Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani kolege poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a odnosi se na izvoz „Fijatovih“ automobila na rusko tržište.
Dakle, od dolaska SNS na vlast, od 2012. godine, prošlo je punih pet godina i ušli ste u šestu godinu, a Srbija i njeni građani i danas plaćaju cenu neispunjenih obećanja i nesposobnosti da se država vodi na pravi način. To možemo da vidimo danas na mnogim primerima, a jedan od njih jeste upravo i „Fijat“, koji je aktuelan u prethodnim danima. Upravo bih želeo da postavim pitanje u skladu sa dešavanjima u automobilskoj industriji „Fijat“ u Srbiji.
Premijer je po svom ustaljenom običaju 2013. godine, premijer Vučić, odnosno tada je bio prvi potpredsednik Vlade, obećao da će Srbija odnosno „Fijat“ izvoziti 10 hiljada „Fijatovih“ automobila na rusko tržište, bez carine. Citiraću izjavu: „“Fijat“ automobili Srbija će do kraja godine izvesti u Rusiju prvi kontigent od 10 hiljada novih modela „Fijata 500 L“, proizvedenih u fabrici u Kragujevcu. Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećavati u budućnosti.“
Ta izjava iz 2013. godine, naravno, premijeru Vučiću, dok je bio premijer, nije smetalo da svake naredne godine ponavlja tu izjavu, pa čak to obećanje i 25. maja ove godine, u kampanji za predsednika Republike Srbije, kada je u Kragujevcu prisustvovao promociji novog restilizovanog modela „Fijata 500 L“, kada je slavodobitno govorio o pozitivnim rezultatima po srpsku ekonomiju koje stvara „Fijat“, da poslovanje te kompanije čini 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije i gotovo 8% ukupnog izvoza Republike Srbije.
Pozvao je građane tada da kupuju Fijatove automobile, naveo da očekuje da pitanje izvoza na rusko tržište bude rešeno pre kraja ove godine. Mi smo danas u 2017. godini. Dakle, od 2013. godine svake godine slušamo jedno te isto obećanje, da je ispunjeno to obećanje, verovatno danas ne bismo imali radnike na ulici i ne bi radnici trebali da upozoravaju državu kako treba da se domaćinski posluje, i kako treba da se razgovara sa ozbiljnim kompanijama kao što je „Fijat“.
S obzirom da je izostao dijalog između rukovodstva i Vlade Republike Srbije, radnici su morali sami da izađu na ulice i da na neki način primoraju aktuelno rukovodstvo Republike Srbije, koje je očigledno u prethodnim godinama, umesto da dogovara saradnju i razvoj saradnje sa investitorima, bilo zauzeto organizovanjem izbora svake godine i izbornih kampanja i svake godine trošilo više od šest meseci na izbore i novce i vreme, a paralelno s time se ništa nije dešavalo da se stvore uslovi za privredni razvoj u Srbiji.
Takođe, gospodin Putin je izjavio da postoji ta mogućnost 2014. godine. I kada je posetio Srbiju, imao je pitanje zašto tog izvoza u Rusiju nema i šta je doprinelo tome da Vladimir Putin promeni mišljenje i kakva je uloga Aleksandra Vučića u tome?
Paralelno s time, ministri i premijer daju nekakve izjave koje nisu odgovorne, kao što je rekla gospođa Brnabić da stoje politički interesi i nečija ozbiljna namera iza štrajka u „Fijatu“, ili gospodin Đorđević, koji je rekao da radnici „Fijata“ u stvari treba da pokažu malo više ljubavi prema Srbiji. Ja mislim da su oni neodgovorni sa svojim izjavama, a ne radnici koji samo traže bolje uslove rada.
Takođe, ekonomska politika se pokazala kao vrlo pogubna i pored toga što imamo probleme sa „Fijatom“, da ne govorim o svim onim preduzećima koje je ova vlast za zadnjih pet godina ugasila, počev od „Prve petoletke“, „FAP-a“ Priboja, „IMT-a“, „14. oktobra“ i svih drugih fabrika.
