Da li neko još želi da postavi pitanje? (Ne.)
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Skupština što pre razmotri Predlog zakona iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste obavešteni, za sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu određen je sledeći:
D n e v n i r e d
1. Predlog Zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, v.d. pomoćnika ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Danijela Milosavljević, Dragana Gođevac, v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište u Ministarstvu, Ružica Tripić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i prof. dr Dragana Milića, posebnog savetnika u nadležnom ministarstvu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Da li predstavnik predlagača ministar Nedimović želi reč?
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani narodni poslanici, imam veliko zadovoljstvo da danas pred vama mogu da izložim izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, dakle, jednog zakona koji je u prethodnih nekoliko godina budio dosta veliko interesovanje, naročito u pogledu stvari o kojima ćemo danas pričati, a to je, pre svega, liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta.
Da bismo uopšte došli na teren zakonskih rešenja, mislim da je jako važno da u startu ukažemo na neke stvari koje su se dešavale u prethodnih sada već devet godina, od trenutka prihvatanja SSP-a i činjenica koje su proistekle iz toga i obaveza koje teku od 1. septembra 2013. godine, u okviru četvorogodišnjeg roka, koji je nama ostavljen da prilagodimo naše propise i da izađemo u susret međunarodnim sporazumima.
Moram reći da smo mi jedina zemlja koja u toku pregovora nije uspela, tada, 2008. godine da izdejstvuje za sebe prelazni period nakon ulaska u EU. To su činjenice i to su fakti od kojih ne možemo da pobegnemo.
Razlozi zbog kojih je to došlo, možemo pričati o svakom od njih, ali bojim se da bismo morali ovde mnogo dugo da ostanemo. Činjenica je da mi nemamo tu privilegiju kao što su imale druge zemlje.
Izmenama ovog Zakona i uslovima koje postavljamo, mi u stvari popravljamo ono što je SSP-om definisano, stvarajući i štiteći interese Srbije i srpskih poljoprivrednika, kako bi na jedan pravno utemeljen način, Ustavom dozvoljen i zakonom dozvoljen, u skladu sa praksom koja egzistira u EU, zaštitili srpske oranice, pre svega zbog velikog interesovanja koje postoji od strane poljoprivrednih proizvođača, velikog interesovanja koje postoji u javnosti.
Na ovaj način, izmenama ovog Zakona, mi pravimo novi prelazni period u okviru kog moraju da se ispune uslovi da bi uopšte došlo do bilo kakvog pravnog prometa od strane fizičkih lica, stranaca, a vezano za privatnu svojinu.
Moram da kažem da ustavni osnov imamo u članu 85. i članu 97. Ustava Republike Srbije. Pojedinci su ukazivali na to da nemamo utemeljenost u Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Imamo, naročito u pogledu reciprociteta. Zakon koji je definisao, koji je ratifikovao SSP isto govori tome u prilog. A ono što je nesumnjivo i što je činjenica, na ovaj način, ovim izmenama zakona, o kojima ću govoriti u narednim minutima, zaštitili smo, pre svega, interese Srbije i interese srpskih poljoprivrednih gazdinstava, srpskih oranica.
Šta zakon u stvari govori? Deset godina je predviđen rok od trenutka donošenja zakona, odnosno usvajanja zakona u okviru koga fizička lica koja su državljani EU moraju da imaju nastanjenje da bi uopšte došli u situaciju da mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, još jednom naglašavam, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini uopšte nije ovde predmet, nije predmet rasprave i ne može o njemu da se govori. Postoje razlozi zašto je to tako. Mi nemamo dovršene postupke restitucije. Imamo još neke druge zakone koji još od 1992. godine nisu završeni. To je, pre svega, zakon o tzv. PZF-u, odnosno povraćaj poljoprivrednog zemljišta iz 1992. godine.
