Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/139-17

2. dan rada

20.07.2017

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:05 do 15:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajuća.

Konačno da malo pričamo o dnevnom redu. Moram da pokažem sada radi javnosti kakva se skandalozna kampanja vodi protiv predloženog kandidata za Zaštitnika građana gospodina Pašalića.

Mislim da je ovo veoma važno da javnost vidi do kojih granica bestidnosti to ide. Ovo je NIN. To su ovi što vam kažu da je Srbija Aušvic. Ko ima ovakav naslov, pa kaže – zaštitnik vlasti ili građana, neka Sandra Petrušić je pisala tekst. Prosto je neverovatno, u drugom nedeljniku koji danas izlazi, u „Vremenu“ isti naslov – Zaštitnik građana ili zaštitnik vlasti, samo što je pisala neka Zora Drčelić. Kada pročitate tekst vidite da je suština teksta apsolutno ista. Verovatno su rekli ovoj Petrušićki da to malo skrati, da prilagodi prelomu, ali suština je da je isti centar napisao i jedan i drugi tekst u dva nedeljnika. Čak ni naslov nisu promenili, što je najbolji pokazatelj kakva se bestidna kampanja vodi protiv čoveka koji je inače bio sudija, izabran kao sudija u vreme prethodne vlasti.

Ako ćemo da gledamo neku biografiju, pošto se sad stalno pita, 2007. godine je izabran gospodin Janković, za biografiju gospodina Pašalića, kakva je bila pre 2007. godine biografija gospodina Jankovića. Na osnovu čega ste njega izabrali da bude Zaštitnik građana? Iz kog ste budžaka njega izvukli? Gde je on to bio poznat u životu, pa ste ga izvukli da bude Zaštitnik građana? Gospodin Pašalić makar ima biografiju sudije, u vaše vreme je bio izabran za sudiju, čak je bio predsednik Apelacionog prekršajnog suda. Nećete mi valjda reći da nije imao neku biografiju koja ga kandiduje za ovakvo mesto. Ovo je najgore moguće licemerje koje inače ovih dana preovladava. Zašto? Zato što jedan deo nevladinog sektora u Srbiji će izgubiti svoju poziciju u toj četvrtoj grani vlasti.

Ja inače hoću da glasam za gospodina Pašalića i molim ga jednu stvar, da potpuno rasformira prethodni kabinet u potpunosti, jer je to bilo sedište političke partije gospodina Jankovića. On je tu formirao političku partiju. To isto radi gospodin Šabić koji kao Poverenik za informacije od javnog značaja danas daje politički intervju. On govori kako opozicija treba da nastupi na izborima za gradonačelnika Beograda. Izvini, prijatelju, podnesi ostavku, nemoj da zloupotrebljavaš funkciju i platu koju ti dajemo, idi kandiduj se za gradonačelnika i budi lider opozicije.

Zašto govorimo o licemerju koje inače danas preovladava? Danas imamo veliku brigu za radnike „Fijata“. Taj „Fijat“ nije dovela sadašnja vlast. To ste vi doveli taj „Fijat“. Vi ste ga doveli, potpisali ugovor koji ste zamaskirali da niko ne može da vidi i vi danas pričate o tome da je Srbija Aušvic, radni logor. Ti isti koji pričaju da je Srbija radni logor, Aušvic, ja ih pitam, pošto je njihov vlasnik „Ringier Axel Springer“, da li smatraju svog vlasnika koji je nemačko-švajcarski konzorcijum, da li su oni nacisti koji su uveli radni logor i zašto oni ne štrajkuju onda, pošto im je strani investitor gazda?

Na kraju krajeva, ovakvim naslovima i ovim što vi radite, vi terate investitore. Koji će investitor da dođe u Srbiju kada vidi ovakvu naslovnu stranu i kada vi kažete da su svi investitoru koji ovde dođu nacisti, otprilike, a vi ste prvi počeli da ih dovodite, vi ste uveli taj koncept subvencija, a danas ste od jednom svi veliki samoupravljači, danas bi voleli da vratite Kardelj, danas ste za to da podržavate parole – fabrike radnicima. Gde ste bili da podržite radnike u Novom Pazaru kada je onaj mučenik ručao sopstveni prst, odsekao prst i ručao prst ili onaj njegov drugi kolega što je zakovao ruku za letvicu i kada su se radnici tamo vezivali za mostove. Vi ste im upropastili te fabrike i vi ste sve moguće fabrike zatvorili, za razliku od vas gospodin Vučić otvara fabrike, i to je ključna razlika.

