Pitanje za ministra Vujovića, Ministarstva finansija.
Novi Pravilnik o evidenciji PDV koji treba da uđe u primenu od 1.01.2018. godine, velika obmana. Donet je na osnovu izmena i dopuna Zakona o PDV-u iz oktobra 2015. godine. U pisanom obrazloženju Ministarstva finansija, koje su svojevremeno dobili poslanici piše da primena tog zakona neće stvoriti troškove privredi, naročito malim i srednjim pravnim licima i da zbog toga nije potrebno obrazlagati da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove koje će on stvoriti.
Međutim, po skromnoj proceni novi pravilnik o evidenciji PDV stvara dodatne troškove privredi, to je pretpostavljam poznato i ministru finansija, najmanje od 18,5 miliona evra. Shodno tome, Ministarstvo finansija trebalo bi da odgovori na pitanje – da li je Pravilnik usklađen sa propisima EU, toliko stavki u vezi PDV nije zabeleženo ni u jednoj zemlji članici EU? Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti? Zašto nije izvršena ozbiljna analiza efekata, te tek nakon toga zatraženo od poslanika da se izjasne o predlogu Pravilnika?
Sveobuhvatno pitanje za premijerku, sve ministre u Vladi, naravno neizostavnog predsednika Srbije, kao rodonačelnika ideje o „Beogradu na vodi“. Citiraću Dragoljuba Bakića, arhitektu i člana Akademije arhitekture Srbije „Beograd na vodi“ je mesto gde se čine katastrofalne urbanističke, arhitektonske, saobraćajne, infrastrukturne, ekološke, društveno-političke, sociološke i ekonomske greške. Molim kolege za malo parlamentarnog bontona.
Zašto je bilo potrebno da se zbog ovog projekta ukine odrednica generalnog urbanističkog plana koji važi do 2021. godine, koja se odnosi na centralnu zonu Beograda i predviđa da se na toj levoj obali i na desnoj obali reke Save formira glavni centar Beograda? To se priobalje čuva još od kraja Drugog svetskog rata? Zašto je bilo potrebno da se pored 2.500 beogradskih arhitekata odnekud donese maketa za rešenja koja nije na nivou osrednjeg studentskog rada koje je Urbanističkom zavodu da od te makete proizvede nakaradni prostorni plan posebne namene, na čijem je javnom uvidu bilo 2.000 primedbi koje su sve odbačene.
Zašto jednom privatniku iz prebogatog arapskog sveta data ekstrotorijalnost na zemljištu od preko 100 hektara, besplatni zakup na sto godina, besplatna primarna infrastruktura do granica kompleksa koja se inače drugim investitorima u toj zoni naplaćuje od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Ponoviću od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Zašto ne postoji master plan po kome se gradi svaki pravi urbanistički projekat već se sramno preduzimaču ugovorom daje pravo da u periodu od 30 godina na svih 100 hektara gradi šta hoće, gde hoće i kada hoće, a kada on to obavi naše urbanističke službe će to naknadno pretočiti u planove.
Zašto se istovremeno ovim istim ugovorom Srbija obavezuje da do decembra 2019. godine, što inače je nemoguća misija izradi kompletnu infrastrukturu. To između ostalog podrazumeva, završetak kanalizacionog intrceptora od koga je za poslednjih 40 godina urađena polovina. Završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, izradu prve linije metroa, izradu tunela ispod Terazijskog grebena od Savskog venca do Dorćola. Izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, proširenje i zaštitu pogona vode u Makšu. Dovoljno pitanja i zadovoljiću se i sa objedinjenom procedurom odgovora.