Mi na ovaj način uvodimo rok od 10 godina, koliko neko mora biti nastanjen na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde želi da kupi poljoprivredno zemljište. Dosta jedan uzak okvir. Rok, još jednom kažem, počinje da teče od dana donošenja zakona, tako da bilo koje priče koje se tiču toga da neko ko ima nastanjenje po Zakonu o strancima već nekoliko godina da mu se uračuna na taj rok, to nije tačno.
Druga stvar koja je jako važna, koju treba reći, jeste da ono lice koje želi da kupi poljoprivredno zemljište mora i da obrađuje poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla najmanje tri godine. Sada će se postaviti pitanje – kako je to uopšte moguće? Pa, moguće je preko zakupa.
Dakle, moramo jasno razlikovati ovde pravo svojine od prava zakupa, a pojedinci vrlo često iz različitih političkih pobuda mešaju pravo zakupa i pravo svojine, koje to su nebo i zemlja, kada pričate o različitom kvalitetu prava koje neko ima.
Isto tako, reč je o kumulativnim uslovima, to moram reći, dakle, moraju svi biti ispunjeni, ne samo jedan od njih. Mora to lice da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu u trajanju od 10 godina neprekidno. Time želimo da ukoliko i dođe do takvog pravnog prometa za 10 ili više godina, to lice pokaže ozbiljnost u obavljanju poljoprivredne proizvodnje, pored ovog jednog opšteg uslova da mora imati u svojoj svojini alate, mašine za obrađivanje poljoprivrednog zemljišta, ne da ima nešto u zakupu, ne da ima nešto po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, koji se često koriste kao instrument u obrađivanju poljoprivrednog zemljišta. I kad se svi ti kumulativni uslovi ispune, ima još jedna stvar koja je ograničenje i koja je pokušaj da se ova stvar reši, da se popravi koliko god je to moguće da ne bi došlo do automatske liberalizacije, to je maksimum dva hektara kupovine poljoprivrednog zemljišta.
Moram jasno, isto tako, reći da predmet kupovine, predmet pravnog posla ne mogu biti ni poljoprivredna zemljišta koja su, u skladu sa posebnim zakonom i planskim aktima, definisana kao građevinska zemljišta. Mnogo je ljudi ovde u sali koji su upravljali lokalnim samoupravama, bavili se poslom u lokalnim samoupravama. Postoje i poljoprivredna zemljišta koja su planskim aktom definisana kao građevinska zemljišta, ali se koriste u poljoprivredne svrhe do trenutka privođenja nameni, odnosno izgradnji objekata građevinske prirode i o tome su vodili računa. Isto tako, kada je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, apsolutno to ne može biti predmet.
Vodili smo računa i o bezbednosti Srbije, da ne mogu biti predmet pravnog posla, predmet kupoprodaje ni one parcele koje se nalaze u blizini vojnih kompleksa, koje se nalaze unutar samih poligona, a ima takvih slučajeva. Ima, evo, nalazi se nedaleko do nas, na poligonu koji je tu u blizini Rume, gde imamo privatne svojine u okviru poligona, i to ne može biti predmet prodaje nikako.
Isto tako, želim jednu stvar da kažem, što se tiče restitucije, ovaj zakon izuzima restituciju, jer je ovo stvar koju je ova Narodna skupština, dakle restituciju i taj zakon koji reguliše tu materiju, usvojila i ona je izuzeta iz ovog postupka o kome smo pričali.
Imamo još jedan kontrolni mehanizam u nizu kontrolnih mehanizama, a to je pravo preče kupovine od strane Republike Srbije. Čak i kad neko želi da kupi, ostvari za 10, 11, 12 godina ove kumulativno propisane uslove, stoji tu Republika Srbija sa pravom preče kupovine. Postoji mehanizam koji je razrađen za ove namene i ja se nadam da ćemo ga mi i koristiti. Svaki pravni posao koji je suprotan svemu ovome je automatski ništa.
Želim jednu stvar da kažem, koja je jako važna i o kojoj se dosta u ovom periodu, nekoliko dana, pričalo. Dve teme su bile, jer očigledno da, iako udruženja poljoprivrednika kažu – zadovoljni smo, veliki broj, najveći broj političkih stranaka kažu – da, to je to. Mnogi su o tome pričali svih prethodnih godina. Postavljaju pitanje - zašto niste to ranije rešili?
(Radoslav Milojičić: Kada ste vi bili na vlasti.)
Ja sad postavljam jedno kontra pitanje – da smo godinu dana to uradili ili kad ste vi gospodine Keno bili u prilici da donosite to…

