Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga vanredna sednica

01 Broj 06-2/118-17

1. dan rada

24.06.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 22:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik SPS-a, naš drug Đorđe Milićević, istakao da će SPS, odnosno naš poslanički klub bezrezervno podržati izmene i dopune Zakona o ministarstvima, mogu samo da potvrdim taj stav i da u startu iznesem činjenicu da se neću, u svojoj diskusiji, previše vezivati za ono što će moje kolege da u svojoj diskusiji ističu, a to su činjenice koje opravdavaju izmene i dopune ovog Zakona, kada je u pitanju uvođenje novog ministarstva, a to je ministarstvo za zaštitu životne sredine.

S toga ću se u svojoj diskusiji više osvrnuti na razloge koji opravdavaju ustrojstvo jednog novog ministarstva, a to je ministarstvo za evropske integracije. Evrointegracioni put Srbije je prevashodno državni interes i on je potvrđen kroz dve činjenice, prva činjenica je da već Srbija prolazi kroz uspešan reformski proces, i to kako u pogledu usaglašavanja zakonodavstva države Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, tako i u pogledu svih drugih procesa koji se dešavaju, kako u privredi, tako i u nauci, tako i u prosveti, tako i u zdravstvu. Dakle, svuda gde se država Srbija pojavljuje kao neko ko je respektabilan kandidat za ulazak u članstvo Evropske unije.

Druga činjenica jeste nesporna činjenica, a to je da je Evropska unija najvažniji trgovinski, investicioni partner Srbije, a samim tim faktor ekonomske stabilnosti. Kada kažem partner Evropske unije, tu pre svega mislim na države članice Evropske unije, a o tome je danas govorio predlagač zakona, gospodin Martinović, koji je izneo brojne podatke, proverljive naravno, statistički proverljive, koji se odnose upravo na spoljnotrgovinsku razmenu između članica Evropske unije i države Srbije.

Ono što je jako važno istaći, i to smo danas i dotakli u diskusiji, jeste činjenica da je upravo ova Skupština, potvrdila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, da je nakon toga potvrđivanje tog istog Sporazuma sa Srbijom bila sprovedena procedura verifikacije tog istog Sporazuma u Parlamentima članica Evropske unije i da je nakon toga Evropski parlament potvrdio taj Sporazum koji je stupio na snagu 01.septembra 2013. godine.

Šta to znači? To znači da je upravo potpisivanjem tog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju država Srbija preuzela i određene obaveze, a te obaveze su upravo ono što mi danas radimo – prilagođavanje svemu onome što obezbeđuje jednostavniji, relaksiraniji put za ulazak u EU.

Naravno, radi građana, treba istaći da država Srbija vodi mudru politiku i ova Vlada će tu politiku nastaviti, a to podrazumeva da istovremeno mi gajemo, održavamo i održaćemo izuzetno dobre, prijateljske i bratske odnose sa Rusijom, državom koja nam bezrezervno pomaže, državom prijateljem, na koju uvek možemo da se oslonimo.

Što se tiče izmena i dopuna ovog zakona, potrebno je istaći još jednu činjenicu. Danas se te činjenice nismo doticali, a to je jedna nova nadležnost koja se ustrojava u odnosu na Ministarstvo spoljnih poslova, koje, između ostalog, moramo istaći iskreno, izuzetno uspešno radi, jer se upravo preko tog ministarstva neguje nešto što je već u dužem vremenskom periodu prisutno, a to je zaštita interesa države Srbije.

O čemu se radi kada su u pitanju novine i nadležnosti ovog ministarstva? Pre svega, radi se o organizaciji civilnog društva i učešću civilnog društva u multinacionalnim operacijama, jer su upravo strukture civilnog društva, možemo slobodno reći, rezervoar civilne ekspertize i da civilna društva pružaju stručnu podršku državnim institucijama tokom kreiranja sprovođenja politike bezbednosti. Dobro je što će Ministarstvo spoljnih poslova u sklopu svojih nadležnosti imati i tu novu nadležnost.

Druga uloga koju imaju organizacije civilnog sektora, odnosno građanskog društva, odnosi se na nadgledanje primene politike bezbednosti. Naročito je to bitno zbog učešća civilnog sektora u mirovnim sporazumima, jer su mirovne operacije danas nešto što podrazumeva i te kako značajno mesto gde država Srbija pronalazi sebe, gde država Srbija želi da učestvuje, gde država Srbija i preko civilnog sektora ima i te kako značajnu ulogu.

