Zoran Živković.

Hvala lepo.

Znači, ponoviću iste argumente i ponavljaću ih ceo dan oko svakog amandmana. Zašto je besmisleno da država Srbija preuzima garancije za preduzeće za koje smo čuli ponekad podsmešljivo, ali iz reči predsednika Vlade da je to biser srpske privrede, da je to jedno savršeno preduzeće koje praktično proizvodi samo profit, da je potpuno popravljen u odnosu na 90-te ili na posle 90-te, i razne druge bajke koje su ružne bajke? To nije tačno.

Mi imamo veliki problem sa tim preduzećem, ali ako imamo veliki problem, hajde da se onda radi na rešavanju tih problema, a ne da pričamo da je savršeno, a da se država zadužuje.

Pored svega ovoga što sam juče rekao, da ponovim, da ima sigurno bar jedna trećina viška zaposlenih, da su plate najveće u našoj privredi, da samo od jednomesečnog platnog fonda EPS može da finansira ove svoje obaveze zbog čega uzima kredit i da je bajka da imamo najjeftiniju struju u regionu i da jedan kilovat sat košta šest centi.

Pozivam građane da uzmu sada svoje račune za struju i da izračunaju ukupan iznos koliki je, da to podele sa recimo negde 7,2, otprilike to je negde u dinarima šest centi, pa da vide da li je cena jednog kilovat časa šest centi ili nešto mnogo više. Znači, kad imate nula potrošnju onda je 800 dinara vaš račun ili 755, nek je preciznije.

Jako je interesantno da vam Vlada šalje svog predstavnika ovde danas i juče da sedi koji se brani ćutanjem. Očekujem da ministar energetike bude ovde kao velike ekspert za tu oblast i da on govori o ovoj temi.

Hvala, vreme.
Vladimir Đurić.

Hvala.

Dakle, danas raspravljamo o sporazumu u kome EPS od „KfW“ iz Frankfurta uzima 45 miliona evra kredita.

U članu 2. zakona o kome razgovaramo definisan je projekat za koji se ta sredstva uzimaju. To je modernizacija sistema za otpepeljivanje termoelektrane „Nikola Tesla A“.

Mi kao predstavnici građana treba da odlučimo da li ćemo pružiti garancije, da ćemo umesto EPS nemačkom zajmodavcu vratiti kredit ukoliko EPS za to ne bude bio u stanju.

Da bismo o tome mogli doneti kompententu odluku mi moramo znati kako EPS rukovodi projektima, kako upravlja projektima za koja zajmi sredstva i kako pozajmljeni novac vraća.

U načelnoj raspravi ministri su nas uveravali da EPS nije jedno od onih javnih preduzeća zbog čije nelikvidnosti i nesposobnosti vraćanje kredita mi moramo da aktiviramo garancije koje smo u iznosu od skoro 320 miliona evra prošle godine iz budžeta isplatili umesto tih javnih preduzeća i da EPS dobro upravlja svojim projektima.

Ja ću podsetiti građane da je oktobra 2012. godine EPS sa istim „KfW“ ugovorio kredit od 65 miliona evra i bespovratnu pomoć od devet miliona evra za projekat ukupne vrednosti 181,6 miliona evra, čija je namena bila da se obezbedi sigurna kontinuirana isporuka uglja.

Pet godina kasnije mi imamo pad proizvodnje struje u prvom kvartalu ove godine koji je na nivou kvartala negde oko 14%, pri čemu je u martu mesecu bio frapantnih 22,9% struje manje u odnosu na isti period prethodne godine. Iz uvoza, koliko nam je ministar energetike rekao, kompenzovano je nekih 47 miliona evra, ali svakako da EPS ima veliku izmaklu korist jer da je proizveo ovu struju koju nije proizveo ona bi se kao višak izvezla i imali bismo devizni priliv u spoljno-trgovinskom poslu.

Pored toga, iz medija saznajemo da je „Kolubara“ u ozbiljnim problemima, da kasnima sa poljima „Vreoci“, „Veliki Crnjani“, poljima B,D,E o G, da radimo neplaniski pa nam se pojave odroni i rupe u „Vreocima“ pa onda moramo hitno da evakuišemo školu.

Sve ovo u prilog tome da li ćemo dati garancije za EPS ili nećemo. Hvala.

Hvala.
Marko Đurišić.

Hvala.

U članu 2. se definiše da Republika Srbija postaje garant po ovom zakonu za zajam koji se uzima po sporazumu o zajmu i govori se na više mesta o sporazumu o zajmu, a narodni poslanici nisu u mogućnosti da vide taj sporazum.

Ono što smo tražili u raspravi načelnoj od ministra je da se poslanicima dostavi taj sporazum. Ministar Vujović je rekao da ne vidi nikakav problem da dobijemo taj sporazum. Međutim, do dana današnjem mi ga nismo dobili, a nažalost naš amandman, koji doduše ide kasnije, da sporazum bude deo ovog zakona, Vlada nije prihvatila.