Nemojte, molim vas, da se obraćate direktno, narodni poslanici gostima, a i gosti narodnim poslanicima.
Hvala, nastavite, ministre.

… ili novoj prilici kako ste rekli.
Da smo doneli pre godinu dana optužili bi nas da smo mi pre vremena hteli da uđemo u ovaj proces. Sada kada to radimo u rokovima, sada opet ne valja i kaže – što to sada donosite. Šta god da uradite, uvek će neko naći zamerku, ali ono što mene posebno raduje jeste da je javnost o ovome dala svoj sud i rekla da je ovo u skladu sa interesima Republike Srbije.
Još jedna stvar koju želim da kažem, priča se dosta o pravnim licima, strana pravna lica ne mogu uopšte da budu u prilici da kupe poljoprivredno zemljište. To piše u zakonu. Postavljaju se pitanja od pojedinaca – šta u situaciji kada je reč o pravnim licima koja su srpska, dakle osnovala su ih druga lica, ali ona se osnivaju po Zakonu o privrednim društvima, i to su srpska pravna lica. Oni plaćaju ovde dobit, sve svoje poreske obaveze ispunjavaju ovde. To su privredni subjekti koji su privredni subjekti Republike Srbije.
Znam da će danas u toku rasprave, iskoristiću to svoje pravo, biti još diskusija na ovu temu, ali postoji tu još jedna opasnost u pogledu ograničavanja. Ako ograničite pravo da ono što je ostalo od poljoprivrednih subjekata, da prođu proces vlasničke transformacije da bi dobili nova tržišta, da bi dobili nove tehnologije, da bi dobili nove investicije, ako bude kako neki predlažu u javnosti, što sam čuo ovih dana, doći ćete u situaciju, jer najveći broj poljoprivrednih dobara je prodat po Zakonu o privatizaciji, prodat, gotova stvar, prošlo. Ako bude ograničenja za kakva se neki zalažu, to znači da žele da suze krug lica koja sutra mogu da učestvuju na međunarodnim tenderima, kako bismo pribavili nove investicije, nove tehnologije, nova tržišta i da ih skoncentrišu samo na uzak krug ljudi, a vi znate ko je posle 2003. godine kupovao poljoprivredna dobra, da je tu bilo „Delte“, da je bilo „MK grupe“, da je bilo još drugih subjekata i ako se uvede to za šta se neki zalažu, to praktično znači da bismo samo njima dozvolili to da rade. Ne bismo imali međunarodni karakter i ne bi mogle da dođu investicije sa druge strane. Treba voditi računa i o ovome. Da li je to zaštita srpskih interesa?
Kada suzite prostor i omogućite nekome za jeftine pare da dođe, uskom krugu ljudi, čovek iz Koceljeve nema pravo, poljoprivredno gazdinstvo ili neka zadruga iz Arilja. Dakle, vodite računa, ovo su osetljive stvari. Vladi Republike Srbije je interes da zaštiti srpsko poljoprivredno zemljište. Isto je tako važno da razvijemo našu srpsku poljoprivredu na način da imamo moderne tehnologije, moderne prerađivačke industrije. Ovo je jako važno pitanje o kome moramo govoriti.
Često će reći da je SSP mogao da se promeni. To je bukvalno zaluđivanje ljudi. To zahteva jednu veliku proceduru i ne bismo stigli da zaštitimo svoje interese. Na ovaj način, kroz ove izmene zakona, mi smo predložili, ukoliko to Narodna skupština prihvati, ja bih vas zamolio za podršku, jer ovo je važno zbog Srbije i zbog zaštite poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi jedan od najvažnijih zakona kada je poljoprivreda u pitanju. Zakon o poljoprivrednom zemljištu je značajan za sve naše poljoprivrednike, a i za građane Republike Srbije i u ime poslaničke grupe SVM i Partije za demokratsko delovanje želim da iznesem naše stavove o ovom važnom pitanju.

Pre dve godine smo u ovom visokom domu menjali Zakon o poljoprivrednom zemljištu kada su glavni razlozi za promenu zakona bili da se otklone određeni problemi, nedostaci u primeni zakona. Tada su uvedena nova rešenja kojima se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije. Tada smo rekli da je poljoprivredno zemljište privredno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Smatram da zbog toga ima izuzetno veliku ulogu i veliki značaj. Kod poljoprivrednih proizvođača ova tema izaziva najveće interesovanje, pitanje vlasništva poljoprivrednog zemljišta, odnosno korišćenje zemljišta uvek izaziva najveće interesovanje kod proizvođača. Ako kažem da je u mom okruženju, u Vojvodini, 50% građana na neki način povezano sa ovom oblašću, onda je svima jasno da je ova tema ozbiljna i jako važna.

