Hvala, poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje predsedniku Vlade i novoizabranom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću zašto još nije potpisan sporazum i dostavljen na ratifikaciju Narodnoj skupštini sa Vladom Ruske Federacije o statusu ruskih stručnjaka u bazi za hitne intervencije u Nišu, odnosno srpsko-ruskom centru za hitne intervencije, čiji bi status bio formalno isti kao status pripadnika NATO pakta koji su se stacionirali u Beogradu?

Izjava da bi ulazak Srbije u NATO rešio sve probleme znači zapravo da bi ulazak Srbije u NATO pakt uništio Srbiju i Srbija tako više ne bi imala nikakvih problema, uništio bi srpski narod i srpski narod uništen ne bi imao nikakvih problema.

Ulazak u NATO pakt je nemoguć bez priznanja nezavisnosti Kosova. Nemoguć je bez uništenja Republike Srpske i njenog utapanja u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Nemoguć je bez specijalnog statusa za rašku oblast, odnosno Sandžak. Nemoguć je bez odvajanja Vojvodine od Srbije i to je valjda u Srbiji svima jasno, a kako Srbija može sačuvati ovo što joj preostalo i eventualnu budućnost i povratiti ono što je privremeno izgubila to je ulazak u savez sa Rusijom.

Srbiji nije dovoljna baza u Nišu. Srbiji su potrebne ruske vojne baze i formalni savez sa Rusijom, odnosno ulazak u ODKB, u Odbor dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Srbija treba da ponudi Rusiji bazu za radarske sisteme i nekoliko baza za hitne intervencije. Rusija mora biti spremna da brani Republiku Srpsku, ako zatreba, i mora da brani svoje interese širom Balkana.

Amerikanci su dovukli pojačanje u svoju bazu Bondstil na Kosovu čim je režim u Beogradu verbalno zaoštrio svoje stavove oko Kosova i Metohije i ponašanje šiptarske separatističe vlasti u Prištini. Nama treba ruska pomoć, ne da se branimo od okolnih suseda, nego nam treba da se branimo od NATO pakta, od njegovog kidisanja.

Kod nas su stručnjaci još u vreme dosmanlija izbacili iz strategije nacionalne odbrane NATO kao glavnog potencijalnog protivnika i sad je nama borba protiv terorizma glavna preokupacija, a ne NATO koji preti opstanku Srbije.

Mi se ne smemo ugledati na naše susede. Hrvati su uvek bili u taboru poraženih sila, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Bosanski Muslimani, Hrvati su svi bili u taboru Hitlerovom stoprocentno, to se vidi po dočeku Hitlerove vojske u Zagrebu 1941. godine.

U Bosni i Hercegovini je donekle bila drugačija situacija, ali tamo je većina Muslimana bila za Hitlera, ali bio je značajan broj i onih koji su bili protiv Hitlera, koji su se opredeljivali za četnike Draže Mihailovića ili za Titove partizane.

Na Kosovu i Metohiji svi su Albanci bili za Hitlera. U Prvom svetskom ratu svi su bili za Austrougarsku i za Nemačku, a pre toga su vekovima bili baš i bozluk turske vojske, dakle, neregularne trupe koje su služile za pripreme vojnih dejstava za uništavanje civilnog stanovništva, itd. Iz njihove sudbine nešto naučimo. Oni nisu primer za ugled.

Vreme. Hvala vam, pet minuta.

Samo se meni vodi računa o vremenu. Može Čeda minut duže, mogu ostali.
(Čedomir Jovanović: Budeš za NATO.)
Da, jel ovi za NATO imaju ovde protekciju ili ovi što cveće donose?

Za Čedu mi niko nije zamerao, za vas jesu medijski.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Jović. Izvolite.

Poštovana predsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, poslaničko pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a pre svega Ministarstvu pravde i Ministarstvu inostranih poslova.

Imajući u vidu da smo se u prethodnih nekoliko dana suočili sa svojevrsnim javnim priznanjem Vilijama Vokera, da je radio u kontinuitetu, od 1999. godine do danas na projektu tzv. „velike Albanije“, odnosno na ujedinjenju svih Albanaca, da li i koje mere ima na raspolaganju naša država, a imajući u vidu zastrašujuće posledice izveštaja koji je taj čovek poslao međunarodnim institucijama po našu zemlju i narod, postoje mehanizmi i mere koje naša država može da pokrene za njegovu ličnu odgovornost imajući sve ovo u vidu?

Taj čovek koji je zašao duboko u devetu deceniju umesto da se ozbiljno suoči sa sopstvenom savešću i da porazgovara sa sopstvenom savešću zbog posledica koje su nam nanete, dolazi na proslavu Ramuša Haradinja i njegovog pokreta i kaže da nije obavio posao do kraja, već da je njegov cilj i njegov projekat zapravo u kontinuitetu bio da se stvori ta famozna „velika Albanija“.

