Reč ima ministar Ana Brnabić.

Kada pričamo o tome da govorimo pune stvari do kraja, važno je onda svakako napomenuti da nije ovaj sporazum samo dobar zato što se od Skupštine traži da se potvrdi garancija države, već i zato što je ukupna investicija 55 miliona evra, od čega 10 miliona evra daje iz sopstvenih sredstava EPS. Dakle, to je jedan uslov zbog čega je kamata 0,8%. Drugi uslov je što iza toga staje država.
Treća stvar, rekla sam juče, očigledno me neki nisu čuli pa je važno da kažem to i dva i tri puta i više puta i zbog građana Srbije i zbog poštovanih narodnih poslanika, dakle, ne postoji provizija i nemojte da niko na taj način, stvarno ružan, dezavuiše građane. Ne postoji provizija za ovaj posao, postoji 0,75% za organizovanje posla. To nije posrednik, to je administrativni trošak obrade kredita koji daje svaka banka za komercijalne kredite ili Nemačka razvojna banka ili EBRD ili Međunarodna razvojna banka, svejedno.Dakle, potpuno je normalno, poznato i svakako se podrazumeva da postoji administrativni trošak i taj trošak uzima banka, odnosno u ovom slučaju KfW. Ne postoje nikakvi drugi skriveni troškovi, a svakako ne postoji nikakav posrednik koji uzima novac odavde.
I konačno, kada govorimo oko finansijskog stanja EPS-a, neverovatno mi je da mi pričamo ovde o stvarima koje nemaju nikakve ekonomske i finansijske logike. Znači, vi hoćete da kažete da ako ima neko na računu 100 miliona evra i treba nešto da isfinansira 50 miliona evra, on treba tih 50 miliona evra da u kešu, u gotovini, iz sopstvenih sredstava i da finansira neki projekat.

Vreme.

Kada bi se tako radilo, nikad niko ne bi uzimao nikakav kredit. Dakle, imao Shell Oil koji nikada ne bi uzimao kredit, ne bi postojale banke ako bi sve što radite radili iz gotovine.

Vreme. Hvala, ministre.

Samo da završim. Radi se o tome da sa 50 miliona evra koje bi dali kao učešće vi možete da isfinansirate 10 projekata, a ne jedan i to je dobar finansijski menadžment.

Hvala.
Reč ima Marinika Tepić, kao predlagač.

Po amandmanu.

Odmah ću da se nadovežem na obrazloženje ministarke. To kako ste vi protumačili ovde da neko odlučuje da li će ukoliko raspolaže gotovinom i spremnim novcem uzeti kredit ili ne, to je potpuno privatna stvar i tako gledate kada donosite privatnu, porodičnu, partnersku, kakvu god drugu odluku. Kada donosite tu odluku na teret građana Srbije ne možete tako da se odnosite prema tim obavezama.

Juče sam rekla – davanje garancija za kredit koji uzima EPS nije za neku imaginarnu ili od strane imaginarne žene npr. koja se zove Vlada ili država. Znači, to je obaveza za sve građane Srbije, i one koji su glasali za ovu Vladu i Aleksandra Vučića i one koji nisu i one koji su glasali protiv i koji nisu bili ni u zemlji itd. Dakle, vi preuzimate obavezu u ime svih građana Srbije na prilično dugačak period, bez obzira da li je kamata 0,01%. Ne možemo govoriti da je to najbolja moguća stvar u ovom trenutku.

Mi i dalje nismo dobili odgovor na nekoliko puta juče postavljeno pitanje, a to je, i ovaj primer ne smatram dobrim, možda dodatno obrazloženje – zašto neko ko je kreditno sposoban, u ovom slučaju EPS, duži državne garancije da bi uzeo kredit? Vrlo jednostavno pitanje. Mi smo se kroz celu jučerašnju raspravu, kao i malopre, osvrtali na to u kom stanju je neko ostavio državu i zašto su sada ovi krediti nužni i da mi imamo nešto protiv otpepeljavanja, što je zapravo cilj, odnosno unapređenje zaštite životne sredine ovim kreditom. Niko nema ništa protiv otpepeljavanja. Imamo protiv načina na koji se dolazi do sredstava, odnosno garancija za taj kredit koji uzima EPS. Daleko bilo da bilo ko od nas ima išta protiv otpepeljavanja.

Hvala. Vreme.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Žao mi je što nemate isti aršin, pa ako je ministarka govorila duže od dva minuta mogla je i prethodna koleginica da završi rečenicu.

Ministarka je rekla kako nema provizije u ovom poslu. Sada mi možemo da govorimo o terminologiji, ali evo šta piše ovde. „Provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno.“ Provizija. Ministarka, nemojte da se smejete, tako piše ovde. Provizija. Provizija na neiskorišćeni iznos zajma je 0,25% godišnje. Znači, troškovi kamate i provizije na neiskorišćeni iznos zajma biće plaćeni polugodišnje, 30. juna i 30. decembra. Znači, vi ovde ste koristili termin „provizija“.

Ja govorim, da se ne bi mi ovde gađali terminima, znači mi tražimo da vidimo sporazum, da vidimo tačno koliko se šta, kada, kome i za šta plaća. Onda ovde kada diskutujemo, ono što tražim od Vlade, ja sam laik, priznajem, ali znam kao građanin dovoljno da kamata nije samo 0,8%, nego da ima i drugih troškova koje građani, po zakonu, kao građanin kada ode u banku, mora da mu se obračuna i da mu se pokaže kao efektivna kamatna stopa, da bi on znao koliko ukupno plaća više u odnosu na pare koje dobija na ime kredita. To svaki građanin koji ode u banku ima pravo po zakonu da zna.

Mislim da mi ovde kada dajemo garanciju, a to je pitanje jednog broja kolega ovde – zašto država Srbija mora da daje garanciju jednoj firmi koja, kako vi kažete, ima 500 miliona na računu, koja ima, ne znam, imovinu vrednu nekoliko milijardi evra? Zašto država Srbija mora da daje garanciju za ovaj kredit, zašto samo preduzeće ne da garanciju? To su pitanja za ovu raspravu i ona su sva ja mislim na mestu i zaslužuju odgovor pre glasanja o davanju garancije.