Donošenje predloga zakona je važno zato što predstavlja pitanje odgovornosti i moralnog prava naše generacije da raspolaže poljoprivrednim zemljištem koje predstavlja bazu za održivi razvoj narednih generacija. Postavlja se pitanje vrednosti koje želimo sačuvati kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Za formiranje 60 centimetara zemljišta potreban je jedan i po milion godina, što znači 20 hiljada generacija prosečne starosti od 75 godina. Poljoprivredno zemljište je proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija raspoloživog zemljišta koje predstavlja praktično neobnovljivi prirodni resurs. Moramo biti pažljivi i osetljivi kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, jer od zemljišne politike mnogo zavisi.

Moramo svi mi zajednički da mislimo unapred, jer jednostavno ne znamo kakvi izazovi nas čekaju u predstojećim decenijama, ne znamo da li će biti dovoljno hrane, na primer za par decenija, nije svejedno šta i na koji način proizvodimo i nije svejedno ni to ko upravlja ovim prirodnim resursom i na koji način.

Poslanička grupa SVM već godinama prati situaciju vezano za zemljišnu politiku. Balint Pastor, šef naše poslaničke grupe, je pre četiri godine, 26. decembra 2013. godine, u svom pitanju predsedniku i potpredsedniku Vlade već spomenuo da se možda na prvi pogled može pomisliti da se radi o pitanju iz oblasti poljoprivrede, ali se radi o strateškim pitanjima, o političkim pitanjima kada je zemljište u pitanju.

Balint Pastor je već tada rekao da po SVM treba predvideti da poljoprivredno zemljište može da kupuje samo neko ko je registrovan i poljoprivredni proizvođač, koji ima prebivalište određeni broj godina na području katastarske opštine itd. Pitanje je tada glasalo šta želi da učini Vlada Republike Srbije, jer po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u članu 63. Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji državljana država članica EU od 1. septembra 2017. godine mogu da stiču pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Republici Srbiji, pod kojima to mogu učiniti i državljani Republike Srbije i to treba nekako sprečiti, odnosno ograničiti.

Nije tadašnja Vlada, kao ni ova Vlada kriva za nastalu situaciju. Međutim, na nama je da na neki način ovo ipak ograničimo, odnosno da zaštitimo naše interese, da sačuvamo naše prirodno bogatstvo. Ni jedna država koja je želela da postane članica EU to nije dopustila državljanima državama članica EU nekoliko godina pred pristupanje u EU, nego su to učinili nekoliko godina nakon punopravnog članstva. Izneo bih samo nekoliko primera, Republika Poljska je ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na način da tu mogućnost mogu da stiču državljani EU 12 godina nakon pristupanja Republike Poljske EU. U Češkoj je to 10 godina nakon pristupanja, kao i u Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj itd. U slučaju Srbije, za par dana stupa na snagu ovaj deo sporazuma, a mi smo još daleko od punopravnog članstva u EU.

Naravno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju se ne može menjati, to je prihvaćeno i mi se moramo držati toga. Međutim, uvek treba paziti da nekršeći Sporazum nađemo mesto za interese naših poljoprivrednih proizvođača. Pre dve godine kada smo menjali zakon i onda smo pričali o ovom problemu i predložili smo slična rešenja koja sada stoje u Predlogu zakona. Inače, tada najviše pitanja poljoprivrednih proizvođača su bila vezana za prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, jer se nije znalo kakve će posledice imati na njih sama odredba kroz koju se daje mogućnost investitorima da uzmu u zakup poljoprivredno zemljište na 30 godina.

Tada smo rekli da je bitno da Republika Srbija ni u kom slučaju ne izgubi pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, jer je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 350 godina, ako se sa njima upravlja na način kako treba.

Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će hrana biti najveća vrednost u sledećim decenijama. Smatram da država Srbija to isto treba da ima na umu i drago nam je da ova Vlada, na čelu sa gospođom Brnabić, i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović drže svoju reč i vode brigu o tome šta je obećano u ekspozeu. Obećano je da će država Srbija sačuvati svoje prirodno bogatstvo i to sada upravo i činimo.

Treba da naglasim da mi, poslanici SVM, nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog stranog investitora, jer smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne i da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede i poljoprivrede tapkali u mestu još decenijama. Međutim, uvek smo naglašavali u ove četiri godine, od kada je Sporazum stupio na snagu, ovaj deo sporazuma, da treba da preciziramo ko i na koji način može steći pravo vlasništva nad zemljištem, na prvenstvo zakupa, odnosno da preciziramo koje zemljište i na koji način može da se da strancima.

