Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da postavim dva pitanja, jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministru gospodinu Nedimoviću, a drugo ministru zdravlja gospodinu Lončaru.
Prvo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je da li mogu da se preispitaju propisi i kriterijumi u vezi kvaliteta namirnica koje koriste građani Srbije, a koje se uvoze ili proizvode od strane stranih kompanije koje rade na našem terenu, pa čak i od kompanija koje su domaći proizvođači?
Opšte je poznato da između zemalja članica EU kvalitet hrane, odnosno proizvoda koji su u istom pakovanju se razlikuju od zemlje do zemlje, tako da i među njima, iako EU pokušava da ima zajedničku standardizaciju i zajednički kvalitet, dolazi do velikih odstupanja. Onda nije ni čudo da kod nekih namirnica koje se iz EU izvoze u Srbiju dolazi do velikih razlika, pogotovo što neke stvari u kvalitetu nisu kod nas zabranjene i dozvoljene su za ljudsku upotrebu.
Kao najbolji pokazatelj za tako nešto je bio češki ministar poljoprivrede koji je napravio štih probu i uzeo je nasumično 21 proizvod koji se koristi u ugostiteljstvu i uporedio ga sa proizvodima koji se koriste u Nemačkoj, Francuskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Ustanovio je da od 21 proizvoda samo tri proizvoda su identična kao u Češkoj. Slovački premijer je napravio još jedan iskorak, pa je zapretio Evropskoj komisiji uvođenjem embarga na namirnice koje su u istoj ambalaži, a nisu istog kvaliteta.
Kada već postoji ta razlika, onda nije ni čudo da neke stvari koje dolaze kod nas sadrže neke supstance kao što su neki aditivi koji su kod njih zabranjeni, a kod nas su još uvek dozvoljeni. Voleo bih da neko od naših ljudi iz izvršne vlasti ima tu kuraž, pa da sam napravi neku štih probu i da pokuša da uporedi kakvog su kvaliteta namirnice kod nas, a kakvog su kvaliteta u EU odakle dolaze kod nas.
Tako smo došli do onog pitanja koje sam hteo da postavim, a konkretno se radi o konzervansu elmugatoru E-407, tj. karogenanu. Veoma teško se izgovara, ali veoma lako se guta. Mene interesuje da li mi možemo da preispitamo ponovo štetnost tog aditiva? Karogenan je po istraživanjima genotoksičan, što znači da vrši na nivou gena mutacije, čak do drugog i trećeg kolena se sprovodi.
Inače, Agencija za istraživanje tumora IARC, sa sedištem u Lionu, u Parizu, dala mu je oznaku 2B izazivača tumora, što znači da je on opasan izazivač koji stvara probleme u digestivnom traktu, izaziva karcinom debelog creva i jedan je od uzročnika hronove bolesti. Kod nas ga ima u mesnim prerađevinama svih vrsta, u kremovima i čokoladama. Što je najinteresantnije, u ovom periodu sada, ovog vrućeg perioda kada se koristi najviše sladoled, najviše ga ima baš u tim sladoledima koji se sada koriste i koji koriste najviše deca, zato što se koristi kao zaslađivač pošto je polusaharin, a i koristi se kao zgrušivač, odnosno da napravi gustinu, kozistenciju proizvoda.
