Hvala.
Naravno da ću se truditi da sednica teče kako je tekla u prethodna dva sata.
Kolega Milojičiću, da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić.

Zahvaljujem.

Smatram da ste povredili odredbu, odnosno član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, jer ste bili dužni, ako niste smatrali da je potrebno, da prekinete prethodnu govornicu, koleginicu Vukomanović, trebalo je barem nakon njenog izlaganja da ukažete na tačne podatke. Možda je ona nenamerno učinila propust, a time i dovela do pogrešnog tumačenja jučerašnjih reči predsednice Gojković kada je koleginica Vukomanović malopre kazala da smo se uverili da elektronski sistem juče nije radio. To nije tačno. Svi smo ovde bili svedoci toga da je Maja Gojković rekla da sistem nije radio, a ne …

Čekajte, molim vas. Kako sam ja povredio Poslovnik? Koleginica Vukomanović je iznela svoj politički stav i viđenje dešavanja sa jučerašnje sednice. Molim vas, to nema nikakve veze sa povredom Poslovnika od strane predsedavajućeg. Molim vas da krenemo sa narednim govornikom, da ne bih morao da vam oduzmem dva minuta od vremena poslaničke grupe, jer zloupotrebljavate ovoga puta Poslovnik. Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Gospodine Marinkoviću, vaša obaveza je bila, povredili ste član 27, da prekinete poslanika Milojičić Radoslava, sa umetničkim imenom Kena, i da mu objasnite da je Poslovnik trebao da prouči za ovo vreme od kada je narodni poslanik i da razlikuje šta je predsednik poslaničke grupe, što je u našem slučaju prof. dr Vojislav Šešelj, koji je sa pravnog aspekta i svog znanja i obrazovanja uputio ozbiljne kritike na predloge ovih zakona, a šta je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, što je u ovom slučaju gospođa Vjerica Radeta.

Dakle, tu distingciju kolega Milojičić ne zna i ne može da je zna, jer očigledno nema dovoljno poslaničkog ili drugog iskustva da to razlikuje, a te insinuacije ko je sa kim u koaliciji, reći ću samo, gospodine Milojičiću, da je jedina prava opozicija ovom režimu SRS. To svakako ne možete da budete vi, vaš Šutanovac i svi vaši prilepci iz prozapadnih stranaka koji su toliko zla naneli Srbiji od 2000. godine. Ne znam uopšte kako vama i sa kojim legitimitetom vi ukazujete na neke povrede Poslovnika, evo, izašla je i ova Mićić koja je bila u jedno vreme v.d. predsednika države i predsednik Narodne skupštine, jer u vaše vreme je u Narodnoj skupštini, po vašoj odluci, bilo 308 narodnih poslanika, jer ste jedne izbacivali, druge ste vraćali, glasali ste iz Bodruma, na najgore moguće načine ste zloupotrebljavali volju građana i nemate nikakvo pravo da držite nikome predavanje o tome šta je legitimno, šta je demokratsko, a naučite šta je predsednik poslaničke grupe, a šta je ovlašćeni predstavnik.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 109. Imali ste obavezu da prethodnoj govornici izreknete opomenu. Kao neko ko je prvi put u parlamentu, možda neke stvari ne znam, ali jasno znam, kao što sam siguran da svaki poslanik ovde zna, molim vas da mi obezbedite da na miru govorim, nije ovo 2003, 2002. godina, pa da se ovde predsedavajući poliva vodom, to nikada nije bilo za vreme DS, ovlašćeni predstavnik ili šef poslaničke grupe, kako god, može da govori. Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe može da bude bilo koji poslanik, nema veze i onda taj ovlašćeni predstavnik, ako je to gospođa Vjerica Radeta, ona ima pravo da govori. Ne može da govori i ovlašćeni predstavnik i šef poslaničkog kluba.

Šta to znači? To znači da mogu ja da budem ovlašćeni i da dobijem 20 minuta i gospodin Ćirić, kao šef. Ne može. Molim vas da one poslanice koje su mnogo dugo u parlamentu, pa su možda zaboravile određene članove, edukujete.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Član 103. stav 8, gospodine predsedavajući, a upravo zbog ponašanja na koje je već ukazano, a u vezi sa merom koju ste vi pomenuli maločas. Sada ne mislim na koleginicu Tepić, nego na ovog poslanika Kerojčić. Videli ste malopre da je i nakon vašeg usmenog upozorenja on nastavio da se ponaša kako je nastavio da se ponaša, očigledno shvatajući za jedini cilj, smisao i suštinu svog javljanja po Poslovnika da brže-bolje izgovori ime Aleksandra Vučića.