Pre dve godine smo podržali kupovinu zemljišta u državnoj svojini za naše proizvođače i to za mala poljoprivredna gazdinstva koja gazduju na do 30 hektara poljoprivrednog zemljišta. Do tada ovakvu mogućnost nisu imali naši proizvođači, smatramo da je u budućnosti izuzetno važno da ovu mogućnost imaju i dalje. Naravno, naši proizvođači koji gazduju na manjim površinama, jer oni samo tako mogu da opstanu, a istovremeno, kroz izmene zakona sada ih dodatno štitimo, jer u praksi ograničavamo strancima kupovinu zemljišta.

Pre dve godine su prihvaćeni naši amandmani koji su išli u pravcu da se vodi računa i o tome ko i na koji način može da uzme u zakup poljoprivredno zemljište, znači da u roku od tri godine neko ima aktivan status, odnosno da živi u istoj katastarskoj opštini, katastarskoj jedinici gde se zemljište uzima u zakup. Kod kupovine tu je povećano na pet godina, što je isto jako dobro i sa ovim Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu štitimo ne samo državno, nego i zemljište u privatnom vlasništvu.

Naravno, kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, ne smemo da ne govorimo i o problemima oko restitucije istog i o čemu se, nažalost, ne govori dovoljno. Poslanička grupa SVM i PDD otvoreno se zalaže za to da država vrati oduzetu imovinu i ako može da to uradi što brže. Zna se na koliko hektara su predati zahtevi i zna se koliko hektara ima država u svom vlasništvu. Treba otvoreno da kažemo da je znatno manje traženo nazad nego što država ima, pa treba sve vratiti pravim vlasnicima i neka oni odluče šta će sa njime, da li će obrađivati, da li će prodavati ili izdati. Treba da kažem da poslanici SVM smatraju da je zemljište koje je predmet restitucije se ni u kom slučaju ne sme prodavati. Naravno, to stoji u zakonu i to maksimalno podržavamo.

Da se vratimo na Predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu i Sporazumu o stabilizaciji. Šta piše u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju? Naime, članom 63. stav 2. Zakona o potvrđivanju Sporazuma uređeno je da će po stupanju na snagu ovog Sporazuma Srbija da dopusti državljanima država članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji uz potpunu, celishodnu primenu postojećih postupaka. U periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog Sporazuma Srbija će postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo, koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.

Ukoliko pogledamo evropska iskustva u oblasti prodaje poljoprivrednog zemljišta, vidimo da različita zakonodavstva uglavnom uvode tri vrste ograničenja. Prava se tiču vrsta zemljišta i propisuju da je zabranjeno prodavati nacionalne resurse, poput mineralnih izvora i sličnih strateških resursa. Druga se tiču načina korišćenja. Na primer, u Nemačkoj se raskida ugovor o kupoprodaji ako se obrađuje zemlja. Treće se odnosi na kupca poljoprivrednog zemljišta. Ograničenja se tiču maksimalnog broja hektara koje neko može kupiti, preko obaveznog prebivališta, do neophodnog prethodnog iskustva u poljoprivredi.

Treba da kažem još jednom zbog javnosti da, nažalost, Srbija po ovom pitanju nema prostora za drugačiju primenu Sporazuma i mi kao država moramo to da poštujemo. Međutim, kroz zakonske odredbe možemo da pooštrimo kriterijume za sticanje prava kupovine zemljišta i u ovom zakonu je upravo to i urađeno.

Imajući u vidu da uslovi za sticanje svojine nad nepokretnostima, poljoprivrednim zemljištem državljanina država članica EU u skladu sa narednim sporazumom predstavljaju materiju koju je moguće urediti samo zakonom, izrađen je ovaj predlog zakona i predloženo je njegovo donošenje. Kroz ova rešenja ćemo u praksi uspeti da na primer do 2027. godine odložimo kupovinu poljoprivrednog zemljišta za građane EU. Naravno, slična praksa postoji i u raznim državama članicama EU, svako čuva svoje na sve moguće načine. Smatramo da to treba da uradimo i mi.

Izmena se odnosi na član 1. stav 4. važećeg Zakona, kojim je propisano da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice, pa u cilju usklađivanja sa odredbama Zakona o potvrđivanju Sporazuma pomenuti stav 4. propisuje da strana fizička i pravna lica ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, ovim zakonom nisu navedeni uslovi pod kojima pravno lice može biti vlasnik poljoprivrednog zemljišta, već samo uslovi za fizička lica.