Suština cele priče je u tome što najveći vaši donatori iz nevladino sektora gube poziciju u četvrtoj grani vlasti. Jako mi je drago zbog toga. Apsolutno podržavam da se ti ljudi koji su zloupotrebljavali sve te političke funkcije, odnosno funkcije nezavisnih tela, konačno maknu iz države. Nikakav oni korektiv vlasti nisu.

Danas imamo naslovnu stranu ovog nedeljnika, kaže – krv na rukama sistema, vezano za ubistvo, tragediju koja se dogodila u Centru za socijalni rad u Rakovici. Taj sistem ste vi stvorili. Vi ste nam takve centre za socijalni rad ostavili, po tom principu da radi. Ne razumem vas. Vi sada kritikujete sami sebe, odjednom ste sada za fabrike radnicima. Apsolutno licemerje vlada danas. Cela poenta priče, dragi gledaoci, svi vi koji gledate ovaj program, jeste da se uruši privredni sistem ove zemlje, da svaki investitor ode iz Srbije. To je cela suština priče danas, jer je Srbija pozitivna, danas Srbija ima plus 3% rasta, za razliku od vas kada smo imali minus, za razliku od vas kada ste uzimali kredite da dajete plate i penzije, mi danas to ne radimo, mi dajemo iz realnih izvora.

Hoćete to da urušite, hoćete ponovo da se vratite na onaj puni astal i da, naravno, nastavite dalje da čerupate Srbiju. E, nećemo vam dati. Borićemo se do kraja upravo protiv ovakvog licemerja. Ne pada nam na pamet da vam to dozvolimo.

Za razliku od vas, koji uzimate Fiskalni savet kako vam padne na pamet za kritiku, mi prihvatamo svaku kritiku Fiskalnog saveta. Moram da priznam da mi nije baš ni svejedno što će isti ljudi biti u Fiskalnom savetu, jer njihova kritika zna da zaboli žestoko, ali neka, glasaću za njih baš zato što imaju konstruktivnu kritiku i zato što su ljudi racionalni i zato što se ne vladju mržnjom, nego zato što žele nešto da doprinesu ovoj zemlji i glasaću, naravno, za ceo Fiskalni savet.

Glasaću, svakako i za gospodina Pašalića samo iz jednog jedinog razloga, najveći razlog je što ga oni ne podnose. To je ključni razlog i zato što verujem da će rasformirati Kabinet Saše Jankovića. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura

Poslanička grupa Dosta je bilo
Poštovana predsedavajuća, želim da ukažem na povredu Poslovnika, član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mi danas govorimo o izboru članova za Fiskalni savet, izboru članova za Agenciju za borbu protiv korupcije i za izbor novog Zaštitnika građana. Prethodni govornik je šest minuta i 30 sekundi govorio o naslovnim stranama nedeljnika „NIN“, o tome šta piše u nekim drugim nedeljnicima, kakvi su tekstovi, da li su im bogougodni ili nisu.

Mislim da to danas nije tema na dnevnom redu. U skladu sa tim, danas je dan za poslanička pitanja i mogli su, poslanička grupa, da se dogovore da sva ta pitanja koja postavljaju zloupotrebljavajući raspravu koja je na dnevnom redu, mogli su da postave u trenutku kada je bio termin za postavljanje političkih pitanja.

