Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, kao ovlašćeni.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo, ja bih, ako dozvolite, iskoristio prvih par sekundi izlaganja da najpre čestitam građanima Srbije na onom zaista izvanrednom, sjajnom, impozantnom skupu koji smo imali u našoj prestonici juče, na veličanstvenoj inauguraciji predsednika Republike Aleksandra Vučića, prilici da vidimo zaista svet u našoj zemlji, dakle, i predstavnike Ruske Federacije, i SAD, Narodne Republike Kine, državnike iz regiona, ali i iz Evrope i Azije i Afrike. Zaista je bilo na ponos biti državljanin ove zemlje, biti pripadnik ovog naroda na jučerašnji dan. Čestitke svima.

Što se tiče zakona o kom raspravljamo danas, naravno da SNS i naša poslanička grupa kompletna podržava Predlog zakona. Mi svojim potpisima podržali i predlog da se danas sastanemo i raspravimo baš o ovom predlogu ovako sastavljenom.

Predlog podrazumeva izmenu strukture forme kroz uvođenje dva nova ministarstva. Podržavamo taj predlog, taj deo predloga, kao što podržavamo i ove druge, ali takođe važne stvari koje ne treba da smetnemo s uma, da što se tiče delokruga rada, o tome smo pričali danas, nekih ministarstava, postoji potreba da budemo u toku sa zakonima koje smo sami usvojili u međuvremenu, a da budemo u toku i sa dobrom praksom i dobrim standardima koji važe u svetu na koji se ugledamo.

Što se tiče predloga da formiramo novo ministarstvo koje će se baviti specifično resorom zaštite životne sredine i ministarstvo koje će se baviti pitanjima evropskih integracija, i jedno i drugo je izvanredno važno. Mogu da se samo složim sa ocenom da je apsolutno u skladu sa realnim potrebama naše države u ovom trenutku.

U obrazloženju koje ste dobili, dame i gospodo, tu između ostalog piše da je pitanje kvalitativnog izvođenja procesa evropskih integracija u periodu pred nama jedan od glavnih motiva za ovakav predlog.

Činjenica jeste da je pred nama puno posla i činjenica jeste da prateće posledice, pa recimo i to da će resor poljoprivrede sada funkcionisati u zasebnom ministarstvu koje će se baviti samo tim segmentom ili samo tim resorom, da je zaista i kadar da iznese taj posao, a da zaista i ima realnog posla kojim će imati da se bavi. Ja se u tom smislu potpuno slažem, naravno, sa svim što je danas izrečeno od strane ovlašćenog predlagača.

S druge strane, zaštita životne sredine, konkretno u kontekstu ovih pitanja o kojima ponajviše govorimo danas, a to su pitanja evropskih integracija, nije loše zbog javnosti koja ovo prati navesti samo par stvari koje treba imati na umu. Prvo, da iako je manje-više uvrežen stav da po pitanju ove problematike, dakle, zaštite životne sredine, Srbija ne stoji baš dobro kada je reč o integracijama, zapravo naprotiv, Republika Srbija je jedina država kandidat iz regiona koja je dobila poziv da podnese pregovaračku poziciju bez prethodnih uslova. Misli se na poziciju u predmetnom poglavlju, u Poglavlju 27 koje se bavi upravo zaštitom životne sredine.

Zaključak skrininga je da mi što se naše regulative tiče ne stojimo uopšte loše, da smo mi u veoma dobroj meri već usklađeni sa onim tekovinama koje želimo da dostignemo u potpunosti. Međutim, primena zakona je u ranoj fazi. Puno je posla pred nama, strateškog posla, što se takođe zaključuje u rezultatima skrininga, kao i da je potrebno da imamo snažnije administrativne kapacitete. Ono što se apostrofira na više mesta, da nadležnosti budu adekvatno usklađene, da mi imamo i kapacitete na institucionalnom nivou prilagođene potrebama ovog posla.