Šta stoji u Predlogu zakona – državljanin države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade, pod uslovima propisanim ovim zakonom, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini lice može steći ako je najmanje 10 godina stalno naseljen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, uz naknadu ili bez naknade, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, bez prekida najmanje 10 godina i ako ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Pozitivno je i to da po predlogu Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, koji je predmet pravnog posla, gde pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije, u skladu sa ovim zakonom. Dobro je i to da lice može steći svojinu najviše na dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.

Pozdravljamo predlog da se odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini od strane državljana država članica EU ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine, koje se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Mišljenja smo da će predložena izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu imati smisla samo u svetlu dugoročnog planiranja i otvaranja novih ekonomskih perspektiva, te strateškog promišljenog daljeg razvoja, ne samo poljoprivrede, već celog društva.

Stav poslaničke grupe SVM, Partija za demokratsko delovanje je da su predložena rešenja u uslovima sticanja poljoprivrednog zemljišta u duhu postojećih evropskih rešenja, kao i da će dolazak jednog broja novih vlasnika doneti nove tehnologije i znanja i doprineti poboljšanju konkurencije u Srbiji. Činjenica je i da se u poljoprivredi pozitivan trgovinski bilans značajno povećao u poslednje dve godine i pored brojnih sumnji koje su iskazane zbog politike liberalizacije koja se sprovodi shodno SSP-u.

U 2016. godini pozitivan trgovinski bilans Srbije sa EU za osnovne poljoprivredne proizvode iznosio je više od 440 miliona evra, 12% više nego u 2015. godini. Poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržava predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, polazeći od činjenice da suština problema koje treba da rešimo nije samo pitanje prodaje zemlje stranim državljanima, već pitanje perspektive kako osnažiti ekonomski položaj poljoprivrednika, kako rešiti problem depopulacije sela demografskog starenja.

Ono što je najbitnije je da kroz ovo zakonsko rešenje Srbija ispunjava obaveze iz sporazuma, a ujedno i štiti interese naših državljana, odnosno poljoprivrednih proizvođača, što stoji i u našem koalicionom sporazumu sa SNS.

Na kraju samo još želim dve teme da spomenem ministru i da iskoristim priliku da postavim neka pitanja. Prvo pitanje je vezano za sušu. Ono što me interesuje, jeste kad mogu proizvođači da računaju na neke mere koje će u nekom delu smanjiti njihove gubitke, odnosno šta Ministarstvo planira da preduzme i kako želi da pomogne poljoprivrednicima u ovoj ekstremno sušnoj godini?

Drugo pitanje je vezano za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Gospodine ministre, ono što nas interesuje jeste da li postoji šansa da u toku ove godine rešimo problem dugova naših poljoprivrednika i da menjamo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače? Obećali ste i dosta je urađeno po ovom pitanju, ali nas interesuje kad možemo da očekujemo dalje pomake.

Na kraju treba da ponovim još jednom da u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu možete da računate na podršku SVM i Partije za demokratsko delovanje. Hvala.

Hvala, kolega Fremond.
Reč ima ministar. Izvolite.
Prijavite se ponovo.
Nešto nije u redu sa sistemom, sačekajte samo malo.
Napravićemo pauzu od jednog minuta, da sačekamo novu karticu za ministra, kako bi mogao da odgovori kolegi. Hvala.
(Posle pauze.)

Reč ima ministar Nedimović.
Izvolite, ministre.

