Hvala.

Kada je 2012. godine SNS preuzela vlast u Srbiji, Agencija za borbu protiv korupcije je bila u povoju. Bila je to mlada agencija koja je tek u nastajanju, ali je imala jedan vrlo važan zadatak, a to je da zavede red među ponašanjem javnih funkcionera koji su mahom političari.

Umesto da joj se u tom poslu pomogne, nažalost kada se osvrnem unazad i pogledam šta se sa Agencijom dešavalo, od 2012. godine na ovamo, mogu samo da zaključim da se njoj više saplitala noga nego što se ona pomagala. I to, uglavnom preko Upravnog odbora, o kome ovde danas raspravljamo.

Kada je SNS došla na vlast 2012. godine, Upravni odbor Agencije imao je devet člana, kao što to zakon propisuje. Da li znate koliko Upravni odbor Agencije ima danas, pet godina kasnije? Dva člana. Agencija je blokirana, ne može da donosi odluke zato što je za sve odluke potrebno da glasa bar pet članova, a oni imaju samo dva.

Kako smo došli do ovoga? Agencija je od samog početka upozoravala da zakonski okvir unutar koga radi treba poboljšati i da ga pre svega treba osloboditi političkog uticaja koji je ugrađen nažalost u taj prvi Zakon o Agenciji koji je donet. Kako je ugrađen u nju taj politički uticaj? Upravo preko članova Upravnog odbora.

Kao što rekoh, njih ima devet. Od tih devet, tri člana Upravnog odbora predlažu politička tela, a preostalih šest nezavisna i regulatorna tela i državni organi.

Šta mislite, ova dva člana trenutno koja postoje u Upravnom odboru Agencije, od kog predlagača potiču? Da li od ova tri politička ili od ovih šest nezavisnih? Naravno da je od tri politička.

Ono što može da se primeti unazad kada se pogleda šta se dešavalo sa Upravnim odborom, jeste da se kada god bi istekao mandat ili bi podneo ostavku neko od članova Upravnog odbora, koga je predložilo neko političko telo, Narodna skupština bi po hitnom, najhitnijem mogućem postupku izabrala novog člana.

Evo, recimo imamo primer, jednog člana upravnog odbora predlaže Vlada Republike Srbije. U martu 2015. godine ostali smo bez tog člana u Agenciji, da li znate kada je novi izabran? Odmah u martu, istog meseca.

Kada je reč o članu upravnog odbora koga predlaže Administrativni odbor Narodne skupštine, u novembru prošle godine ostali smo bez tog člana, već u decembru imali smo novog. Što se tiče trećeg člana upravnog odbora, koga predlaže političko telo, njega predlaže predsednik Republike Srbije. Jula 7. je novi predsednik Srbije predložio člana, evo nas, desetak dana kasnije, po hitnom, najhitnijem postupku, već raspravljamo o tome.

S druge strane, kada je reč o preostalih šest predlagača, imate situaciju da član koga su predložili zajedničkim dogovorom Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, u Narodnu skupštinu je stigao 1. aprila 2015. godine. Mi još uvek o tome nismo raspravljali. Više od dve godine ne raspravljamo i ne postavljamo tog člana.

Dalje, Udruženje novinara jesu imali problema da se dogovore izvesno vreme koga da predlože za člana, ali od 9. avgusta prošle godine, znači bezmalo godinu dana u ovoj Narodnoj skupštini, stoji njihov predlog i čeka da dođe na dnevni red. Znači, godinu dana je taj njihov član mogao da radi u upravnom odboru i sada ne bi bili u situaciji da imamo samo dva člana i to politički izabrana.

Dalje, Vrhovni kasacioni sud 4. januara ove godine dao je svoj predlog. Šta smo čekali do jula? Državna revizorska institucija 9. marta je predložila svog člana. Zašto smo čekali do jula da o tome raspravljamo? Socijalno ekonomski savet 6. juna. Kada pogledate ovo, vidite da se na jedan vrlo perfidan način, politički vladajuća većina meša u rad Agencije za borbu protiv korupcije. Za to je, pre svega, od svih institucija najodgovornija upravo ova Narodna skupština koja postavlja članove upravnog odbora kojoj Agencija podnosi izveštaj i koja treba da prati njihov rad.

Drugi problem koji imamo, jeste da novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije čami čekajući da dođe na dnevni red u Skupštinu, a u njemu su predviđene mnoge važne izmene, između ostalog, da konačno se rešimo ove sumanute kumulacije funkcija koje iznova dolaze na Administrativni odbor Narodne skupštine. Kada taj novi zakon usvojimo, to više neće moći. Jedan funkcioner će moći da obavlja samo jednu funkciju.

Apelujem da ubuduće ne dozvolimo, kao Narodna skupština, da i jedan predlog novog člana upravnog odbora mesecima ili godinama čeka u Narodnoj skupštini, nego da nam to bude po hitnom postupku da ne dozvolimo da upravni odbor Agencije spadne na dva člana, i to isključivo politički izabrana, i da u njoj danas nema predstavnika nezavisnih tela uopšte i mesecima unazad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Sednica koja je u toku je isključivo skupštinska stvar Skupštine i narodnih poslanika. Izbori svih ljudi čije su biografije pred nama, nemaju veze ni sa Vladom, ni sa predsednikom, osim sa predlagačima, ni sa drugim nezavisnim telima, imaju veze isključivo sa narodnim poslanicima.

Ukoliko imamo svest o tome šta znači biti narodni poslanik i šta znači imati integritet narodnog poslanika, zašto je zakonom i Ustavom predviđeno da ovako biramo ljude? Zato da bude dijaloga o tome koga biramo. To je ključna ideja i izbora Zaštitnika građana i članova Fiskalnog saveta i Agencije za borbu protiv korupcije, da ne bude stranačka partijska stvar. Na tome je ova sednica propala.

