom trenutku parlament ili vlast u Srbiji vodili računa isključivo o reakciji društva. Siguran sam da je bio mnogo veći procenat onih koji bili protiv smanjenja plata i penzija, recimo, onda kada je ta odluka doneta, da je bio mnogo veći procenat onih koji su se protivili izmenama Zakona o radu.

Da se ne vraćamo sada u našu političku prošlost, uglavnom su svi veliki potezi koji su dramatično menjali odnose u društvu bili praćeni otporom zbog toga što društvo nije razumelo o čemu se tu zapravo radi. Sećam se Zakona o privatizaciji iz 2001. godine. Ne mislim da je bolje prošao ni Zakon o privatizaciji iz 1997. godine, da se po pravilu kada se govori o privatizaciji javnih sistema nailazi na velike otpore sindikata i zaposlenih, a godinu, dve ili tri posle toga kada nedostaje novca za dalji tehnološki razvoj, za takmičenje sa konkurencijom, mi počinjemo da žalimo za onim što smo u prošlosti propustili da uradimo.

Da se ne vraćamo na nacionalna pitanja, na ono što je obeležilo početak 90-ih godina. I dan-danas razglabamo o tome da li nam je neko nudio ulazak u Evropsku ekonomsku zajednicu za mirno rešenje jugoslovenske krize. Da se ne vraćamo na Z-4, da ne pominjemo sada ovde Ahtisarijev plan, dok se borimo za njegove delove i primenu u onome što smo prihvatili u Briselu šest godina pošto smo ovde odbacili Ahtisarijev plan.

Dakle, o NATO-u moramo ozbiljno razgovarati. Mene interesuje kada će predsednik Vlade, izabrani predsednik, tu temu staviti pred nas ovde u parlament, kako bi mogli kao odgovorni ljudi da razgovaramo o onome o čemu se do sada u Skupštini nije razgovaralo. Kakva je perspektiva društva koje je tako duboko izolovano i hermetizovano kao što je to naše u ovom trenutku? Svi naši susedi su ili ušli u NATO ili to pokušavaju da urade. Hajde da ne ulazimo previše u analizu krize u Makedoniji i ono što smo tamo pokušali da uradimo, ali ulazak Crne Gore, formiranje nove vladajuće koalicije u Makedoniji i jače prisustvo NATO-a u regionu. Ono što je pred nama, to je rešavanje krize u Bosni i Hercegovini, ne može biti zanemareno, pre svega imajući u vidu činjenicu da dva od tri naroda koji su temelji te države žele u NATO, tu mislim na Bošnjake i na Hrvate, i činjenicu da su to nekada želeli Srbi, makar oni koje je predstavljao Dodik, u međuvremenu je promenio to svoje mišljenje.

Dakle, stav Vučića da bi zemlja imala mnogo manje problema kada bi se opredelila za saradnju sa NATO-om i ulazak u NATO obavezuje svaku vlast, pa i njegovu, da otvori ozbiljnu raspravu ovde u parlamentu, kako bi mi na sebe preuzeli odgovornost za sprovođenje one politike koja možda danas ne nailazi na razumevanje u društvu, ali će sasvim sigurno otvoriti drugačiju i kvalitetniju perspektivu i osigurati budućnost makar našoj deci, koja će biti drugačija od onog što smo svi zajedno preživeli.

Zamislite na šta bi ličio odnos Grčke i Turske da jedni i drugi nisu u NATO-u. Mi živimo na prostoru na kojem je svaka generacija ratna generacija. I moja i generacija mojih roditelja, njihovih roditelja, samo naša deca rođena posle 2000. imaju tu sreću da sebe mogu opisati kao generaciju koja nije ratna. Mi takvu budućnost moramo osigurati.

Članstvo u NATO-u je najčešća garancija u ovom turbulentnom vremenu, za koje se mi možemo opredeliti. O tome treba ozbiljno razgovarati, uz sve probleme koji tako nešto prate. Ja ne znam ni za jednu zemlju u regionu koja je ušla u NATO bez ozbiljnih unutrašnjih nesporazuma. Ne znam ni za jednu koja je ušla tako što su ljudi glasali na referendumu za to. Ali, hajde da kažemo da će makar otvoriti dijalog u društvu i da ćemo omogućiti zemlji da o tome ozbiljno odlučuje.

