Hvala.
U članu 2. se definiše da Republika Srbija postaje garant po ovom zakonu za zajam koji se uzima po sporazumu o zajmu i govori se na više mesta o sporazumu o zajmu, a narodni poslanici nisu u mogućnosti da vide taj sporazum.
Ono što smo tražili u raspravi načelnoj od ministra je da se poslanicima dostavi taj sporazum. Ministar Vujović je rekao da ne vidi nikakav problem da dobijemo taj sporazum. Međutim, do dana današnjem mi ga nismo dobili, a nažalost naš amandman, koji doduše ide kasnije, da sporazum bude deo ovog zakona, Vlada nije prihvatila.
Mislimo da mi ovde bi bili neodgovorni ako bi dali garanciju i prihvatili ovaj zakon bez mogućnosti da vidimo sporazum. To što se u obrazloženju zakona navode neki delovi sporazuma za nekoga je možda dovoljno, ali ja mislim za većinu da nije i ne vidim nijedan razlog zašto do kraja makar ove rasprave ne dobijemo taj sporazum, da vidimo sve detalje, one koji su navedeni u obrazloženju, kao i one koji nisu navedeni u obrazloženju. Očigledno je iz ove rasprave prethodna dva, tri dana da nije situacija baš tako sjajna i da upravljanje EPS-om ima ozbiljne probleme.
Slušali smo o tome kako je početa reorganizacija, verovatno posle nekoliko godina boravka visoko-plaćenih konsultanata došli smo do epohalnog rešenja da u EPS umesto 600 direktora imamo sedam. Sada taj podatak očigledno bi trebao sve nas da oduševi i da mi kažemo bravo, ali postavlja se pitanje – posao tih 600 direktora ko danas obavlja, ko su ti ljudi i da li oni imaju znanje za taj posao.
Očigledno je, na osnovu rezultata EPS-a u proizvodnji struje, što je primarna delatnost EPS-a, a EPS je, evo da ponovim, rekao je malopre kolega, u martu mesecu proizvela 22,9% manje električne energije, nego u martu 2016. godine. Znači, očigledno je da su rezultati katastrofalno loši. I ako pratimo tu logiku, mislim da je bolje da vratimo onih 600 direktora, ako će se proizvodnja struje vratiti na nivo iz 2016. godine.
Ova rasprava mora da se vodi u tom kontekstu. Mora da se vodi u kontekstu šta još nije urađeno, a vezano je za poboljšanje zdravlja i ekoloških uslova u Obrenovcu. Imamo kredit odobren od Japanske investicione banke još 2011. godine, potpisan 2013. godine, koji treba da od 200 miliona dolara za odsumporavanje štetnih gasova koji izlaze iz Termoelektrane A. Do danas realizacija tog posla nije krenula, četiri godine pošto je potpisan ugovor.
Koje penale plaća Republika Srbija za ne povučena sredstva, a potpisana? I da li je to pokazatelj brige o zdravlju građana Obrenovca? Šta mi radimo kako bismo ispunili uslove iz evropske Direktive o emisiji štetnih gasova iz velikih kotlova? I da li ćemo, pošto očigledno nećemo ispuniti ta pravila koja smo sami prihvatili da ćemo ispuniti do početka sledeće godine, u narednih pet godina morati da ugasimo tri ili četiri bloka na Termoelektrani? I u kakvoj ćemo poziciji onda bezbednosnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj biti, ako ti blokovi prestanu sa radom 2022. godine?
To su ozbiljne teme, nažalost, ovde danas nema ni ministra energetike i prethodnih dana nismo mogli da dobijemo nijedan odgovor na to pitanje. Slušali smo priče o velikoj reformi, rekonstrukciji, tranziciji koja se radi, ali rezultat te tranzicije je katastrofalan – 14% manje u prvom kvartalu, s tim da je u martu mesecu 22,9% proizvedeno struje manje nego pre godinu dana. Mart nije bio najhladniji mesec. Hladnija je zima bila 2011, 2012. godine nego što je bila ova zima, pa tada nije bilo tih i takvih padova električne energije i iskopavanja uglja. Očigledno je da su nesposobni kadrovi koje je SNS doveo pre svega na rukovodeća mesta u sistemu EPS-a, oni se možda danas ne zovu direktori, nego imaju neko drugo moderno ime, ali očigledno svoj posao ne umeju da rade. Posledice toga su katastrofalne. Hvala.