Molila bih vas da dalje pratite raspravu, kako bismo ostali na temi koja je na dnevnom redu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Izražavam svoj stav da nisam povredila član 106. stav 1, kako ste vi rekli. Poslanik Đukanović je duboko bio u temi. Žao mi je što niste razumeli ili ga niste pažljivo slušali, a ostavljam Poslaničkom klubu SNS da odluči o tome da li će se konsultovati sa vama o načinu njihovog rada, u to se neću mešati. Zahvaljujem.
Ako želite da glasamo o tome… Hvala lepo.
Prenebregnuću dobacivanja „bre“ itd. iz vašeg Poslaničkog kluba, ne znam jeste li meni to uputili, vi poslaniče koji se okrećete? Mislila sam da ste iz Novog Sada, „bre“ je za druge delove države. Ne znam meni ili drugim poslanicima preko puta. To ću prenebregnuti, ne ulazi u povredu Poslovnika i simpatično mi je.
Branimir Jovanović. Izvolite.
Samo, molim vas, prijavite se, ne samo na listi, nego i fizički.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju govoriću o izboru Zaštitnika građana. Smatram da rasprava o Zaštitniku građana, u ovom trenutku, izaziva posebnu pažnju, iz dva razloga. Prvo što je ova institucija kod nas još uvek u povoju, za razliku od, recimo, Švedske, koju smo već navodili kao primer, gde je osnovana pre skoro dva veka ili zemalja Evrope, gde je osnovana nakon Drugog svetskog rata. Ova institucija kod nas živi 10 godina, ali se još uvek u ovom segmentu ne možemo porediti sa razvijenim evropskim demokratijama.

Drugo, zašto ova tema izaziva pažnju jeste što je sigurno u prethodnom periodu svrstana u jedan politički kontekst, što, naravno, ne bi trebalo da bude u praksi. Ne smemo nikada zaboraviti ulogu Zaštitnika građana. NJegova uloga je da obavlja kontrolu nad primenom zakona i drugih propisa od strane državnih organa, pre svega uprave i javnih službi i da štiti prava građana. Dakle, to je institucija koja prevashodno štiti građane od nepravilnog rada uprave.

Demokratija ne sme samo da se svede na ljudska prava, ali bez ljudskih prava nema demokratije. Upravo su ljudska prava jedan od najvažnijih pokazatelja principa ustavnosti, a institucija Ombudsmana je institucija koja je direktno povezana sa ostvarivanjem zaštite ljudskih prava.

Od budućeg Zaštitnika građana očekujem da se rukovodi činjenicom da smo mu poverili ulogu kontrolora javne vlasti u interesu zaštite čoveka i njegovih prava, do duše u skladu sa zakonom on nema velika pravna ovlašćenja u odnosu na upravu i ne može da donosi neke meritorne odluke, ali njegova uloga je pretežno otkrivajuća, upozoravajuća ili vaspitna. Zbog toga, očekujem od njega da svojim autoritetom i radom doprinese osnaživanju jedne ovakve institucije, da bi ona postala jedna skladna dopuna institucionalnih i pravnih mehanizama zaštite prava čoveka.

Ne mogu, a da ne spomenem nemačku teoretičarku politike Hanu Arent koja je govorila da je za pravilno funkcionisanje sistema podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku neophodno i uvođenje pojma tzv. polja javno. Pod tim je podrazumela bitnu korektivnu ulogu u društvu javnom mnjenja. Zaštitnik građana treba upravo da bude personifikacija tog javnog mnjenja. Kao što sam već rekao, on nema pravna ovlašćenja, ali njegovo najmoćnije oružje, njegova najveća snaga treba da bude upravo to obraćanje javnosti i izražavanje javnog stava.

Zaštitnik građana nikako ne sme da donosi svoje odluke u skladu sa nekim političkim premisama. Ne sme da bude stranački opredeljen i građani treba da budu jednaki pred njim, bez obzira na svoja politička uverenja. Zato je i bitno što se bira na mandat koji traje pet godina i koji je duži od mandata saziva koji ga bira na tu funkciju, jer to na taj način umanjuje njegovu zavisnost od trenutke skupštinske većine. Sa druge strane, ovaj predstavnički dom treba da bude najsnažnija podrška radu Zaštitnika građana i treba uvek da šalje poruku da se borimo za principe prava i pravičnosti.

Navešću primer da se u Velikoj Britaniji ovakva jedna institucija koju neki zovu Ombudsman, neki Zaštitnik građana, zove Komesar parlamenta za upravu i to samo pokazuje kolika je povezanost parlamenta i zaštitnika građana. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković.

Branka Stamenković

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Kada je 2012. godine SNS preuzela vlast u Srbiji, Agencija za borbu protiv korupcije je bila u povoju. Bila je to mlada agencija koja je tek u nastajanju, ali je imala jedan vrlo važan zadatak, a to je da zavede red među ponašanjem javnih funkcionera koji su mahom političari.