Podsećanja radi, još 1982. godine humanitarne aktivnosti u Kongu su bile i te kako značajne, gde je i naša država, tadašnja Jugoslavija, pronašla svoje mesto. Danas su te humanitarne aktivnosti i manifestacije i te kako potrebne u mnogim delovima sveta, konkretno u Siriji, u gradu Alepu, gradu koji je grad stradalnik, gradu u kome stanovništvo vapi za pomoći. Podsećanja radi, država Rusija, naša bratska država, je pozvala Srbiju da učestvuje u humanitarnim aktivnostima. S jedne strane, postoji jedna vrsta pomalo i apsurda, da država Sirija kao država koja je podržala Srbiju u nastojanjima da se spreči ulazak Kosova u UNESKO, je glasala za Srbiju i glasala je protiv ulaska Kosova u UNESKO. Nažalost, mi smo toj istoj Siriji uveli sankcije, odnosno pridružili se sankcijama koje je uvela Evropska unija. Ovo nije zbog toga što je to želja države Srbije, već zbog toga što je politika Srbije takva da učestvuje samo u mirovnim misijama UN i EU. Saglašavajući se sa politikom Evropske unije i Ujedinjenih nacija, mi smo taj koncept i ustrojili i taj koncept održavamo.

Zašto ovo govorim? Isključivo iz razloga što smatram da i u ovom delu izmene i dopune Zakona o ministarstvima zavređuju pažnju.

Na kraju, želim da istaknem samo da je očekivanje SPS bilo da se, kada već govorimo o izmenama i dopunama Zakona, a koje se odnose na oblast pravosuđa, možda razmisli o tome da se pravna regulativa stečaja konačno vrati tamo gde je toj regulativi mesto, a to je Ministarstvo pravde, a ni u kom slučaju Ministarstvo privrede, imajući u vidu da je srce stečaja privredno pravosuđe, imajući u vidu činjenicu da se privredni sudovi u najvećoj meri bave stečajem i da u najvećoj meri rešavaju pitanje stečaja, na kraju krajeva, svojim odlukama.

Na kraju, u ime SPS i našeg Poslaničkog kluba želim još jednom da istaknem da ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski akt. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Na početku bih samo skrenuo pažnju da kada je ova garnitura koja je na vlasti, koaliciona vlast, 2012. godine došla, prvo što su uradili je da su doneli novi Zakon o ministarstvima. To je objavljeno u „Službenom glasniku“ br. 72/12, pa su onda to menjali, 76/13, pa je onda Ustavni sud doneo odluku kojom je proglasio i utvrdio da jedan član tog zakona je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i onda je, pod naletom velike nervoze, donet novi Zakon o ministarstvima, objavljen u broju 44/2014. I on je tri puta menjan u 2015. godini. Znači, ista koalicija, ista meta, isto rastojanje.

Šta se u međuvremenu desilo? Da vas podsetim nešto, pošto znam da brzo zaboravljate. U Narodnoj skupštini imali smo ekskluzivno pravo da dva puta Koštunicu slušamo sa ekspozeom, jer je dva puta bio predsednik Vlade. Mirko Cvetković je isto dva puta podneo ekspoze i dva puta bio predsednik Vlade. Ivica Dačić je dva puta podnosio ekspoze i dva puta bio predsednik Vlade. I imali smo još jednog koji je dva puta podnosio ekspoze i dva puta bio predsednik Vlade. Znači, vidite, to je dvojstvo, to je nešto što se javlja kao pravilo.

Svima bih sad skrenuo pažnju da je ostao član 1. ovog zakona koji je i danas na snazi, a koji glasi: „Ovim zakonom obrazuju se ministarstva i posebne organizacije i utvrđuje njihov delokrug. Posebne organizacije mogu se obrazovati i njihov delokrug može se utvrditi i posebnim zakonima“. Kada tu dijalektiku raščivijate, onda ćete videti da i u postojećem zakonu, a ništa se značajnije neće promeniti ni sa ovim izmenama i dopunama, kod mnogih ministarstava su izostavljeni organi uprave u sastavu ministarstva, a posebno su izostavljene posebne organizacije. To su nekadašnje upravne organizacije. Ja sam očekivao da će napokon to da se sredi, jer Zakon o ministarstvima je jedan prvi propis koji obaveštava javnost kom ministarstvu se treba obratiti za neko pitanje. Nisu to nadležnosti nego grupe poslova koji se obavljaju u nekom ministarstvu.