Gospodine predsedavajući, mislim da se te stvari primećuju, pošto je čovek očigledno vrlo raspoložen da se tako ponaša čitavog dana, barem takav utisak odaje sada. Želeo sam, bez obaveze da o tome glasamo, samo vama da skrenem pažnju na to ponašanje. Ako on, čovek, nije svestan da za takvo ponašanje ne treba ni hrabrosti ni pameti, mislim da to ipak predstavlja određenu obavezu za nas da mu pažnju skrećemo, pa kada nije u stanju da to shvati, možda zato što ni hrabrosti ni pameti tu hronično nikada nema, pa nema, da primenimo i tu meru iz člana 103. stav 8. koja podrazumeva da se uskrati nešto vremena za dalju raspravu. Tek kada ih košta na neki način, pa makar i minutima, ti ljudi izgleda shvataju neke stvari koje su jednostavne za razumeti, ali opet za to treba, možda ne toliko hrabrosti, koliko pameti, a jednako ih nedostaje. Hvala lepo.

Hvala.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
Završili smo sa povredama Poslovnika, replikama.
(Radoslav Milojičić: Kako možete da završite?)
Ova sednica mora da se nastavi.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, danas su pred nama četiri bitna predloga zakona koji unose značajne promene i novine, pre svega, u oblasti javne uprave.

Kada govorimo o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, njihovim usvajanjem stvaramo uslove da se nastavi započeta reforma i reorganizacija sistema javne uprave.Postojećom Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji predviđeno je uspostavljanje jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja u okviru centralne nacionalne institucije za stručno usavršavanje, a na osnovu jedinstveno utvrđenog programa stručnog usavršavanja. Upravo ova Akademija je zamišljena kao ta centralna tj. krovna obrazovna institucija koja će raditi na stručnom usavršavanju zaposlenih u državnoj upravi.

Kada otpočne sa svojim radom, ona će imati ključnu ulogu u stručno usavršavanju službenika javne uprave, u planiranju i izboru kadrova, sistemu nagrađivanja i karijernog napredovanja, obukama zaposlenih. Akademija će biti samostalna, a njen rad će nadgledati Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Obuka službenika će biti obavljena u saradnji sa akreditovanim ustanovama i organizacijama uz mogućnost potpisivanja ugovora o saradnji sa vodećim svetskim univerzitetima, a na koji način će joj biti omogućeno da razmenjuje i unapređuje stečena znanja i iskustva.

Ključna promena koju će doneti osnivanje Akademije je stvaranje ambijenta za efikasno i profesionalno pružanje usluga građanima, privredi i transformacija rada javnih službenika uz servis za sve korisnike usluga, tako da ako službenici usvoje samo 50% onoga što će učiti na akademiji, javna uprava na lokalnom i republičkom nivou radiće na mnogo višem nivou.

Zadatak Akademije će biti da sve javne službenike obuči osnovnim veštinama i dodatnim znanjima. Pored toga, Akademija će raditi na razvijanju veština, komunikaciji liderskih veština zaposlenih u javnoj upravi, a sa ciljem da Srbija dobije bolje i efikasnije službenike sa puno više znanja i neophodnih veština.

Značajna novina je da se ovim zakonom prvi put uvodi obavezna edukacija za javne službenike na svim nivoima, od republičkog do lokalnog nivoa, kao i to što se obezbeđuju jednake mogućnosti za stručno usavršavanje svih zaposlenih u javnoj upravi i na taj način omogućava dalje unapređenje rada javne uprave. Po pitanju trenutnog stručnog usavršavanja postoji značajna razlika između stručnog usavršavanja službenika na republičkom i lokalnom nivou.

Istina - u Srbiji postoje određene jedinice lokalne samouprave koje ne zaostaju za republičkim nivoom u pogledu organizacije, funkcije stručnog usavršavanja, ali postoji određeni broj onih u kojima ova funkcija praktično ne postoji, tako da možemo konstatovati da u značajnom broju jedinica lokalne samouprave do sada nije postajao sistemski pristup u rešavanju pitanja njihovog stručnog usavršavanja i da upravo Nacionalna akademija za javnu upravu predstavlja rešenje za ovaj problem i put kojim ćemo našu javnu upravu učiniti efikasnijom i profesionalnijom.

Nacionalna akademija ne samo da će obavljati poslove obuke i stručnog usavršavanja, već će, što je izuzetno značajno, imati zadatak da obezbeđuje kontinuiranu stručnu podršku svim zaposlenima u javnoj upravi.

Drugi predlog zakona, tačnije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, usko je vezan za prethodni Predlog zakona, pošto njim predlagač uvodi niz novih odredbi koje se odnose na stručno usavršavanje zaposlenih u državnoj upravi, vrste i načine sprovođenja usavršavanja.