U prilog ovog zahteva da naša država mora da insistira i na ovom vidu odgovornosti i političke i pravne idu i ogromne žrtve. Setimo se da je 2.500 hiljade ljudi na ovim prostorima izgubilo svoje živote, da je 12.500 hiljada ljudi ostalo sa posledicama da su ranjeni, setimo se da je i dan danas na stotine ljudi nestalo, ne znamo ništa o njihovoj sudbini. Evo, svakog dana kada ulazimo u ovo zdanje suočavamo se sa fotografijama tih ljudi ispred doma Narodne skupštine. Šta je sa tim ljudima bilo? Ko je trgovao njihovim srcima, plućima, jetrama? Ko je činio taj monstruozni zločin? A, sve je krenulo od izveštaja Vilijama Vokera. Svi su priznali, uključujući i Bila Klintona i Solanu i sve ostale koji su u to vreme opravdavali agresiju na našu zemlju, da je upravo taj zločin učinjen u Račku ključni kamen od kojeg se kreće da se kazni naš narod i naša država.

Svedoci, kao što su doktorka Helena Ranta, pa i naši stručnjaci koji su učestvovali u uviđaju u Račku, govore da tu nije bilo ni govora o bilo kakvom zločinu prema civilima, već da su te žrtve u stvari žrtve borbe terorista i naše države.

Nažalost, posledice ćemo trpeti i dalje. Ekonomsko razaranje koje su nam učinili, a i osiromašeni uranijum koji je ostao iza „milosrdnog anđela“ na ovim prostorima, tek će davati posledice u narednom periodu.

Zato ni ova institucija, zato ni mi koji sedimo ovde, kao ni naša Vlada i sve ostale institucije u ovoj zemlji ne smeju da zatvore oči nad činjenicom da je jedan lažni izveštaj takvog čoveka kakav je Vilijam Voker učinio jednu veliku i zastrašujuću nepravdu i ovom narodu i ovoj državi.

Zašto ne smemo da zaboravimo ovo i zašto to moramo stalno da pominjemo? Da nam se ne bi istorija ponavljala, da se ne bi ponovo na isti način na ovom mestu ili na nekom drugom stvarala lažna slika o jednom narodu ili nekoj državi i na osnovi toga se primenjivala zastrašujuća sila, odnosno zakon sile.

Neljudi sa naših poternica nikada ne smeju da se skinu. Oni moraju stalno da strepe od toga da će doći pred lice pravde i da će odgovarati za zločine koje su učinili.

Žrtve koje smo podneli u minulom veku, a setimo se koliko je miliona nas stradalo u ime slobode i u ime pravde, obavezuju nas da ovo pitanje postavljamo svakodnevno i da ne zatvaramo oči pred njim. Zahvaljujem.

Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova.
Nastavljamo sa radom u raspravi po amandmanima.
To je 3. tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANJU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST NEMAČKE RAZVOJNE BANKE KFW, FRANKFURT NA MAJNI, PO ZADUŽENJU JAVNOG PREDUZEĆA „ELEKTROPRIVREDA SRBIJE“, BEOGRAD
Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta, Marinika Tepić, Zoran Živković i Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, mi smo i na ove jučerašnje zakona i na ovaj danas podneli amandmane gde smo tražili da se brišu ovi predloženi članovi zato što mislimo da ovaj zakon ovakav uopšte ne treba da postoji. Ovo je štetan zakon, koliko god ste vi pokušali da to prikrijete i da prikažete na nekakav drugi način.

Ovi zakoni, i jedan i drugi, jesu zaduživanje. Vi kažete – to je samo garancija. Jeste formalno garancija, ali jednim zakonom dodatno zadužujete državu za 45 miliona evra, drugim za 15 miliona evra.

Činjenica je, koliko god ministri to pokušali da prikriju, da se na ove iznose plaća kamata čak i ako mi ove iznose kredita ne povučemo, odnosno ne budemo koristili.

Još nešto je činjenica. Ministar Vujović nije hteo da odgovora na te primedbe zato što zna da smo u pravu. Ovi iznosi su određeni i predviđeni striktno namenski i jedan i drugi. Vi ste im već promenili namenu zato što ste ih pretvorili u hartije od vrednosti i sada, naravno, imate problem kako ovoj Razvojnoj banci Nemačke da objasnite tu vašu neku transakciju koja je nezakonita i koja nije u skladu sa ovim što nama nudite.

Takođe, insistiramo da nam dostavite taj sporazum, i jedan i drugi, da vidimo, juče smo rekli to je moralo da bude sastavni deo obrazloženja predloga ovih zakona, šta je to što Narodna skupština ovde raspravlja i o čemu se to glasa. Mi faktički ne znamo šta je neko u ime, ispade u ime Skupštine, jer je potpisao neko iz Vlade bez saglasnosti Skupštine. Pitanje je šta bi se desilo da recimo Narodna skupština ne izglasa ove predloge.