Međutim, kako god da definišete i delatnost i nadležnost, morate da imate u vidu da su organi državne uprave deo izvršne vlasti Republike Srbije i da se oni isključivo bave upravnim poslovima. Neću sad tu temu da otvaram, kad bude o amandmanima više ćemo o tome da pričamo, ali po definiciji ti poslovi jesu poslovi koji se tiču upravnog postupka, inspekcijskog nadzora, a pitanje je za ove druge poslove, poput staranja i drugih stvari, da li to može da se smesti u ovo. Ali, svestan sam situacije kako se donose naši propisi kojima se definišu ministarstva.

Šta je važno za ovaj zakon? Važno je da u razlozima zašto se predlažu izmene i dopune nema nijedne reči koja se čuje u javnosti zašto se menja ovaj zakon.

U javnosti se kaže – povećava se broj ministarstava, treba da se zadovolje koalicioni kapaciteti. To jeste pravo koalicionih partnera. Ali, i kad zadovoljavaju te koalicione partnere, po sistemu komponovanja ministarstava ili određivanja njihovog delokruga, onda mora da se vodi računa o nečemu što je slično, približno i čini funkcionalnu celinu, jer ministarstvo jeste i organizacija, ali ono ispunjava i tzv. funkcionalnu delatnost. I organizacija i funkcionalna delatnost određenog organa uprave nalaze se u jedinstvu, imaju neku svoju dijalektiku i imaju neku svoju dinamiku, ali njih pre svega svojom sadržinom definiše materijalno pravo.

Vidite, mi sad imamo jednu stvar o kojoj se danas poprilično priča, a to je obrazovanje ministarstva za evropske integracije. Mislim da je prvo neko morao da kazni predlagača. Srbija se od svog nastanka nalazi u evropskim integracijama. Mi se integrišemo i sa Rusima i sa Norvežanima i sa Turcima, u nekom smo obliku saradnje. Ali ovde se misli na Evropsku uniju i ovde neko hoće da prevari javnost u Srbiji i da kaže – evropska integracija je samo integracija u Evropsku uniju. Recimo, ja više volim da se Evropa integriše po sistemu velike konfederacije u kojoj bi bila labava konfederacija Evropska unija, stabilna konfederacija Ruska Federacija i jedna lepa velika Srbija. Ako vi to garantujete ovom formulacijom, pa možda bi mogli i da prihvatimo.

Kod ovog ministarstva je problem kako da se definiše upravni posao. Kako bi to ministarstvo rešavalo o pojedinačnim pravima i obavezama građana u delokrugu evropskih integracija, kad mi takav zakon nemamo? Kako bi to ministarstvo donelo, recimo, pravilnik, naredbu ili uputstvo, kada pravni osnov za to treba da bude neki zakon, a mi u nijednom zakonu nemamo nijednu odredbu o pojedinačnim pravima građana i pravnih lica. Vrlo problematično. Očigledno da je to samo za reklamu.

Na kraju, da vam samo skrenem pažnju, nešto postoji u definiciji. Postoji nekoliko izvora moći. Prvi najvažniji izvor moći jeste novac – ko ima pare, on ima moć, drugi izvor moći jeste ličnost koja pretenduje da bude lider i treći izvor moći jeste organizacija državne uprave. E, mi se u okviru ove tačke dnevnog reda nalazimo na preraspodeli moći u okviru organizacije državne uprave.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Milisav Petronijević. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala lepo.

Za koji dan sledi izbor Vlade, Vlada koja će biti i stara i nova. Stara po politici koju će sprovoditi, dakle Vlada kontinuiteta, a nova samo po sastavu. Ono što prethodi kada se formira jedna vlada, to je donošenje Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima koji imaju za cilj da oni koji prave Vladu sačine takvu organizaciju ministarstava i državne uprave koja će na najefikasniji način moći da sprovodi politiku Vlade koja će biti efikasna.

U ovom slučaju, mi nemamo novi izbor Vlade i ministarstava, Zakon o izboru Vlade i ministarstava, mi u ovom slučaju imamo izmene Zakona o ministarstvima i one se mogu, kako bih rekao, podeliti na četiri dela. Prvo, uvode se dva nova ministarstva, ministarstvo za zaštitu životne sredine i ministarstvo za evropske integracije. Drugo, u dva ministarstva se dodaju novi poslovi ili nove nadležnosti, to su Ministarstvo pravosuđa i Ministarstvo spoljnih poslova. U tri ministarstva kratke, ali značajne izmene kada je u pitanju preraspodela nadležnosti i poslova kod ministarstava, odnosi se na Ministarstvo privrede, Ministarstvo energetike i Ministarstvo trgovine i telekomunikacije. Četvrta karakteristika je što se ukidaju dva organa, Kancelarija za evropske integracije i Direkcija za elektronsku upravu. To je otprilike negde sadržina.

