O tome govorim. Malo se upoznajte sa tekstom.
Prema tome, to je potpuno logična stvar i ja se još jednom svima zahvaljujem.
Ona rasprava o tome da li je to po Ustavu ili nije po Ustavu, ja bih to prepustio Ustavnom sudu, makar i ovom kakav je sad. Nije bilo nikakvog razloga da to bude obrazloženje zašto se ne prihvata jedan amandman, jedan predlog poslanika, kluba samostalnih poslanika, a to je građanska platforma i nova stranka, da nađemo oko nečeg dobrog, oko čega se svi slažemo da je dobro, da nađemo način, da dođemo do tog dijaloga i da bude izglasano nešto što bi bilo korisno za decu, svu decu Srbije.
Naravno, to se nije desilo zato što vladajuća stranka i o tome kako se odnosila na naš amandman, a sada i na amandman kolege Radulovića, hoće da protera pamet, poštenje, čestitost iz Srbije. To se dešava stalno. Za to imate koliko god hoćete dokaza. Dvadeset pet, dvadeset šest hiljada ljudi koje odlaze godišnje iz zemlje. Pa ne odlaze samo zbog krize, nego zato što ih terate da napravite mesto za svoje švercere, za svoje prevarante, za falsifikatore, za sve one koji su od predsednika … (Isključen mikrofon)
(Vladimir Orlić: Šta je ovo?)
(Aleksandar Martinović: Šta je ovo?)

Ne mogu vam uključiti mikrofon dokle god koristite ovakve reči koje koristite.
Potpuno je nedopustivo da se takvi termini koriste.
Molim vas da nastavite da govorite po ovom amandmanu. Prijavite se ponovo.

Voleo bih da nastavimo u jednoj atmosferi koja će ličiti na Srbiju u 21. veku i na raspravu u hramu demokratije, kako bi ovo zdanje trebalo da bude nazivano. Svako ko hoće da nešto kaže glupo, ružno, odvratno, da preti, ima ulica, pa to tamo radite.
Dakle, proterivanje kadrova je očigledno, tu nema nikakve sumnje isto. Obrazovanje mora da bude mesto, gde se ne samo uči za diplomu, nego ima da se uči i za znanje, ali i za vaspitanje i za izgradnju sistema vrednosti, koje te mlade generacije treba da nose kroz svoj dalji život. I da na taj način temeljimo Srbiju koja će biti primer, lider na Balkanu, lider u Evropi, lider po svemu. Zato moramo da imamo ozbiljne zakone na tu temu, zato moramo da imamo ozbiljne ljude koji sprovod te ozbiljne zakone, što danas nemamo. Danas smo imali i primere za to.
Akademska čestitost, to je neki sledeći amandman, on ima veze sa ovim, je odbijena zato što je to sinonim za akedemski integritet. Okej, hajde da prihvatimo da je i to tačno, mada nije do tančina tačno. Zadovoljan sam što je bar pod drugim nazivom kroz sinonim prihvaćen predlog za koji se zalažem već godinu i nešto dana, ali hajde da vidimo da li će to biti sprovedeno u praksi.
Da li ostali deo zakona, da li Zakon o visokom obrazovanju donosi uslove da dođe do akademske čestitosti, do pobede, do struke, nauke i čestitosti nad onim što imamo danas? Nema. Već sam govorio za ministra je preveliko opterećenje da sebi na pleća stavite to da postavljate direktore svuda. Vidim da postavljate sve živo. Nećete imati vremena za to. Mogu da kažem da je neko dobar čovek, ali to ne mora da znači da može da sprovede sve na način koji je adekvatan. Da ne pričamo o tome šta smo imali malopre oko Ustava, i ne poznavanje Ustava od ljudi koji bi to morali da znaju. Hoću da vam kažem jednu stvar, da stavi ruku na Ustav i Jevanđelje može svaki ludak i svaki kriminalac, a to ne znači da će biti pošten i da će poštovati bilo koji propis. Hvala.

Povreda Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
(Aleksandar Martinović: Šta je ovo? Za ovo se izriče opomena. )

Čujete već reakcije, gospodine predsedavajući.