Izvinjavam se. Vreme. Zamislila sam se, izvinite. Nad temom. Istine radi, tema me je zainteresovala. Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.

Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, postavljam pitanje predsedniku Vlade, odlazećem predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, šta je to kvalifikovalo Bratislava Gašića da postane direktor Bezbednosno-informativne agencije? Šta je tačno parafrazirano značila izjava – jadan bata Gašić, evo čeka strpljivo već godinu i po dana na svoje postavljenje? Šta tačno znači strpljivost, u ovom slučaju, godinu i po dana, nakon svih skandala, kada je bivši ministar odbrane smenjen, vređajući novinarku u Srbiji, imajući na stotine afera? Šta tačno znači strpljivo čekao godinu i po dana? strpljivo čekaju i penzioneri na svoje penzije, strpljivo čekaju i prosvetni radnici na svoje plate, strpljivo čekaju i vojnici i policajci da im se vrati dostojanstvo, strpljivo čekaju poljoprivrednici na svoje subvencije, porodice nastradalih u helikopterskoj nesreći čekaju pravdu, a te pravde nema.

Istraga za helikoptersku nesreću nije ni započeta, sramno se tužilaštvo ponelo u tom slučaju, a predsednik Vlade Republike Srbije na osnovu nekog ličnog dojma prema Bratislavu Gašiću, očigledno postavlja njega na čelo Bezbednosno-informativne agencije.

Ako uzmemo u obzir, maločas što smo čuli, predavanje na Fakultetu za bezbednost, Aleksandra Vučića, onda sam sasvim siguran, ako je predsednik Vlade svestan koliko sistem bezbednosti u Srbiji ugrožen, postavljanjem Bratislava Gašića na čelo jednog tako osetljivog sistema.

Bezbednosno-informativna agencija, nekada državna bezbednost, koja je bila na lošem glasu zbog nekolicine ljudi koji su je vodili tokom 90-ih godina, zbog onih koji su zloupotrebljavali svoje uloge i funkcije unutar te službe, služba je došla na veoma loš glas, ali nakon reforme, nakon 2000. godine Bezbednosno-informativna agencija ima pripadnike koji časno i pošteno rade svoj posao. Taj posao je veoma ozbiljan, odgovoran, zahteva veliku spremnost i stručnost, a to Bratislav Gašić nema.

Ne znam po kom zakonu predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, postavlja partijskog činovnika na čelo Bezbednosno-informativne agencije, ako i sam zakon govori da pripadnici Bezbednosno-informativne agencije ne mogu da budu članovi ni jedne političke partije. Kako ni jedan pripadnika ne može da bude, a direktor Agencije može da bude? U čemu je ta paranoja i taj strah da na čelo jedne ovako važne Agencije bude partijski poslušnik koji je u prethodnoj Vladi bio poznat samo po veoma velikim gafovima i aferama? Tragedija sa vojnim helikopterom je jedna od najvećih sramota koja se dogodila tokom njegovog vođenja Ministarstva odbrane, gde je sistem potpuno, potpuno urušen, gde su se čak avioni poklanjali iz Ministarstva odbrane Kruševcu gradu, kako bi Bratislav Gašić imao MiG-29, postavljen kao maketa u svom gradu, gde su bili i obilovali sukobi sa Zaštitnikom građana.

Setimo se krivične prijave, majorke Helene zbog diskriminacije, setimo se gradskog novca iz budžeta privatnoj televiziji Bratislava Gašića, setimo se izgradnje zgrada trulim gvožđem, setimo se afere oko lažnih investitora iz Britanije, setimo se lažnih diploma, setimo se aparata za prisluškivanje i da ne idem dalje.

Šta to kvalifikuje Bratislava Gašića da stane na čelo jedne, ovako važne institucije koja se brine o bezbednosti države i u kojoj meri će bezbednost Republike Srbije i njenih građana biti ugrožena postavljanjem Bratislava Gašića, nedostojnog političara u Republici Srbiji, nedostojnog za vršenje bilo koje funkcije u ovoj zemlji, a kamoli da bude na čelu Bezbednosno-informativne agencije.