Mislimo da mi ovde bi bili neodgovorni ako bi dali garanciju i prihvatili ovaj zakon bez mogućnosti da vidimo sporazum. To što se u obrazloženju zakona navode neki delovi sporazuma za nekoga je možda dovoljno, ali ja mislim za većinu da nije i ne vidim nijedan razlog zašto do kraja makar ove rasprave ne dobijemo taj sporazum, da vidimo sve detalje, one koji su navedeni u obrazloženju, kao i one koji nisu navedeni u obrazloženju. Očigledno je iz ove rasprave prethodna dva, tri dana da nije situacija baš tako sjajna i da upravljanje EPS-om ima ozbiljne probleme.

Slušali smo o tome kako je početa reorganizacija, verovatno posle nekoliko godina boravka visoko-plaćenih konsultanata došli smo do epohalnog rešenja da u EPS umesto 600 direktora imamo sedam. Sada taj podatak očigledno bi trebao sve nas da oduševi i da mi kažemo bravo, ali postavlja se pitanje – posao tih 600 direktora ko danas obavlja, ko su ti ljudi i da li oni imaju znanje za taj posao.

Očigledno je, na osnovu rezultata EPS-a u proizvodnji struje, što je primarna delatnost EPS-a, a EPS je, evo da ponovim, rekao je malopre kolega, u martu mesecu proizvela 22,9% manje električne energije, nego u martu 2016. godine. Znači, očigledno je da su rezultati katastrofalno loši. I ako pratimo tu logiku, mislim da je bolje da vratimo onih 600 direktora, ako će se proizvodnja struje vratiti na nivo iz 2016. godine.

Ova rasprava mora da se vodi u tom kontekstu. Mora da se vodi u kontekstu šta još nije urađeno, a vezano je za poboljšanje zdravlja i ekoloških uslova u Obrenovcu. Imamo kredit odobren od Japanske investicione banke još 2011. godine, potpisan 2013. godine, koji treba da od 200 miliona dolara za odsumporavanje štetnih gasova koji izlaze iz Termoelektrane A. Do danas realizacija tog posla nije krenula, četiri godine pošto je potpisan ugovor.

Koje penale plaća Republika Srbija za ne povučena sredstva, a potpisana? I da li je to pokazatelj brige o zdravlju građana Obrenovca? Šta mi radimo kako bismo ispunili uslove iz evropske Direktive o emisiji štetnih gasova iz velikih kotlova? I da li ćemo, pošto očigledno nećemo ispuniti ta pravila koja smo sami prihvatili da ćemo ispuniti do početka sledeće godine, u narednih pet godina morati da ugasimo tri ili četiri bloka na Termoelektrani? I u kakvoj ćemo poziciji onda bezbednosnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj biti, ako ti blokovi prestanu sa radom 2022. godine?

To su ozbiljne teme, nažalost, ovde danas nema ni ministra energetike i prethodnih dana nismo mogli da dobijemo nijedan odgovor na to pitanje. Slušali smo priče o velikoj reformi, rekonstrukciji, tranziciji koja se radi, ali rezultat te tranzicije je katastrofalan – 14% manje u prvom kvartalu, s tim da je u martu mesecu 22,9% proizvedeno struje manje nego pre godinu dana. Mart nije bio najhladniji mesec. Hladnija je zima bila 2011, 2012. godine nego što je bila ova zima, pa tada nije bilo tih i takvih padova električne energije i iskopavanja uglja. Očigledno je da su nesposobni kadrovi koje je SNS doveo pre svega na rukovodeća mesta u sistemu EPS-a, oni se možda danas ne zovu direktori, nego imaju neko drugo moderno ime, ali očigledno svoj posao ne umeju da rade. Posledice toga su katastrofalne. Hvala.

Reč ima Vladimir Orlić.

Hvala lepo. Moglo je da bude i po osnovu za repliku, ali nije neophodno.

Dakle, pozivam svakako da se ne prihvati i ujedno smatram još jednom da je ovo dobra stvar, to delim sa vama. Pozivam da razmislimo još pomalo. Znači, sve ovo što se priča, prokomentarisaću i to, zaista ne drži nikakve specijalne razloge. Ako pričamo o datumima, npr. o zaključku Vlade iz februara meseca i to sada treba da bude osnov da nešto što je korisno, što je po povoljnim uslovima za ovu zemlju, mi realizujemo, ne mogu da kažem ništa drugo nego da ne razumem.

Čuli smo već da je predviđeno ovo o čemu mi pričamo još budžetom, a budžet nije bio u februaru mesecu. Dakle, nije ništa neplanirano i nije ništa iznenađenje. Tako da to nije nikakav argument.

Druga stvar, što se tiče nekakve kolizije sa zakonom, jel stupanje na snagu regulisano tako što ono dolazi na red onda kada se Skupština izjasni? Jeste. Hoće li Skupština da se izjasni? Hoće. Ima li kakvih posledica pre toga? Nema.