Vlast je rešila da od svega napravi stranačku stvar, da sve bude stranačka tema. Rešili ste da je Kosovo stranačka tema, ne treba vam niko. Rešili ste da su evropske integracije stranačka tema, ne treba vam niko. Sada ste rešili da su izboru u nezavisnim institucijama i regulatornim telima stranačka, partijska stvar. Ne treba vam niko. Nije to dobro ni po koga. Šteta je zajednička. Znam da je neodoljivo, Poljska je, ja vas molim za svu vrstu dobacivanja da zatražite reč, ja sam vrlo raspoložena za replika i vrlo maštovita u odgovorima, a zakona koji treba da izgrade konsenzus i dijalog ne bi bilo da nisam iste ovakve razgovore vodila sa članovima svoje stranke.

Većinski Srbija ne trpi dijalog, nije to vaš monopol, samo ste usavršili poruku – sve u Srbiji je stranačka stvar, od Kosova i Evrope, preko izbora svih o kojima Skupština treba da odlučuje. Zašto je to problem? Zato što, ako ovu sednicu zamislite kao sednicu oko jednog astala za kojim se pravi dobra država i dobro društvo, onda su tri noge tog astala i zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Četvrta noga je prostor javnog dijaloga, prostor institucionalnog dijaloga, prostor medijskog dijaloga, prostor koji vi ne želite. Zato imamo sto na tri noge, za kojim ćemo pokušati da gradimo vladavinu pravu i gradimo dobru državu i dobro društvo.

Neće da valja, ja mogu samo da izrazim srdačno žaljenje, jer je šteta zajednička. Mogu da izrazim žaljenje za sve što će ljudi koje ćete birati danas, i ovo je prvi put da neće biti konsenzusnog glasanja kod Zaštitnika građana poput članova Fiskalnog saveta. Ovo je prvi put da smo otišli daleko korak unazad od teškog vremena kada smo pravili polukorak, mali korak i još manji korak da se stranački naprave mostovi i da razumemo šta je zajednička korist svih stranaka u Srbiji.

Nećete dijalog, hoćete zidove, hoćete bedeme. Od toga nikakvog dobra nikome ne može da bude uključuje i institucije za koje se zalažete. Zašto to želite? To je već pitanje stila, stava, pogleda na svet, želje da se sve ono što bi trebalo da bude javnog dijaloga u Srbiji drži u pokornosti, a ne u disciplini. Pokornost zahteva poslušnost, poslušnost zahteva strah, a dijalog zahteva disciplinu, volju, napor da se u dijalogu učestvuje.

Meni je žao da se kroz dva smešna primera može pokazati koliko ne želite dijalog. Prvi je rad institucija ove Skupštine od odbora koji povlači tuđe predloge, do papira koji je stigao u Skupštinu, koji je potpisao generalni sekretar predsednika Srbije u kojem on traži hitan postupak. Aman ljudi, nemojte to da radite. Ako volite, izvolite, već smo gledali 90-tih, gledamo sada u Poljskoj, gledamo u Turskoj, ako baš volite da ponovite tuđe greške na zajedničku štetu, ne postoji niko na žalost ko može da vas spreči. Hvala vam.

Hvala koleginice Čomić.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Pažljivo sam slušala, iako sam želela potpuno u drugom duhu da diskutujem, poslanicu koja je držala govor pre mene i da sam zlonameran poslanik, naravno da bih podigla Poslovnik u vis i rekla – povreda Poslovnika i zamolila da se isključivo držimo teme. Ali nisam, političar sam i potpuno razumem šta poslanici žele da kažu kada diskutuju o temi, ali na svoj način i ne govore jednostavnim rečnikom - Saša Janković je bio loš Zaštitnik građana, a gospodin Pašalić će biti dobar. Tako bi govorili u nekoj osnovnoj školi, a u parlamentu se govori ovako kako je govorio poslanik Vladimir Đukanović ili poslanica koja je govorila pre mene. Naravno da nisam zlonamerna i da razumem da se u ovom domu često izađe iz okvira teme, pa se ne govori o kvalitetu prošlih i sadašnjih poslanika, nego se na neki širi način pokušava objasniti zašto smo za ili zašto smo protiv.

Nije me mnogo ubedila poslanica u svoje argumente. Ubedila bi me da zastupa političku opciju koja je radila ili će raditi jednoga dana, ako zadobije poverenje građana, baš na ovakav način kako je ona govorila, znači nestranački i u duhu Socijalističkog saveza radnog narodna, ukidajući politiku, pokušavajući da se stvori jedan opštenarodni konsenzus gde neće biti glasanja, gde neće biti izbora, gde se neće određivati koja će politička opcija imati koliko poverenja građana u ovom parlamentu, pa zastupati interese građana koji su glasali. Znači, ako je suština da u budućnosti kada DS jednog dana pobedi, bože moj, jednog dana će se možda to i desiti, ukinemo partije i radimo u duhu Socijalističkog saveza radnog naroda, znači svi se dogovaramo o svemu.

Naravno, ja sam u vek za kompromis kada su u pitanju velike teme, i onda kada je ona rekla po pitanju Kosova i Metohije. Upravo je predsednik Aleksandar Vučić rekao da će na jesen pozvati sve političke partije da razgovaramo o toj veoma važnoj temi. Nadam se da će se Gordana Čomić odazvati tom pozivu ili uticati na vrh svoje političke stranke da, u duhu njene diskusije o važnosti postizanja konsenzusa za velika pitanja, uzmu i učešće. Jer, ako ne uzmete učešće, znači vi to ni nećete, osim za govornicom u parlamentu kada treba kritikovati SNS i naše koalicione partnere.