Vrlo kratko, uz napomenu da su ovlašćeni predstavnik i moje kolege već dale jasan stav SPS po predlogu ovih zakona. Samo da ponovim da će poslanička grupa SPS podržati predložene izmene iz Zakona o ministarstvima.

Prva izmena kada su u pitanju nova ministarstva odnosi se na osnivanje ministarstva zaštite životne sredine. Moram da kažem da zaštita životne sredine je uvek bila pokrivena kao oblast, ali na različite načine. Ovog puta oni koji prave Vladu izlaze za predlogom da se formira posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i ja želim da dam punu podršku tom predlogu. Zašto? Prvo, ako se ima u vidu zaštite životne sredine u Srbiji, ako se ima u vidu veliki broj problema sa kojima se suočava Srbija u toj oblasti, ako se ima u vidu da se čovek odnosi prema zaštiti životne sredine kao prema zdravlju, ceni je tek onda kada je izgubi, ako se ima u vidu da je na našem putu u Evropsku uniju ovo jedna značajna oblast i gde imamo značajnih i složenih obaveza, veoma je važno da se posebno ministarstvo bavi tim pitanjima. Treba samo napomenuti, mi imamo relativno dobru zakonsku osnovu za tako nešto donetih zakona. Problem je u implementaciji, problem je da nam trebaju projekti, sredstva, akcioni planovi. Treba nam i vremena i plan kako da do toga dođemo. Taj jedan ogroman posao zbog sveta toga, a pre svega zbog značaja koje očuvanje životne sredine ima kada je u pitanju kvalitet života ljudi i zdravlja. Ima puno razloga da se ovo ministarstvo koje pokriva važnu društvenu oblast formira kao posebno ministarstvo.

Drugo ministarstvo koje se ovde predlaže kao novo ministarstvo je ministarstvo za evropske integracije. Ponavljam, ta oblast je bila pokrivena na jedan drugi način. Dakle, ovde se radi samo o tome da se želi podići na nivo posebnog ministarstva poslovi koji nas čekaju kada su u pitanju evropske integracije. Odmah nešto da budemo načisto. Strateško opredeljenje ove Vlade Srbije jeste da se polako priprema, da polako usvaja standarde da uđe u Evropsku uniju. To nije nikakva tajna. Na tom putu naravno da ima mnogo posla, mnogo izazova. Do sada smo otvorili deset poglavlja, dva privremeno zatvorili, čeka nas još dosta posla u toj oblasti, a da bi to dostigli, ne zbog Evropske unije, nama treba taj put zbog toga da preuzmemo, da dostignemo te standarde, taj bolji život u Srbiji po standardima Evropske unije, zato idemo ka tom cilju, vodeći računa o nacionalnim državnim interesima.

Naravno, pored toga, naš interes je i očuvanje dobrih odnosa, dobre saradnje i sa Rusijom i sa Kinom i sa Amerikom i svim ostalim. Ovo je strateško opredeljenje koje podrazumeva veće obaveze na putu ka tome, podrazumeva dosta posla kada je u pitanju komunikacija sa Evropskom unijom i podrazumeva dosta posla kada je u pitanju koordinacija unutar organa u Srbiji. Stoga ima veoma puno razloga da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije.

Vrlo kratko kada je u pitanju samo nove nadležnosti, već moj kolega je rekao, značajna je jedna nadležnost koja se dodaje tako da kažem, Ministarstvu spoljnih poslova, a to su nove nadležnosti kada je u pitanju razvojna saradnja i humanitarna pomoć i kada je u pitanju obezbeđivanje učešća civila u multinacionalnoj operaciji … da se stvori jedan zakonski osnov, da se stvore akcioni planovi, da se na jedan institucionalan način reše veoma važna pitanja koja Srbija ima u ovoj oblasti.

