Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, imam dva pitanja za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prvo pitanje - da li je u planu i kada će biti postavljene zaštitne ploče, odnosno zaštitni zid buke pored naselja Komren na autoputu, odnosno, delu autoputa ka Sofiji?

Naime, na ovom delu istočnog kraka Koridora 10 autoput prolazi kroz deo grada Niša, tj. gradske opštine Crveni Krst i preseca, odnosno deli naselje Komren na dva dela. Ovakva situacija na terenu je već desetak godina i zato vas, u ime građana Niša, molim za hitno postavljanje, ukoliko je to moguće, pomenutih ploča iz bezbedonosnih i svih drugih razloga. Takođe, napominjem da je zaštitne ploče potrebno postaviti na autoputu tri do pet kilometara.

Drugo pitanje. Kako je u nedavno usvojenom planu, tj. nacionalnom programu javne železničke infrastrukture pomenut i razvoj turističke železnice povezivanjem Šarganske osmice preko Kremne sa prugom normalnog koloseka Beograd-Bar, postavljam pitanje da li je u planu razvoj turističkih železnica uzanog koloseka još negde u Srbiji? Konkretno, da li postoje tehnički uslovi i prateća infrastruktura, na kraju nekakva mogućnost realizacije takvog jednog turističkog železničkog pravca Niš–Niška banja-Sićevačka klisura?

Radi javnosti želim da napomenem da je, pored turističkog značaja i zdravstvenog turističkog potencijala Niške banje, Sićevačka klisura park prirode koji je od 2000. godine prirodno dobro svrstan u drugu kategoriju zaštite i nalazi se na relaciji od međunarodnog značaja Niš-Sofija-Istambul. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da postavim dva pitanja, jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministru gospodinu Nedimoviću, a drugo ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Prvo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je da li mogu da se preispitaju propisi i kriterijumi u vezi kvaliteta namirnica koje koriste građani Srbije, a koje se uvoze ili proizvode od strane stranih kompanije koje rade na našem terenu, pa čak i od kompanija koje su domaći proizvođači?

Opšte je poznato da između zemalja članica EU kvalitet hrane, odnosno proizvoda koji su u istom pakovanju se razlikuju od zemlje do zemlje, tako da i među njima, iako EU pokušava da ima zajedničku standardizaciju i zajednički kvalitet, dolazi do velikih odstupanja. Onda nije ni čudo da kod nekih namirnica koje se iz EU izvoze u Srbiju dolazi do velikih razlika, pogotovo što neke stvari u kvalitetu nisu kod nas zabranjene i dozvoljene su za ljudsku upotrebu.

Kao najbolji pokazatelj za tako nešto je bio češki ministar poljoprivrede koji je napravio štih probu i uzeo je nasumično 21 proizvod koji se koristi u ugostiteljstvu i uporedio ga sa proizvodima koji se koriste u Nemačkoj, Francuskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Ustanovio je da od 21 proizvoda samo tri proizvoda su identična kao u Češkoj. Slovački premijer je napravio još jedan iskorak, pa je zapretio Evropskoj komisiji uvođenjem embarga na namirnice koje su u istoj ambalaži, a nisu istog kvaliteta.

Kada već postoji ta razlika, onda nije ni čudo da neke stvari koje dolaze kod nas sadrže neke supstance kao što su neki aditivi koji su kod njih zabranjeni, a kod nas su još uvek dozvoljeni. Voleo bih da neko od naših ljudi iz izvršne vlasti ima tu kuraž, pa da sam napravi neku štih probu i da pokuša da uporedi kakvog su kvaliteta namirnice kod nas, a kakvog su kvaliteta u EU odakle dolaze kod nas.

Tako smo došli do onog pitanja koje sam hteo da postavim, a konkretno se radi o konzervansu elmugatoru E-407, tj. karogenanu. Veoma teško se izgovara, ali veoma lako se guta. Mene interesuje da li mi možemo da preispitamo ponovo štetnost tog aditiva? Karogenan je po istraživanjima genotoksičan, što znači da vrši na nivou gena mutacije, čak do drugog i trećeg kolena se sprovodi.

Inače, Agencija za istraživanje tumora IARC, sa sedištem u Lionu, u Parizu, dala mu je oznaku 2B izazivača tumora, što znači da je on opasan izazivač koji stvara probleme u digestivnom traktu, izaziva karcinom debelog creva i jedan je od uzročnika hronove bolesti. Kod nas ga ima u mesnim prerađevinama svih vrsta, u kremovima i čokoladama. Što je najinteresantnije, u ovom periodu sada, ovog vrućeg perioda kada se koristi najviše sladoled, najviše ga ima baš u tim sladoledima koji se sada koriste i koji koriste najviše deca, zato što se koristi kao zaslađivač pošto je polusaharin, a i koristi se kao zgrušivač, odnosno da napravi gustinu, kozistenciju proizvoda.

Drugo pitanje sam hteo da postavim ministru Lončaru. To je malo više informacija, ali s obzirom da je on informisan oko samog događaja, pa sam hteo samo da ga pitam da li se nešto preduzelo i dokle se stiglo, jer u ovoj eri borbe malignih oboljenja, kada se pokušava da se preventivom sprečava i smanjuje broj obolelih, mi imamo situaciju da se s jedne strane na jednom nivou čine velike stvari, a sa druge strane stvaraju na jednom nižem nivou mali bogovi i preuzimaju stvari u svoje ruke i jednostavno svojim nedelovanjem sprečavaju da se jedan dobar deo populacije neadekvatno leči.

Za to je primer Dom zdravlja Grocka i mamograf koji je dobijen od strane japanske ambasade pre šest godina. Za šest godina taj mamograf nije stavljen u snagu i 50 hiljada žena sa teritorije opštine Grocka je uskraćeno za preventivno lečenje, odnosno otkrivanje malignih oboljenja u ranom stadijumu.

Zahvaljujem, kolega Pekarski.
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković.

Hvala.

Molim vas, ako možete da utišate. Hvala.

Pitanje za bivšeg predsednika Vlade, a sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ovo je 24. put da postavljamo pitanja sa skupštinske govornice i još nismo dobili nijedan odgovor. Stoga, prvo pitanje glasi – kada ćemo dobiti odgovore na prethodno postavljena pitanja?

Drugo pitanje glasi – kada će prestati da krši Ustav, tako što će podneti ostavku na mesto predsednika SNS i izaći iz sukoba interesa u kome se trenutno nalazi, pošto Ustav nalaže da on bude predsednik svih građana, a ne samo članova SNS?

Drugo pitanje je za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ovo je 16. put da sa ove govornice postavljamo pitanje predsedavajućoj Gojković. Do sada nismo dobili odgovor nijednom. Ponavljamo ova pitanja i nastavićemo da ih ponavljamo dok ne dobijemo odgovor. Prvo pitanje glasi – kada ćemo dobiti odgovor na prethodno postavljenih 15 pitanja i zašto ih još uvek nismo dobili?