Elem, da se vratim na nekoliko teza koje ovde provejavaju već dva dana, da je pitanje Zaštitnika građana stranačka tema. Naravno da jeste stranačka tema. Ja ne vidim ovde ama baš nikog ko nije pripadnik neke političke stranke i uopšte u Srbiji u poslednje vreme zbog političke nemoći nekih stranaka koje imaju sve manji i manji značaj i uticaj u Srbiji pokušava da se provuče nešto što građanima treba da bude prihvatljivije, a to je da se ukinu političke stranke i da ništa više ne bude politička i stranačka tema. Ne znam onda šta da bude? Da bude tema dobrovoljnog pevačkog društva, ili ne znam ni ja čega? Da, ovo je važna politička tema za Srbiju.

Da li je važno da mi imamo funkcije Zaštitnika građana ili Poverenika za informacije od javnog značaja, ili da imamo ova ili ona tela, o tome možemo da diskutujemo. To je postalo pitanje svih pitanja otkako je Saša Janković duboko uplovio, bivši Zaštitnik građana, doskorašnji, odnosno propali kandidat za predsednika Republike Srbije, postalo pitanje svih pitanja, iako to među članicama EU nije baš tako. Mene je interesovalo, pošto ja ne znam ime ni jednog jedinog zaštitnika građana u zemljama našeg okruženja ili u zemljama članica EU, zašto oni nisu takve neke „pop star“ zvezde kakav je postao Saša Janković i zašto to kod njih nije pitanje svih pitanja, pa čak ni nemaju Zaštitnika građana uopšte u svom sistemu? Na primer, članica EU koja ima visok politički uticaj u EU, kao što je Republika Italija, uopšte nema takvu instituciju.

Znači, nije to pitanje opstanka Republike Srbije i da mi sada govorimo kako ili imati ili umreti, jer prosto građani Republike Srbije neće moći da ostvaruju svoja građanska i ljudska prava ako nemamo to. Imamo, nismo ukinuli i očigledno ova vladajuća većina ni ne razmišlja o tako nečemu. I nemojmo da žalimo za Sašom Jankovićem, sad ovde neke ode radosti ili žal za njegovim delovanjem, kad smo mi svi svesni da to nije bilo baš tako dobro kako bi jedan Zaštitnik građana trebao da radi. Hajde, prvih pet godina, bože moj, svi smo ovde glasali da mu se produži mandat, ali nemojmo da govorimo da on nije bio politička ličnost i ranije.

Ovde se prećutkuje činjenica da je Saša Janković radio u Ministarstvu sporta, a ministar je u to vreme bio Zoran Anđelković Baki, tako poznatiji u javnosti, zato i govorim njegov nadimak, koji je ranije vodio i Privremeno izvršno veće na Kosovu i Metohiji. Saša Janković je za vreme Slobodana Miloševića bio jedan od političara i radio je u Ministarstvu sporta. Nemojte samo da mi kažete da je bio vrhunski sportista, pa je po stručnosti primljen kod Zorana Anđelkovića Bakija, nego se, naravno, u ministarstva primaju kao pomoćnici ili zamenici one ličnosti koje su politički profilisane. Dakle, on je bio političar. Jednom političar, uvek političar. Tako da, nije izdržao da mu prođe i drugi mandat. Drugi mandat je potpuno posvetio polju politike i na kraju nije izdržao i počeo je da vodi zadnje dve-tri godine izbornu kampanju za predsednika Republike.

Ja molim kandidata Pašalića, za koga ćemo danas glasati i iskreno se nadam da ćemo ga izabrati, pošto vidimo da nema ko da štiti prava građana po diskusijama nekih uvaženih poslanika, molim ga da bude drastično drugačiji od Saše Jankovića, da se ne bavi politikom, da njegovi izveštaji budu samo u okviru nadležnosti koje ima Zaštitnik građana, definisane određenim pozitivnim propisima, odnosno zakonima, i da ne dođe ni slučajno pod uticaj bilo kojih političkih struktura, kao i da nam omogući da o njegovim izveštajima mi i diskutujemo, a ne da ovde komentarišemo u političke pamflete šta se sviđa Saši Jankoviću, a šta se ne sviđa u državi i koji politički potezi mu se sviđaju ili ne sviđaju, pošto je to protivno zakonu. U zakonu nigde nema da Zaštitnik građana vodi politiku i kritikuje političke poteze rada Vlade Republike Srbije. E, tu je greška Saše Jankovića. Tu se sapleo u svojoj ambiciji da postane veliki političar, a postao je prosto rok zvezda, veća zvezda od Gorana Bregovića. Više se pričalo o Saši Jankoviću u poslednjih godinu dana nego o Novaku Đokoviću, Goranu Bregoviću i Emiru Kusturici zajedno. To smo mi doživeli.

Evo, vi mi recite, kako se zove Zaštitnik građana u Francuskoj, kako se zove Zaštitnik građana u Nemačkoj, kako se zove Zaštitnik građana u bilo kojoj državi Evrope? Znači, to su ljudi profesionalci koji se bave, tamo gde uopšte i postoje, u Italiji ne mogu da kažem kako se zove kad nemaju Zaštitnika građana.