Takođe, pitanje na koje nismo dobili odgovor je – ko je potpisao ove ugovore sa ovom Razvojnom bankom Nemačke i kako se desilo, gde je otišlo skoro pola milijarde evra koje su potrošene za posredovanje? Ko je posredovao i gde su te pare? Dakle, puno je pitanja na koja niste dali odgovor.

Obrazloženje zbog čega ne prihvatate naše amandmane je neozbiljno zato što zaista ne odgovarate ni na ono što smo napisali u amandmanu, niti na ono što vas pitamo još od načelne rasprave. Dakle, predlažemo da usvojite amandmane i vratite ove zakone, pa nam ih lepo predložite sa tim tekstom ugovora da vidimo šta ste vi to muljali i o čemu bi mi ovde trebali da raspravljamo. Hvala.

Samo momenat.
Potpredsednik Marinković kaže da ste juče govorili već po ovom amandmanu.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Samo polako. Moja je greška, pa vam neću ovo vreme oduzeti od grupe. Moja je greška.
Samo da vidimo da li je Vladimir Đurić juče govorio. I vi ste govorili po ovom amandmanu juče kao predlagač. Da li hoćete da trošite vreme grupe?
(Vladimir Đurić: Zašto mi ne date priliku?)
Zato što sam napravila grešku, utvrdila grešku. Kada neko utvrdi grešku onda je ne pravi ponovo. Ako pravi greške ponovo problem je u njemu. Svi su govorili kao predlagači.
(Vladimir Đurić: Vaša je greška.)
Bez obzira što je moja greška, kada utvrdiš grešku ne srljaš dalje.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, vreme grupe.

Mnogo poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da se amandman odbije iz razloga što je retrogradan, destruktivan, antibezbedonosan i neprihvatljiv.

Poštovana predsednice, mi smo slušali juče čitav dan kritike na račun ovog zakona od onih upravo koji su pre dvadeset ili deset godina trebali da izvrše tranziciju u „Elektroprivredi Srbije“, a nisu. Nisu zbog toga jer nisu znali ili nisu hteli ili su pare prali. Biće da je jedno, drugo i treće.

Poštovani narodni poslanici, vi juče koji ste kritikovali ovaj zakon, podsećam vas na Zakon o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu: „U članu 3. je predviđeno izdavanje garancija Republike Srbije Nemačkoj Razvojnoj banci iz Frankfurta na Majni u iznosu do 45 miliona evra. Ta sredstva su namenjena za projekat „Elektroprivrede Srbije“ pod nazivom - Rekonstrukcija sistema za transport pepela i šljake“, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, da li ste vi pročitali budžet Republike Srbije, koji ste juče kritikovali, za 2017. godinu? Naravno da niste, jer da jeste ne bi kritikovali, videli bi da ovo piše u tom delu. To je dokaz da je Vlada Republike Srbije odgovorna, jer realizuje zacrtani plan budžeta i, naravno, da vi iz opozicije imate primedbu na to. Da se ima malo poslaničkog morala i odgovornosti, ne bi imali primedbu.

Dozvolite da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, da dovoljna količina energije predstavlja primarni resurs svake države, pa i Republike Srbije, jer bez energetske bezbednosti nema ni nacionalne bezbednosti Srbije. S tim u vezi, moj srpski zemljak, ali svetski, Nikola Tesla jednom prilikom je rekao, inače tvorac, kao što znate, moderne energetike, citiram – razvoj i bogatstvo, vidim da je nekim poslanicima ovo smešno, jednog rada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog roda, strogo su definisani energijom dostupnom za korišćenje, završen citat.

Zato je odličan potez Vlade Republike Srbije što stvara uslove za korišćenje dovoljne količine energije, a time ujedno i jača odbrambenu sposobnost naše zemlje.

Videli smo jednog od predlagača ovog zakona, juče je dao primedbu, čovek koji je upravo bio premijer i savezni ministar, a mislim da je toliko trebao biti korektan bar da je pročitao budžet Republike Srbije, onda ne bi izjavljivao ono što je juče ovde i kritikovao vladu vezano za ovaj zakon. Neka, to je njegovo, on se bolje dokazao u veterini, jer je izmislio vakcinu protiv ptičijeg gripa od jogurta i vode i vakcinisao kokoške u selu Pukovac. Normalno koke uginule, a on uzeo pare i zdimio, ali povratio se u Čagrovac kasnije. No, o tom potom.

Poštovana narodna poslanice, danas ovde su ovde izrečene takve neistine na račun u uvodnom delu predsednika Republike, novoizabranog i predsednika Vlade…