Umesto da joj se u tom poslu pomogne, nažalost kada se osvrnem unazad i pogledam šta se sa Agencijom dešavalo, od 2012. godine na ovamo, mogu samo da zaključim da se njoj više saplitala noga nego što se ona pomagala. I to, uglavnom preko Upravnog odbora, o kome ovde danas raspravljamo.

Kada je SNS došla na vlast 2012. godine, Upravni odbor Agencije imao je devet člana, kao što to zakon propisuje. Da li znate koliko Upravni odbor Agencije ima danas, pet godina kasnije? Dva člana. Agencija je blokirana, ne može da donosi odluke zato što je za sve odluke potrebno da glasa bar pet članova, a oni imaju samo dva.

Kako smo došli do ovoga? Agencija je od samog početka upozoravala da zakonski okvir unutar koga radi treba poboljšati i da ga pre svega treba osloboditi političkog uticaja koji je ugrađen nažalost u taj prvi Zakon o Agenciji koji je donet. Kako je ugrađen u nju taj politički uticaj? Upravo preko članova Upravnog odbora.

Kao što rekoh, njih ima devet. Od tih devet, tri člana Upravnog odbora predlažu politička tela, a preostalih šest nezavisna i regulatorna tela i državni organi.

Šta mislite, ova dva člana trenutno koja postoje u Upravnom odboru Agencije, od kog predlagača potiču? Da li od ova tri politička ili od ovih šest nezavisnih? Naravno da je od tri politička.

Ono što može da se primeti unazad kada se pogleda šta se dešavalo sa Upravnim odborom, jeste da se kada god bi istekao mandat ili bi podneo ostavku neko od članova Upravnog odbora, koga je predložilo neko političko telo, Narodna skupština bi po hitnom, najhitnijem mogućem postupku izabrala novog člana.

Evo, recimo imamo primer, jednog člana upravnog odbora predlaže Vlada Republike Srbije. U martu 2015. godine ostali smo bez tog člana u Agenciji, da li znate kada je novi izabran? Odmah u martu, istog meseca.

Kada je reč o članu upravnog odbora koga predlaže Administrativni odbor Narodne skupštine, u novembru prošle godine ostali smo bez tog člana, već u decembru imali smo novog. Što se tiče trećeg člana upravnog odbora, koga predlaže političko telo, njega predlaže predsednik Republike Srbije. Jula 7. je novi predsednik Srbije predložio člana, evo nas, desetak dana kasnije, po hitnom, najhitnijem postupku, već raspravljamo o tome.

S druge strane, kada je reč o preostalih šest predlagača, imate situaciju da član koga su predložili zajedničkim dogovorom Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, u Narodnu skupštinu je stigao 1. aprila 2015. godine. Mi još uvek o tome nismo raspravljali. Više od dve godine ne raspravljamo i ne postavljamo tog člana.

Dalje, Udruženje novinara jesu imali problema da se dogovore izvesno vreme koga da predlože za člana, ali od 9. avgusta prošle godine, znači bezmalo godinu dana u ovoj Narodnoj skupštini, stoji njihov predlog i čeka da dođe na dnevni red. Znači, godinu dana je taj njihov član mogao da radi u upravnom odboru i sada ne bi bili u situaciji da imamo samo dva člana i to politički izabrana.

Dalje, Vrhovni kasacioni sud 4. januara ove godine dao je svoj predlog. Šta smo čekali do jula? Državna revizorska institucija 9. marta je predložila svog člana. Zašto smo čekali do jula da o tome raspravljamo? Socijalno ekonomski savet 6. juna. Kada pogledate ovo, vidite da se na jedan vrlo perfidan način, politički vladajuća većina meša u rad Agencije za borbu protiv korupcije. Za to je, pre svega, od svih institucija najodgovornija upravo ova Narodna skupština koja postavlja članove upravnog odbora kojoj Agencija podnosi izveštaj i koja treba da prati njihov rad.

Drugi problem koji imamo, jeste da novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije čami čekajući da dođe na dnevni red u Skupštinu, a u njemu su predviđene mnoge važne izmene, između ostalog, da konačno se rešimo ove sumanute kumulacije funkcija koje iznova dolaze na Administrativni odbor Narodne skupštine. Kada taj novi zakon usvojimo, to više neće moći. Jedan funkcioner će moći da obavlja samo jednu funkciju.