Ovde se govorilo nešto i o radu parlamenta. Ponovo neistina. Mi smo 2014. i 2015. godine raspravljali prvi put. Za vreme vladavine DS, dok su vodili ovaj parlament, nije se raspravljalo u plenumu o izveštajima Zaštitnika građana. Kada ste to raspravljali? Hajde, pokažite mi tu sednicu. Ovde su sedeli svi, i on i Šabić i onda su napravili nekakav skandal, nekakvu predstavu. Kao uvređeni su, pa izlaze, pa ulaze, pa bože moj, trčim za njima, izvinjavam se. Žao mi je što sam se izvinila onda, a nisam ni znala da se izvinjavam političkoj konkurenciji i onima koji se kandiduju za predsednika države i sada za gradonačelnika Beograda. Ja sam šokirana danas. Radni dan mi počinje tako što Poverenik Šabić daje intervju kako će se kandidovati za gradonačelnika Beograda i priča o politici. Gde je tu moral?

Šabić, jel tako? Nije Švabić? Izvinjavam se gospodinu Šabiću, sigurno ću mu upamtiti prezime. Duboko mu se izvinjavam, jer me je prošli put kritikovao zato što sam iznela nivo njegove plate. To je pitanje svih pitanja, ne smete da kažete kolika je apanaža za ovako važan posao.

Da, da, to su teme, uvaženi poslaniče Krasiću.

Meni je Zaštitnik građana, bivši Zaštitnik građana, a ne predsednik partije, to je sad isto jedan novitet u našem javnom životu, rekao – ko sam ja da uopšte govorim o njegovom radu. Neverovatno, zamislite, bivši Zaštitnik građana, predsednik jedne političke opozicione stranke, bivši kandidat za predsednika države. Hvala Bogu, građani Srbije nisu pogrešili, pa ga nisu izabrali, ne da poslaniku Narodne skupštine Republike Srbije da kaže svoj stav o tome, kako je on bio loš Zaštitnik građana i moja očekivanja da novoizabrani budući bude bolji od njega.

Uzmite novine, kaže – ko je ona uopšte da diskutuje. Ja sam predstavnik naroda, predstavnik građana Srbije, glasali su za mene. Za njega i za budućeg poverenika glasaju predstavnici građana Srbije u parlamentu Republike Srbije. Mi smo izvor njihove moći zato što ih mi biramo mi ih i kritikujemo i mi smo raspravljali o njihovim izveštajima i mi smo glasali jednoglasno za njihov izveštaj. Doduše, opozicija kaže da će glasati, pa izađe, pa ne glasa. Pravo opozicije, ali da se razumemo, baš mi kritičari, Saša Janković i Šabića smo im izglasali izveštaj i nismo hteli za političke pamflete iduće godine da glasamo. Diskutovali smo u odborima. Nemojte ovde da se provlači teza da nismo diskutovali. Diskutovali smo u odborima. Nisu dobili ocenu i zaključke. Sa kakvim zaključcima mi da izađemo pred plenum? Da kritikujemo njihove političke ideje, njihova kandidovanja? Nismo hteli. Time smo im učinili veliku uslugu.

Treća teza, isto neverovatna i smešna. Kaže – hitnost postupka. Kakva crna hitnost postupka. Saša Janković je na početku svoje izborne kampanje u februaru dao ostavku. Doduše, baš je uzeo taj period da bi platu primao još nekoliko meseci, jer bi se vozio državnim resursima u izbornoj kampanji za predsednika države i nema ušteđevinu.

Molim kandidata za predstavnika Zaštitnika građana da ako ima namere jednog dana posle pet godina da se kandiduje za predsednika države da ne koristi državne resurse, da ne koristi zaposlene u njegovom kabinetu, da ne koristi vozilo i da ne uzima platu, nego da bude toliko korektan da da na vreme ostavku, da omogući nama da ga razrešimo i da ne koristi državno vozilo. Da ne koristi državno vozilo u izbornoj kampanji, da se ne vozi do ćoška gde je autobus, pa uđe u autobus, pa ode na nekakav miting i viče – ova vlast koristi državne resurse, Aleksandar Vučić je išao kolima na miting ovaj i onaj i onda opet autobusom dođe do svog automobila i vrati se nazad. Takvog zaštitnika građana ja neću, hoću Zaštitnika građana, poštenog čoveka koji stoji iza svojih reči a ne bavi se politikom ili politikanstvom. Hitnost postupka, smešno od februara do kraja jula meseca. Pa, šta može sporije od ovoga?

Dobila sam juče jedno pitanje, neću iz korektnosti prema državi da kažem ko mi je postavio pitanje, da li možete ovo v.d. stanje nekako do oktobra da održite? Zato što verovatno ovaj v.d. dosta podoban nekim političkim krugovima, ali niko ne pita da li je podoban građanima Srbije koje treba da štiti. Onda sam morala da objasnim nekako, parlament se drži zakonskih okvira do 5. avgusta. Moramo da izaberemo novog Zaštitnika građana. Pretpostavljam da je tako i u njihovim državama. Pretpostavljam, ili smo mi kolonija, pa se koloniji postavljaju uslovi i takva bezvezna pitanja, da li možete malo v.d. stanje da produžite. A da smo produžili v.d. stanje opet bi došli i rekli bi – a što ste produžili v.d. stanje? Takva se pitanja postavljaju koloniji, a ne suverenoj državi kao što je Srbija. Ne možemo da produžimo v.d. stanje. Nisam mogla juče da budem na tom ingenioznom sastanku, pa moram sada da odgovorim. Moramo da se pridržavamo zakona koje smo doneli. Mi smo parlament i moramo da izaberemo novog Zaštitnika građana, jer građani prosto vape za funkcijom Zaštitnika građana i ne znaju sada šta će bez te funkcije i preporučujem to i Republici Italiji da nekako razmisli o tome i da uvede ovu funkciju, jer je sada nemaju.