Dakle, sve ovo vodi ka zaključku da je pred nama zahtevan posao, dinamičan rad i predlog da taj rad bude realizovan kroz zasebna ministarstva u tom smislu ima punu logiku, pa zbog toga i našu punu podršku.

Novac će biti zanimljivo pitanje. Izvesno je da će ga biti potrebno. Istina je da mi nemamo velika sredstva dedikovana za ove svrhe i ovaj resor. Izvesno je da će puno koštati posao koji je pred nama do ne samo otvaranja, nego i uspešnog zatvaranja tih poglavlja, odnosno tog poglavlja, do uspešnog dostizanja svih standarda. Zbog toga novac jeste, ja ću se tu složiti sa svim komentarima u tom smeru datim danas, vrlo važno i osetljivo pitanje.

Uvođenjem ovakve strukture, između ostalog, mi ćemo se baviti i onim strateškim poslovima, pa između ostalog specifičnim planovima. Ideja je da kroz revidiranje tih specifičnih planova mi utičemo i na ukupan obim sredstava koja će biti potrebna.

Dalje, postoji dobar, realan osnov da očekujemo infrastrukturne poslove, projekte u ovoj oblasti, iako opet finansije nisu na zavidnom nivou. Otvara se dodatni prostor kroz nov način regulisanja tzv. eko takse. Nova sredstva, samim tim novi potencijal za ove infrastrukturne projekte, pa i njih treba izneti i ona treba da budu realizovana kroz odgovarajući administrativni i institucionalni potencijal ili kapacitet, što opet znači ministarstvo. Opet, više posla u periodu pred nama.

Da bismo mi na vreme dostavili pregovaračku poziciju, mi treba da prvo rešimo taj institucionalni nivo. Odgovor je – ministarstva. Kada otvorimo, dakle, nakon pozicije, ovo poglavlje, treba da zatvoriti, onda nastupa posao od preko 700 različitih propisa koje treba uskladiti, dakle, ne zakonom, zakoni su već poprilično dobri, ali svega ostalog, i to takođe zahteva odgovarajuće kapacitete.

Na samom kraju, ali ne i najmanje važno, da se vratimo na one fondove, i za fondove EU treba konkurisati i to je jako dobar potencijal u ovoj oblasti i to bi takođe moglo na odgovarajući način da radi ministarstvo.

Kada je reč o ministarstvu koje će se baviti pitanjem i poslovima evropskih integracija, kod njega je bilo ovde nekih različitih poruka i tonova. Mislim da smo se oko ovog prvog, koje se tiče zaštite životne sredine, bez razlike složili svi da je dobar predlog i da je zaista potreban.

Oko ovog drugog, bilo je tu i nekih suprotnih ideja, da to tako nazovem. Naravno, od te ukupno, koliko mi se čini, dve reklamacije, jedna ide pravo na račun onih koji su to rekli kao što bi rekli pa bilo šta drugo iz prostog razloga što ne razumeju i iz prostog razloga što nedostatak znanja nije izuzetak ni kada je reč o ovoj oblasti. Kod onih drugih, opet, čuli smo to zato što smo tako isto mogli čuti bilo šta drugo, ali iz različitog motiva. Dakle, nije po sredi neki specifičan nedostatak znanja, nego je po sredi kompletna ravnodušnost. To smo čuli od onih koji bi tako mogli da kažu ama baš bilo šta na ovom svetu samo ukoliko se tako naredi.

Dokaz tome je činjenica da su 2008. godine, čini mi se, aplaudirali na rečenicu da žele da budu ravnopravan partner u EU, bez uslovljavanja sa KiM u sastavu Srbije itd, itd, a danas kako neko pomene EU, skaču do plafona. To je dokaz da isto tako mogu da kažu i da i ne na bilo koju temu, bez ikakve razlike.

