Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pitam ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, ko je zadužen za protokole saradnje između centara za socijalni rad i osoba zaduženih u MUP-u za prevenciju nasilja nad ženama? S obzirom na to da je on zadužen, da je njegov posao da koordinira rad službi u svom ministarstvu, dakle, pitam ponovo ko je odgovoran za to što protokoli nisu ispoštovani? I, interesuje me ime i prezime osobe koja je zadužena za to? Dosta je bilo zajedničke odgovornosti. Dosta je bilo toga da se ministri zgražavaju nad tim šta im se dešava i šta ih je zadesilo? NJihov je posao da organizuju ove protokole i moje ponovljeno pitanje ministru Stefanoviću, od koga nećemo mi u DS odustati, jeste – Koje je ime i prezime osobe zadužene za protokole saradnje između centara za socijalni rad i osoba zaduženih za prevenciju nasilja i borbu protiv nasilja nad ženama u MUP-u Republike Srbije?

U prethodnih deset dana dve žene su ubijene samo zbog toga što su žene. Ubijene su u kontrolisanim uslovima. Ubijene su pred onima čiji je posao da ih zaštite i ubijene su na način koji zahteva ličnu odgovornost mnogih u ovoj zemlji. Zbog toga način na koji je ovo počelo da se rešava, da će biti krivično odgovoran jedan ili dva socijalnih radnika, svakako da ne može da zadovolji nikoga.

Opšte je poznato da žrtve nasilja se nalaze u jednom začaranom krugu u kome se naravno nasilnici osećaju veoma sigurno. Jedan od načina da muče te svoje žrtve jeste upravo demonstracija te njihove velike moći, veoma često kroz pozivanje na prijatelje na visokim položajima, na političke, rodbinske, prijateljske, kumovske, poslovne veze sa onima koji se nalaze na pozicijama.

Zbog toga je naredno pitanje koje ću postaviti ministru Stefanoviću verovatno najvažnije pitanje na koje će morati da odgovori u životu. To je pitanje – koje su njegove privatne, lične, poslovne, prijateljske ili političke veze sa porodicom u kojoj je pre dve nedelje jedan bračni partner u centru za socijalni rad ubio majku troje dece?

Na to pitanje ministar Stefanović je dužan da odgovori građanima zbog toga što, pod jedan, nema pravo da ima ni prijateljske, ni poslovne, ni političke, ni privatne veze sa bilo kim ko u centru za socijalni rad ubije svoju bivšu partnerku i majku troje dece.

Drugo pitanje njemu jeste – da li je spreman da se izuzme iz istrage koja će se voditi, a koja treba da da odgovore na dva izuzetno važna pitanja. Prvo – šta se desilo u centru za socijalni rad kada je ubijena majka troje dece, a ubio ju je njen bivši partner, već ranije osuđivan za nasilje u porodici. Pod dva – koje su okolnosti pod kojima je ubica pronađen mrtav? To su dva pitanja na koja istraga mora dati odgovor i zbog toga je ključno da Nebojša Stefanović izuzme sebe iz istrage, zbog mogućeg sukoba interesa u kom se nalazi.

Poslednje pitanje koje upućujem direktoru Centra za socijalni rad na Novom Beogradu jeste – da li ga je bilo ko, ko se nalazi na nekoj javnoj funkciji, ili neko ko je blizak nekome ko se nalazi na nekoj javnoj funkciji, zvao i vršio pritisak na njega da omogući ubici viđanje sa decom u momentu kada se on spremao da izvrši krivično delo?

To su stvari na koje i ministar Stefanović i direktor Centra za socijalni rad na Novom Beogradu moraju da daju odgovore i mi iz Demokratske stranke nećemo odustati dok oni to ne budu učinili.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pretpostavljam da je od velikog interesa javnosti da postavimo pitanje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Maji Gojković, kako se to moglo dogoditi da za, evo, skoro godinu dana od kada je Poslanička grupa Dveri počela da traži, što po Poslovniku član 209. i 210. ima pravo, posebne sednice na aktuelnu temu, nije zakazana jedna jedina posebna sednica na aktuelnu temu?