Na kraju još jednom da ponovim poslanička partija Srbije će podržati izmene i dopune predloženog Zakona o ministarstvima i izvinjavam se što sam govorio samo o tački dnevnog reda. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mi u Srpskoj radikalnoj stranci nikada se ne bavimo demagogijom kada govorimo o predlozima zakona koji se ovde usvajaju i zato ni danas nismo govorili o broju ministarstava u smislu da li treba da ih ima manje ili više. Mi zastupamo stav da onaj ko je skupštinska većina odgovara za ono što radi, između ostalog i za broj ministarstava, izbor ministara, nadležnosti, itd. Ali, ovde mora nešto da se kaže zbog specifičnosti predlaganja zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i moje pitanje je, danas niko nije odgovorio na to pitanje od onih koji će glasati za ovaj zakon – šta kaže Ana Brnabić o ovom Predlogu zakona? Valjda je to najvažnije, ona je žena koja je određena za mandatara i ona bi valjda trebalo da nam kaže da li ona zaista želi nova ministarstva, da li možda želi neka druga, a da to nisu ova koja su predložena, jer ona će, pretpostavljamo imati neki svoj koncept rada, neki svoj ekspoze, itd. To su naravno samo pretpostavke i mi znamo da to nije tako, jer je suštinski problem i kada je u pitanju ovde skupštinska većina i buduća Vlada i budući predsednik Vlade, taj problem ima svoje ime i prezime i zove se Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić je obavestio javnost pre više dana da ćemo imati nova ministarstva, da ćemo imati ministarstvo ekologije. Rekao je da će Vujović dalje ostati ministar i to je nešto što je apsolutno suprotno i Ustavu Republike Srbije i parlamentarnoj praksi i demokratskim principima.

Vučić je mogao kao predsednik države da razgovara sa predstavnicima stranaka koje su u parlamentu i da onaj ko mu kaže da ima skupštinsku većinu, da ga odredi za mandatara. U ovom slučaju mislili smo da je to Ana Brnabić, ali posle nekoliko dana ispostavilo se da ona zapravo nema skupštinsku većinu, pa joj onda Vučić skuplja skupštinsku većinu, drži sastanak svoje partije, itd. To je nešto što zapravo samo pokazuje da ono što u javnosti provejava odavno, da zapravo će Vučić vršiti i funkciju predsednika Vlade i da zaista jeste Ana Brnabić tu će biti samo neko ko će slušati i ispunjavati njegove naloge.

Zašto su se desila ova nova ministarstva? Naravno da je to posledica vaših koalicionih sporazuma, odnosno ucenjivanja, itd. Sećate se i nekada ste i mnogi od vas bili protiv toga kada je protivustavno uveden prvi potpredsednik Vlade, pa je uveden zamenik predsednika Vlade, takođe protivustavno. E, sada nam Vučić najavljuje predsednika Vlade koji bi mogao da se krsti kao jedna duša, dva tela. Jedan će se baviti politikom, drugi će se baviti ekonomijom, a predsednik će biti samo neko ko se zove Ana Brnabić.

Prilično konfuzno, ali o tome ćemo naravno kada budemo govorili i kada budemo saslušali ekspoze Ane Brnabić, jer često se čuje ovde kako predstavnici vladajućih stranaka kažu kako neko može unapred da kaže da će biti protiv Ane Brnabić, a nije čuo njen ekspoze, pa na isti način kao što neko unapred kaže da će biti za njenu Vladu, a takođe nije čuo njen ekspoze.

Mi smo ovde pominjali Ministarstvo poljoprivrede kao karakteristično, s obzirom da će sada biti izmena u organizaciji i nadležnosti ovog ministarstva zbog izdvajanja Ministarstva ekologije, odnosno zaštite životne sredine i onda mnogi su danas poslanici govorili upravo o ovom ministarstvu i onda predstavnici režima pominju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao nešto što je jako loše i nešto zbog čega trpe naši seljaci i naša privreda i to sve jeste tačno, ali postavljamo pitanje – šta je to smetalo predstavnicima sadašnjeg režima, Vučićevog režima, da se pozabave tim SSP-om i da ga stave van snage kao posledicu politike Tadićevog režima. Ali, to vam je isto kao što ovi iz Tadićevog režima kažu – ovi Vučićevi su potpisali briselske sporazume, a oni to nisu uradili, a u suštini oni su im pripremili teren da na kraju ovi to urade. Znači, radi se i potvrđuje se da vam je politika potpuno ista i da ovo što se raspravljate u Skupštini, zapravo samo pokazujete da ste i jedni i drugi u pravu.