Bilo je pitanje – zašto sve ovo, čemu sve ovo služi? To dame i gospodo piše. To lepo piše i precizno je objašnjeno. Vrlo je razumljivo u mišljenju koje smo dobili od Vlade na amandmane koji su podneti. Tamo lepo piše, bez ovih garancija ne ovi uslovi bili ovako dobri. Ne bi ovi povoljni uslovi bili ovako povoljni, kamata od 0,8% godišnje je posledica činjenice da ovde postoji državna garancija. Dakle, više nego jasno. Pošto je bilo nekih primedbi na račun razvoja Nemačke u Srbiji kroz ovakve sporazume, evo otvoreni poziv svakome ko tako zaista misli, nek da svetli primer, nek da sam, ne obezbedi, nađe način za ovakva sredstva pod ovim uslovima i nek on bude taj koji će da razvija sebe ili Srbiju, nije važno.

Ali, ako niko ne može da konkuriše ovakvim sredstvima pod ovim uslovima, možda je bolje da neumesne komentare za sebe zadrži. Dakle, moram da pozovem da se ne usvoji, iako sam zahvalan na dobroj rekapitulaciji uspešnih projekata koji se realizuju u ovoj zemlji, na dobroj rekapitulaciji svega dobrog i korisnog, što na primer i ova Vlada radi. Iako sam zahvalan i na podsećanju da smo mi kroz ovakve aranžmane imali i bespovratne pomoći. Dakle, ako neko misli da toga nema, može svako da konsultuje sa kolegama pa da razmeni informacije koje imaju, verovatno će zajedno sklopiti jednu dovoljno dobru sliku.

Na ono što smatram malicioznim opaskama neću da se obazirem. Bilo je ovde priče da mi malo raširimo ovu temu, pa da govorimo o tome šta se u međuvremenu realizovalo, a šta nije, u oblasti zaštite i zdravlja i sredine u Obrenovcu. Kada bih hteo time da se bavim, mogao bih da pričam na dugačko i na široko, jer sam to godinama svojim očima gledao, kako je u vreme dok se DOS-ovska bolumenta starala o ovoj državi, pa između ostalog i Obrenovcu i o elektrani koja se tamo nalazi, doslovce crni sneg je mogao da se vidi svake zime. Onda razmislite koliko je to bilo zdravo, a i za okolinu i naše prirodno okruženje lepo, čisto i korisno.

Da se takve stvari ne bi dešavale, pogledajte malo sadržaj sporazuma čemu ovo služi i još jednom, podsetite se uslova. Ne treba ovde politizovati stvari ako je do nečega zaista, ljudima koji se ovom raspravom bave, stalo. Ako ćemo samo da pričamo možemo i to, ali to građani vide pa posle da se ne čudimo što vrednuju tako kako vrednuju na onim nekim izborima. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer jednostavno nema apsolutno nikakvog smisla. Nema smisla ni u samom tekstu ovog higijeničarskog amandmana koji glasi „briše se“, a ni u obrazloženjima koja su data za usvajanje amandmana.

Ne postoji nikakva bojazan da će država Srbija platiti ovaj kredit umesto EPS iz sledećih razloga. Možda treba razumeti bojazan prethodnog režima, jer do 2012. godine država je plaćala sve kredite EPS zato što EPS, dok su oni vladali je konstantno bila u minusu i ovo je bila klasična zloupotreba.

Sada imamo sasvim drugačiju situaciju. Umesto njihovih nesposobnih kadrova došli su ljudi koji znaju da rukovode, koji hoće sebe da ulože i potroše za dobrobit ove države i EPS i EPS 2016. godine posle dugog niza godina prvi put pozitivno posluje. Uskoro ćemo imati i zvanično te rezultate, ali ako preduzeće koje danas ima 500 miliona evra na računu neko sme da smatra preduzećem koje je rizično da mu se da garancija za jedan ovako važan projekat kroz kredit, zaista je potpuno besmisleno i onda imamo problem sa samim sobom i svojim poimanjem i sećanjem kako je vladao u nekom prethodnom periodu.

Tretirati ovakav investicioni kredit kao trošak je zaista moguće samo od onih koji ne razumeju da investicija nije dug, da je investicija nešto što treba da donese novo i dobro, a to mogu da rade samo oni koji ne shvataju da su oni u stvari pravili trošak budžetu Republike Srbije svojim besmislenim odlukama, pa su ogromne troškove napravili zbog naknade štete koju ova država plaća za nezakonita hapšenja u „Sablji“, sudijama koje su bile razrešene bez ikakvog razloga, oni koji su plaćani banatske šore umesto da su isplaćivali stipendije za mlade umetnike. Da ne nabrajamo, to može potrajati dosta dugo.

Predlažem da Skupština u danu za glasanje ove amandmane odbije, usvoji zakon onako kako je predložen i podrži EPS u naporima da ono što je stavila na noge nastavi da nadograđuje i funkcioniše još bolje. Hvala.