Naime, član 9. Poslovnika o radu Narodne skupštine jasno kaže da predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u mesecu određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom. Poštovani predsedavajući, nama su onemogućeni osnovni poslovnički mehanizmi da možemo u Domu Narodne skupštine da postavimo bilo koju aktuelnu temu.

Verovali ili ne, poštovani građani Srbije, za godinu dana ovog novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, u ovom Domu se nije raspravljalo ni na jednu jedinu aktuelnu temu. Samo je Poslanička grupa Dveri postavila 10 takvih pitanja, odnosno tema i do sada smo morali imati za ovih godinu dana svih 10 na dnevnom redu, zato što po Poslovniku najmanje jednom mesečno predsednik Skupštine mora da sazove takvu sednicu i mora da obezbedi prisustvo ministara koji će odgovarati na poslanička pitanja.

Evo kojih je to 10 tema do sada bilo postavljeno: bezbednosna i ekonomsko-socijalna situacija u Srbiji u vezi sa migrantskom krizom – nikada se nije našla na dnevnom redu; međunarodni pritisci na državne organe Republike Srbije u vezi sa pregovorima i situacijom na Kosovu i Metohiji – nikada se nije našla na dnevnom redu; nerešeni bezbednosni problemi u vezi sa agentima stranih obaveštajnih službi, atentatima na visoke državne službenike – nikada se nije našlo na dnevnom redu; ugroženost ekonomske, prehrambene i zdravstvene bezbednosti građana Srbije protivzakonitim uvozom i prometom genetski modifikovane hrane i semena – nikada se nije našlo na dnevnom redu; povlašćeni dugoročni zakup oranica u Srbiji od strane nemačke mesne industrije „Tenis“ – nikada se nije našlo na dnevnom redu; odnosi Srbije i NATO-a u okviru koje teme bismo svakako postavili pitanje ministru vojnom, a ja ga to i ovom prilikom pitam – kako se to desilo da više desetina pripadnika Vojske Srbije učestvuje na NATO vežbama na granicama Rusije? Srbija nikada nije bila protiv Rusije u svojoj istoriji, a danas šaljemo naše vojnike na NATO vojne vežbe na samim granicama sa Rusijom.

Sedma tačka bi bila – prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima od 1. septembra 2017. godine – nikada se nije našlo na dnevnom redu, a na mesec dana smo do primene ove katastrofalne odluke Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Pod osam – ukidanje privremene suspenzije obaveznog služenja vojnog roka, evo, i ministar Vulin o tome pominje ovih dana nešto.

Dalje – neprimenjivanje i ugrožavanje ćirilice kao zvaničnog pisma Republike Srbije i problem bele kuge, rast mortaliteta i emigracija radno sposobnog stanovništva iz Srbije. Deset više nego aktuelnih tema.

Obaveza predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je da ih stavi na dnevni red, da pozove ministre, da imamo pravo kao poslanici da postavljamo pitanja.

Kada je poslednji put u Narodnoj skupštini Republike Srbije bio poslednji četvrtak u mesecu, kada Vlada dolazi da odgovara na poslanička pitanja?

Kada su ministri u Vladi Republike Srbije podneli svoje tromesečne izveštaje o radu i došli na sednice nadležnih skupštinskih odbora da odgovaraju za svoj rad? To je suština onoga što predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Maja Gojković, izbegava. Izbegava da Narodna skupština vrši jednu od svojih najvažnijih uloga, a to je kontrolno-nadzorna uloga nad radom izvršne vlasti, kontrola rada Vlade, kontrola rada ministara. Ovde nema kontrole Vlade i nema kontrole rada ministara, jer ministri neće da podnesu izveštaj o radu, Vlada neće da dođe da odgovara na pitanja poslanika, predsednik Skupštine neće da sazove posebne sednice na aktuelnu temu. Ovde je doveden u pitanje osnovni parlamentarizam, osnovna demokratija i osnovna sloboda govora.