Što se tiče posla koji nas očekuje ovde, mi imamo dobre rezultate, i to je zabeleženo, evidentirano, crno na belo, između ostalog, kroz ova poglavlja o kojima smo govorili danas, 10 otvorenih, dva privremeno zatvorena. Da dodamo na spisak i još, čini mi se, tri u ovom trenutku koja su, sa naše strane, od strane Srbije, kompletno spremna i koja samo čekaju na odgovarajuću saglasnost od strane naših partnera iz EU, a možemo i to da otvorimo i možemo i tu posao da započnemo, kao što smo uradili sa prethodnih 10.

Veliki posao, još jednom, i da je reč o poslu koji je izvestan govore i skorašnje izjave gospođe Mogerini i gospodina Hana da unapređenje dinamike po pitanju integracija čeka čitav naš region, uključujući i Srbiju, što je ujedno i moj prelazaka na odgovor ili komentare na danas postavljena pitanja, pošto se postavilo pitanje kakva je naša perspektiva i šta mi znamo na temu te perspektive. Odgovor je upravo ovaj i on dolazi upravo od zvaničnika koji predstavljaju evropsku zajednicu.

Očekuje se unapređena dinamika, očekuje se više posla, a za nas, pa naravno, više dobrih rezultata. O tim rezultatima, pošto je i to bilo pitanje danas, ne brinite, ima ko da se stara. Ima ko da se stara, između ostalog, zato što smo već dobar posao obavili, pa to dovoljno govori samo za sebe, tih 10 poglavlja nisu sa neba pali. Neko se, Boga mi, dobrano postarao da mi uradimo dobar posao, toliko dobar da ne može da ga ospori niko na svetu.

Na temu intelektualnih, stručnih itd, kapaciteta, bilo je čini mi se, ukupno dva komentara u tom smeru danas. Evo, jednog mišljenja koje ne dolazi od strane nas koji smo možda politički oponenti onima koji su to rekli, a ovo mišljenje je dato na temu, opet dokazano, sposobnosti Srbije da apsorbuje sredstva upravo iz evropskih fondova, na osnovu vrlo profesionalnog pristupa Srbije u tom smeru. Komentar glasi – mi danas, dakle očigledno u želji da se napravi razlika u odnosu na ono mi nekada, npr. mi do 2012. godine, mi danas imamo nešto bolju intelektualnu strukturu za pripremanje projekata itd. Ovo je rekao stručnjak, profesor ekonomskog fakulteta, a ovo je ujedno rekao i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, pa ako, onim kritičarima, nešto znači ovo mišljenje, verujem znači, s obzirom da dolazi sa adresa sa kojih dolazi.

Što se tiče pitanja ovih fondova, dakle, pitanje još jednom, jeste ozbiljno. Mi možemo i danas u ovoj načelnoj raspravi i u ponedeljak kada budemo govorili u pojedinostima da pređemo i na nešto širi kontekst, ali da se držimo teme, pa nije sporno da govorimo i o idejama za „Berlin plus“ i o mogućnostima da malo bolje definišemo šta ćemo to tačno raditi u ovim sektorima, ali sve su to, dame i gospodo, ako ćemo da budemo u potpunosti otvoreni i pošteni, dobre i korisne stvari za ovu zemlju. Dobre i korisne zato što su na dobrobit naših građana.

U tom smislu i voleo bih da to bude najvažnija poruka danas, ja još jednom podvlačim ono što je već kazao ovde ovlašćeni predlagač, ovo su stvari koje su realna potreba Srbije, ovo su stvari koje donose nešto korisno, a u smislu kvaliteta života u najširem kontekstu, u smislu dobre prakse, dobre uprave, dobre administracije, dobre države, za naše građane. Ovo je nešto što mi radimo zato što koristi nama, koristi našim ljudima, ovo je nešto što mi radimo za sopstveno dobro, a kako će biti formalno biti krunisano nekim članstvom za neku godinu, ili nešto pre, ili nešto kasnije, to je ta neka formalnost koja ostaje na kraju. Korist koju mi obezbedimo dobrim odnosom, ozbiljnim pristupom i dobrim rezultatima je trajna i ona je naš glavni cilj. Hvala vam lepo.

Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Raspravljajući danas u toku dana o Zakonu o ministarstvima, koji je osnova za formiranje Vlade, očekujem dve stvari. Prva stvar je stvaranje uslova za još veći rad, za još veći zamajac u započetim reformama, a druga je da dva nova ministarstva treba da daju upravo taj zamajac koji je potreban evropskim integracijama.

Mislim da je veoma važno reći da je Srbija prva zemlja u procesu evropskih integracija koja je dobila mogućnost da otvori Poglavlje 27 bez dodatnih uslova. Pred nama je zbog toga veliki posao, mnogo je projekata koje treba realizovati i ono što je za mene ključno, kada je u pitanju formiranje ovog ministarstva, je da se u lokalnim samoupravama moraju formirati tela za zaštitu životne sredine, za ekologiju kako bi buduće resorno ministarstvo radilo onako kako se od njega očekuje.

Za ministarstvo evropskih integracija je veoma važno što objedinjuje sve postojeće strukture u oblasti evropskih integracija Srbije i što će koordinirati sva ostala ministarstva u ovoj oblasti. Samom činjenicom da Vlada Republike Srbije od ministarstva bez portfelja za evropske integracije predlaže ministarstvo sa portfeljom, mislim da time šaljemo jednu snažnu i, pre svega, jednu iskrenu poruku evropskim partnerima koliko je proces evropskih integracija važan za Srbiju.

Takođe, u toku današnje rasprave mogli su se čuti komentari da mi već četvrti put menjamo Zakon o ministarstvima. Za mene to ne predstavlja neki poseban problem. Uopšte u praksi ni jedan zakon nije Sveto pismo. Ako se uoče nepravilnosti u primeni u praksi, ako se uoče potrebe za menjanjem nekog zakona, normalno je da treba predložiti njegovu izmenu ili dopunu ili, kao što je u ovom slučaju, ukazala se potreba za stvaranjem dva nova ministarstva.

Želim da navedem i primer u praksi koja se pokazala kod nas da je razdvajanjem ministarstava u prethodnom zakonu dalo dobre rezultate. Na primer, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu se bavilo regionalnim razvojem. Zakonom o ministarstvima mi smo te dve stvari razdvojili, pa su se regionalnim razvojem bavili privreda i infrastruktura, a državna uprava i lokalna samouprava se bavila nagomilanom administracijom, efikasnošću E-uprave. Mislim da je to bio jedan od dobrih poteza u razdvajanju određenih ministarstava.

Takođe, želim da navedem i jedan primer iz susedstva, iz regiona, Hrvatske, kada se u određenom procesu evropskih integracija, u ovoj državi se uočila potreba za stvaranjem novog ministarstva – Ministarstva preduzetništva i zanatstva. Za mene je to veoma važno ministarstvo i mislim da je, takođe, veoma bitno što smo mi u prethodnom periodu preduzeli određene korake u ovoj oblasti koji su veoma važni. Mislim na mnoge subvencije koje Vlada preduzela u ovoj oblasti, ali pre svega u činjenici da smo mi uveli predmet preduzetništva od najranijeg uzrasta, koji nije osnovni, ali veoma utiče na svest naših mladih da se okreću sve više u budućnosti ka ovoj oblasti.

Rasprava o Zakonu o ministarstvima je prvi korak, veoma važan korak. Za nekoliko dana čućemo ekspoze mandatarke Brnabić i imaćemo zaokruženu celinu koja za mene predstavlja ugovor sa građanima na osnovu legitimiteta koje smo dobili i na prethodnim izborima i na predsedničkim izborima.

Rekla bih da se posle više decenija demokratskog razvoja u Srbiji prvi put u fokus stavljaju građani i državu, a u drugom je politički kontekst. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Nesumnjivo je da ću glasati protiv ovog Predloga zakona, kao i kolege iz naše poslaničke grupe. Hvala vam na čestitkama, što smo formirali poslaničku grupu.