Kao ilustraciju, hvala Balši Božoviću, evo blizu smo tog konsenzusa, dijaloga, vidim da me podržavate, kaže to je stranačka tema, partijska stvar. Stvarno partije treba ukinuti, izgleda svima će biti bolje. Ne znam šta ćemo onda imati? Ulicu, verovatno. Partijska stvar, pa DS je predložila Sašu Jankovića. Mi se pridržavamo potpuno iste zakonske procedure i to govorim zbog javnosti, ne govorim zbog onih koji maliciozno govore, a znaju da je procedura takva. Poslanički klubovi, grupe predlažu kandidate. Svi predloženi kandidati, predlozi se nalaze pred Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji određuje jednog, a onda mi, gledajte te počasti političari. Ja sam ponosna što sam političar, da vam kažem i ne razumem tu tendenciju pokušaja ukidanja politike i partija. Ja sam ponosna na to i mislim da radim dobru stvar za građane što podržavam da postoji stranački život, višestranački život u ovoj državi.

Demokratska stranka je predložila Sašu Jankovića, po proceduru i po zakonu, 2007. godine. Opet su partije 2012. godine ovde izabrale Sašu Jankovića. Ko da ga izabere, ne razumem? I, opet mi ovde kao predstavnici građana Srbije savršenijeg načina nemamo od parlamentarnog života, nije još pronađeno u savremenoj civilizaciji, biraćemo ili nećemo birati predloženog kandidata Pašalića. I, to je to, ne znam kakve su ovo diskusije.

To oko hitnosti postupka, pa nije ovo zakon, pa da se ulažu amandmani. Eto, posle šest meseci smo predložili, došli do svih predloga, poslaničke grupe, više, tri ili četiri kandidata smo imali pred odborom. Imali smo i partijske kandidate, jedan predsednik gradskog odbora Dosta je bilo, je jedan, ili poslaničke, odborničke grupe, jedan je od kandidata. Nije to ništa loše, ja vas neću kritikovati zbog toga. On se verovatno posle toga, da ga mi izaberemo, ne bi bavio više politikom i to je to. Kažem, Saša Janković je radio u Ministarstvu, Šabić. Eto, primera zašto ne treba kritikovati poslaničku grupu Dosta je bilo. Rodoljub Šabić je bio političar i one je bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi 2001. godine. Čovek ima iskustava i pretpostavili, tri godine je bio, do 2003. godine. Eto, taman se sistem zavukao i ojačao. Znači, ne vidim taj problem zašto su Saša Janković i Rodoljub Šabić kao političari mogli da budu kandidati izabrani, a sada neko ko nije političar nego je sudija, ne može, a ispunjava sve uslove, daće ostavku, nema sukoba funkcija. Pa, ne može da bude Zaštitnik ako je sudija, a član partije nijedne nije. Napravili smo jedan veliki korak. Evo, i to je dijalog i to je rušenje zidova i bedema, uvažena poslanice. Napravili smo korak napred, nemamo više ministre bivše, nemamo više političare, nemamo državne službenike, Šabića i Jankovića, nego imamo jednu vanstranačku ličnost.

Znači, takvi zaštitnici, poverenici kao što su Janković i Šabić su političari koji odlaze u prošlost Srbije i time je Srbija napravila izuzetno veliki korak.

Ja se nadam da ćemo mi danas izabrati Zaštitnika građana. Izvinjavam se ostalima kojima nisam posvetila dovoljno pažnje, ali nije ni plenum mnogo govorio o ostalim kandidatima za važne funkcije. Uskoro će izaći sa izveštajem svoga rada, a ne tuđeg rada i nerada i tuđeg bavljenja politikom i mi ćemo sigurno njihov izveštaj rada raspravljati u plenumu, iako to naše uvažene kolege koje su nekada bile vlast, a sada opozicija, što svi moraju da probaju i to je dobro, biti na vlasti i biti u opoziciji, da znaš kako funkcioniše i jedna i druga strana, mi ćemo to raspravljati kao što smo raspravljali i pre dve godine ovde u plenumu o njihovim izveštajima.

Nemojte mi zameriti, želim samo moju ličnu poruku da pošaljem, da ne dovodim moje uvažene kolege iz poslaničkog kluba kome pripadam, Srpskoj naprednoj stranci, Rodoljubu Šabiću – molim vas da date ostavku na mesto poverenika i da danas krenete u kampanju za gradonačelnika Beograda, više će vas poštovati građani Beograda. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Današnji dnevni red, odnosno dnevni red ove sednice najbolje pokazuje kakav je odnos vladajuće većine prema institucijama sistema.

Prvo ste nam skratili vreme rasprave zato što ste spojili ove tačke, a mislimo da ova institucija, svaka pojedinačno, zaslužuje posebnu raspravu. To je s jedne strane.

S druge strane, vi ste zapravo pokazali da nema nikakve razlike po život građana Srbije, generalno u Srbiji, da li imamo ove institucije ili nemamo. Jer mi već mesecima nemamo ni Zaštitnika građana, a nemamo ni Agenciju za borbu protiv korupcije. I šta se dešava? Ništa. I to je ono što opet vraća na ranije godine, kada smo mi, srpski radikali, tvrdili da ove tzv. institucije nemaju smisla, nemaju svrhu, da nam ne trebaju i da ne moramo baš sve što nam iz Evropske unije zatraže, da ispunjavamo. A i oni sami, kao što i malo pre čusmo, nemaju te institucije koje traže od nas.