Danas želite da ukinete Narodnu skupštinu Republike Srbije i da se ovde ne razgovara ni na jednu aktuelnu temu, već samo na teme koje vi namećete kao vladajuća većina, da opozicija nema pravo da nametne ni jednu jedinu temu za godinu dana rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem, kolega Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani kolege poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a odnosi se na izvoz „Fijatovih“ automobila na rusko tržište.

Dakle, od dolaska SNS na vlast, od 2012. godine, prošlo je punih pet godina i ušli ste u šestu godinu, a Srbija i njeni građani i danas plaćaju cenu neispunjenih obećanja i nesposobnosti da se država vodi na pravi način. To možemo da vidimo danas na mnogim primerima, a jedan od njih jeste upravo i „Fijat“, koji je aktuelan u prethodnim danima. Upravo bih želeo da postavim pitanje u skladu sa dešavanjima u automobilskoj industriji „Fijat“ u Srbiji.

Premijer je po svom ustaljenom običaju 2013. godine, premijer Vučić, odnosno tada je bio prvi potpredsednik Vlade, obećao da će Srbija odnosno „Fijat“ izvoziti 10 hiljada „Fijatovih“ automobila na rusko tržište, bez carine. Citiraću izjavu: „“Fijat“ automobili Srbija će do kraja godine izvesti u Rusiju prvi kontigent od 10 hiljada novih modela „Fijata 500 L“, proizvedenih u fabrici u Kragujevcu. Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećavati u budućnosti.“

Ta izjava iz 2013. godine, naravno, premijeru Vučiću, dok je bio premijer, nije smetalo da svake naredne godine ponavlja tu izjavu, pa čak to obećanje i 25. maja ove godine, u kampanji za predsednika Republike Srbije, kada je u Kragujevcu prisustvovao promociji novog restilizovanog modela „Fijata 500 L“, kada je slavodobitno govorio o pozitivnim rezultatima po srpsku ekonomiju koje stvara „Fijat“, da poslovanje te kompanije čini 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije i gotovo 8% ukupnog izvoza Republike Srbije.

Pozvao je građane tada da kupuju Fijatove automobile, naveo da očekuje da pitanje izvoza na rusko tržište bude rešeno pre kraja ove godine. Mi smo danas u 2017. godini. Dakle, od 2013. godine svake godine slušamo jedno te isto obećanje, da je ispunjeno to obećanje, verovatno danas ne bismo imali radnike na ulici i ne bi radnici trebali da upozoravaju državu kako treba da se domaćinski posluje, i kako treba da se razgovara sa ozbiljnim kompanijama kao što je „Fijat“.

S obzirom da je izostao dijalog između rukovodstva i Vlade Republike Srbije, radnici su morali sami da izađu na ulice i da na neki način primoraju aktuelno rukovodstvo Republike Srbije, koje je očigledno u prethodnim godinama, umesto da dogovara saradnju i razvoj saradnje sa investitorima, bilo zauzeto organizovanjem izbora svake godine i izbornih kampanja i svake godine trošilo više od šest meseci na izbore i novce i vreme, a paralelno s time se ništa nije dešavalo da se stvore uslovi za privredni razvoj u Srbiji.

Takođe, gospodin Putin je izjavio da postoji ta mogućnost 2014. godine. I kada je posetio Srbiju, imao je pitanje zašto tog izvoza u Rusiju nema i šta je doprinelo tome da Vladimir Putin promeni mišljenje i kakva je uloga Aleksandra Vučića u tome?

Paralelno s time, ministri i premijer daju nekakve izjave koje nisu odgovorne, kao što je rekla gospođa Brnabić da stoje politički interesi i nečija ozbiljna namera iza štrajka u „Fijatu“, ili gospodin Đorđević, koji je rekao da radnici „Fijata“ u stvari treba da pokažu malo više ljubavi prema Srbiji. Ja mislim da su oni neodgovorni sa svojim izjavama, a ne radnici koji samo traže bolje uslove rada.

Takođe, ekonomska politika se pokazala kao vrlo pogubna i pored toga što imamo probleme sa „Fijatom“, da ne govorim o svim onim preduzećima koje je ova vlast za zadnjih pet godina ugasila, počev od „Prve petoletke“, „FAP-a“ Priboja, „IMT-a“, „14. oktobra“ i svih drugih fabrika.