Ovo je nastavak farse, naravno, nema nikakvog promišljanja u ovom Predlogu zakona, ne samo zbog predlagača, neću da ga napadam, nego zbog toga što je to urađeno zbog namirivanja potreba, zbog stvaranja većine za izglasavanje nove Vlade, pa je svako tražio nešto šta mu je falilo, neko je tražio stolicu, neko je tražio novac, neko je tražio palmu, ili šta god, i posledica toga je Predlog zakona

Da li je moguće da se pre samo godinu dana, sam Aleksandar Vučić, nije setio da je Srbiji potrebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i ministarstvo za evropske integracije, nego, eto sad se seća gospodin Martinović toga? Da li je moguće da je sam Vučić to zaboravio? Siguran sam da u onih šest, sedam sati ekspozea, morao je da se seti i toga da je to bilo potrebno Srbiji. Naravno da je potrebna briga o životnoj sredini, naravno da je potrebna briga o svemu onome što je važno za Srbiju, naravno da je potrebna briga i za evropske integracije, ali to se ne radi tako što pakujete ministarstva na pet dana pred izbor nove Vlade, da bi svi bili mirni, siti. I ništa nije počelo juče, ništa nije počelo ni pre pet godina, kad se ta nova koalicija formirala, uslov za evropske integracije i uslov za zdravu životnu sredinu u svakom smislu reči je postavljen u Srbiji 5. oktobra 2000. godine. Možete vi da kukate oko tog datuma koliko god hoćete, o tom datumu loše govore samo ljudi koji ne vole zemlju Srbiju.

U programu Nove stranke, naravno da postoji već četiri godine, i rešenje za to kako treba da izgleda Vlada Srbije. Naš predlog je bio tada i biće ostvaren kada bude pameti u ovom parlamentu, više nego što ima danas, deset članova Vlade, premijer, naravno, Ministarstvo finansija i ekonomije, Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih poslova, Ministarstvo pravde, državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo energetike, transporta i telekomunikacija, Ministarstvo zdravlja i socijalne politike i Ministarstvo prosvete, nauke i kulture. Sasvim dovoljno.

Ove nadležnosti koje su u nazivu ministarstava su skoncentrisane tako po iskustvu i, naravno, državno-pravnoj teoriji, da jedno ministarstvo donosi konačnu i neopozivu odluku o jednoj temi, a ne da kao što sada imamo, da nam treba za bilo šta što nam treba u životu, treba nam tri ministarstva, dve inspekcije, pet lokalnih nekih institucija. To tako ne radi ozbiljna država. Ako ste hteli da napravite jedan ozbiljan zakon trebalo je da pitate ozbiljne ljude da vam kažu. Bio sam vam na usluzi, ali nije vam palo napamet.

Potpuno razumem i ideju ljudi da Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da bude posebno i postoji i takvo iskustvo, ali postoje i iskustva koja dokazuju da vađenje zaštite životne sredine iz praktično svih ostalih segmenata života, da to nije dobro i da to stvara, ne dvovlašće, nego nemogućnost da se na pravi način izvrši prava zaštita i preventiva zdrave životne sredine. Ako je poljoprivreda u pitanju, tu su zagađenja najveća potencijalno, izgradnja takođe, industrija takođe. To treba gledati na taj način.

Što se tiče evrointegracija, to je farsa, naravno, kao i ta inauguracija koja je bila juče, sa 5.000 prisutnih ljudi. Ima tamo u Istočnoj Srbiji svadbe sa oko 2.000-3.000, tako da nije to baš bio najveći skup, ali neću da govorim o tome. To je bila inauguracija za desetak, petnaest ljudi iz sveta, koliko vidim po fotografijama, tamo su bile pevaljke, voditeljke, spikerke, neki…

Poslaniče.

… svi govorili o inauguraciji.

Ne to, šta vam to znači?

… pevaljke su žene koje pevaju i od toga žive. Šta je tu loše?