Stav Srpske radikalne stranke o tome da li se može izabrati neko ko nema veze sa politikom i sa vladajućim strankama na bilo koju funkciju je jasan – naravno da je to nemoguće. Kako bi moglo da se desi da vladajuća većina predloži nekoga za koga zna da je bar blizak ili da ima simpatije prema nekoj drugoj stranci? To nije moguće. I zato ova demagoška priča i juče i danas oko toga da li je neko nezavistan ili nije uopšte nema svrhe i nema smisla.

Šta je bitno kad se biraju ljudi na ove funkcije? Bitno je da ispunjavaju uslove, da imaju stručnu sposobnost i da su moralni ljudi. A kojoj partiji pripadaju i da li simpatišu ovu ili onu partiju, to je apsolutno nevažno, jer je, ponavljamo, nemoguće iznedriti nekoga koga će podržati vladajuća većina, a da on podržava neku drugu partiju iz političkih razloga.

Bilo je ovde demagoških priča vezano za velike plate ovih funkcionera. To takođe želimo da podcrtamo, zato što kada se pričalo o Saši Jankoviću u vreme kada je on bio uveliko političar, a političar je još iz vremena i kada je bio Zaštitnik građana, kao što će biti i Pašalić, tada su iz vladajuće koalicije pričali o njegovih tri hiljade evra plate, itd. Mi smo tada govorili – u pravu ste, smanjite te plate, da bi bila manja plata i vašem budućem zaštitniku. I govorili smo i ponavljamo – u Srbiji niko ne može imati veću platu od predsednika države i od predsednika Vlade. Vi ne možete nezavisnost kupovati velikim platama, kolege narodni poslanici. Dakle, nezavisnost zavisi od moralnih kvaliteta onih koje predlažete, a nismo sigurni da ste to ovaj put uradili, kao ni u ovim prethodnim periodima i kao ni oni pre vas.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, ovde je juče neko rekao da Fiskalni savet nije produžena ruka MMF-a, Evropske banke, Svetske banke, itd. Mi tvrdimo da jeste. Daćemo vrlo jednostavan primer, gde ćemo to da objasnimo.

Kada je Aleksandar Vučić svojevremeno u onoj kampanji dok još nije bio vlast tvrdio da neće smanjiti plate i penzije, i poverovali mu ljudi, a on čim je došao na vlast smanjio penzije i ni danas dani ih nije vratio na onaj period koji je bio pre nego što ih je ukrao, tada je MMF rekao da moraju u Srbiji da se smanje plate i penzije. Čim je došao na vlast, Vučić ih je poslušao. U ovoj sad kampanji za ove predsedničke izbore, Vučić tvrdi da će odmah, negde najdalje do novembra, da se povećaju plate i penzije, da imamo nekih para, ne znamo šta ćemo od njih i da ima uslova za ta povećanja.

Šta se desilo? Izašao Fiskalni savet i rekao – ne, ne, nema šanse da se povećaju penzije i plate, moguće u budžetu za 2018. godinu da se o tome razgovara. Pojavi se MMF, došli na razgovor i kažu – nema povećanja plata i penzija. Kaže Brnabićka, kaže Vujović, kao da Vučić ništa nije ni rekao – nema povećanja, moći ćemo o tome da razgovaramo tek kada budemo govorili o narednoj budžetu. Znači, dokaz da je Fiskalni savet produžena ruka MMF-a u Srbiji.

Dobro, oni nas nekada i otrezne. Priča Vučić da ćemo vrlo brzo imati prosečnu platu od 500 evra, jer je sad 400 i ne znam koliko. Bogami, ovi iz Fiskalnog saveta kažu – najmanje pet godina bi trebalo da protekne pre nego što stignemo taj nivo prosečnih zarada.

Kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, kako to zvuči, znate, sada građani kad čuju i kada nas slušaju juče i danas misle – blago nama, ovi krenuli da se bore protiv korupcije. A podsetiću samo da je jedan od direktora Agencije za borbu protiv korupcije završio sa krivičnom prijavom zbog korupcionaške afere vezane za neki stan. Drugi direktor te Agencije je danas sudija Ustavnog suda Republike Srbije, a znalo se da će dobro da napreduje jer na dan kada je izabrana na tu nezavisnu funkciju, rekla je medijima da je zadovoljna zato što ima podršku Aleksandra Vučića, što je apsolutno nedopustivo. Ona ne sme bar to da kaže, ako je predsednik nekog nezavisnog dela, ne sme joj biti važno šta Vučić misli o njoj, nego Vučiću mora biti važno da se ponaša da mu ona ne nađe neku falinku i nedostatak u ponašanju, mislim na njegov posao. I ovde ste pokazali da ne poštujete institucije.

Predloži vam predsednik države kandidate, vi ne stavljate na dnevni red, čekate da prođu izbori, da dođe novi predsednik države pa da onda njegovog kandidata postavite. Predloži vam Zaštitnik građana kandidata, na odboru se odluči da se prihvata taj predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i nedelju dana posle toga na odboru stavljate van snage tu odluku i kažete – ne može biti taj predlog zato što Saša Janković više nije Zaštitnik građana. Pa, bio je tada. Odnosno, nije bio ni kada ste prvi put prihvatili taj njegov predlog. Ali, ne bi trebalo valjda da je bitno ko je predsednik, ko je zaštitnik, valjda govorimo o funkcijama? Jer, zakon kaže da funkcija, ta institucija valjda predlaže, a nebitno je valjda koje je ime i prezime. Ali, to je vama mnogo daleko.