Predlogom zakona se predviđa opšti program obuke pod kojim se podrazumeva obezbeđivanje podizanja nivoa znanja i veština za obavljanje poslova u državnim organima i on se sastoji iz dva dela - uvodnog programa odluke namenjenog službenicima koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu, kao i prilikom priprema službenika za polaganje državnog stručnog ispita i programu kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih službenika u državnim organima, potom od programa obuke rukovodilaca koji ima za cilj usavršavanje državnih službenika koji se pripremaju ili se već nalaze na rukovodećim radnim mestima, dok se posebnim programom obuke priprema i sprovodi stručno usavršavanje državnih službenika i zaposlenih u pojedinim državnim organima u skladu sa specifičnim potrebama njihovog delokruga i nadležnosti.

Zakonom se propisuju obavezni elementi programa stručnog usavršavanja, dok će opšti program obuke i program obuke rukovodilaca za svaku godinu donositi Vlada na predlog Nacionalne akademije. Sve ovo nam govori da su Vlada i ministarstvo izuzetno odgovorno pristupili reformi javne uprave kao jednom od najvažnijih zadataka pošto samo jaka, jednoobrazna i efikasna državna uprava može da bude osposobljena da građanima, privrednim i drugim subjektima pruži visok kvalitet usluga. Građani od nas sa pravom očekuju da im obezbedimo da javne usluge budu boljeg kvaliteta i većeg obima, a da budu pružene u što manju utrošak vremena, ljudskih i materijalnih resursa.

Usvajanjem Predloga zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju pojednostaviće komunikaciju državne uprave sa jedne i građane i privrede sa druge strane, omogućiće da elektronski dokumenti napokon u praksi imaju istu snagu tj. da budu priznati kao i papirni, a omogući će i različite nivoe identifikacije fizičkih i pravnih lica.

Pored navedenog Predloga zakona se na kvalitetniji način uređuju odredbe elektronskom potpisu, ali se uređuju i nove oblasti koje do sada za razliku od elektronskog potpisa nisu bile regulisane, kao što su elektronsko čuvanje, elektronska dostava i elektronski pečat bez kojih mnogi, pre svega sudski i upravni postupci do sada nisu mogli da se u potpunosti sprovode elektronskim putem.

U ovom trenutku kao što je ranije rečeno, više od 100 potpisa predviđeno neophodno korišćenje papirnog dokumenta kao jedinog priznatog značenja za sprovođenje nekog postupka, zaključenje novog pravnog posla i obezbeđenje dokaznog sredstva.

Ovaj zakon predstavlja prvi korak u unapređenju regulative elektronskog poslovanja, a najveći iskorak je upravo to što će se ovim zakonom i uvođenjem određenih usluga od poverenja omogućiti da dokazna i pravna snaga elektronskih dokumenata bude ista kao i kod papirnih dokumenata.

Usvajanjem ovog zakona stvara se osnova za uspostavljanje moderne elektronske uprave u Republici Srbiji, koja će građanima i privredi omogućiti brže i efikasnije usluge i jednostavniju komunikaciju sa državnim organima od kuće putem personalnog računara ili mobilnog telefona.

Elektronska uprava će biti značajno jeftinija od dosadašnje procedure sa papirnim dokumentima budući da se korišćenjem usluga od poverenja smanjuje vreme koje je potrebno za izvršenje određenih poslova i transakcija.

Poslovi će lakše moći da se obavljaju elektronski bez potrebe odlaska na šaltere u određene institucije i bez fizičkog kontakta čime se štede materijalni resursi i vreme koje je potrebno u klasičnom poslovanju.

Osim što se zakonom obezbeđuje lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata, koje se pružaju elektronskim putem, obezbeđuje se i dodatna fleksibilnost po pitanju identifikacije pojedinca u obavljanju elektronskih transakcija.

Istina, elektronski potpis se primenjuje danas, ali on se nalazi na kartici, zahteva poseban čitač i softver, što otežava njegovu primenu, a što se novim Predlogom zakona menja.

Kako bi ovaj zakon što pre u potpunosti zaživeo u praksi, svi nadležni državni organi će morati raditi na uspostavljanju poverenja kod građana, pošto trenutno među samim građanima postoji određena doza neverice u verodostojnost elektronskih dokumenata.

Kako bi to poverenje građana bilo što veće i samim zakonom se uvode novi instrumenti koji će doprineti većoj garanciji sigurnosti tih elektronskih dokumenata.

U skladu sa unapred rečenim poslanička grupa PS-NSS-USS će u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona. Hvala.