Drugo pitanje se odnosi na premijera Vučića, a to je vezano za kontraverze koje prate svaku njegovu posetu Americi, gde je on otišao tamo da podnosi nekakve izveštaje i vidimo sada dokumente koji su izašle u javnost, pisanje određenih kongresmena, pojedinih, za odgovor na neka pitanja na koja nije odgovorio.

Evo, jedno od tih pitanja koje treba da odgovori građanima Srbije, a ne nikom u američkoj administraciji, izveštaj da mala grupa ljudi predvođena predsednikovim bratom Andrejom Vučićem i četvoricom njegovih bliskih prijatelja Nikolom Petrovićem, Zvonkom Veselinovićem, Slavišom Kokezom i Nenadom Kovačom nastavi da rukovodi svim infrastrukturnim i javnim projektima. Citirao sam ono što treba da odgovori predsednik Vučić građanima Srbije, a ne nikome u američkoj ambasadi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Ispred poslaničke grupe SRS postavljam pitanje ministru odbrane gospodinu Vulinu i vrhovnom komandantu Vojske Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, koji je istovremeno i predsednik Srbije.

Koji su to razlozi koji su odlučili da se uključi Vojska Srbije u vežbe NATO pakta koje se održavaju između 17. i 22. jula na prostoru Bugarske, Rumunije i Mađarske? Da li je to u sklopu vojne saradnje u periodu kada smo svedoci da NATO snage se koncentrišu na granicama Ruske Federacije, kada konkretno za ove vojne vežbe na teritoriji Rumunije glavnokomandujući NATO snaga Ben Hodžis, general glavni za NATO snage u Evropi, kaže da vežbe u Rumuniji su direktno vežbe koje su usmerene protiv Ruske Federacije?

Da li je razlog ovakve odluke možda u promeni i u zaokretu politike koju u novije vreme vodi vlast, a ogleda se u činjenici da je prava poseta novoizabranog predsednika Srbije upravo poseta Americi? Da li se možda nešto novo dešava u sprovođenju politike vladajuće koalicije, kada napušta tzv. poziciju neutralnosti, poziciju sedenja na dve stolice, pa se okreće jednoj stolici, stolici koja označava dominantnost američke politike? Da li je možda razlog u činjenici da se na taj način još jednom po ko zna koji put dodvori NATO snagama i Americi, posle one sramne inspekcije u Nišu, koja je sprovedena od strane američke ambasade? Ništa nije moglo da bude sramnije nego upravo učešće u ovakvim vežbama, gde sam general NATO pakta kaže da su to vežbe priprema za eventualni napad na Rusku Federaciju.

Možda je to razlog u činjenici da razgovor sa potpredsednikom Amerike koji je obavi predsednik Srbije je ostao tajna za javnost Srbije. Možda tu leži neki razlog. U svakom slučaju, moramo da dobijemo jasan odgovor ne u smislu da pokažemo koliko smo mi napredovali kada je u pitanju spremnost naše vojske ili koliko smo dobri, odnosno bolji od pripadnika NATO pakta. To je već potrošena fraza koja ne zadovoljava nikog u ovoj Srbiji, nego da se jasno kaže, ako je to zaokret u politici koju vodi vlast ove države, onda da se zna, da građani znaju šta ih u budućnosti očekuje, da se ne nadamo ničemu što bi bilo blagonaklonost od strane Ruske Federacije, jer svedoci smo da evo već mesecima čekamo isporuku naoružanja i sredstava za Vojsku Srbije od strane Ruska Federacija.

Kako to sad u ovom trenutku da tumačimo da je Vojska Srbija angažovana u ovakvim vežbama, a sa druge strane očekujemo da po veoma povoljnim uslovima Rusija nam pomogne da ojačamo tehnički i taktički Vojsku Srbije.

Mi iz SRS jednostavno želimo odgovor i od vrhovnog komandanta, a i od ministra odbrane.