Što se tiče Zaštitnika građana, iako je ovde bilo, zaista, da nije žalosno bilo bi smešno, naše primedbe na Odboru kada smo govorili da je nedopustivo da na ovakvu funkciju može da dođe neko ko je studirao 13 godina sa prosekom šest i nešto i još uvek nismo dobili odgovor koji se to profesor drznuo da mu da sedmicu i pokvari taj vajni prosek od šest, i onda je juče rečeno nekoliko puta da uopšte nije važno koliko je neko studirao, kojim prosekom. Zamislite vi kakve su to poruke mladim ljudima koji studiraju ili koji se spremaju da studiraju?

Dragi mladi ljudi u Srbiji, veoma je važno da studirate, veoma je važno da završite fakultete, da ih završite na vreme, da vodite računa o proseku, jer će vas posle neko pitati, kao što mi sada pitamo Pašalića, kako je mogao upisati magisterijum, završiti, kako je mogao upisati doktorat sa prosekom šest? Ko mu je to, moliću lepo, dao? Postoje propisi koji kažu da mora biti 8,5 prosek da bi se upisale i završile dalje akademske titule. Sve vam je sumnjivo u ovom slučaju.

Bilo je primedbi, glasali ste za Sašu Jankovića i hvalili ga, najviše se sećam kako ga je Jorgovanka Tabaković hvalila kada ste o njemu pričali 2012. godine.

Ali, podsetiću vas, gospodo, da vam je i Pašalić vezan za DS. Zar mislite da bi mogao biti izabran za sudiju u vreme akcije „Sablja“ 2003. godine da nije bio blizak s nama? Dakle, običan preletavić, biće blizak i nekom sledećem.

Ne valjaju vam predlozi i nećemo glasati za njih. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kada čujem ovo jao, pretpostavljam da je to žaljenje za ovih 213 osoba uhapšenih prethodnih dana i 385 kilograma narkotika i veće količine oružja i municije koju je zaplenilo MUP na čelu sa dr Nebojšom Stefanovićem.

Hoću ovom prilikom da pohvalim rad i ministra Stefanovića i MUP. Na taj način Srbija se bori protiv i korupcije i kriminala u svojoj državi.

Ali, da se vratimo na temu dnevnog reda. Tema dnevnog reda, imamo tri tačke objedinjene u jednu, a najviše se govorilo o Zaštitniku građana, tačnije o izboru novog Zaštitnika građana i predlogu koja je podnela naša poslanička grupa sa svojim koalicionim partnerima, gospodinu Pašaliću.

Ali, čini mi se, dok sam slušao prethodnu govornicu, kao da sam čuo gospodina Jankovića. Međutim, okrenem glavu na tu stranu gde sedi moja prethodnica i vidim da nije Janković, i ostao sam prilično zbunjen, zato što su te reči koje su odatle došle praktično reči gospodina Jankovića. I kultura dobacivanja, naravno, je kultura te političke grupe. Naravno, gospodina Jankovića uvažena prethodnica poznaje još iz vremena Jula. Oni su tada bili najveći prijatelji, izuzetno dobri drugari i verovatno ih od tada vezuju neki emotivni politički i drugi interesi.

Hoću da vam kažem da je, pre svega, nama kao građanima, onima koji su podržali našu političku stranku, našu koaliciju i predsednika Aleksandra Vučića, danas možda i potrebna zaštita nezavisnih institucija, jer pojedini ljudi koji sebe smatraju elitom, a to ću vrlo praktično da vam pokažem na koji način oni sebe smatraju elitom, kažu da su u SNS zle ubice, svinjske hunte itd, a to je ni manje ni više nego gospodin Srđan Dragojević. Čuveni reditelj je preko 60% građana Srbije na tviter nalogu, svom ličnom tviter nalogu nazvao zlim ubicama, svinjskim huntama, huntama kretena i idiota, pred kojima će on i njegova supruga ako pobede na izborima, svinjske hunte otići iz te takve države.

Treba da ga bude sramota. Nekoga ko se predstavlja elitom da koristi takav rečnik i na takav način da naziva svoje građane, da li ih je bilo 5% ili 60%, potpuno je svejedno. To je nedopustivo u jednoj državi koja sebe smatra demokratskom, a pogotovo za one ljude koji sebe smatraju demokratama i to im je strašno smešno. NJima je smešna i naslovnica „NIN-a“, njima je smešno i „Vreme“ u kome je, kako su rekli, krv na rukama sistema, njima je sve to smešno, zato što su oni tim impresionirani. NJih impresionira Dahau, Aušvic, Mathauzen. Oni su time odševljeni. Čak su to i kačili na svoje govornice danas u Skupštini Srbije. Takođe, nazivali su nas zverima i raznoraznim drugim pogrdnim imenima.

Moja prethodnica je govorila i meni dobacivala nešto na račun jedne političke opcije, gde je predsednik njihovog gradskog odbora bio oduševljen nakon prethodnih lokalnih izbora pravljenjem koalicije sa tom strankom na opštini Stari grad. I time pokazuju još jedanput svoju političku neprincipijelnost i nedoslednost.

E, sad, naravno, hoću još da nastavim na temu ovih naslovnih strana, i to je vezano za Zaštitnika građana, jer Zaštitnik građana treba da štiti narod, treba da štiti građane, koje god oni da su političke opcije, da li su glasali za SNS, neku drugu političku stranku, potpuno je svejedno. To je opcija koja mora biti iznad svih stranaka u tom smislu da ih štiti, da štiti od mogućih zloupotreba od strane vlasti, ali i da štiti od onih koji pokušavaju da izvrgnu ruglu sve ovo što mi ovde radimo.