Interesantno mi je da je danas jedan od predstavnika vladajuće većine govorio o Kosovu i Metohiji, o poslanicima takozvane Srpske liste, koji su da se podsetimo u šiptarskom parlamentu, ali je on govorio o parlamentu AP Kosovo i Metohija, pa me samo zanima na osnovu kog zakona se tamo izlazilo na izbore da bi se to moglo zvati parlament AP Kosova i Metohije. Nažalost, to su šiptarski izbori održani na osnovu ustava i zakona lažne države Kosovo.

Da se vratimo na Ministarstvo za poljoprivredu. Pominjao je i Miljan Damjanović problem vezan za maline i malinare koji je ovih dana aktuelan i podsećamo i ministra aktuelnog, tehničkog, a pre svega tužilaštvo da su hladnjačari u Valjevu pre desetak dana zaključili sporazum, gde su se obavezali da niko neće plaćati malinu više od 120 dinara i da su čak priložili menice kao dokaz, odnosno kao garanciju da niko ne sme više da plaća maline i oni su na taj način počinili krivično delo, jer su zaključili restriktivni sporazum.

Naravno i komisija koja se bavi konkurencijom i zaštitom konkurencije ne radi ništa na ovom planu, a svakako imala bi i te kako šta da radi i hoćemo da kažemo da državni organi mogu da zaštite seljake, ali vi to nećete da radite zato što vas to ne zanima.

Svi predstavnici vladajućeg režima kada su govorili o ovoj tački dnevnog reda počinjali su svojim utiscima sa ovog sinoćnog događaja koji zaista što se mene tiče jeste privatna žurka Aleksandra Vučića. Hvale se ko je sve tamo bio, bilo je kažu oko 5.000 ljudi tačno, ali to su bili uglavnom finansijeri Srpske napredne stranke, bilo je svega pedesetak ljudi koji su predstavnici inostranih država, naravno, bila je neizostavna Jelena Milić i Sonja Biserko. Niko neće tim da se pohvali i pošto se hvalite nekim velikim imenima koji su kao prijatelji Vučićevi bili prisutni, meni je zaista glavni utisak zamenik pomoćnika državnog sekretara, uopšte nije važno koje zemlje, važan je nivo koji vam je bio sinoć u gostima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
To da su gosti na inauguraciji, kako smo čuli, finansijeri SNS, to najbolje neka objasni onaj ko je to rekao tim ljudima, kojima je rekao. Na primer, kada bude bio u kontaktu sa zvaničnicima Ruske Federacije, neka objasni da je gospodin Rogozin finansijer SNS. Živo me zanima kako će to da zvuči ili, na primer, kada i ako bude bio u kontaktu sa predstavnicima Narodne Republike Kine, da li su oni finansijeri stranke. Živo me zanima kako će to da zvuči i to neka ostane problem za te koji su to rekli.

Da li je Vlada ili nije duša, telo, šta smo već čuli, Vlada je, dame i gospodo, tim i to je jedino ispravno i jedino logično ako hoćemo da stvari funkcionišu kako treba. Timski rad koji je uspostavio upravo Aleksandar Vučić, i danas toliko pominjan. Opet, razumem fascinaciju nekog ko ima 4% glasova na izborima, ne može ni okom da dosegne do njegovih 56%. Može samo da se uveri na primeru onoga što se u Srbiji dešavalo, što je u Srbiji realnost od 2014. godine prve Vlade koju je predvodio Aleksandar Vučić, pa sve do danas. Kad se timski radi i kad to rade ljudi koji posao znaju, a do države im je stalo, e, onda i rezultata ima.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju se, naravno, ne ukida, jer evropske integracije jesu strateško opredeljenje naše zemlje, to i danas važi, ali dobra vest za one koji brinu upravo vlade Aleksandra Vučića nalazile su i nalaze rešenja da se štetne posledice otklone i jedno od rešenja biće upravo i zakon kojim neće biti omogućeno kao na tacni, a što jeste bila zasluga dosovskog režima svojevremeno. Neće biti omogućeno da se naše poljoprivredno zemljište prodaje bez ikakve kontrole. O tome kako izgleda konačno rešenje videćete jako brzo. Da je politika ista, odnosno da nije ista, dovoljno su sve što su imali da kažu na tu temu rekli građani, ali jedna napomena sa moje strane, iako znam da je u kampanji, onaj ko se nada da će postati gradonačelnik Beograda, da se manje bavi Sinišom Malim. Mislim da je zagrizao metu koju ne može da proguta. Sa Sinišom Malim da se poredi, to je smešno. Hvala.