Poštovani predsedavajući, izvinjavam se zbog ovog tehničkog nedostatka. Želeo sam kolegi Fremondu nekoliko stvari da odgovorim, jer osetio sam da su bila postavljena pitanja u nekoliko različitih pravaca.
Vaša prva misao vezano za strateški interes i poljoprivredno zemljište je nesumnjivo. To prevazilazi granice poljoprivrede, izuzetno važna politička tema, tema o jednom resursu jedne zemlje koji je neobnovljiv i o kome jako mora da se vodi računa. Tako da, apsolutno stoji to vaše stanovište i iskustva koja ste pomenuli u EU apsolutno govore u prilog onome što smo mi predložili, iako su oni, moram još jednom da kažem, imali prelazni period nakon ulaska u EU, svi. SSP je 2008. godine tako ispregovaran da mi nemamo pravo na to, ali ovim alatima se koristimo. Alate koje smo prilagodili tome su apsolutno u skladu sa praksom koja postoji.
Bilo je jedno pitanje ovih dana – da li ste pitali EU za ovo, odnosno šta će se desiti oko ovoga? Mi smo zemlja koja je na putu evropskih integracija i to je nesumnjivo. Zalažemo se za ulazak u EU i prihvatanje svih vrednosti iz EU. Ali, ima jedna stvar, ovde smo vodili računa o interesima Srbije i ja sam postavio jedno kontra pitanje. Pošto smo mi koristili sve uslove i sva, da tako kažem, pravila pisana u zemljama članicama EU, poput Poljske koju ste naveli, poput Slovačke, Rumunije, Estonije, Litvanije, Češke, dakle, oni bi morali onda da izbace svojih deset članica ukoliko bilo ko želi nešto da kaže na ovu temu, a mi smo poslali Predlog ovog zakona kada smo ga usvojili na Vladi, u skladu sa procedurama koje su prihvaćene u okviru prihvatanja određenih propisa.
Dve stvari o kojima ste vi pokrenuli pitanja. Jedna je pitanje Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se odnosi na poljoprivrednike. Da, u toku su njegove pripreme. Naš deo obaveza koji je Ministarstvo poljoprivrede bilo obavezno da uradi u pogledu utvrđivanja ekonomske snage poljoprivrednog gazdinstva, mi smo taj posao uradili, tačno utvrdili, ne paušalno, kako je to rađeno pre 20-30 godina, pre sedam-osam do 10 godina, svima sve i onda kad dođete utvrđuje se obaveza ista za jedan hektar i za sto hektara. Tako je bilo po Zakonu iz 2008. ili 2009. godine, više ne mogu da se setim. Samo su se pravile obaveze.
Vi, u ovom trenutku imate 180 milijardi dinara obaveze, što po osnovu glavnice, što po osnovu kamate. Mora se preseći, jednom, ovaj krug začarani i ljudima omogućiti da imaju spram svoje ekonomske snage, da oni ljudi koji žele da plate više da imaju veće penzije, ali utvrditi, isto tako, gde je ta donja granica gde i država mora da interveniše. Pričam o penzijskom i invalidskom osiguranju. Potpuno je drugačiji segment zdravstvenog osiguranja, jer vrlo često ljudi to mešaju. Naravno, sa Ministarstvom rada, radimo na ovome o pripremaju i to će biti pred narodnim poslanicima u narednim mesecima.
Što se tiče suše, jako važna stvar za srpsku poljoprivredu jeste kolika vrednost će se napraviti na poljoprivrednom zemljištu u toku ove godine. Mi smo imali eksternu dobru 2016. godinu, sa jako velikim prinosima, najznačajnijim poljoprivrednim kulturama. Podsetiću vas, nama je BDP u poljoprivedi podeljen u odnosu 67 na prema 33, ratarstvo, sa povrtarstvom i voćarstvom, prema stočarstvu. U strukturi biljne proizvodnje, najviše učestvuju kukuruz, prirodno, skoro 35%. Činjenica da mi ove godine imamo problematičnu situaciju na negde više, a negde manje. Mislim da je potpuno normalno, na jedan egzaktan način da utvrdimo kolika će tek biti štete, a ne da paušalno određujemo još u julu mesecu da li će biti ovako ili onako. Činjenica, i ne bežim od toga, izaći ćemo sa setom mera, Ministarstvo poljoprivrede, već smo uveliko počeli da radimo još od jula meseca, jer nije ova stvar nas sad pretekla. To što mi ne pričamo o tim konkretnim merama, pa, ne mogu da shvatim da neko na jednom području umanjuje poresku obavezu, a još ne zna kolike su štete i kolike se posledice bile od toga. To je u političkom smislu jako dobro, ali mislim da moramo egzaktno da se odnosimo prema ovim stvarima.