Jedan od tih velikih intelektualaca elitista je rekao da naslovna strana „NIN-a“ nije povredila žrtve Holokausta. To je skandal, to je iživljavanje nad tim žrtvama. To je bezobrazluk. Takvi ljudi zaslužuju osudu javnosti u svakom mogućem smislu. Žarko Jokanović takođe kaže – nije uvreda „NIN“ koji detektuje zlo vlasti. Pazite kakve su to reči. Kakvi su to monstrumi koji mogu 60, 70% svog naroda da nazivaju monstrumima, zlikovcima i svinjskim huntama? To je nedopustivo u jednom normalnom i civilizovanom svetu.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali smo raspravu na temu više kandidata. Ja sam juče rekao da se, naravno, ne slažem sa tim da neko ko je u ovom momentu član političke stranke može na nepristrasan i objektivan način da štiti interese građana. Ne mogu ja kao član SNS da sad budem Zaštitnik građana potpuno nepristrasno i objektivno, a pripadam jednoj političkoj opciji. Izađi iz političke stranke, pa onda da razgovaramo o tome da li možeš i kako.

Ali, svi oni koji su predlagali druge kandidate su zapravo oni ljudi koji su duboko u sebi i tog dana podržavali onaj način na koji je Saša Janković bio Zaštitnik građana, kažem pod znacima navoda Zaštitnik građana, on nije štitio građane, on je štitio tajkune, štitio političku klasu, političkuk mafiju. On je te ljude štitio.

Svaki put kada bi se dogodilo neko hapšenje ljudi koji su optuženi za korupciju, za kriminal, oglase nam se obično ti elitisti, oglase se Šabić, Janković i drugi. Pazite, jedna opcija ide dotle da je toliko zaljubljena u prezime Janković, pa predloži još jednog Janković. Pa, nakon Jankovića je uvek neki Janković. E, Srbiji više Janković ne treba. Srbiji trebaju zaista nezavisne institucije koje će na objektivan način, činjenicama, i da kritikuju vlast, jer kritika vlasti je zdrava i u svakoj demokratiji normalna stvar, zato što kritika vas čini boljim.

U tom smislu, podržavam potpuno ljude koji su predloženi da budu u Fiskalnom savetu, jer oni su neretko svojim kritikama doprinosili da danas Srbija ekonomski i finansijski bude ovde gde je, da javne finansije budu stabilne, da država ide napred, da imamo 3% rasta, da se radujemo rastu, a ne da se radujemo minusu, jer ovde se neki raduju kada je Srbija u minusu, pa kače naslovnu stranu da je Srbija radni logor, pa na taj način se trude da oteraju investitore, a samo iz golog političkog interesa se čini takav bezobrazluk da bi oni na jeftinoj, najgore mogućoj demagogiji pokušali da se negde vrate i da opet uzjašu na grbaču građana Srbije. E, pa to više neće moći. Više nećete moći da jašete građane Srbije. Nikada više ni posle jednih izbora građani Srbije neće biti sedlo njihova leđa za vas.

To boli tu gospodu koja tako cinično aplaudiraju, boli ih 55 fabrika, boli ih 150.000 novih radnih mesta, sve ih to boli, jer još imamo minus onih 250.000 koje su oni svojom stručnošću, pameću, obrazovanjem ostavili na ulici. Oni pričaju o radnicima. O kojim radnicima, o „Fijatu“, o političkoj zloupotrebi štrajka u „Fijatu“? O tome govore.

Nemojte molim vas. Hajde da budemo pristojni, toliko civilizovani da kad kritikujemo se oslonimo na neke činjenice, pa da kažemo 3% Srbija ima rast, jeste, tačno je, da smo mi na vlasti imali bi 4%, tačno bismo to uradili to i to, bilo bi 5%, 6%, 10%, ne bi bilo 55 fabrika za tri godine, bilo bi 75. Ali, ne, da su oni na vlasti bilo bi ne 55 fabrika za tri godine, nego 110 ugašeno za tri godine, kao što je to bilo, gledali smo 12 godina te stručnjake. Ko god je dolazio on je kod njih bio stručnjak i ekspert.

Koleginica Gojković, koja je govorila pre mene iz naše poslaničke grupe, je govorila i o tome kako se zapravo danas umesto političara građanima svesno s te strane podmeću ljudi koji nisu navodno političari. Kažem – navodno, jer ili su bivši, pa su sad rešili da malo budu kao nezavisni dok se primaju pare iz stranih ambasada, dok se sms poruke šalju nalazimo se tu i tu ispred određenih političkih opcija, pa idemo zajedno na miting. E, to su ti njihovi nezavisni, nepristrasni i objektivni elitisti, samoproglašeni elitisti. Oni su sami sebi dali za pravo da se proglase za elitu, a šta su svi ostali? Za njih su građani koji su protiv njih, a 90% građana u Srbiji je protiv takvih, ostali su za njih svinjske hunte.

Dragi građani Srbije, da završim ovo svoje izlaganje, oni koji su vas nazvali svinjskim huntama, oni koji se cinično smeju na 55 fabrika, onima kojima je smešno 150 hiljada radnih mesta, onima kojima je smešno da neko od nula dinara plate mesečno dođe na 300, 400 evra plate, oni kojima je smešno sve ovo o čemu smo mi govorili, oni kojima je smešno da neko prima novac iz određenih stranih ambasada da bi radio protiv interesa svojih građana, nemojte više takvim ljudima dati ni 5%, ni 4%, 0%. Ti ljudi treba ostanu kod svojih kuća, oni kojima nisu ruke u medu, oni koji su krivi da idu u zatvore. Kao što juče rekoh za kraj, onaj ko laže, a lažu ih svaki dan, taj verovatno krade, onaj ko verovatno krade taj će verovatno na kraju i otići u zatvor i u politički zaborav. Hvala vam.

Hvala.
Pravo na repliku Vjerica Radeta. Izvolite.