Apelujem da ubuduće ne dozvolimo, kao Narodna skupština, da i jedan predlog novog člana upravnog odbora mesecima ili godinama čeka u Narodnoj skupštini, nego da nam to bude po hitnom postupku da ne dozvolimo da upravni odbor Agencije spadne na dva člana, i to isključivo politički izabrana, i da u njoj danas nema predstavnika nezavisnih tela uopšte i mesecima unazad. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Gordana Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.

Sednica koja je u toku je isključivo skupštinska stvar Skupštine i narodnih poslanika. Izbori svih ljudi čije su biografije pred nama, nemaju veze ni sa Vladom, ni sa predsednikom, osim sa predlagačima, ni sa drugim nezavisnim telima, imaju veze isključivo sa narodnim poslanicima.

Ukoliko imamo svest o tome šta znači biti narodni poslanik i šta znači imati integritet narodnog poslanika, zašto je zakonom i Ustavom predviđeno da ovako biramo ljude? Zato da bude dijaloga o tome koga biramo. To je ključna ideja i izbora Zaštitnika građana i članova Fiskalnog saveta i Agencije za borbu protiv korupcije, da ne bude stranačka partijska stvar. Na tome je ova sednica propala.

Vlast je rešila da od svega napravi stranačku stvar, da sve bude stranačka tema. Rešili ste da je Kosovo stranačka tema, ne treba vam niko. Rešili ste da su evropske integracije stranačka tema, ne treba vam niko. Sada ste rešili da su izboru u nezavisnim institucijama i regulatornim telima stranačka, partijska stvar. Ne treba vam niko. Nije to dobro ni po koga. Šteta je zajednička. Znam da je neodoljivo, Poljska je, ja vas molim za svu vrstu dobacivanja da zatražite reč, ja sam vrlo raspoložena za replika i vrlo maštovita u odgovorima, a zakona koji treba da izgrade konsenzus i dijalog ne bi bilo da nisam iste ovakve razgovore vodila sa članovima svoje stranke.

Većinski Srbija ne trpi dijalog, nije to vaš monopol, samo ste usavršili poruku – sve u Srbiji je stranačka stvar, od Kosova i Evrope, preko izbora svih o kojima Skupština treba da odlučuje. Zašto je to problem? Zato što, ako ovu sednicu zamislite kao sednicu oko jednog astala za kojim se pravi dobra država i dobro društvo, onda su tri noge tog astala i zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Četvrta noga je prostor javnog dijaloga, prostor institucionalnog dijaloga, prostor medijskog dijaloga, prostor koji vi ne želite. Zato imamo sto na tri noge, za kojim ćemo pokušati da gradimo vladavinu pravu i gradimo dobru državu i dobro društvo.

Neće da valja, ja mogu samo da izrazim srdačno žaljenje, jer je šteta zajednička. Mogu da izrazim žaljenje za sve što će ljudi koje ćete birati danas, i ovo je prvi put da neće biti konsenzusnog glasanja kod Zaštitnika građana poput članova Fiskalnog saveta. Ovo je prvi put da smo otišli daleko korak unazad od teškog vremena kada smo pravili polukorak, mali korak i još manji korak da se stranački naprave mostovi i da razumemo šta je zajednička korist svih stranaka u Srbiji.

Nećete dijalog, hoćete zidove, hoćete bedeme. Od toga nikakvog dobra nikome ne može da bude uključuje i institucije za koje se zalažete. Zašto to želite? To je već pitanje stila, stava, pogleda na svet, želje da se sve ono što bi trebalo da bude javnog dijaloga u Srbiji drži u pokornosti, a ne u disciplini. Pokornost zahteva poslušnost, poslušnost zahteva strah, a dijalog zahteva disciplinu, volju, napor da se u dijalogu učestvuje.

Meni je žao da se kroz dva smešna primera može pokazati koliko ne želite dijalog. Prvi je rad institucija ove Skupštine od odbora koji povlači tuđe predloge, do papira koji je stigao u Skupštinu, koji je potpisao generalni sekretar predsednika Srbije u kojem on traži hitan postupak. Aman ljudi, nemojte to da radite. Ako volite, izvolite, već smo gledali 90-tih, gledamo sada u Poljskoj, gledamo u Turskoj, ako baš volite da ponovite tuđe greške na zajedničku štetu, ne postoji niko na žalost ko može da vas spreči. Hvala vam.