Ovo sada 107, 108, 109, znači opomena je minimum minimuma koji mora da se dogodi. Na šta to liči? Ako ovo nije vređanje dostojanstva Narodne skupštine, ako nije vređanje pameti, pa imate li bolji primer u ovom sazivu celom?

Na šta to liči da mi koristimo izraze poput – šta je bilo, ludak, kriminalac, u kontekstu onoga što se dešava ovde, u kontekstu države? U kontekstu onih koji te ljude predstavljaju i koji se trude da institucije funkcionišu, koji su izabrani voljom građana.

Šta nije jasno? Da li nekom nešto nije jasno? Onome ko priča o šverceru i prevarantima, nas optužuje i u lice nas gleda. Meni je to vređanje dostojanstva, gospodine predsedavajući. Vređanje dostojanstva da neko ko, na primer, onaj gospodin Zoran Živković malo pre bio direktno odgovoran za to što su mladi odlazili, a čega se ja sećam kada mi ode drug iz klupe zbog toga što je u zemlji bilo divno. Onda, godinu dana kasnije ode onaj ko je sedeo ispred mene, pa kada se završi škola od pola odeljenja. Ja njega da slušam da smo mi sada za takve stvari krivi, kao da se to dešava prvi put. Nema replike na Poslovnik, naučite nešto. Pročitajte nešto ako ste za slova sposobni.

Ne može neko da nam priča ovde da mi pravimo zemlju iz koje se tera pamet i poštenje. Pa, za šta nas optužuje?

Ako niste reagovali na dostojanstvo kada je govorio Radulović, kada je govorio onaj ljubitelj Tadićevog Jeremića, oni koji se reklamiraju, hoće transfer kod Albina Kurtija, ako ste sve to ignorisali, a ovo malo pre ne možete, da nas optužuje da teramo pamet i poštenje. On nas direktno optužuje da mi hoćemo Srbiju punu Zorana Živkovića. On nas direktno optužuje kad kaže da hoćemo da ostanu samo šverceri i prevaranti, da hoćemo Srbiju punu Zorana Živkovića. Ako to nije uvreda za svakoga od nas ovde, ja veću uvredu danas nisam čuo.

Gospodine predsedavajući, vi treba da date opomenu i kad god treba da date pauzu, da se ohlade malo usijane glave, da ih na to podsetite šta se ovde dešava i na šta ova rasprava treba da liči ako hoćemo da bude nešto što treba da bude, na ponos ljudi koji nas gledaju.

Ako hoćete da bude u duhu švercera i prevaranata, onda puštajte ovog Živkovića do mile volje, ja neću više da se javljam. Hvala.

Kolega Orliću, delimično ste u pravu. Takav rečnik nikad nisam čuo u životu. Valjda sam odrastao u takvom okruženju gde nisam ni mogao da čujem ovakve reči, ali, dobro, različiti smo.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika u danu za glasanje? (Ne.)
Po Poslovniku, reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 104. zato što niste odmah reagovali na izlaganje prethodnog kolege, kada je počeo ovde da vam daje smernice i to vrlo didaktički i vrlo autoritarno da li nekome treba ili ne treba da date pravo na repliku, odnosno da je rekao – nema prava na repliku, što je direktan pritisak na predsedavajućeg i ja želim da vas uzmem u zaštitu, jer smatram da je to vrlo nekorektno ponašanje prema vama.

Ako vi nemate snage to da uradite i kažete poslanicima iz vladajuće većine, da se ne ponašaju tako prema vama, evi ja ću to učiniti.

Hvala vam na ukazivanju na povredu Poslovnika.
Kada budete u prilici da budete predsedavajući, možda u nekom drugom filmu, to onda možete da radite. Hvala vam.
Po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam mnogo poruka. Kaže Dragica Vidaković: „Moj kolega poljoprivrednik govori o sebi“.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Ja poštujem pravo opozicije. Gospođo Radeta, nemojte dobacivati. Poštujte vi moja prava.

Obrazlažući amandman moj kolega poljoprivrednik govorio je o svemu onome što o njemu nedostaje. Ovde je govorio o nedostatku pameti.

(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)

U tom smislu bih tražio da ja i on zajedno proverimo koeficijent inteligencije.

Kolega Živkoviću, izričem vam opomenu zbog toga.
Nastavite, kolega Rističeviću.