Jako važno, osetljivo pitanje. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede će izaći sa merama, već smo razgovarali sa svim poslovnim bankama vezano za eventualno nemogućnost ili mogućnost plaćanja svojih finansijskih obaveza po osnovu subvencionisanih ili komercijalnih kredita koje su uzimala poljoprivredna gazdinstva ili zadruge. Vodimo računa o tome i nemojte da imate nikakvu sumnju.
Ono što je naša borba protiv suše, jesu sistemi za navodnjavanje. Dakle, ove godine 50 hiljada hektara novih završenih sistema za navodnjavanje će biti, odnosno za sledeću prolećnu setvu, gde ćemo imati završene te sisteme, jedanaest sistema ukupno. Pokrenut je ciklus, a nama je ideja svake godine da imamo po taj kapacitet. Narednih pet, šest godina, da dođemo do željene cifre od 300 hiljada hektara koje ćemo nadograditi na ovo, ne samo, ovo su magistralni pravci, kanalska mreža. Vi imate sistem navodnjavanja koji je veza za individualne sisteme putem bušenja bunara. To je poseban segment koji subvencionišemo sa 50% u odnosu na trošak koji neko ima, iz jednog prostog razloga, želimo da što više zemljišta bude u sistemu za navodnjavanje. Ono što je za drumski transport, auto-put, to je za poljoprivredu, sistemi za navodnjavanje. Trideset, četrdeset godina, tamo od kraja 70-ih, početka 80-ih, ne da se nisu gradili, nego jedno vreme ni održavali sistemi za navodnjavanje.
Mislim, mi smo se uhvatili u koštac sa ovim problemom i već imamo prva četiri projekta koja su započeta ove nedelje, odnosno sutra, kreće još pet projekata. Neki su dvonamenski sistemi koji služe i za odvodnjavanje i navodnjavanje, neki su regionalni sistemi, poput sistema Tisa-Palić. Dakle, na ovaj način želimo da što veću količinu poljoprivrednog zemljišta stavimo u funkciju i to je naša borba protiv suše, sistemska borba protiv ovakvih prilika ili neprilika koje se javljaju.
Isto tako, naročito ćemo insistirati na sistemu osiguranja poljoprivredne proizvodnje, jer to je način da se borite protiv štete koja može nastati. Činjenica je da mi imamo svega 10,5% poljoprivrednih površina koje su pokrivene sistemom osiguranja. Nešto više u voćarstvu i povrtarstvu, manje kada je u pitanju ratarstvo. Najčešće kod nas ide ona misao – pa, valjda mene neće.
LJudi, mi od 2012. godine imamo često periode sa različitim vremenskim neprilikama. Da li će ovo u budućnosti biti ovako ili ne? Ja to ne znam i ne možemo da se uzdamo u to da to neće nas baš, iz tog razloga sistem subvencionisanja, premija za osiguranje je takav da 40% od premije za osiguranje, bilo osnovno, bilo posebno osiguranje, država vraća. Ići ćemo i korak dalje sledeće godine, nama je namera da za ona područja, koja se nalaze u pograničnom delu gde nema, jer ne ispaljuju se protivgradne rakete pod uglom od 90 stepeni, vi branite prostor ili iza sebe ili ispred sebe u zavisnosti kako se postavite, dakle, branite ili susednu opštinu koja se nalazi severno, južno, istočno ili zapadno u odnosu na vas. Moramo taj sistem da razvijemo.
Potpuno, mi imamo u ovom trenutku preko 1.300 protivgradnih stanica. Ove godine smo više nego prethodnih godina pribavili protivgradnih raketa, ali nama to nije cilj. Nama je cilj jedan novi digitalni sistem protivgradne zaštite, pa možda to nekome zvuči smešno, ali danas, živimo u 21. veku, znamo u svakom trenutku u oblaku gde je potencijalna opasnost. Sa sistemima daljinskim koji su lišeni subjektivnog pristupa sa kojim može da se bukvalno uparuje oblak sa protivgradnom raketom, da imamo najveći mogući stepen preventive da ostvarimo. Moramo samo voditi o jednoj stvari računa, protivgradni sistem nije stopostotno siguran. Ne postoje sistemi koji u takvom sistemu odbrane 100% pružaju zaštitu. Pa, evo Mađarska koja se nalazi pored nas, samo pet županija ima razvijen ovaj sistem. Pazite, ni savremeni raketni sistemi u odbrambenim strukturama, pa, nemaju ni oni 100% uvek preciznost, to vidimo svuda u svetu danas.
Treća stvar, koja je jako važna, mi moramo da se okrenemo poljoprivredi na jedan novi način, da uradimo i elektrifikaciju polja, velike infrastrukturne koridore sa elektrifikacijom polja, da bi pojeftinili poljoprivrednu proizvodnju, kako bi sistemi za navodnjavanje mogli da funkcionišu. Znam da vi svi to dobro znate, ali mi to nameravamo da uradimo. Hvala vam.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.